19. decembar 2003.
PRAZNIK SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVESlava Sveti Nikola
Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas praznuju dan svetog Nikole cudotvorca, zastitnika putnika i moreplovaca.
Svetog Nikolu, koji je jos za zivota smatran cudotvorcem, pored drugih, slave vodenicari, ribari i splavari.
Sveti Nikola zimski praznuje se 19. decembra po gregorijanskom kalendaru u znak secanja na dan sveceve smrti, a letnji 22. maja kada su svetiteljeve mosti prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari. Mnoge cudesne price vezane su za zivot svetog Nikole koji je umro 345. godine posle Hrista.
Jedan od najvecih vizantijskih svetitelja sahranjen je u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije kojoj je bio na celu. Zapisano da su jos Skiti dolazili da se pomole nad grobom cudotvorca Nikole.
Time se moze objasniti veliki broj slavara i izuzetno postovanje Srba koje iskazuju tom svetitelju.
Mosti svetoga Nikole su 1096. prokrijumcarene iz Mira u Bari i polozene u crkvu Svetog Jovana Pretece koja je ubrzo postala steciste hodocasnika. Tri godine potom gradjani Barija podigli su velelepnu crkvu svetom Nikoli.
Tom hramu je docnije srpski kralj Stefan Decanski slao bogate priloge i citavu crkvu srebrom ukrasio u znak zahvalnosti sto mu je sveti Nikola povratio vid.
Knez Milos Obrenovic slavio je svetog Nikolu po svim narodnim obicajima.
Racuna se da polovina pravoslavnih Srba slavi svetog Nikolu, druga polovina sve ostale svetitelje.
Radikali vode, slede G 17 plus, DSS i DS
Srpska radikalne stranka (SRS) vodi u trci za vanredne parlamentarne izbore, a iza nje su G 17 plus, Demokratska stranka Srbije (DSS) i Demokratska stranka (DS), pokazalo je najnovije istrazivanje agencije Strateski marketing.
Pored te cetiri stranke, u parlament bi, bez vecih teskoca, jos trebalo da udju Socijalisticka partija Srbije (SPS) i koalicija Srpskog pokreta obnove (SPO) i Nove Srbije (NS).
Radikali bi, da su izbori bili 14 decembra, mogli da ocekuje 25 odsto glasova u odnosu na ukupan broj trenutno opredeljenih biraca.
G 17 plus je napredovala u odnosu na prethodni mesec i mogao bi da racuna na 21 odsto, DSS je ostao na istom broju opredeljnih kao pre mesec dana, sto bi znacilo 17 odsto glasova, dok je DS slabija nego pre mesec dana i mogla bi da dobije 12 odsto.
Socijalisti mogu racunati sa osam odsto, a koalicija SPO i NS na oko 5 odsto glasova.
Otpor, Zajedno za toleranciju, koalicija Za narodno jedinstvo, Demokratska alternativa i Samostalna Srbije bi, sudeci prema rezultatima istrazivanja, mogli da racunaju na izmedju dva i 3,5 odsto glasova.
U istrazivanju se navodi da bi se moglo dogoditi da neke od ovih stranaka, a narocito Zajedno za toleranciju, dostignu cenzus od pet odsto.
Istraziavnje je pokazalo da je broj neopredeljinih biraca znacajno pao i sada je 35 odsto, naspram 42 odsto u novembru.
U istrazivanju se navodi da veliki broj gradjana misli da i za vanredne parlamentarne izbore vazi isti uslov kao i za predsednicke izbore, odnosno da na njih treba da izadje najmanje 50 odsto biraca da bi se mogli smatrati uspesnim.
U anketi je 52 odsto gradjana reklo da ce sigurno izaci na izbore, a 22 odsto da ce to verovatno uciniti. Ostali su rekli ili da nece, ili da ne znaju da li ce izaci na izbore.
To znaci da bi izlaznost mogla da bude relativno niska, a u Strateskom marketingu, na osnovu ovih podataka, procenjuju da ce za ulazak u parlament biti potrebno izmedju 165 i 190 hiljada glasova.
