Kolika ce biti cena rata u Iraku?

Rat u Iraku kostace SAD mnogo vise nego rat u Zalivu, pogotovo ako se konflikt produzi dugim periodom okupacije i obnove, a saveznici ne pokazu zelju da ucestvuju u troskovima, upozoravaju analiticari.
Rat u Zalivu kostao je 61 milijardu dolara ili oko jedan odsto americkog bruto domaceg proizvoda (BDP), ali je zatim usledio period izuzetnog rasta prve svetske privrede.
Medjutim tada su saveznici sa 85 odsto ucestvovali u troskovima, dok bi danas situacija bila sasvim drugacija ako SAD odluce da krenu u napad bez podrske medjunarodne zajednice. Cena rata ce biti jos uvecana u periodu posle vojne intervencije.
Rat u Zalivu je trajao 42 dana i vecina analiticara smatra da ce i ovog puta vojne operacije biti relativno kratke, prenosi AFP.
Duzi rat bi mogao da kosta do 650 milijardi dolara, pogotovo ako SAD okupiraju Irak sa idejom da tamo izgrade demokratske institucije, sto ce se znatno vise odraziti na budzetski deficit i kamate, procenjuju analiticari iz banke Vels Fargo.
Nasuprot ratu u Zalivu, kraj vojnih operacija nece znaciti konacan preokret jer ce preostati veliki rizici od terorizma a bice potrebno vise vremena da cena nafte bude smanjena.
Bela kuca je protekle sedmice iznela svoju ideju o tome kako bi mogao da izgleda Irak posle Sadama Huseina, ali vise senatora je to vidjenje kritikovalo zbog nedovoljne strategije kao i potcenjivanja obima angazovanja ljudi i finansijskih sredstava neophodnih za obnovu Iraka.
"Pravi izazovi ce doci posle rata," ocenio je predsednik Senatske komisije za spoljne poslove, demokrata Dzozef Bajden koji predvidja da ce okupacija Iraka kostati do 20 milijardi dolara godisnje.
Bela kuca nije dala procenu cene eventualnog rata u Iraku i nije je ukljucila u svoj projekat budzeta, ali Biro za budzet u Kongresu (CBO) je izracunao da bi intervencija u Iraku mogla da kosta SAD od sest do devet milijardi dolara mesecno.
Za period okupacije CBO predvidja da bi troskovi mogli da dostignu od jedne do cetiri milijarde dolara mesecno.
Ekonomista sa univerziteta Jel, Vilijem Nordhaus , autor je studije o troskovima i posledicama eventualnog rata u Iraku u kojoj je predvideo vise scenarija za sam rat i period koji potom sledi.
Prema njegovoj proceni, samo vojni troskovi bi mogli da dostignu od 50 do 140 milijardi dolara, a u periodu posle rata od 100 do 600 milijardi.
Okupacija i odrzavanje mira bi, po toj prognozi, mogli da kostaju 75 do 500 milijardi dolara, obnova od 30 do 105 milijardi, a humanitarna pomoc od jedne do 10 milijardi dolara.
"Period u kojem ce se neka zemlja obnoviti je krajnje neizvestan, a tesko je predvideti da bi Irak mogao da se transformise u moderno demokratsko drustvo za manje od dve godine," smatra Nordhaus.
Za SAD bi, po najgorem scenariju, makroekonomska cena, ukljucujuci i naftu, mogla da dostigne 1.200 milijardi dolara, upozorava on i procenjuje da je americka privreda vec podnela deo tih troskova zbog najnovijeg poskupljenja nafte.

