Nezavisne Novine

SVET

19. decembar 2003.

Sadama Huseina izdao blizak rodjak

Svrgnutog irackog diktatora Sadama Huseina izdao je pripadnik njegovog licnog obezbedjenja, koji je americke vojnike odveo do skrovista, pise jedan jordanski dnevnik, pozivajuci se na izvor blizak americkoj koaliciji u Iraku.
"Izvor blizak okupacionim snagama otkrio je da je osoba koja je dala informacije o Sadamovom skrovistu, izdala ga i predala ga americkim snagama, njegov rodjak, general Mohamad Ibrahim Omar al-Muslit", pise dnevnik "Al-Arab al-Jom".
Rec je o, kako dodaje list, "pripadniku licnog obezbedjenja" bivseg irackog predsednika koji je bio "njegov pratilac tokom citavog perioda koji je Sadam proveo u skrivanju".
Dnevnik dalje pise da je general Muslit o svojim planovima obavestio i osobe bliske Sadamu Huseinu, a zatim, posredstvom jedne od tih osoba, uspostavio kontakt sa Amerikancima.
"Zatim, brizljivo je pripremljen plan prema kojem je Muslit trebalo da drogira Sadama kako bi bilo zagarantovano da bude ziv uhvacen, bez mogucnosti da pruzi otpor ili da pobegne", dodaje dnevnik.
Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde pisanje jordanskog lista.
Americka vojska nije otkrila identitet osobe koja je omogucila Huseinovo hapsenje, ali je ukazala da je rec o osobi iz njegovog najblizeg okruzenja, koja je uhapsena nekoliko casova pre Huseina.
Sadam Husein je 13. decembra uhapsen nedaleko od svog rodnog grada Tikrita, nakon visemesecnog skrivanja.

Gradjani SCG bez viza u Hrvatsku do kraja januara

Gradjani Srbije i Crne Gore moci ce da ulaze u Hrvatsku bez viza do kraja januara 2004. godine, odlucila je juce hrvatska vlada.
Na zatvorenoj sednici, poslednjoj pre primopredaje novoj vladi Ive Sanadera naredne sedmice, ministri su doneli odluku da se suspenzija viznog rezima za drzavljane SCG s 31. decembra produzi za jos mesec dana, na 31. januar iduce godine.
Jednomesecno produzenje ulaska u Hrvatsku bez viza, vlada odlazeceg premijera Ivice Racana objasnila je predstojecim bozicnim i novogodisnjim praznicima.
Vlada je odluku o suspenziji viznog rezima donela u junu, kada je zakljuceno i da ce buducnost viznog rezima zavisiti od resavanja otvorenih pitanja izmedju Hrvatske i SCG, kao i od hrvatskih obaveza prema viznoj politici Evropske unije.

