Uhapsena Ceca Raznatovic
Folk pevacica Svetlana-Ceca Raznatovic (30) uhapsena je juce poslepodne u Beogradu u okviru istrage ubistva premijera Srbije Zorana DJindjica, potvrdila je srpska policija.
Prema saopstenju Vlade Srbije, pripadnici Zandarmerije i SUP-a Beograd u njenoj kuci pronasli su veliku kolicinu oruzja - 21 pistolj i revolver razlicite marke i kalibra, tri sanduka municije kalibra 7,62 milimetara (oko 5.000 komada).
Policija je pronasla i vojno-policijsku opremu: busole, laserski daljinomer, nisanski teleobjketiv, veliki broj lisica, samostrel sa 20 strela, dve kape "fantomke", prigusivace za skorpione i heklere, uredjaje za nocna merenja i osmatranja, nekoliko torbi pistoljske i revolverske municije, 21 sluzbenu palicu - pendrek, par registarskih tablica vukovarske oznake i par sanduka vojno-policijske opreme (ukupno 88 stavki), pise u saopstenju.
Najveci deo oruzja bio je sakriven u specijalno napravljenom blindiranom bunkeru.
U saopstenju se dodaje da pripadnici policije i dalje vrse pretres kuce, a u toku je i "operativna obrada" kako bi se utvrdila povezanost Svetlane Raznatovic sa zemunskom kriminalnom bandom osumnjicenom za ubistvo premijera Srbije Zorana DJindjica.
Pripadnici zandarmerije i kriminalisticke policije od ranih jutarnjih sati drze u blokadi vilu Raznatovica.
Svetlana Raznatovic, folk zvezda, udovica je nekadasnjeg vodje paravojne formacije Srpska dobrovoljacka garda Zeljka Raznatovica-Arkana, osnivaca i prvog predsednika opozicione Stranke srpskog jedinstva. Arkan je ubijen u beogradskom hotelu "Interkontinental" 15. januara 2000. godine.
Skupstina Srbije i Crne GoreSavet ministara, prva vlada nove drzavne zajednice
Skupstina Srbije i Crne Gore izabrala je sinoc Savet ministara, prvu vladu nove drzavne zajednice.
Savetom ministara predsedava predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovic.
Ministar inostranih poslova je Goran Svilanovic, a njegov zamenik Vukasin Maras. Ministar za odbranu je Boris Tadic, a njegov zamenik Igor Luksic. Ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajic, dosadasnji savezni ministar nacionalnih i etnickih zajednica.
Ministar za medjunarodne ekonomske odnose je Branko Lukovac, dok je ministar za unutrasnje ekonomske odnose Amir Nurkovic.
Prema Ustavnoj povelji, Savet ministara uredjuje i sprovodi politiku Srbije i Crne Gore, saglasno zajednickoj politici i interesima drzava clanica.
U nadleznosti Saveta ministara je predlaganje zakona i drugih akata iz nadleznosti ministarstava, donosenje podzakonskih akata, odluka i drugih opstih akata za izvrsavanje zakona i imenovanje i razresavanje sefove diplomatsko-konzularnih predstavnistava zajednice i drugih funkcionera.
Savet ministara donosi odluke vecinom glasova. U slucaju jednakog broja glasova, odlucujuci je glas predsednika, pod uslovom da je za odluku glasao bar jedan ministar iz druge drzave clanice, predvidja Ustavna povelja.
Savet ministara za rad odgovara skupstini drzavne zajednice. Mandat ministara traje cetiri godine.Biografije ministara
Goran Svilanovic ministar inostranih poslova
Goran Svilanovic je od novembra 2000. godine do danas obavljao funkciju ministra spoljnih poslova u Saveznoj vladi.
Rodjen je 1963. godine u Gnjilanu. Po struci je pravnik, trenutno je predsednik Gradjanskog saveza Srbije, clana vladajuce koalicije DOS.
Diplomirao je i magistrirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu bio je asistent na predmetu gradjansko-procesno pravo, od 1989. do 1998. godine, kada je zajedno sa grupom profesora i asistenata otpusten zbog protivljenja novom, restriktivnom Zakona o univerzitetu.
Svilanovic je bio portparol (1997) a potom i potpredsednik (1998) Gradjanskog saveza Srbije. Za predsednika GSS izabran je 1. avgusta 1999. godine.
Bio je saradnik Jugoslovenskog foruma za ljudska prava (1989) vodio je SOS telefon za zrtve nacionalne, etnicke, verske, politicke i sindikalne diskriminacije u Centru za antiratnu akciju (1993-1997) i bio je predsednik Veca za ljudska prava Centra za antiratnu akciju u Beogradu 1996. do 1998. godine. Saradjuje i sa Beogradskim centrom za ljudska prava, Centrom za unapredjivanje pravnih studija i drugim nevladinim organizacijama.