Americka privreda u krizi u slucaju rata u Iraku

Pogorsanje javnih finansija, porast dugorocnih kamata uz pad vrednosti dolara i inflacija bi mogli da budu posledice rata u Iraku po americku privredu, zakljucak je studije koju je izvela francuska firma CDC Iksis, specijalizovana za trzista kapitala.
Studija se zasniva na pretpostavci da ce rat u Iraku trajati sest meseci, a da ce potom slediti sestomesecni period okupacije. Zakljucci te studije se mogu izmeniti u funkciji trajanja rata i okupacije, stepena pogorsanja javnih finansija, promena kursa dolara i cene nafte.
Najveca nepoznanica je kretanje cene nafte, koje zavisi od kolicine koje ce prestati da stizu na trziste u slucaju rata, kao i od toga da li ce prekid ponude biti privremen ili trajan.
U studiji CDC Iksis se predvidja "stresni scenario", po kojem ce cena jednog barela (159 litara) nafte dostici godisnji prosek od 35 dolara, a u tu cenu su ukljuceni i ratna premija i umereno smanjenje proizvodnih kapaciteta u drugim zemljama clanicama Organizacije izvoznica nafte (OPEK).
Poredjenja radi, prosecna godisnja cena nafte u 1990. bila je 25 dolara za barel.
Drugi faktor u ovoj studiji je pogorsanje stanja americkih javnih finansija, posto se predvidja da ce ukupna cena rata (sest meseci vojnih operacija i sest meseci okupacije) ove godine dostici oko 100 milijardi dolara, ili jedan odsto americkog bruto domaceg proizvoda (BDP).
Cak i ako se u obzir uzme privatna stednja u zemlji i van nje, studija CDC Isksisa pokazuje da preostaje da se finansira 50 milijardi dolara tih troskova, pa je neizbezno povecanje kamata i slabljenje dolara na 1,20 do 1,25 za evro.
Vrlo je verovatno da ce petrolejski sok u kombinaciji sa padom dolara dovesti do pritisaka na domace cene u SAD, procenjuju ekperti.
Prema tim prognozama, porast cene barela americke sirove nafte na trzistu u Njujorku u 2003. sa proslogodisnjih 30 na 35 dolara dovesce do rasta godisnje inflacije u SAD za 0,9 poena.
Eksperti CDC Iksisa predvidjaju da ce te posledice rata u Iraku imati manje odraza na americki privredni rast jer bi se porastom konkurentnosti moglo nadoknaditi slabljenje kursa americke valute.

Novo kolonijalno vreme SAD

Vesli Klark kandidat za predsednika SAD

Bivsi vrhovni komandant NATO, penzionisani general Vesli Klark, razmislja da se kandiduje za predsednika SAD na izborima 2004. godine.
Klark je izjavio da razmislja da bude protivkandidat americkom predsedniku Dzordzu Busu, na sledecim predsednickim izborima 2004, zato sto je zabrinut zbog medjunarodne politike koju vodi americka administracija.
"Mnogo ljudi me je zamolilo da razmislim o tome", izjavio je Klark na americkoj televiziji En-Bi-Si (NBC). Ukoliko bi Klark odlucio da se kandiduje, on bi se, u predizbornoj trci, pridruzio Demokratskoj partiji.
"Nalazimo se na prekretnici americke istorije. Samo sto nismo krenuli u operaciju koja ce nas staviti u kolonijalno vreme, posle Britanije, posle Turaka", rekao je Klark, dodajuci da je to ogromna promena za americki narod i u odnosu na ono za sta se zalaze SAD.
Prema njegovim recima, sadasnja administracija ne postuje svoje saveznike. "Ono sto sam naucio za vreme mandata na Kosovu, jeste da, ako zelite saveznike, treba da slusate njihovo misljenje", smatra bivsi vrhovni komandant NATO.

