Nezavisne Novine

Kanada

Antiratni protesti

Gradjani pokazali da nisu i nece biti za ratnu opciju

U najmasovnijim protestima koji se odrzani jos od vremena rata u Vijetnamu, proteklog vikenda se sirom sveta prakticno cuo isti apel, ista poruka da SAD ne treba da napadne Irak. Predstavnici mirovnih pokreta koji su pokrenuli akciju za globalni protest, procenjuju da se u sezdesetak zemalja sveta okupilo preko deset miliona ljudi.
Gradjani Kanade su takodje svojim okupljanjem pokazali da nisu i nece biti za ratnu opciju. Najvise ljudi se okupilo u Montrealu, gde je bilo oko sto hiljada demonstranata. U svim vecim gradovima su ulice u gradskim centrima bile blokirane kolonama ljudi nezadovoljnih politikom predsednika Busa i njegovom resenoscu da kroji sudbinu sveta.
U Torontu i ostalim ontarijskim gradovima temperatura je bila jedina neprijatna stvar koja se dogodila. Uz hladnocu od -15 Celzijusovih, cinilo se kao da je makar deset stepeni hladnije zahvaljujuci severcu koji nije prestajao da duva. Opste je misljenje da cak ni hladnoca nije uspela da umanji zar sa kojim su se ljudi okupili da uzviknu: "Da za mir, ne za rat".
Na Dandas skveru, koji je jedan od govornika nazvao Trg mira, izmedju ostalih bio je i novi lider NDP-a Dzek Lejton. On je rekao da je ovo prva prilika koja je okupila sve strukture gradskog stanovnistva.
I zaista, raznoliki skup je prakticno davao profil grada kroz pripadnike svih starosnih, rasnih, kulturnih, etickih grupa i vec je to davalo nadu da se nesto moze promeniti.

Preporuka Kanadjanima

Treba napustiti region oko Iraka

Kanadska diplomatska predstavnistva na podrucju citavog Srednjeg istoka preporucuju kanadskim gradjanima da napuste region. Oni koji to ne mogu ili ne zele odmah da urade, trebalo bi da budu spremni da u najkracem mogucem roku odu odatle, posto opasnost od rata, ali i od teroristickih napada, postaje sve ozbiljnija.
Kanadski ambasador u Kuvajtu Ricard Man podseca da svako odlaganje odlaska moze kasnije znaciti da nece biti mogucnosti da se ode komercijalnim prevozom. Njegov kolega iz Izraela Majkl Bel, preporucuje da kanadski gradjani koji tamo borave provere putne isprave, koje bi trebalo da vaze bar sest meseci.
Medjutim, mnogi Kanadjani koji su u Izraelu ne misle da su u opasnosti i ne razmisljaju previse o ratu. Oni kazu da sam zivot na tim prostorima natera coveka da se manje plasi, buduci da je svakodnevno izlozen rizicima.
Mari-Kristin Lilkof, portparol Ministarstva za inostrane poslove, kaze da zvanicnici nemaju nikakve pokazatelje da su kanadski drzavljani direktno ugrozeni, vec da pojacana tenzija u regionu i generalno pojacana teroristicka aktivnost za svakoga predstavljaju dodatnu opasnost. Ministar Bil Grejem je napomenuo da svako treba da razmisli da li je njegovo prisustvo na tom prostoru neophodno, ali da to jos ne znaci da treba obavezno napustiti region.
Svi radnici ambasade u Tel Avivu, ciji rad nije od vitalnog znacaja za diplomatsko predstavnistvo, najverovatnije ce ove nedelje napustiti zemlju, ali odluka jos nije konacna.