Pristalice radikala su najodlucniji da ce glasati i imaju najmanje dilema oko sopstvenog izbora. Slicno je i sa socijalistima, dok su pristalice koalicije SPO i NS, iako su cvrsto opredeljeni za koga ce glasati, manje sigurni da ce uopste izaci na izbore.
Pristalice DSS, DS, G 17 plus i ostalih stranaka iz bivse koalicije Demokratska opozicija Srbije (DOS) nisu tako sigurne da ce izaci na izbore, a kolebaju se i u odnosu na stranke za koje bi glasali.
Procentualno je najvise onih koji se dvoume da li da glasaju za DS ili za G 17 plus. Ukoliko jedna od te dve stranke bude slaba, druga ce biti druga po snazi, a ukoliko budu ujednacene, onda ce DSS biti najbliza radikalima.
U analizi istrazivanja se navodi da bi se, s obzirom na cinjenicu da se izbori odrzavaju pred sam kraj godine, moglo dogoditi da jedan deo simpatizera reformski opredeljenih stranaka budu na novogodisnjim putovanjima, a da vise od 100. 000 pripadnika dijaspore doputuje u zemlju i glasa. To znaci da bi pozicije starnaka popularnih u dijaspori mogle da budu popravljene.
Istrazivanje je pokazalo da svega 28 odsto ukupne punoletne populacije Srbije misli da je pravac u kome se zemlja krece dobar, dok je za 53 odsto pravac los. Neto negativan efekat je da cak 25 odsto gradjana vise misli da je pravac los nego da je dobar. To je najniza vrednost ovog pokazatelja od promene vlasti 2000. godine.
I u proceni sopstvenog zivotnog standarda, preovladava negativna ocena, koja je konstantna prakticno cele 2003, sa izuzetkom perioda vanrednog stanja. Gradjane pre svega zabrinjava licni standard, a tema broj jedan je nezaposlenost.
Korupcija i kriminal su takodje veoma visoko rangirane teme i dolaze odmah iza nezposlenosti.
Anketa je obavljena od 9. do 12. decembra na uzorku od 1.535 ispitanika sa pravom glasa. Uzorak je bio slucajan i reprezentativan za biracko telo u Srbiji (bez Kosova i Metohije).
Statisticka greska uzorka je od plus-minus jedan odsto za pojave koje se pokazuju u pet odsto slucajeva. Takva greska je, na primer, moguca u proceni izbornog cenzusa, koji je pet odsto.
Za pojave koje se pokazuju u 20 odsto slucajeva, statisticka greska je plus minus 2,5 odsto.
Virtuelni svet srpske kulture
Digitalni Hilandar
Malo je ljudi koji razumeju da nasa kultura, tradicija i svo bogatstvo moraju i mogu biti dostupniji celom svetu. Imali malo ili mnogo da ponudimo, o tome nije rec, najpre bi trebalo poceti sa onim sto imamo i sto jeste dostojno svetskog renomea.
Ono sto stvarno mozemo da vidimo - to je sreca koju svako od nas ponaosob moze da pretvara u stvarnost i posecuje i svojim ocima pogleda te nikad prevazidjene pijemonte srpske kulture, arhitekture, duhovne bisere, biblioteke, srpski folklor i muziku uzivo. A za one koji to ne mogu ili nemaju prilike i mogucnosti - stvoren je jedan drugi svet preko koga je to sve moguce.
To je taj digitalni, virtuelni, opipljiv zapis o pravom i istinskom bogatstvu jedne kulture. I onaj ko shvati da su bogatstva kulture jedan od najboljih nacina predstavljanja svetu, vec je opredeljen da svoje bisere iznese pred celi svet putem interneta.
