SkupStine Srbije i Crne Gore
Kostunica raspisao posredne izbore za 25. februar
Skupstine Srbije i Crne Gore izabrace ukupno 126 poslanika u parlament zajednicke drzave u utorak, 25. februara, odlucio je juce predsednik SRJ Vojislav Kostunica.
Skupstina Srbije izabrace od ukupnog broja 91 poslanika, a parlament Crne Gore 35 poslanika. Oni ce biti birani iz redova poslanika republickih parlamenata, kao i oba veca sadasnje Savezne skupstine i to na period od dve godine, nakon cega ce biti raspisani neposredni izbori za Skupstinu Srbije i Crne Gore.
Prema odluci Administrativnog odbora Skupstine Srbije, DOS ce u zajednickom parlamentu imati 37 poslanika, Demokratska stranka Srbije 17, Socijalisticka partija Srbije 12, Srpska radikalna stranka osam i Socijaldemokratska partija i Stranka srpskog jedinstva po pet mandata.
Demohriscanska stranka Srbije i Demokratska alternativa imace po dva mesta u zajednickoj skupstini, a poslanicki klub Srbija, zatim Nova Srbija i Socijalisticka narodna stranka po jednog poslanika.
Od 35 poslanickih mesta koja pripadaju Crnoj Gori, vladajuca koalicija Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije trebalo bi da ima 19 mandata, opozicioni savez "Zajedno za promjene" 14, a liberali jedno mesto.
S obzirom na to da su predstavnici albanskih stranaka u crnogorskoj skupstini saopstili da nece delegirati svog poslanika u zajednicki parlament, nezadovoljni preambulom Ustavne povelje, pitanje je kome ce pripasti "albanski mandat".
Skupstina Srbije i Crne Gore trebalo bi, prema Zakonu o sprovodjenju ustavne povelje, da odrzi prvu sednicu pet dana nakon izbora, odnosno najkasnije 3. marta.
Zasto je smenjen Andrija Jovicevic?Raspored snaga pred nove izbore u Crnoj Gori
Crnogorska opozicija ce imati svog kandidata na novim predsednickim izborima, koji ce biti odrzani na prolece, posle dva propala pokusaja da se izabere predsednik Crne Gore.
O tome sve cesce i otvoreno govore predstavnici Socijalisticke narodne partije ( SNP) i Srpske narodne stranke (SNS), dok se Narodna stranka (NS) nerado izjasnjava o tom pitanju.
Nije izvesno, medjutim, da li ce predsednicki kandidatat iz redova opozicije biti jedinstven, ili ce svaka od njih, ili dve stranke iz koalicije "Za promjene", nastupiti samostalno na predsednickim izborima.
SNP je ranije isticala da ce imati svog predsednickog kandidata, a to ce, ako takva odluka bude donesena, svakako biti predsednik te partije Predrag Bulatovic.
SNS, sa druge strane, vise govori o jedinstvenom kandidatu, mada ima nagovestaja da bi i sama mogla nekoga kandidovati za novog sefa crnogorske drzave. Predstavnici te partije uporno govore da ce to biti "jak kandidat".
Jedan od visokih funkcionera SNS-a je pre decembarskih izbora javno porucio da je Bulatovic "potrosio pravo" da bude predsednicki kandidat.
Pre neuspelih decembarskih predsednickih izbora, iz SNS-a su dolazili predlozi da kandidat opozicije bude jugoslovenski ambasador u Rimu Miodrag Lekic.
Postoje nezvnicne informacije da bi opozicija, ili neke stranke iz tog bloka, mogle zaigrati na kartu donedavnog ministra unutrasnjih poslova Andrije Jovicevica.
Veruje se, naime, da je njegov ugled u porastu, posto mu se pripisuje kljucna uloga u otkrivanju afere trgovine ljudima, i nakon sto nije ponovo izabran za ministra unutrasnjih poslova u Vladi Mila DJukanovica.
Jovicevic je u Vladi Filipa Vujanovica bio ministar kao nestranacka licnost, a na predlog Socijaldemokratske partije (SDP). Nije ponovo izabran u crnogorsku Vladu, jer je, kako su prenosili mediji, samovoljno , bez konsultacije sa DJukanovicem, naredio hapsenje zamenika drzavnog tuzioca Zorana Piperovica, krajem novembra prosle godine, pod sumnjom da je umesan u aferu trgovine ljudima.