EU - BIH

Grupa uticajnih politicara zatrazila reviziju Dejtona

Uticajna grupa poslanika Evropskog parlamenta i evropskih politicara danas je u Strazburu zatrazila reviziju Dejtonskog sporazuma.
Inicijativa za "preispitivanje i dopunu" Dejtonskog sporazuma o Bosni obrazlozeni su tvrdnjom da "temeljni pravni i politicki uslovi, utvrdjeni tim sporazumom, koce neophodni ekonomski i politicki razvoj".
Oni su takodje konstatovali da "lose stanje u Bosni preti da ugrozi mirovni proces s porazavajucim posledicama za region", kao i da je "miroljubiv zajednicki zivot razlicitih etnickih grupa i dalje u opasnosti".
Zato su zatrazili da medjunarodna zajednica i, posebno drzave Evropske unije, posle deset godina otkako je "njime prekinut rat", bitno pospese taj sporazum, uz uspostavljanje "snazne centralne vlade koja je neophodna za ekonomski i politicki razvitak".
"Medjunarodni poluprotektorat nad Bosnom" ima za posledicu stagnaciju, rastuce siromastvo, kaze se u deklaraciji koju su potpisali predsednik Odbora za spoljnu i bezbednosnu politiku EP, Elmar Brok, sef delegacije za Jugoistocnu Evropu EP, Doris Pak, predsednik grupe demohriscana i konzervativaca u EP, Hans Gert Petering, potpredsednici grupe socijalista u EP, Martin Sulc i Johanes Svoboda, kopredsednik Grupe zelenih u EP, Danijel Kon-Bendit, predsednik Evropskog pokreta, bivsi predsednik EP Hose Marija Hil Robles, a, pored ostalih, i evrorpski poslanik i bivsi sef UNPROFOR-a u Bosni, penzionisani general Filip Morijon.
Izjava o nuznosti revizije Dejtona je usvojena na "Evropskoj konferenciji justicija paks (justititia padz)".
Deklaraciju su potpisali i nekadasnji poljski premijer i raniji predstavnik UN za ljudska prava u BiH Tadeus Mazovjecki, Hans Kosnik - bivsi ombudsman za Mostar, nekadasnji sef poljske diplomatije Bronislav Geremek, bivsi predsednik Litvanije Vitantas Landbergis, kao i jos neki evropski parlamentarci.
U izjavi se ukazuje na "zvanicnu stopu nezaposlenosti od 42 odsto, nepoverenje posebno mladih u buducnost zemlje, rasirenu korupciju i kriminal koji, u takvim okolnostima, pojacavaju osecaj nesigurnosti u stanovnistvu".
Dodaje se da je "ugradjena dvojnost Dejtona", uspostavljanjem dva entiteta "stvorila dva pravna sistema u zemlji", sto "danas sprecava BiH da se razvije u ustavnu drzavu i istinsko evropsko drustvo".
"Do napretka u pomirenju ce doci samo ako se razvije stabilan politicki i pravni poredak, kao i ekonomski i socijalni izgledi za celu zemlju".

BIH - Dragan Mikerevic

Revizija Dejtona bi samo zaustavila reforme

Premijer Republike Srpske Dragan Mikerevic usprotivio se inicijativi za reviziju Dejtonskog sporazuma, ocenivsi da bi pokusaji centralizacije BiH zaustavili reforme i doveli do "razmimoilazenja" medju narodima i entitetima u toj zemlji.
"Svi pokusaji centralizacije i unitarizacije BiH mogu da zaustave dobre reformske poteze i mogu dovesti do teskih razmimoilazenja... umesto da nastavimo dalju izgradnju jedinstva interesa", rekao je Mikerevic agenciji Beta nakon sto je uticajna grupa poslanika Evropskog parlamenta pozvala na reviziju Dejtonskog sporazuma.
Ta grupa poslanika EU zatrazila je uspostavljanje "jake centralizovane vlade u BiH, koja je neophodna za ekonomski i politicki razvitak" zemlje.
Premijer RS smatra da BiH moze da funkcionise samo kao "visoko decentralizovana zemlja", te istice da ce o nivou centralizacije ili decentralizacije BiH odluciti njeni gradjani, narodi i entiteti.
"Mnogi krugovi zele da promene ono sto su u Dejtonu dogovorili predstavnici tri konstitutivna naroda u BiH, u cemu su garanti bili Srbija i Crna Gora, Hrvatska, pet najmocnijih zemalja sveta, kao i mnogobrojne medjunarodne organizacije", rekao je Mikerevic.
Vlada RS o reviziji Dejtonskog sporazuma moze razgovarati samo na nacin koji je definisan Ustavom BiH i uz postovanje ustavom utvrdjenih procedura, dodao je on.
"Nadamo se da ce Ustav BiH, koji je sastavni deo Dejtonskog sporazuma, biti postovan. Bez srpskog naroda u BiH nece moci da se provede revizija Dejtonskog sporazuma", porucio je predsednik Vlade RS.