London

Pocela naplata ulaza u centar Londona

Vozaci su od juce poceli da placaju ulaz u centralni London u okviru kontraverznog programa gradskih vlasti o smanjenju broja automobila u zagusenim ulicama.
Od 7 sati jutros, vozacima se naplacuje 5 funti (8 dolara) dnevno pri ulazu u srediste Londona koje obuhvata prostor od 21 kvadratnog kilometra i koji ukljucuje finansijski centar glavnog britanskog grada.
Gradonacelnik Londona Ken Livingston kaze da su drasticne mere neophodne da bi se smanjila saobracajna zagusenost grada po kome se vozila krecu prosecnom brzinom manjom od 16 kilometara na sat i gde vozaci provode polovinu vremena voznje zakoceni u guzvama.
"Bice nekih problema, ali sam uveren da ce ovo dati rezultat," izjavio je Livingston nakon sto je naplata krenula.
Protivinci naplate kazu da ce nova mera znaciti samo dodatno opterecenje za prepune londonske autobuse i posrnulu podzemnu zeleznicu, jer ce desetine hiljade vozaca napustiti automobile i pokusati da se prebace na javni prevoz.
Oni predvidjaju porast saobracajne guzve na ulicama koje okruzju naplatnu oblast. Ali, BBC javlja da su glavne putne arterije koje opkoljavaju centralni London uglavnom prazne. Medjutim, danas je prvi dan jednonedeljnog skolskog raspusta koji obicno smanjuje protok vozila za oko 20 odsto, kaze Udruzenje vozaca.
Desetine demonstranata protiv naplate okupilo se oko ulaznih tacaka u centralnu zonu koje su na ulicnim panoima obelezene slovom C u crvenom krugu.
Gradske vlasti kazu da ce naplata smanjiti obim saobracaja u zoni za 20 odsto i da ce se od ulazne takse sakupiti 130 miliona funti (208 miliona dolara) za ulaganja u javni gradski sabracaj.
Vozaci mogu da kupe dnevne, sedmicne ili mesecne karte za ulaz u centar grada. Mreza 800 kamera povezana sa bankom kompjutera strazari nad zonom i fotografise automobilske tablice radnim danima od 7 sati ujutro do 6:30 posle podne.
Kompjuteri automatski proveravaju tablice sa naplatnim listama a oni koji nisu platitli imaju rok do ponoci kada ce biti kaznjeni sa 40 funti (65 dolara). Kazna se penje na 80 funti (130 dolara) posle dve sedmice, pa na 120 funti (200 dolara) ako racun ne bude izmiren u roku od 28 dana.
Stanovnici zone imaju popust od 90 odsto. Ulaz u centralni London ne placaju invalidska vozila, taksisti, vozila hitne pomoci, vozaci mopeda i vozila koja pokrecu alternativna goriva.

MAKEDONIJA

Stabilno bezbednosno stanje

Nacelnik Gerneralstaba Makedonske vojske Metodi Stamboliski izjavio je danas da je bezbednosno stanje u toj zemlji stabilno, a da je armija spremna da odgovori na "eventualne pretnje ekstremistickih grupa prisutnih u bivsim kriznim regionima".
"Armija budno prati stanje na granicnom pojasu sa Srbijom i Crnom Gorom i na granicnnoj liniji sa Kosovom", izjavio je Stamboliski za skopsku televizju "Telma".
Nacelnik Generalstaba je dodao da "vojska obezbedjuje granicu zajedno s policijom a u isto vreme sprema se za eventualnu pojavu diverzanstko-teroristickih grupacija protiv kojih se mora reagovati brzo i odlucno".
Povodom incidenata u poslednjih dvadesetak dana i pokusaja ilegalnih prelazaka granice, Stamboliski je kazao da ce se "prema svim onima koji se pojavljuju u granicnom pojasu a nose oruzje primeniti postupak u skladu sa zakonom".
Stamboliski je dosadasnju saradnju s Kforom ocenio kao "relativno dobru".
U vezi sa informacijama da u delu juzne Srbije ima vecih naoruzanih grupa, Stamboliski je naglasio da je "stanje na makedosnkim granicama stabilno i da takvih grupa nema".