Kops i zvanicno istakla kandidaturu

Vizija Kanade u kojoj svako ima sansu da uspe

Sila Kops je prva koja je i zvanicno otpocela svoju predizbornu kampanju za Kretjenovog naslednika. To je uradila u restoranu "Tim Horton", u svom Hamiltonu, cime je oznacila da zeli da se priblizi korenima Liberalne stranke i obicnom gradjaninu.
Svojim brojnim okupljenim pristalicama, ona je izjavila da ce njena kampanja predstavljati spoj ideja i ideala, levo orijentisana, sa vizijom zemlje u kojoj ce Kanadjani, ali i svi ostali, dobiti svoju sansu za uspeh. Ona Kanadu vidi kao zemlju ravnopravnosti, polne, rasne, kulturne i seksualne, a u njen akcioni plan za zemlju ce biti kombinacija odgovorne i razumne ekonomske politike, sa dalekoseznim i naprednim stavkama koje se ticu socijalnog, kulturnog i prirodnog okruzenja, i pitanja ljudskih prava.
Gospodja Kops smatra da je neophodno da veci broj zena bude aktivno ukljucen u politiku.
Sto se tice ostalih kandidata za predizbornu kampanju, ona zali sto su neki odustali, jer na osnovu njenih saznanja liberali vise nego ikada zude da vide pravu debatu. Odmah je naznacila i da bi sa Polom Martinom mogla da se odrzi serija debata sirom zemlje.

Odluceno sa celnicima NATO

Kanadski mirovnjaci odlaze u Avganistan

Kako je najavljeno, Kanada ce ovog leta poslati do dve hiljade mirovnjaka u Avganistan. Oni bi trebalo da zamene holandsko-nemacke trupe, koje su upravo otpocele svoju misiju, a mandat bi im bio oko godinu dana.
Ovaj potez bi mogao znaciti da se ne predvidja slanje znacajnijih vojnih snaga u Irak.
To je na neki nacin potvrdio i ministar odbrane, DzonMkKalam, ali je svaku nedoumicu otklonio njegov prethodnik Art Iglton, rekavsi da po njegovim saznanjima postoje odredjene trupe predvidjene za takve zadatke, pa se samo moze izabrati gde ce one biti poslate. Ovakvu odluku on je pozdravio kao ispravnu.
Ministar MkKalam je rekao da je odluka doneta posle proslonedeljnog sastanka o bezbednosti u Minhenu sa americkim i nemackim predstavnicima i generalnim sekretarom NATO-a, Dzordzom Robertsonom.
Predstavici opozicije su zateceni ovom odlukom. Alijansa smatra da se time izbegava ucesce u Iraku, ali se MkKalam suprotstavio, naglasivsi da o Iraku jos nema zvanicnog stava vlade. Takodje, po njegovim recima, kanadska uloga u Avganistanu ostaje u okvirima kanadske mirotvoracke tradicije, a oznacava i resenost da se ostane u ratu protiv terorizma, zapocetog posle 11. septembra. Primetio je i da je vlada obecala da ce razmotriti ponovno slanje svojih vojnika u Avganistan, posle povlacenja svojih borbenih snaga, proslog leta.
Najava je izazvala iznenadjenje i zabrinutost kod predstavnika oruzanih snaga. Ono sto je doprinelo iznenadjenju je, svakako, cinjenica da cak ni rukovodstvo nije bilo dovoljno upoznato sa takvom mogucnoscu. Pojavljuju se misljenja da je vojska zelela da oproba svoje snage u Iraku i da dokaze svoju spremnost za borbu u savremenom ratu, baziranom na koriscenju visoke tehnologije pa da, u tom svetlu, prebacivanje tezista na Avganistan moze delovati negativno na moral vojske.
Oruzane snage su vec angazovane gotovo do maksimuma. Oko 2.500 vojnika se nalazi na raznim lokacijama, pocevsi od Bosne pa do regiona Persijskog zaliva. Uz cinjenicu da mora biti obezbedjeno vreme za odmor i obuku vojnika izmedju misija, vojska zna da mora da ima bar dva do tri vojnika na svakog angazovanog u misiji.

Ivz

Harisova podrska bila bi od velike pomoci

Ontarijski premijer Erni Ivz kaze da bi rado prihvatio svaku podrsku svog prethodnika Majka Harisa u predizbornoj kampanji, mada dodaje da to ni u kom slucaju ne podrazumeva da se od Harisa tako nesto i ocekuje.
Ivz je novinarima izjavio da Majk Haris kao gradjanin ima tu slobodu da odlucuje sta ce i koliko uraditi. Obicno prethodnici ne vole da ostave utisak mesanja u delatnost naslednika, ali bi Harisova pomoc bila dobrodosla, smatra on. Takodje, Ivz je naglasio i da do sada nije zamolio Harisa za podrsku, zato sto mu kampanja nije prva na listi prioriteta.
Majk Haris vec se angazuje na prikupljanju sredstava za stranku, ali manje otvoreno nego dok je bio na politickoj sceni. On se pre deset meseci povukao iz licnih razloga i radi u jednoj pravnoj firmi u Torontu.