Pariz

Sirak trazi zabranu verskih znamenja po skolama

Ignorisuci protivljenje muslimanskih vodja u zemlji i spolja, predsednik Francuske Zak Sirak podrzao je uvodjenje novog zakona kojim bi se u drzavnim skolama zabranilo nosenje verskih znamenja.
Muslimanskim devojkama bi se zabranjivalo da u skolama nose veo na glavi; hriscani ne bi smeli da nose ogromne krstove, a jevrejski momci - tradicionalne jevrejske kapice.
Sirak je u sredu to izgovorio u Jelisejskoj palati, a njegov nastup je direktno prenosila televizija. On je podsetio sunarodnike na protekle vekove u kojima je Francuska bila garant individualnih sloboda i izjavio da se sekularni identitet drzave sada nalazi na probi.
Ako se potcini zahtevima verskih zajednica, "Francuska ce zrtvovati sopstvenu bastinu, kompromitovace sopstvenu buducnost, izgubiti dusu", rekao je Sirak, i nazvao sekularizam "stubom francuskog ustava".
Sirak kaze da ce zatraziti od Parlamenta da pre pocetka sledece skolske godine usvoji zakon o zabrani nosenja verskih znamenja. "Sa punom savescu, smatram da nosenje odece ili simbola koji upadljivo ukazuju na versku pripadnost treba da bude zabranjeno u skolama", rekao je francuski predsednik u Jelisejskoj palati pred oko 400 gostiju.
Medju zvanicama bilo je clanova vlade, narodnih poslanika, predstavnika najvecih politickih partija, sindikalnih lidera, boraca za ljudska prava i verskih vodja.
"Islamskim velovima, jarmulcima (jevrejskim kapicama) i krstovima prevelikih dimenzija nema mesta u javnim skolama. Drzavne skole ce ostati sekularne. Zbog toga je zakon neophodan," izjavio je Sirak.
Fracnuskom predsedniku je prosle nedelje predstavljen zvanicni izvestaj o mestu religije u francuskom drustvu, uz predloge za ocuvanje republikanskog ideala - razdvajanja crkve od drzave, navode francuski mediji.
Medju predlozima strucnog tima, koga je Sirak imenovao u julu, nalazila se preporuka za uvodjenje verskih praznika - Jom Lipura za Jevreje i Id al-Kebira za muslimane - u kalendar drzavnih skola.
Sirak je u govoru u Jelisejskoj palati odbacio preporuku, ali je rekao da djacima treba dati slobodno vreme tokom verskih praznika pa se zato vazni ispiti tad ne bi smeli zakazivati.
Francuski predsednik je, s druge strane, usvojio preporuku da se u usvoji zakon kojim ce se zabraniti nosenje "upadljivih" simbola a dozvoliti oni koji su "diskretni".
Francuski mediji su ocenili da nema naznaka ko ce i kako odlucivati sta je upadljivo a sta ne.
Dosadasnja ispitivanja javnog mnjenja su pokazala da velika vecina Francuza podrzava zabranu, mada su muslimanski, jevreski i hriscanski predvodnici protiv. Muslimani cine oko 8 proceneta stanovnistva Fransuske.

Vasington

Nece biti lako naci dokaze protiv Sadama

Iracki pravnici su upozorili Vasington da nece biti lako da se pronadju "ocigledni dokazi" odgovornosti Sadama Huseina za zlocine pocinjene dok je on bio na vlasti u Iraku.
Ti strucnjaci, koji vode fondaciju ciji je cilj da se sacuva "secanje na Irak", razmotrili su na okruglom stolu koji je organizovao institut Amerikan enterprajz, mogucnosti da se dospe u bezizlaznu situaciju tokom sudjenja Sadamu Huseinu.
"Reci sve sto znamo o onome sta je Sadam radio - jedna je stvar, a sasvima druga da se to dokaze pred sudom", rekao je Kanan Makija, osnivac Fondacije "Irak memori" ciji su clanovi u komitetu za izradu novog irackog ustava.
On je dodao da ta fondacija nema "ocigledne dokaze o njegovoj (Sadamovoj) krivici".
Ta fondacija se posvetila sakupljanju i analizi zvanicnih irackih dokumenata koji svedoce o aktivnostima razlicitih poluga rezima, pre svega obavestajnih sluzbi, policije i vojske.
Do sada je sakupljeno oko sest miliona strana, od kojih su vecinu potpisali bivsi iracki predsednik i njegovi saradnici tokom tri decenije vladavine.
Predstavnik centra za istrazivanje i dokumentaciju o Iraku na univerzitetu Harvard Hasan Mneimneh rekao je da je "Sadam znao da se zastiti izbegavajuci da stavi potpis na ono sto bi moglo da bude ocigledan dokaz" za zlocine pocinjene po njegovom nalogu.
Taj strucnjak je naveo da je u Iraku postojala "tiranska struktura sa nekoliko medjuslojeva" izmedju Sadamovog nejasnog naredjenja, nesto precizinijeg naredjenja nekog zapovednika i izvrsenja naredbe.
"On je davao samo opste izjave, ogranicavajuci se na dosadnu retoriku koja nije bila kompromitujuca. On je smatrao da je to potrebno da bi se zastitio", rekao je Mneimneh.