HRVATSKA

Hrvatska vlast nastavlja Tudjmanovu politiku

Hrvatski helsinski odbor za ljudska prava (HHO) ocenio je danas da su predlozi novih propisa o nadoknadi stete izazvane teroristickim cinom, odnosno za kuce koje su minirane van ratnog podrucja, protivustavni i neprihvatljivi.
Svi ucesnici danasnjeg okruglog stola HHO ocenili su da su ti propisi neprihvatljivi, jer se njima ne omogucava nastavak sudskih postupaka za nadoknadu stete koji su prekinuti 1996. godine.
"Nadoknada stete za minirane kuce moralna je obaveza hrvatskog drustva i drzave, jer je miniranje kuca, a potom i ukidanje propisa za nadoknadu stete deo genocidnog postupanja bivse vlasti prema delu hrvatskih drzavljana srpske nacionalnosti", rekao je advokat Slobodan Budak.
Predsednik Srpskog narodnog vijeca (SNV) Milorad Pupovac smatra da ni sadasnja vlast nema snage da prizna da su gradjani srpske nacionalnosti pretrpeli stetu od teroristickih akata za vreme Domovinskog rata i izvan ratnih podrucja.
To, po njegovom misljenju, potkrepljuje jednoglasna podrska novim zakonima koji su prosli prvo citanje u Saboru.
Predstavnica OEBS Meri Vickof naglasila je da je sporno i ogranicenje po kome pravo na obnovu imaju samo hrvatski drzavljani, kao i da je rok za podnosenje zahteva za obnovu vec prosao.
Advokat Anto Nobilo kazao je da se donosenjem tih propisa i nakon promene vlasti 2000. godine "nastavlja Tudjmanova politika smanjenja broja Srba u Hrvatskoj".
Nobilo je najavio da ce predlozene propise, ako budu doneti, nastojati da ospori pred Ustavnim sudom, ali i pred Evropskom sudom za ljudska prava u Strazburu.
Predsednik HHO-a Zarko Puhovski smatra da vlast prekasno i premalo cini u ispravljanju nepravde pocinjene ukidanjem zakonskog clana po kojem je drzava nadoknadjivala i stetu na imovini nastalu teroristickim aktom.

Slovenija izmedju SAD i Evrope

Stavovi slovenacke vlade o irackoj krizi naisli su na kritiku i podsmeh dela javnosti.

Vlada se na jucerasnjoj sednici zalozila za resenje krize u okviru Ujedinjenih nacija odnosno Saveta bezbednosti, spomenuvsi upotrebu sile kao poslednji izlaz.
Istovremeno, kako je obrazlozio i ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel, stavovi vlade nisu suprotini usvojenim stavovima Vilnuske grupe kandidata za ulazak u NATO, koja je podrzala stavove SAD.
Raspolozenje slovenacke javnosti ilustruje karikatura ministra Rupela u na naslovnoj strani danasnjeg "Dela", koji sa govornice upucuje poruku: "Sve drzave sveta odlucno pozivamo, da se konacno dogovore u pogledu Iraka, kako bi smo i mi bili jedinstenog misljenja".
Karikatura prikazuje pokusaj snalazenja slovenacke diplomatije, pritisnute izmedju stavova "stare Evrope" i Amerike o irackoj krizi, u vreme njenih nastojanja da privede kraju ulazak Slovenije u Evropsku uniju (EU) i NATO.
Rokovi za ispunjenje potrebnih referendumskih priprema pocinju da teku danas, a 23. marta ce gradjani na savetodavnim referendumima sa obavezujucim ishodom odgovarati na pitanja: "Da li ste za to, da Republika Slovenija postane clanica EU" i "Da li ste da Republika Slovenija postane clanica NATO."
Iracka kriza i nesnalazenje slovenackog drzavnog vrha dodatno su ozbiljno ugrozili pozitivan ishod referenduma o ulasku zemlje u NATO.