Ali, nije ni svaka postavka na internetu ista. Staticne strane su vec odavno proslost, dok nove tehnologije omogucavaju istinsko prikazivanje i opipljivost kultura, njenih najlepsih i najpoznatijih objekata, arhitektonske lavirinte, originalne rukopise i prepise, mape, skulpture, muzeje, izlozbe, slike. Da bi pogledali kako to izgleda u stranom okruzenju posetili smo francuski Luvr i njihove virtualne postavke i izlozbe. Nije nam trebalo da odemo bas do Luvra u Parizu vec smo opipljivo bili i videli, ako i ne i osetili, njihove postavke. Dakako, virtuelni svet je malo hladniji, ali ce sasvim sigurno doprineti da ona cula koja smo imali ponovo povratimo i u sebe unesemo onu toplinu koja je zracila u nasem rodnom kraju.
Taj cudesni svet postojanja virtualnih riznica bio je i inspiracija Majklu Milojevicu, profesoru arhitekture na Univerzitetu u Ouklandu na Novom Zelandu, da zaviri u osmovekovnu riznicu manastira Hilandara i tu pronadje pravo otkrovenje za svoje i buduce studente, ali ujedno i da najnovijom tehnologijom predstaviji to bogatstvo svetu putem digitalne tehnologije.
Majkl Milojevic je, kao vodja projekta, okupio oko sebe veci tim svetskih arhitektonskih strucnjaka vizantijske orijentacije, istoricara umetnosti, restauratora, sfernih i digitalnih fotografa i studenata - i zajedno su napravili ne samo divan projekat virtuelnog sveta srpske lavre manastira Hilandara vec su taj projekat ponudili svetskoj javnosti i time ga uvrstili medju svetsku kulturnu bastinu.
Pored Milojevica, projektu je mnogo pomogao prof. Mirko Kovacevic sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, kao i fotograf Brajan Donovan i digitalni modelari Mirjana Devetakovic i Tejlor Hosteter sa Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, odakle su i mnogi studenti ucestvovali u radu na projektu.
O svom ucescu i ideji da se na taj nacin oduzi svom rodu i bogatom kulturnom nasledju, Milojevic kaze da nije postojala zvanicna saradnja novozelandskog i beogradskog univerziteta vec je saradnja napravljena kroz akademske kontakte sa profesorima Nadjom Kutrovic-Folic, Sasom Radojevic i drugima na Beogradskom univerzitetu.
Projekat je trajao 9 dana u 2001. godini i 8 dana ove godine, ne racunajuci mesece provedene u post-produkciji u Ouklandu.
Zeleci da saznamo kako se ekipa osecala tokom boravka u Hilandaru i utiscima sa tog cudesnog puta, Milojevic nam govori da je prvi put u Hilandar otisao s ocem, Srboljubom Srbom Milojevicem (uzorom srpske emigracije u Torontu i pocasnim predsednikom Srpske bratske pomoci - prim aut.), koji ga je tamo odveo 1972 godine po zavrsenoj prvoj godini na studijama arhitekture Torontskog univerziteta.
"Tada nije bilo struje, telefona, puteva, brodova, kola i pomocnih vozila. Skoro da je isto i danas, samo nekoliko grobova vise monaha koje sam znao. Ali, za nase fotografe i studente susret sa Hilandarom bio je totalno zapanjujuci. Niko nije mogao da veruje da takvo mesto postoji na svetu", kaze Majkl Milojevic, objasnjavajuci da su ucestvovali i u liturgijskom i zajednickom zivotu manastira.
Izlozba je pored Toronta, cija je postavka u Robarts biblioteci Torontskog Univerziteta do 17. januara, stigla je u Velington, Oukland, Kalgari, a u planu je i Beograd.
Zajednicki rad ove divne grupe strucnjaka bice darovan Zaduzbini Hilandara u Beogradu, dok ce se kompakt disk sa celokupnim istrazivanjem pojaviti kao prirucno sredstvo nastavnicima arhitekture i svim zainteresovanim.
Predstavljanje projekta ucinice arhitekta Majkl Milojevic 5. januara 2004. godine u sali 205 zgrade Studija informacija, dok je izlozba postavljena u glavnom lobiju Robarts biblioteke.