Sa suprugom Dusicom ima kcerku Danicu (1991) i sina Tihomira (1998). Govori engleski i nemacki jezik.Branko Lukovac - ministar za medjunarodne ekonomske odnose
Branko Lukovac je od 27. januara 2000. godine bio crnogorski ministar inostranih poslova.
Rodjen je 1944. godine u Starcu, u opstini Kolasin u Crnoj Gori. Zavrsio je ekonomski fakultet u Beogradu, na odseku makroekonomije, a magistrirao je na ekonomici turizma.
Pre stupanja na funkciju sefa crnogorske diplomatije, od 19 aprila 1999. godine do januara 2000. bio je sef Predstavnistva Crne Gore u Sloveniji. Lukovac je i tokom 70-ih godina, od aprila 1979. do septembra 1985, bio crnogorski ministar inostranih poslova, kao i predsednik republickog Komiteta za odnose sa inostranstvom.
Pre nego sto je 1999. godine ponovo izabran za ministra spoljnih poslova Crne Gore, od maja 1992. bio je u Johanesburgu direktor predstavnistva spoljnotrgovinske firme "Monteks" iz Niksica.
Od septembra 1989. do maja 1992. godine bio je pomocnik saveznog sekretara za spoljne poslove - sef sektora za Aziju, Afriku i Latinsku Ameriku, kao i Sektora za multilateralne poslove, a podneo je ostavku na tu duznost.
Cetiri godine, od decembra 1985. do septembra 1989. godine, bio je ambasador SFRJ u Tanzaniji, akreditovan i na Sejselima.
Lukovac je, pre prvog postavljenja za crnogorskog ministra inostranih poslova 1979. godine, bio od juna 1974. generalni sekretar Jugoslovenske komisije pri UNESKO, a od 1972. do 1974. samostalni savetnik Komisije za medjunarodne odnose pri Saveznoj konferenciji Socijalistickog saveza radnog naroda Jugoslavije. Prethodno je, od 1968. godine bio sekretar Komisije za medjunarodne odnose Socijalistickog saveza omladine Jugoslavije.
Ozenjen je Elvirom Natalijom, rodjenom u Buenos Airesu u Argentini, sa kojom ima dve cerke Danielu Suzanu (1970) i Adrijanu (1973).
Lukovac govori englski, a sluzi se francuskim, ruskim i delimicno nemackim i spanskim jezikom.Boris Tadic - ministar odbrane
Boris Tadic, potpredsednik Demokratske stranke, od 2003. godine je profesor politike i advertajzinga na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Rodjen je 1958. godine u Sarajevu. Osnovnu skolu i gimnaziju zavrsio je u Beogradu, gde je i diplomirao iz oblasti socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu. Ima zvanje klinickog psihologa.
Od 1997. do 2002. godine osnivac je i prvi direktor Centra za razvoj demokratije i politicke vestine. Poslednjih pet godina radi na projektu uspostavljanja regionalnog sistema politicke edukacije u zemljama jugoistocne Evrope.
Od 1991. godine do 1992. godine profesor je psihologije na Narodnom univerzitetu "DJuro Salaj". Od 1987. do 1991. godine profesor je psihologije u Prvoj beogradskoj gimnaziji.
Od 1984. do 1985. godine radio je kao klinicki psiholog u Vojsci.
Tadic je 1985. godine radio kao istrazivac na projektima razvojne psihologije na Institutu za psihologiju u Beogradu. Od 1982. do 1983. godine radio je kao istrazivac na projektima socijalne politike u Gradskom centru za socijalni rad i istrazivanjima javnog mnenja i marketinske psihologije u Studiju "Marketing Borba".
Od 1980. do 1982. godine bavio se novinarstvom u studentskim casopisima.
Drzi predavanja iz oblasti politickog menadzmenta i tehnika komunikacije. Objavljivao je tekstove iz oblasti razvojne i socijalne psihologije.
Clan je Demokratske stranke od 1990. godine i do sada je obavljao funkcije sekretara Glavnog odbora, potpredsednika Izvrsnog odbora, vrsioca duznosti predsednika Izvrsnog odbora i dva puta je na Skupstini Demokratske stranke biran za potpredsednika stranke.
Od 2003. godine je savezni poslanik u Skupstini Srbije i Crne Gore i vrsilac sefa poslanicke grupe DOS-a.