Samit EU

Rat poslednje resenje za iracku krizu

Vodje Evropske unije su se juce vanredno sastali u Briselu sa ciljem da razdor oko zajednicke politike prema irackoj krizi prebrode dogovorom da su Ujedinjene nacije obavezan okvir za resavanje problema i da je rat "poslednji korak" tek kad se iscrpe sva diplomatska i ostala sredstva.
Istovremeno, vodje EU bi istakle privrzenost strategijskom saveznistvu sa SAD, jer "niko ne zeli da se produbi jaz izmedju Evrope i Amerike", navode funkcioneri EU.
U srzi spora medju evropskom petnaestoricom je upravo i to sto neke zemlje EU prakticno potpuno podrzavaju politiku SAD, a druge traze samosvojan stav Unije prema gorucem svetskom problemu "razoruzanja Iraka".
Na mogucnost da se "minimalni kompromis" medju petnaestoricom postigne prevashodno na osnovu stava da je okvir UN nezaobilazan, ali i da se ratna opcija ne iskljuci kao poslednje pribeziste, u Briselu su ukazali i visoki predstavnik EU, Havijer Solana, i sef nemacke diplomatije Joska Fiser.
Fiser je zajedno s ostalim ministrima evropske petnaestorice ucestvovao na pripremnom sastanku za ovaj vanredni samit EU, koji je sazvala presedavajuca Unije, Grcka.
U pozadini velikog razdora unutar EU i Atlantskog saveza stoji kljucni spor oko gledanja na sustinu evro-atlantskog saveznistva i medjunarodnih odnosa, utemeljenih na poretku UN.
Sef francuske diplomatije Dominik de Vilpen je ukazao na "nuznost postojanja multipolarnog sveta", naglasivsi da "samo jedna velika sila ne moze obezbediti red u svetu".
Francuski ministar je dodao i da je "potrebna snazna i ujedinjena Evropa - kvalitet prekoatlantskih odnosa, prijateljstvo sa SAD, moraju predstavljati zajednicku snagu kako bi se zajednicki doprinelo stabilnosti sveta, a ne unosenju podela medju Evropljane".
Izvori EU su uoci samita ocenili da je nagodba moguca na osnovu jacanja uloge UN, odredbi Rezolucije 1441 SB UN i "davanja vise vremena i sredstava inspektorima UN" u Iraku.
Velika Britanija, isto kao i SAD, zahteva da se dopusti mogucnost izglasavanja nove rezolucije SB UN, sto Francuska i jos neke zemlje smatraju "nepotrebnim" sve dok inspektori UN imaju izgleda da dovrse svoje zadatke u Iraku.
Inace, to bi samo moglo znaciti da se kroz SBUN izdejstvuje odobrenje za vojni udar na rezim u Bagdadu.
Vasington i London neprestano podvlace da Sadam Husein krsi sve predjasnje, isto kao i najnoviju Rezoluciju 1441 SB UN.
Sve zemlje EU su, medjutim, saglasne da je osnovni cilj da rezim u Bagdadu vise nema zabranjeno oruzje za masovno unistavanje.