Lekic je ranijih godina, takodje, bio ministar u crnogorskoj vlasti, i vazio je za politicara "crnogorske orijentacije". Bio je i predstavnik Crne Gore u Rimu, ali je pre nekoliko godina odlucio da u vecnom gradu nastavi diplomatsku karijeru kao amabsador Savezne Republike Jugoslavije.
Ta cinjenica je uzeta kao "dokaz" da je Lekic promenio politicku kapu, sto je on, u ne bas preciznim izjavama, vise puta osporavao.
Opozicija se, sudeci po njenom ponasanju, dobrim delom rukovodi logikom da svaki kandidat, koji je imao ili ima nesporazume sa DJukanovicem, ili je u nemilosti njegove partije i vlasti, vec samim tim, u startu ima sanse za pobedu. Ako se za predsednickog kandidata izabere licnost koja, osim tog "imidza", ima i politicke i druge kvalitete, onda bi takav predlog, kako se rezonuje, za opoziciju mogao biti celishodan i uspesan.
Liberalni savez (LS) i dalje bojkotuje rad crnogorskog parlamenta, ali i sve druge relevantne politicke aktivnosti u Crnoj Gori, jer ocenjuje da nema demokratskih uslova za anganzman te partije.
Liberali su nastavili koalicionu saradnju na lokalnom nivou u vise crnogorskih opstina sa SNP, NS i SNS, a njihovi stavovi nisu mnogo drugaciji od politickih ocena i postupaka tih stranaka ni u vezi sa nekim politickim pitanjima od drzavnog znacaja za Crnu Goru.
Stoga, kako se procenjuje, nije iskljuceno da bi cio opozicioni blok, u kome bi bio i LS, mogao ponuditi jedinstvenog predsednickog kandidata.
Sve te cetiri partije ujedinjuje, prakticno, istovetan odnos prema koalicionoj vlasti Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokratske partije (SDP), koju najcesce oznacavaju kao "rezim Mila DJukanovica".
Ta vrsta bliskosti mogla bi da prevlada krupne programske razlike izmedju LS i druge tri opozicione partije.
Novi predsednicki izbori u Crnoj Gori ce, nema sumnje, biti odrzani po izmenjenom Zakonu o izboru predsednika Republike. Sve politicke partije, ukljucujuci i opoziciju, su manje-vise saglasne da bi trebalo ukinuti zakonski uslov po kome je potrebno da na predsednicke izbore izadje vise od polovine upisanih biraca, da bi mogao biti izabran sef drzave.
Skupstina Crne Gore ce o izmenama tog Zakona raspravljati 26. februara. Novi predsednicki izbori bi, prema najavama, mogli biti odrzani u maju ove godine.
Opozicija je oba puta, i decembra 2002. godine, i 9. februara ove godine, bojkotovala predsednicke izbore, mada, kako analiticari procenjuju, to nije jedini razlog njihovog neuspeha.
Gradjani u Crnoj Gori su od 1990. godine imali priliku da makar 15 puta izlaze na razne izbore. Crnogorski biraci su medju onima u Evropi koji se u najvecem procentu odazivaju na izbore, ali su se, po svemu sudeci, i oni umorili od silnih izbora.
Neuspehu predsednickih izbora u Crnoj Gori je, medjutim, doprinela i sporost koalicije DPS i SDP u formiranju vlasti nakon parlamentarnih izbora u oktobru prosle godine, kada su dve partije ubedljivo pobedile, osvojivsi 39 od 75 poslanickih mesta u parlamentu.
Pristalice tih partija su, prema nekim analizama, takodje, ocekivale da ce i sastav nove crnogorske Vlade, na cijem je celu Milo DJukanovic, biti kvalitetniji, pa je, kako se veruje, i to nepovoljno uticalo na ishod predsednickih izbora.
Naravno, izbori su se poklopili sa vremenom kada je zaokruzivana pravno-politicka regulativa drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, sto je, nema sumnje, isto tako uticalo na raspolozenje biraca u vezi sa predsednickim izborima.