Tadic je 2001. godine izabran za predsednika Upravnog odbora Javnog preduzeca PTT saobracaja "Srbija".
Tadic je 2000. godine bio savezni ministar telekomunikacija. Iste godine bio je savezni poslanik u Vecu gradjana, clan Odbora za odbranu i bezbednost i prvi predsednik Komisije za kontrolu Sluzbi bezbednosti.
Od 1996. do 1997. godine bio je poslanik Skupstine Srbije i clan njenog veca za nauku i tehnologiju. Govori engleski i sluzi se francuskim jezikom. Ozenjen je i otac dvoje dece.Amir Nurkovic - ministar za unutrasnje ekonomske odnose
Amir Nurkovic, funkcioner je crnogorske Socijaldemokratske partije.
Rodjen je 1955. godine u Seosnici - opstina Rozaje. Osnovnu skolu i gimnaziju zavrsio je u Rozaju, a diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Pristini 1978. godine.
Radio je u "Gornjem Ibru" u Rozaju, na raznim poslovima, a jedno vreme je bio i pomocnik generalnog direktora. Od 1992. do 2000. godine radi kao privatni preduzetnik.
Od 2000. do 2002. godine bio je zamenik sefa Trgovinsko-informativne misije Crne Gore u Sarajevu. Od jula 2002. godine direktor je filijale crnogorske Komeracijalne banke ad Podgorica u Rozaju. Od osnivanja crnogorske Socijaldemokratske partije clan je Glavnog odbora stranke.Rasim Ljajic - ministar za ljudska i manjinska prava
Rasim Ljajic je od 4. novembra 2000. godine obavljao funkciju saveznog ministra za etnicke i nacionalne zajednice.
Rodjen je 1964. godine u Novom Pazaru. Osnovnu i srednju skolu zavrsio je u Novom Pazaru. Medicinski fakultet je zavrsio u Sarajevu.
Politikom se bavi od 1990. godine, kada je kao student ucestvovao u formiranju Stranke demokratske akcije. Iste godine izabran je za generalnog sekretara SDA Sandzaka i clana Glavnog odbora ove stranke na nivou bivse Jugoslavije. Koaliciju "Sandzak" osniva 1994. godine, koja je 2000. godine prerasla u Sandzacku demokratsku partiju, ciji je i danas predsednik.
Od decembra 2000. godine potpredsednik je Koordinacionog tela za resavanje krize na jugu Srbije i potpredsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Predsednik je jugoslovenskog dela Mesovitog komiteta za ekonomsku saradnju sa Tunisom, Marokom, Nigerijom i Indonezijom.
Od 1990. godine radio je za vise listova i casopisa na prostoru bivse Jugoslavije, a osnivac je i regionalnog nedeljnika "Parlament". Clan je Foruma za medjunarodne odnose u Beogradu. Clan je radne grupe Ist-Vest (East-West) Instituta iz Praga. Sluzi se engleskim i ruskim jezikom. Ozenjen je i otac dvoje dece.
MUP SRBIJEPrivedeno na desetine lica u gradovima Srbije
U nekoliko gradova u Srbiji proteklih nekoliko dana uhapseno je na desetine osoba i zaplenjena veca kolicina oruzja i narkotika.
MUP Srbije saopstio je juce da je do sada uhapseno 318 osoba, u sklopu potrage za ubicama premijera Srbije Zorana DJindjica.
Cacanska policija saopstila je da je uhapsila deset lica u tom gradu, zbog vise izvrsenih krivicnih dela. Dodaje se da su hapsenja izvrsena u protekla tri dana.
Policija nije saopstila imena uhapsenih. Navodi se da ce javnost biti naknadno obavestena o detaljima hapsenja.
Nacelnik zajecarske policije Ilija Matic saopstio je da je tamosnja policija uhapsila 16 lica, ali da nema saznanja da su oni povezani sa "zemunskim klanom", osumnjicenim za ubistvo DJindjica.
Prema recima Matica, privedeni su Dejan Jeremic (31), Ninoslav Marinkovic (24), Slobodan Milikic (45), Slobodan Vitomirovic (42), Jovan Andrejevic (44), Vladan Veljkovic (26), Dejan Petrovic, blizanci Milos i Miljan Manic (23), Srdjan Stanojevic (33), Sladjan Cvetkovic (26), Radomir Trailovic (26) iz Zajecara.
Iz Knjazevca privedeni su Miodrag Zivadinovic (52), Radojica Milanovic (52), Ivan Stojkovic (28) a iz opstine Boljevac, priveden je Miodrag Stefanovic (40).