i zato ce presudno za "rat ili mir" biti da li ce sef Iraka Sadam Husein uciniti ono sto dosad nije uradio - da omoguci potpuni uvid inspektorima UN i dokaze da hemijsko-bioloskog oruzja nema, ili da ga preda kako bi bilo unisteno.
Stav Nemacke bi mogao biti od presudnog znacaja, buduci da je Berlin do sada stavljao do znanja da odbacuje ratnu opciju i usvajanje nove rezolucije SB UN koja bi to omogucila.
Velika Britanija i Spanija, koje predvode "proamericki blok" unutar EU, zahtevaju da se jasno predoci mogucnost ratne operacije, bez obzira na dogovor lidera Unije o zajednickoj politici prema irackoj krizi.
Fiser je objasnio da je stav Berlina, a to je vrlo blisko i Francuskoj i Belgiji, da se sve najpre i prvenstveno mora uciniti "kako se ne bi doslo do poslednje, ratne opcije".
Nemacki ministar je zato podvukao da je to kljucno pitanje "postavljeno naopako" i da Nemacka nece blokirati nagodbu vodja EU, ako se u sporazum "ugradi" takva logika.
Sefovi drzava i vlada EU bi mogli imati vise izgleda na kompromis posle vrlo znacajnog sinocnjeg dogovora saveznika u NATO oko do sada sporne "preventivne" pomoci Turskoj, u slucaju rata u Iraku.
Francuska, Belgija i Nemacka, koje su dosad oklevale da to prihvate, izdale su saopstenje u kojem podvlace da to "ni na koji nacin ne moze unapred uticati na napore UN" da se rasplet irackog problema nadje i bez rata.
Izvori EU u Briselu smatraju i da je ishod sednice SB UN ojacao stavove onih clanica Unije koje su uverene da se mora dati "vise vremena i prostora diplomatskoj akciji" i nastojanjima UN, u odnosu na one koji su tvrdili da je "vreme prakticno isteklo"... A sto bi znacilo da je vojna intervencija jedino realno resenje i da, prema tome, nisu nuzne bilo kakve nove odluke svetskih cinilaca.
Na poslednjem zasedanju sefova diplomatija EU, krajem januara, usvojen je zajednicki stav da su Rezolucija 1441 SBUN i okvir UN nezaobilazni okvir za politiku prema Iraku.
Od rezima u Bagdadu je zahtevano da u potpunosti saradjuje s inspektorima UN. U medjuvremenu su Velika Britanija, Spanija, Italija, Portugal, isto kao i "u clanstvo ulazece zemlje" u EU-Poljska, Madjarska i ceski predsednik Vaclav Hljvel, "u licno ime", potpisali izjavu solidarnosti s politikom SAD prema Iraku.
Britanski premijer Toni Bler je, u pismu grckom premijeru, predsedavajucem EU, Kostasu Simitisu, zatrazio da se u moguci dogovor evropske petnaestorice obavezno ugradi stav da je "rat poslednje resenje".... i da nijedna "zemlja EU to ne moze iskljuciti, ako to sluzi autoritetu Saveta bezbednosti UN". Francuska, recimo, misli da "zasad nista ne opravdava upotrebu sile".
Bler primecuje da Rezolucija 1441 SB UN kaze da je taj dokument "poslednja prilika" da rezim Sadama Huseina unisti, preda zabranjeno hemijsko-biolosko oruzje, i da, u protivnom, "sebe izlaze teskim posledicama". Zato London i smatra da je nova rezolucija SBUN nuzna.
Ovaj susret sefova drzava i vlada EU je sazvao Simitis, koji je u petak izjavio da je "jasno da ce uskoro doci do novog, mozda odlucujuceg zaokreta u ovoj krizi".
Simitis smatra nuznim da se, upravo u cilju nalazenja resenja za iracku krizu i otklanjanje podela medju evropskim saveznicima i raskola izmedju nekih zemalja EU i SAD, obavezno razmotri i kako pokrenuti temeljit mirovni zaokret u izraelsko-palestinskim odnosima.
Atina je uverena da i iracka i palestinsko-izraelska kriza koce nastojanja da se spreci sirenje nuklearnog, bioloskog i hemijskog oruzja u svetu.
Evropski izvori ocenjuju da je predsedavajuca Grcka dobila snaznu podrsku za svoj naum da, ako je moguce, "pomiri" dva krila EU, time sto je generalni sekretar UN, Kofi Anan, prihvatio da dodje na sutrasnji samit petnaestorice. Anan je u raspravi o irackoj krizi u okviru UN, izjavio da bilo kakvo razmatranje vojne opcije za "razoruzanje Iraka" mora odrzati u okviru SB UN, kao i da takvo resenje moze doci u obzir samo ako sve druge mogucnosti propadnu.
Predsedavajuci EU, Grcka, nije prihvatila da deset zemalja koje su dobile zeleno svetlo za ulazak u Uniju, takodje ucestvuju na vanrednom skupu lidera petnaestorice.
S izuzetkom Malte i Kipra, sve te zemlje su (saopstenje "grupe iz Vilnusa") potpuno podrzale americku politiku vojne intervencije u Iraku.
Lideri EU bi tek sutradan, u utorak, trebalo da se sastanu s vodjama deset zemalja koje 2004. ulaze u EU, kao i kandidatima za clanstvo-Bugarskom, Rumunijom i Turskom. Velika Britanija i Spanija su posebno bile nezadovoljne ovim potezom predsedavajuce Grcke, zahtevajuci da se sutra na samitu EU nadju i lideri pomenutih trinaest drzava.