Ilija Despotovic
PodgoricaKOSOVSKA MITROVICA
Pretnje pripadnicima KPS-a i pozivi da napuste tu sluzbu
Na podrucju opstina Kosovska Mitrovica i Zvecan u prethodna dva dana osvanule su pretnje pripadnicima Kosovske policijske sluzbe (KPS) od kojih se zahteva da napuste sluzbu koju je organizovao UNMIK po dolasku na Kosovo 1999. godine.
Na zidovima po gradu izlepljeno je upozorenje potpisano sa cetiri "s" i "s.r.g", u kome se pripadnicima KPS upucuje "poslednji poziv da skinu uniformu KPS -UCK" jer u suprotnom, posledice ce snositi sami".
Na letku pise da pripadnici KPS "koracaju putem izdaje", da su obukli "neprijateljsku uniformu KPS-UCK", da ce "rame uz rame sa teroristima KPS-UCK sprovoditi zakone nezavisne drzave Kosova i proterati ostatak Srba sa Kosova".
Od pojave upozorenja, pripadnika KPS nema na podrucju opstina Kosovska Mitrovica i Zvecan, a primeceni su juce oko podne na jednom kontrolnom punktu na putu Zvecan-Leposavic, ali su u njihovom prisustvu bili pripadnici UNMIK policije.
Srbi na severu Kosova, posebno u Mitrovici i Zvecanu ne prihvataju da se o vladavini mira i zakona brinu pripadnici KPS, vec traze povratak srpke vojske i policije u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, a predlazu i organizovanje bezbednosnih struktura na drugaciji nacin.
VLADAN BATICDomace pravosudje bolje od Haskog tribunala
Republicki ministar pravosudja i lider Demohriscanske stranke Srbije (DHSS) Vladan Batic ocenio je da je domace pravosudje "akademija nauka za Haski tribunal".
"Garantujem da je nase pravosudje, takvo kakvo je, sa svim manama i nedostacima, kvalitetnije od Haskog tribunala. Ono je akademija nauka za Tribunal, jer je taj sud obican pravosudni mediokritet", rekao je Batic u intervjuu niskom dnevniku Narodne novine.On je kazao da o tome da li ce domace pravosudje preuzeti pojedine predmete iz nadleznosti Haskog tribunala "ne odlucujemo mi".
Batic je izjavio da samo pravosudje treba da "odstrani one koji su kompromitovani, da bude brze i efikasnije i da poostri kaznenu politiku".
"Ali zeleli ste slobodno i nezavisno pravosudje i sada ga gledajte", rekao je ministar pravosudja.
Trazi se novi komesar za izbegliceS. Raskovic-Ivic smenjena zbog nepravilnosti u radu
Vlada Srbije saopstila je juce da razlozi za smenu republickog komesara za izbeglice Sande Taskovic Ivic "nisu politicke prirode" vec "evidentno postojanje nepravilnosti u radu komesarijata.
U saopstenju Vlade Srbije navodi se da je prilikom doregistracije interno raseljenih lica za lokalne izbore na Kosovu i Metohiji Sanda Raskovic-Ivic "odredila sebi honorar od 500.000 dinara".
"Ne otvarajuci ostala pitanja te doregistracije, kada je doregistrovano samo 2.870 lica, ovako visok ekstra honorar svakako je jedan od razloga da se postavi pitanje poverenja republickom komesaru za izbeglice", navodi se u saopstenju Vlade Srbije.
KRAGUJEVACSukob demonstranata i policije
Kordon policajaca sprecio je juce ulazak clanova "Radnickog otpora" u Skupstinu grada i tada su se demonstranti sukobili sa policijom.
Nije bilo povredjenih u sukobu pred Skupstinom grada, kada je vise stotina radnika kragujevackih preduzeca zahtevalo da predstavnici Radnickog otpora udju na razgovore kod gradonacelnika Vlatka Rajkovica.
Predsednik "Radnickog otpora" Radisa Pavlovic rekao je da ce radnici zahtevati smenu lokalne vlasti, jer je "upotrebila interventni vod protiv svojih gradjana", koji su mirno zeleli da udju u zgradu Skupstine.
Ocenjujuci da je "jadna ona vlast koju policija cuva od naroda", Pavlovic je rekao da je pored policije, koja je stajala na ulazu u zgradu Skupstine, veliki broj policajaca bio u zgradi skupstine ocenjujuci da mnogi od policajaca nisu iz Kragujevca.