Prema recima Matica, za sest lica postoji osnovana sumnja da su se bavila organizovanim kriminalom. Kazao je da je od uhapsenih zaplenjena odredjena kolicina nelegalnog oruzja i municije, osam luksuznih automobila i manja kolicina droge.
Krusevacka policija je od 14. do 17. marta, shodno vazecim merama koje se primenjuju za vreme trajanja vanrednog stanja, uhapsila 12 lica koja su poznata po svom kriminogenom ponasanju, navodi se u saopstenju za javnost krusevackog SUP-a. Njima je odredjen pritvor od 30 dana.
SUP Jagodina saopstio je juce da je na podrucju Pomoravlja uhapseno 21 lice, a da je protiv njih 17 odredjen pritvor od 30 dana. Ostalima je odredjen dvodnevni pritvor.
U Jagodini je privedeno 10, a u Paracinu 11 lica. SUP navodi da je uglavnom rec o osobama za koje se sumnja da se bave ilegalnom trgovinom narkoticima.
VLADA SRBIJAZivkovic predlozen za premijera
Vrsilac duznosti predsednika Srbije Natasa Micic predlozila je juce Skupstini Srbije da za predsednika republicke vlade izabere zamenika predsednika Demokratske stranke Zorana Zivkovica.
U saopstenju iz Skupstine Srbije navodi se da je Natasa Micic predlozila Zivkovica nakon sto je saslusala misljenje predstavnika vecine u Skupstini Srbije.
Zivkovica je na to mesto predlozila Demokratska stranka nakon sto je ubijen premijer Srbije i lider te stranke Zoran DJindjic.
Demokratska stranka juce je na svom Glavnom odboru predlozila i potpredsednika stranke Cedomira Jovanovica za jednog od potpredsednika vlade.
Sednica parlamenta, na kojoj ce biti izabran novi premijer i njegov kabinet, ocekuje se danas.
Prema ustavom utvrdjenoj proceduri, predsednik Republike (u ovom slucaju vrsilac duznosti predsednika Natasa Micic) predlaze skupstini kandidata za predsednika vlade, posto saslusa misljenje predstavnika vecine u parlamentu.
Kandidat za predsednika vlade iznosi pred skupstinom svoj program i predlaze sastav vlade. Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala vecina od ukupnog broja poslanika, pise u clanu 92. Ustava.
Ustav predvidja da vladi prestaje mandat izglasavanjem nepoverenja u skupstini ili ostavkom, odnosno razresenjem duznosti premijera, sto povlaci ostavku cele vlade.
Vlada kojoj je izglasano nepoverenje, koja je podnela ostavku ili kojoj je prestao mandat zbog raspustanja skupstine, ostaje na duznosti do izbora nove vlade.
Ustav Srbije ne predvidja situaciju u kojoj mandat vlade prestaje smrcu premijera.
U Kabinetu Zorana DJindjica bila su 24 mesta (ukljucujuci premijera). Funkciju potpredsednika Vlade obavljaju Nebojsa Covic, Zarko Korac, Jozef Kasa, Miodrag Isakov i Dusan Mihajlovic, koji je ujedno i ministar unutrasnjih poslova.
Cedomir Jovanovic bi trebalo da bude sesti potpredsednik, a on je danas najavio da ce u sredu na sednici vlade biti razgovorano o tome sta ce biti njegov sektor.
Ministar finansija je Bozidar DJelic, ministar pravosudja Vladan Batic, ministar poljoprivrede Dragan Veselinov, ministar za rudarstvo i energetiku Kori Udovicki, ministar za saobracaj i telekomunikacije Marija Raseta-Vukosavljevic, ministar za gradjevinu i urbanizam Dragoslav Sumarac, ministar za trgovinu, turizam i usluge Slobodan Milosavljevic, ministar za boracka i socijalna pitanja Gordana Matkovic, ministar prosvete i sporta Gaso Knezevic, ministar za nauku i tehnologiju Dragan Domazet.
Ministar za razvoj lokalne samouprave Rodoljub Sabic, ministar za kulturu je Branislav Lecic, ministar zdravstva Tomica Milosavljevic, ministar vera Vojislav Milovanovic, ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovic, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitic, ministar za rad i zaposljavanje Dragan Milovanovic i ministar za zastitu zivotne okoline Andjelka Mihajlov.
Mandatar za sastav vlade Zoran Zivkovic rekao je juce da nema razloga za kadrovske promene u vladi.
"Potrebna nam je stabilnost, a to znaci kontinuitet", rekao je Zivkovic.