SVE JE MOGUCE, ZA ODREDJENU SUMU NOVCA ...

Lihtenstajn, drzava u najam

U zelji da sebe "stavi" na mapu sveta, Ruritanska knezevina Lihtenstajn smislila je izvanredan plan: ponudice sebe u najam
Majusna zemlja, poznata uglavom po tome sto je nepozanta i sto navodno cuva blago krijumacara droge i diktatora iz celog sveta, namerava da se pretvori u centar dobrodoslice za bogate koporacije.
Potezom, za koji se kaze da je prva zamisao u svetu o iznajmljivanju drzava, knezevina se nudi u najam multinacinlanim organizacijama za konferencije i proslave.
Kao drzava, knezevina i nije bog zna sta. Stesnjena izmedju Svajcarske i Austrije, ima 33.000 stanovnika i zauzima stotinak kvadratnih kilometara. Zapravo, sastoji se od 11 sela.
Ali, po ceni od 320 dolara dnevno po osobi, "multinacionalci" mogu da imaju sve: alpske padine i sela i glavni grad Vaduz i osecaj moci u preuzimanju cele jedne drzave.
Na vrhu ponude je cetvorodnevna konferenicia za 900 delagata (sto je naveci broj ljudi koji se moze smestiti) po ceni od 1,2 miliona dolara.
Klijenti mogu da obeleze celu drzavu svojim simbolom i da njime prekriju najznacajnije zgrade. Moguci su dogovori o privremenom preuzimanju nacionanale galerije i pozorista, vinskog podruma vladarske kuce i zamka iz bajki - Slos Gutemberga iz 13. veka.
Direktor turistickog saveta knezevine, Ronald Busel, izjavio je londonskom Gradijanu da je odusevljen planom. "Radi se o necem jedinstvenom," kaze on. "Do sada je bilo programa iznajmljivanaj sela, ali ne i cele zemlje".
U Lihtenstajnu kazu da vec imaju prvog klijenta za novu semu, ali da zasad nece da kazu o kome je rec.
Nisu, medjutim, svi srecni. Stanovnistvo je sumnjicavo jer se brine da se time salje poruka kako se sve u njihovoj zemlji moze kupiti za novac. Brinu i o tome sta ce oni koji im budu iznajmili drzavu raditi i do koje mere ce se mesati u njihov svakodnevni zivot. "Ko ce mene da iznajmi. Ja nisam za najam," je tipcna reakcija.
Ulice Vaduza, glavnog grada sa 5.000 zitelja, uglavnom su dosadno mirne za razliku zivahne finansijske idustrije grada. Banke specijalizovne za izbegavanje placanja poreza kriju se iza anonimnih, betonskih fasada. Porezi su tako niski da je nekih 80.000 takozvanih "kompanija postanskih sanducica" otvorilo flijale u Vaduzu.
U knezevini trenutno ima samo 324 nezaposlena, cela zemlja se moze obici za dva sata, a u lokalnom zatvoru cami 20 zatvorenika.
Zvancnici kazu da drzavu treba iznajmljivati. Knezevina jeste pomalo dosadna, ali nije opasno setati nocu ulicama. A i bogata je. Sezonski radnici, kazu oni, u druge zemlje dolaze iz Albanije, a ovde iz Skandinavije.
Ipak, nece svako biti ponudjen za rentiranje. Usluge vladajuceg suverena, prica Hansa-Adama Drugi, se ne mogu kupiti.
Nije da princu nedostaje trgovacki duh. Ljut sto mu politicari ne daju vise vlasti, princ je zapretio da ce svoju palatu prodati milijarderu Bilu Gejtsu - ili bilo kome ko je voljan da je kupi - i da ce se preseliti u Bec.
Lihtenstajn je nezavisna drzva od 1806. godine. Neutralan je i nema vojku. Za odbranu knezevine odgovorna je Svajcarska. Parlament ima 25 poslanika iz tri politicke partije.

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2003 "NOVINE"