Clanovi Radnickog otpora najpre su protestvovali na centralnom gradskom trgu Kod Krsta, a zatim su dosli pred zgradu Skupstine grada zahtevajuci razgovore sa gradskim rukovodstvom u cemu ih je sprecio kordon policajaca.
Policija je danas treci put onemogucila ulazak radnika u zgradu Skupstine grada, ali je danas prvi put doslo do intervencije.
Nastavak protesta clanova Radnickog otpora zakazan je za sutra u 11 sati na trgu Kod Krsta.
Kfor uhapsio tri lica po nalogu Haskog tribunalaKfor je na Kosovu pritvorio tri osobe za koje se veruje da su na optuznicama Haskog suda, saopsteno jejuce iz sedista NATO-a u Briselu.
U saopstenju se ne navodi koja lica su privedena, ali se istice da ce Kfor sacekati zvanicnu potvrdu njihovog identiteta.
Dalje informacije o toj operaciji ce biti objavljene cim budu raspolozive, stoji u saopstenju.
NATO podseca da je akcija pritvaranja preduzeta u skladu sa mandatom Kfora i u konsultacijama sa UNMIk-om.
Jedan od uhapsenih je Haradin Balja iz sela Koretica u opstini Glogovac, preneli su Beti dobro obavesteni izvori u Pristini. Balja je uhapsen juce u tri sata ujutro, a policija je porodici objasnila da je uhapsen po nalogu Haskog suda.
Identitet ostale dvojice jos nije saopsten.
Ucestala pucnjava u Kosovskoj MitroviciU ataru sela Vidomiric u severnom delu opstine Kosovska Mitrovica, gde iskljucivo zive Albanci, ovih dana ucestala je pucnjava iz vatrenog oruzja, sto izaziva uznemirenje stanovnika obliznjih zvecanskih sela.
Predsednik Srpskog nacionalnog veca (SNV) severnog Kosova i Metohije Milan Ivanovic izjavio je danas novinarima da je o tome obavestio UNMIK i Kfor i da su pripadnici medjunarodnih snaga pre dva dana na ovom podrucju zatekli grupu Albanaca sa puskama, koji su kazali da su posli u lov na divljac.
Oruzje im je oduzeto i prilikom akcije Kfora lokalni Albanci i danski vojnici su se sukobili. Prema informacijama kojima Ivanovic raspolaze, najmanje dva vojnika su povredjena.
Predsednik SNV smatra da je "ta pucnjava bila gadjanje u metu" i da je to "priprema za vruce prolece koje se najavljuje na Kosovu".
I u okolini Priluzja, srpskog sela u okruzenju, prema recima koordinatora za Vucitrn Miska Popovica, mogu se videti lica u crnim uniformama. Popovic tvrdi da oni na rukavima imaju ambleme Albanske nacionalne armije (ANA).
Popovic je izjavio da oni obnavljaju sklonista, bunkere i transeje, donose hranu i sanitetski materijal, a da su o tome obavesteni pripadnici medjunarodnih mirovnih snaga ciji oficiri, po koordinatora za Vucitrn, obilaze to podrucje, osmatraju i snimaju teren.Nemacka kancelarija pocela da izdaje vize
Kancelarija Nemacke u Pristini pocela je juce da izdaje nemacke sengenske vize.
Ispred kancelarije u pristinskom naselju Arberija od ponoci doslo je najmanje 800 ljudi i napravljeni su veliki redovi.
Sef kancelarije Nemacke u Pristini Peter Rendorf apelovao je na red i disciplinu i pozvao gradjane da budu strpljivi kako bi se izadavanje viza odvijalo normalno.
Rendorf je objasnio da ce nemacke vize koje se izdaju u Pristini priznati i druge zemlje Evropske unije, potpisnice Sengenskog sporazuma. Medjutim, stanovnici Kosova koji dobiju te vize najpre treba da borave izvesno vreme u Nemackoj a potom mogu da putuju u druge zemlje EU.
Veliki broj stanovnika Kosova zivi i radi u Nemackoj i oni koji zele da putuju u tu zemlju ne moraju vise da idu po vizu u Skoplje ili Tiranu.
Kancelarija Nemacke je, nakon Svajcarske koja vec godinama izdaje vize kosovskim gradjanima u Pristini, drugo diplomatsko predstavnistvo koje je pocelo da izdaje vize u Pristini.