DOSTA ZLOCINA: DANI POSLE ATENTATAVazduh najvise "mirise" na zaprepastenost i nevericu
Kako je u Beogradu? Sta se desava? Na koji nacin se sve ovo sto se desilo odrazava na svakodnevni zivot? Kako ce uticati na buducnost Srbije? U trenutku kada se informacija o atentatu, i nesto kasnije o smrti srpskog premijera Zorana DJindjica, pronela planetom, mobilni telefonski saobracaj u Beogradu skoro da nije radio. Od kada su veze profunkcionisale i od kako su poceli da pristizu i-mejlovi od prijatelja rastrkanih po svim krajevima sveta, stalno se ponavlja tih nekoliko pitanja.
U prvom momentu vest o atentatu na Zorana DJindjica zvucala je neverovatno. Cak i novinarima, profesionalno pripremljenim na razne ekstremne vesti i situacije. Kada je koleginica koja radi TV-stranu "Glasa javnosti", usavsi u prostoriju u kojoj sedi nas desetak, zaustila "Upucali su DJindjica!", prva reakcija je bila "Ma daj, sta pricas..." Kada se istog casa stvorila guzva u hodniku redakcije, kada su se uzmuvao i uzbudio uvek stalozeni urednik Hronike, bilo je ocigledno da u toj vesti ima istine.
U prvi mah nije bilo nikakvih potvrda informacije. Na radio-stanicama i televizijama jos je isao uobicajni program. Medjutim, ubrzo se pokazalo da se pred Vladom Srbije stvarno dogodilo nesto od cega se dize kosa na glavi. Po jednim informacijama kola sa ranjenim premijerom zaputila su se ka Urgentnom centru, drugi su spominjali Vojnomedicinsku akademiju. Nikakve sumnje, medjutim, vise nije bilo da se atentat dogodio.
Na licu mesta se, igrom slucaja, zadesila ekipa TV B92. U zgradu Vlade Srbije zaputili su se sa zadatkom da snime susret ministra prosvete Gase Knezevica sa delegacijom iz Skandinavije. Snimili su dramu koja je usledila nekoliko trenutaka posto su se zacula "dva pucnja i vrisak". Prema svedocenjima nekih ocevidaca, u nastalom metezu pogodjeni srpski premijer je neko vreme - mozda i citavih nekoliko minuta - lezao na zemlji pre nego sto je bilo moguce pruziti mu pomoc.
Cak i kad je potvrdjeno da je Zoran DJindjic bio meta napada i da je stvarno pogodjen, kako je javljeno, u ledja i stomak, provejavala je nada da ce preziveti. Jednostavno, tesko je bilo pojmiti da bi covek pun zivotne i stvaralacke energije mogao tek tako - u trenutku - da nestane. U listu "Danasu", pak, iznete su tvrdnje kako su hici na DJindjica bili tako precizni i razorni da je smrt najverovatnije bila trenutna.
I ovaj put se pokazalo da se najgore vesti i predvidjanja u Srbiji na kraju obicno pokazu kao tacna. Lekari iz Urgentnog centra, koji su bili u operacionoj sali, nisu imali ovlascenja da daju izjave, ali su njihovi izrazi lica bili dovoljno reciti. Vest o smrti premijera Srbije Zorana DJindjica najpre su pustile strane agencije. Domaci mediji su uglavnom sacekali saopstenje Vlade Srbije.
Po atmosferi, sreda popodne u Beogradu po mnogo cemu je podsecala na pocetak bombardovanja. Dan je bio suncan, a grad nesvakidasnje tih i miran. U strogom centru - u Takovskoj, Svetogorskoj (Lole Ribara), na Bulevaru - gde radnim danom u spicu obicno ne moze da se prodje od guzve, nije bilo saobracaja. Prolazila su samo kola sa rotacionim svetlima.
Gradski prevoz funkcionisao je alternativnim rutama, mnogo ljudi je islo peske. Na vaznijim raskrsnicama i "strateskim mestima" (poput Savezne skupstine) stajala je policija. Grad je nekoliko sati bio blokiran. Izmedju osam i devet sati uvece manje-vise sve glavne saobracajnice ponovo su pustene u promet.
Na televizijama i radio-stanicama neprekidno su emitovane vesti: nemontirani materijal sa lica mesta, izvestaji iz Urgentnog centra, izjave zvanicnika, saopstenje Vlade Srbije, obracanje Natase Micic i ozvanicenje vanrednog stanja, konferencija za novinare u Demokratskoj stranci, izvestaji stranih medija, snimci i izjave gradjana okupljenih ispred zgrade Vlade. U pauzama izmedju vesti klasicna muzika.