Majkl Milojevic rodjen je u Torontu, a studirao je na Torontskom univerzitetu, u Francuskoj, Americi, Nemackoj i Engleskoj. Predavao je na Oksfordu i Sauthemptonu u Engleskoj, Finskoj, Petrogradu u Rusiji, Danskoj, Americi, Novom Zelandu i Australiji, a istrazivacke radove sprovodio na kanadskim i americkim univerzitetima u Iranu, Tunisu, Turskoj i Grckoj.
Na Univerzitetu u Ouklandu na Novom Zelandu predaje arhitektonski dizajn i istoriju arhitekture od 1992. godine, a uskoro mu izlazi i nova knjiga u izdanju Univerziteta u Kalgariju "Arhitektura Karmen i Ejlin Kornel 1954-2004".
Dragan Ciric
Veb sajt projekta:
http://www.architecure.auckland.ac.nz/hilandar/edzhibition.htm
Predstavljen program proslave Prvog srpskog ustanka
U Cetinjskom manastiru juce su predstavljeni clanovi pocasnog i organizacionog odbora proslave Karadjordjevog ustanka u Crnoj Gori, kao i program te proslave u toj republici.
Govoreci o razlozima zbog kojih se Mitropolija crnogorsko primorska odlucila da ucestvuje u obelezavanju tog dogadjaja, mitropolit Amfilohije je na konferenciji za novinare kazao da je Karadjordjev ustanak "snazno odjekunuo u tadasnjoj Evropi i na Balkanu".
Prema Amfilohijevim recima, Prvi srpski ustanak je poceo u Crnoj Gori, bitkama na Martinicima i Krusima 1796. godine, a "zacetnik svega" je bio Sveti Petar Cetinjski, koji je tada "izvojevao pobjedu protiv mocnog Mahmut pase Busatlije".
Mitropolit Amfilohije je ocenio da bi "Crna Gora napravila veliki propust kad ne bi ucestvovala u proslavi tako znacajnog datuma".
Medju clanovima pocasnog i odbora za proslavu su potpredsednik opozicione Socijalisticke narodne partije (SNP) Zoran Zizic, predsednici crnogorskih opstina u kojima je na vlasti opozicija, akademici i knjizevnici.
Djukanovic tuzio DAN i lidera LS Miodraga Zivkovica
Podgoricki advokat u penziji Momcilo Markovic saopstio je juce da je crnogorski premijer Milo DJukanovic tuzio politickog lidera opozicionog Liberalnog saveza (LS) Miodraga Zivkovica zbog klevete.
Markovic, koji je DJukanovicev punomocenik, agenciji Beta je potvrdio da je DJukanovic zbog klevete tuzio i glavnog i odgovornog urednika lista "Dan" Duska Jvanovica, njegovog pomocnika Danila Vukovica i rukovodioca nevladine organizacije Beogradski zenski lobi Nadezdu Radovic.
"DJukanovic je preko mene, kao svog punomocnika, Osnovnom sudu u Podgorici podneo tri odvojene privatne krivicne tuzbe zbog dela klevete putem stampe. On je tuzbe podneo kao gradjanin, a ne kao predsednik vlade", kazao je Markovic.
Dnevnik "Dan" objavio je danas da je DJukanovic najnoviju tuzbu protiv urednistva tog lista i Radoviceve podneo u svojstvu predsednika Vlade i da je trazio zatvorsku kaznu protiv okrivljenih.
Advokat Markovic je, medjutim, demantovao pisanje tog lista da je DJukanovic trazio zatvorsku kaznu.
"Ne moze DJukanovic traziti nikakvu odredjenu kaznu tuzbom. Stvar je suda da izabere i odmeri vrstu kazne", kazao je Markovic.