Najvise pravovremenih i relevantnih informacija bilo je na B92 i RTS-u, Art kanalu je trebalo nekoliko sati da otkrije da se nesto desilo, Pink je uvece pustio film Olivera Stona JFK. Glavni urednici svih medija u sredu uvece bili su na "sastanku" u Vladi.
Mada je nesumnjivo bilo budala koje su u sredu likovale, jer Srbija je, nazalost, jos uvek zemlja koja je pocepana po mnogim savovima, vazduh od srede najvise "mirise" na zgrozenost, zaprepastenost i nevericu. "Uzas", "katastrofa", "strasno", "ne mogu da verujem", komentari su koji se najcesce cuju u kaficima, na ulici, u prolazu...
Kada sam se u sredu uvece kolegi, na koga sam naisao ispred Vlade Srbije, obratio recima "u kakvoj to zemlji zivimo", njegov odgovor je bio "zasto, u p.m, ovde zivimo". Juce ujutro, slicno su rezonovala dva dvadesetogodisnjaka koja su u autobusu GSP-a sedela iza mene. "Uvek sam bio u fazonu da treba ostati ovde, ali posle ovoga...ako mi se bude ukazala prilika i u Rumuniju cu da odem".
Od onog sto se bude desavalo u narednim danima i nedeljama, od zrelosti i odlucnosti glavnih aktera srpskog politickog i javnog zivota, u velikoj meri zavisi da li ce Srbija postati zemlja dostojna da posten covek u njoj zivi ili tamni vilajet za izbegavanje. Alternative su jasne: odlucan obracun sa kriminalom i drugim kancerogenim repovima proslosti ili balkanska Kolumbija. Krajnje je vreme da vec jednom svane i 6. oktobar.
Predrag Dragosavac
Zoran Djindjic sahranjen uz najvise drzavne pocasti
Srpski premijer Zoran DJindjic, koji je ubijen 12. marta u atentatu, sahranjen je u subotu u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, uz najvise drzavne pocasti.
Opelo ubijenom premijeru Srbije Zoranu DJindjicu pocelo je u 12 sati u Hramu Svetog Save u Beogradu.
Versku sluzbu sluzio je srpski patrijarh Pavle s visokim crkvenim velikodostojnicima.
Opelo ubijenom premijeru Srbije Zoranu DJindjicu zavrseno je oko 13 sati u prisustvu clanova njegove porodice, najvisih drzavnih i vojnih zvanicnika, funkcionera Demokratske stranke i drugih partija, visokih drzavnih delegacija iz sveta, predstavnika diplomatskog kora i velikog broja gradjana.
Kovceg su izneli iz Hrama svetog Save visoki funkcioneri Demokratske stranke Zoran Zivkovic, Cedomir Jovanovic, Boris Tadic, Goran Vesic i sef vladinog Biroa za informisanje Vladimir Popovic, kao i pripadnici vojne Garde.
Vise desetina hiljada gradjana ostalo je u okolini Hrama Svetog Save, a nekoliko desetina hiljada nalazilo se i duz trase kojom se kretala pogrebna povorka ka Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, gde je DJindjic sahranjen.
Mnogobrojni gradjani, sa cvecem, svecama i DJindjicevim fotografijama u rukama, stajali su na trotoarima oko kruznog toka na Trgu Slavija, Ulici svetog Save, Beogradskoj, Bulevaru kralja Aleksandra i Ruzveltovoj ulici, koja vodi do Novog groblja.
Tu trasu, kojom se kretala pogrebna povorka, obezbedjivali su jake policijske snage.
Vladika Amfilohije, koji je odrzao posmrtni govor, naglasio je da ce DJindjic ostati zapamcen po tome sto je "u momentu najdubljeg ponizenja svog naroda ispruzio bratsku ruku pomirenja Evropi".
Opelu su prisustvovali i najvisi predstavnici ostalih verskih zajednica.
Poslednju pocast ubijenom srpskom premijeru odali su i predstavnici politickih stranaka u Srbiji i Crnoj Gori, predstavnici verskih zajednica, nevladinih organizacija, kao i mnogobrojne licnosti iz kulturnog i javnog zivota.
Od DJindjica su se oprostili sef grcke diplomatije i predsedavajuci Saveta ministar Evropske unije Jorgos Papandreu, srpski ministri pravde i finansija Bozidar DJelic i Vladan Batic, kao i savezni ministar unutrasnjih poslova i potpredsednik Demokratske stranke Zoran Zivkovic.
Vise od 70 stranih drzavnih delegacija doputovalo je na sahranu ubijenog srpskog premijera Zorana DJindjica.
Sef grcke diplomatije porucio je da ce DJindjiceva vizija Srbije biti ostvarena i da pocinioci njegovog ubistva, koji moraju biti privedeni pravdi, ne mogu promeniti ono sto je on izgradio sa svojim prijateljima.
Papandreu je rekao da ce svet i dalje pomagati sve koji se bore za mir, demokratiju i razvoj i koji idu ka zajednickom cilju zajednicke Evrope.
Zivkovic, jedan od najblizih DJindjicevih saradnika, takodje je porucio da ce Srbija postati evropska, demokratska, efikasna i bogata, sto je bio DJindjicev san.
"Obecavam ti da cemo ostvariti tvoj san i san svih nas, a to je evropska, demokratska, efikasna, bogata Srbija, bez budala, prevara i pacova", rekao je Zivkovic aludirajuci na nadimke osumnjicenih za ubistvo premijera.
Ministar pravde Srbije Vladan Batic ocenio je da su pocinioci DJindjicevog ubistva zeleli da ubiju veru i nadu srpskog naroda, ali i porucio da ce njegovi naslednici "mladosti Srbije predati delo" za koje je on dao zivot.
"Oni koji su stalno prizivali i pozivali na tvoj linc oni su te ubili, ovi drugi su samo povukli oroz. Ali, ova bolja demokratska, hriscanska, evropska Srbija u koju si nas ti vodio, ona to zna i ona ce ih kazniti, zbog tebe i zbog sebe. Zato danas simbolicki nije 15. mart 2003. nego 6. oktobar 2000. godine. Da zavrsimo ono sto smo sa tobom zaopoceli, da bi Srbiju, vracajuci je dve i po godine unazad, definitovno vratili sebi i obezbedili joj buducnost", naveo je Batic.
Srpski ministar finansija Bozidar DJelic obecao je na sahrani ubijenog premijera Srbije Zorana DJindjica da ekonomski deo republicke vlade nece otstupiti od onoga sto je premijer za svog zivota zacrtao.
DJelic je naglasio da je premijera Srbije odlikovala velikodusnost, jer je od pocetka svog mandata donosio odluke koje su bile okrenute dobrobiti nase zemlje, iako su nekad bile protiv interesa stranke ciji je lider bio.
Po zavrsetku zvanicnog dela sahrane, politicki funkcioneri, brojne zvanice i gradjani oprostili su se od premijera, prilazeci grobnom mestu i odajuci mu poslednju pocast.
Lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Kostunica tokom sahrane nije stajao sa ostalim zvanicama, vec iza aleje, gde su stajali novinari.
U pogrebnoj povorci, koja je prosla od Hrama svetog Save do Novog groblja, bilo je vise od sto hiljada gradjana.
Formiran ekspertski tim za rusenje kuce Dusana Spasojevica
Ministarstvo urbanizma i gradjevina, Grad Beograd i opstina Zemun formirale su ekspertski tim za rusenje bespravno podignutog objekta u Silerovoj 38, u Zemunu, navodi se u saopstenju Vlade Srbije.
Vlasnici pomenutog objekta su Dusan Spasojevic-Siptar i Mile Lukovic-Kum, koji su osumnjiceni za ubistvo premijera Srbije Zorana DJindjica.
Kako se navodi u saopstenju Vlade Srbije, u cilju zastite imovine i lica susednih objekata, koji se dodiruju sa pomenutom zgradom, posebno Doma zdravlja, preduzete su mere za fazno rusenje objekta u Silerovoj ulici.
"Objekat je prearmiran, radjen je kao konstrukcija za bunkere, ali je ipak u velikoj meri porusen, a nastavak rusenja ce se obaviti dinamikom koja nece ugroziti okolinu", zakljucuje se u saopstenju Vlade.
Beogradske vlasti vec cetiri dana pokusavaju da sruse Spasojevicevu kucu, koja je izrgradjena bez gradjevinskih dozvola, i u tome su koristili bagere, busilice i eksploziv.
CRNA GORAKo su predsednicki kandidati opozicije?
Crnogorska opozicija ce i ove sedmice razgovarati o mogucem zajednickom kandidatu za predsednika Republike, na izborima koji su zakazani za 11.maj.
Prema informacijama iz opozicionih stranaka, samo njihova najuza rukovodstva znaju imena mogucih kandidata o kojima se razgovara, a konacna odluka o predsednickom kandidatu ne moze se ocekivati pre kraja ove sedmice.
Do sada je, kako se navodi, razgovarano samo o kandidatima koje je predlozio Liberalni savez (LS) i o ambasadoru Srbije i Crne Gore u Rimu Miodragu Lekicu.