Urednici lista "Dan" tuzeni su zbog prenosenja svedocenja kljucnog svedoka u aferi trgovine zenama, Moldavske S.C, koje je objavio beogradski list "Arena", kao i zbog tekstova Radoviceve "Dok je DJukanovic na vrhu nema pravde za Moldavku" i "DJukanovic -korisnik i kocnicar u seks aferi", koje je objavio taj list.
Politicki lider LS-a Miodrag Zivkovic je ranije optuzio DJukanovica da je "koristio usluge" Moldavke S.C. sto je crnogorski premijer, najavljujuci tuzbu portiv lidera liberala, okarakterisao kao "monstruozne podvale".
Sudija Osnovnog suda u Podgorici Valentina Pavlicic, kojoj je dodeljen predmet protiv tuzenih saopstila je agenciji Beta da je uputila "poziv svim strankama u postupku za pretres koji je zakazan za mesec, mesec i po dana".
TRGOVINA LjUDIMA
Zene iz Srbije se svercuju u Italiju i Grcku
Zene iz Srbije sve vise se svercuju u Italiju i Grcku da bi radile kao prostitutke, rekla je u Beogradu predstavnica Visokog komesarijata UN za ljudska prava Lori Vajsberg, na promociji najnovijeg izvestaja o trgovini ljudima.
Izvestaj o svercu ljudi u jugoistocnoj Evropi, koji pored Srbije i Crne Gore obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Makedoniju i Rumuniju, izradili su kancelarija komesarijata UN za ljudska prava, Unicef i Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a (ODIHR).
U proslogodisnjem izvestaju stajalo je da je Srbija uglavnom tranzitna zemlja, ali i zemlja porekla, dok su predstavnici organizacija koji su radili na novom izvestaju rekli da je primeceno cesce svercovanje zena iz Srbije ka Grckoj i Italiji.
Pored tih zapadnoevropskih zemalja, zene iz Srbije zavrsavaju kao prostitutke u bivsim jugoslovenskim republikama, na Kosovu i u Crnoj Gori, rekla je Lori Vajsberg.
Vajsbergova je takodje ukazala da se, iako policija u Srbiji prepoznaje problem trgovine ljudima, i dalje desava da zrtve sverca ljudi budu tretirane kao pocinioci krivicnih dela. "To nije pristup koji je u skladu sa ljudskim pravima", kazala je ona.
Predstavnica Fonda UN za decu (Unicef) An-Lis Svenson posebno je govorila o problemu dece koja su zrtve trgovine ljudima i navela da su od ukupnog broja pronadjenih zrtava - 11 odsto bile devojcice, u proseku od oko 16 godina.
U delu izvestaja koji se odnosi na Srbiju bez Kosova navedeno je da je tokom 2002. u ugostiteljskim objektima pronadjeno mnostvo zena iz istocnoevropskih zemalja koje su radile kao konobarice, striptizete i hostese.
Od ukupno 423 stranih drzavljanki koliko ih je otkriveno 2002. u Srbiji, 245 ih je iz Rumunije, 84 iz Moldavije, 67 iz Ukrajine, deset iz Bugarske, devet iz Rusije, tri iz Belorusije, tri iz Makedonije i dve iz Bosne i Hercegovine.
Od ukupnog broja, nakon detaljnih razgovora ustanovljeno je da su 60 njih zrtve sverca ljudi, opet najvise njih iz Rumunije.
To je, medjutim, prema recima An-Lis Svenson, samo "vrh ledenog brega".
"Devet od deset zrtava trgovine ljudima u Srbiji ne biva otkriveno i ne pruza im se zastita", kazala je Svensonova.
Zamenik sefa Misije OEBS-a u SCG Mark Dejvison rekao je da "ropstvo jos nije iskorenjeno", sto dokazuje trgovina ljudima kao "moderna pojava".
Dejvison je pozdravio formiranje nacionalnih timova za zastitu zrtava trgovine ljudima, na nivou republika i drzavne zajednice, te angazovanje nevladinih organizacija na obuci novinara za izvestavanje o tom problemu.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pisite nam |
Copyright © 1996-2003 "NOVINE"