Liberali su predlozili tri svoja najvisa funkcionera, Miodraga Zivkovica, Slavka Perovica i Vesnu Perovic, dok se za Lekica kao predsednickog kandidata zalaze Srpska narodna stranka.
Socijalisticka narodna partija (SNP) i Narodna stranka (NS) jos nisu predlozile svoje predsednicke kandidate.
Prema nekim ranijim informacijama, SNP je vise naklonjena kandidatu LS, nego Lekicu, a NS jos nije "prelomila" da li bi prihvatila Lekica ili, ako se ozvanici takav predlog, predsednika SNP Predraga Bulatovica.
Prema procenama medija i analiticara, Bulatovic nije sasvim siguran u svoju pobedu i zato ta partija nije ni uporna u insistiranju da on bude zajednicki predsednicki kandidat opozicije.
U medijima se kao moguci kandidat opozicije pominje i bivsi crnogorski ministar unutrasnjih poslova Andrija Jovicevic, zasluzan za otkrivanje afere trgovine ljudima.
Opozicioni lideri su pocetkom protekle sedmice saopstili da o predsednickim kandidatima nece davati izjave sve dok o tome traju njihovi razgovori.
KRIMINAL U SCGUhapsena grupa koja je uzimala novac s tudjih racuna
Beogradska policija privela je pet osoba zbog sumnje da su izvrsile vise krivicnih dela prevare, odnosno zbog malverzacija sa tekucim racunima gradjana, saopstio je SUP Beograd.
SUP je saopstio da su privedeni Dusko Liric (44), Dragan Vorgic (25), Sanja Malobabic (25), Slobodan Milic (39) i Nenad Stanic (53), svi iz Novog Sada.
Privedene osobe osumnjicene su za podizanje novca sa tudjih tekucih racuna Postanske stedionice u Beogradu, Novom Sadu i Kikindi, u iznosu vecem od tri miliona dinara, uz pomoc falsifikovanih licnih dokumenata, cekovnih karata i naloga za isplatu.
Poslednji put grupa je podigla s racuna 510.000 dinara, posle cega su svi pripadnici te grupe uhapseni.Tri osobe osudjene na po 40 godina zatvora zbog ubistva
Tri osobe osudjene su danas pred Visim sudom u Bijelom Polju na po 40 godina zatvora zbog narucivanja ubistva, odnosno ubistva.
Osudjeni su Milovan DJukic (41) iz Andrijevice, Davor Savicih (21) i Zoran Stevancevic (28), obojica iz Beograda. Sva trojica su osudjena na maksimalnu kaznu - 40 godina zatvora.
DJukic i Savicic su u bekstvu, pa im je kazna izrecena u odsustvu.
Prema optuznici, DJukic je Savicicu, Stevancevicu i Srdjanu Stamenkovicu ponudio 15.000 nemackih maraka ukoliko ubiju Duska Martinovica, sa kojim je od ranije bio u zavadi.
Optuzeni su, kako je utvrdjeno tokom dvogodisnjeg sudjenja, 29. januara 2001. godine podmetnuli eksploziv u Martinovicevoj kuci u Beranama. Eksploziv je u kucu uneo i aktivirao Srdjan Stamenkovic, koji je i sam poginuo u eksploziji.
Tom prilikom poginuli su i Dusko Martinovic, Milutin Martinovic, Ljubisa Martinovic, Biljana Radovic i Igor Cimesa.
BEOGRADKontrola putnika na aerodromu
Na beogradskom aerodrmu pojacane su mere kontrole i nadzora, nakon pojave smrtonosnog virusa upale pluca u nekim zemljama Azije i Kanadi.
Pojacane mer kontrole podrazumevaju, pre svega, razgovor sa putnicima koji dolaze iz zemalja u kojima je evidentirana bolest.
Do sada nije evidentirano ni jedno lice sa simptomima povisene temperature, teskocaama u disanju, bolom u plucima, kasljem, receno je u sluzbi sanitarne inspekcije aerodroma, kazu predstavnici aerodroma.
Putnike, koji dolaze iz kriznih podrucja, aerodromska sluzba takodje upozorava da se, ukoliko primete pomenute simptome, odmah jave lekaru.
Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljevic izjavio je da se do sada pojavilo 150 slucajeva tog "ozbiljnog respiratornog sidroma" u svetu, ali da se ni jedan od tih slucajeva nije pojavio u neposrednom okruzenju Srbije.
Svetska zdravstvena organizacija upozorila je na opasnost po zdravlje svetske populacije, nakon pojave atipicne upale pluca, ciji uzrok jos nije poznat.