HAG

Milosevic protestovao zbog ogranicenja u komunikaciji

Bivsi predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milosevic protestovao je pred Haskim tribunalom zato sto mu je zabranjena svaka komunikacija, osim sa odbranom i uzom porodicom, i ocenio da ta odluka sekretara Tribunala predstavlja grubo krsenje ljudskih prava.
"Dobio sam odluku sekretara u kojoj mi se zabranjuju sve komunikacije i posete. Ne razumem zasto je do toga doslo. Smatram da je to grubo krsenje ljudskih prava", rekao je Milosevic u ponedeljak pred Haskim tribunalom tokom svedocenja americkog generala Veslija Klarka koje je bilo zatvoreno za javnost.
Vasington je dobio odobrenje Tribunala da sluzbenici americke vlade pregledaju transkript Klarkovog iskaza i da prerade sve sto ocene da bi moglo biti osetljivo po nacionalne interese SAD.
Transkript Klarkovog svedocenja objavljen je danas na veb-sajtu Haskog tribunala, a u sutra ce na Internetu biti dostupan i snimak.
Slobodanu Milosevicu i Vojislavu Seselju je od proslog petka pa u narednih 30 dana zabranjena svaka komunikacija osim sa odbranom i uzom porodicom, a svi telefonski razgovori, izuzev onih sa odbranom, bice praceni.
Sekretar Tribunala se prilikom donosenja tih odluka rukovodio cinjenicom da su Seselj i Milosevic kandidati na izborima u Srbiji, 28. decembra.
Prema Pravilniku o pritvoru, sekretar moze da zabrani komunikaciju otpuzenog sa drugim osobama, ako ima razloga da se veruje da ce takva komunikacija za posledicu imati objavljivanje izjava pritvorenika u sredstvima javnog informisanja, a posebno ako je posledica tih izjava podrivanje mandata Haskog tribunala da doprinese ponovnom uspostavljanju i odrzavanju mira u bivsoj Jugoslaviji.
Milosevic je pred Haskim tribunalom optuzen za genocid u Bosni i za ratne zlocine u Hrvatskoj i na Kosovu.

Majkl Dzekson optuzen za seksualno zlostavljanje deteta

Pop pevac Majkl Dzekson optuzen je juce za seksualno zlostavljanje deteta mladjeg od 14 godina.

Devet tacaka optuznice tereti Dzeksona za seksualno zlostavljanje deteta - sedam za bludne radnje sa detetom mladjim od 14 godina i dve za davanje opijajuceg sredstva.
Drugi detalji o optuzbi kao i ime deteta za sada nisu poznati, ali se veruje da je rec o decaku sada starom 14 godina i navodno obolelom od raka, koji je noci provodio u Dzeksonovoj spavacoj sobi na njegovom imanju "Nedodjija".
Optuznica protiv Dzeksona podignuta je gotovo mesec dana posto je uhapsen pod optuzbama za seksualno zlostavljanje dece.
Dzekson je optuzbe odbacio kao "veliku laz". Pevacev advokat Mark Geragos rekao je da tuzioci zele njegov novac.
Tuzilac Tom Snedon pristao je da se saslusanje odlozi za 16. januar i da se Dzeksonu vrati pasos kako bi mogao da otputuje u Veliku Britaniju u periodu od 20. decembra do 6. januara.

Rim

Campi prepreka za sirenje Berluskonijeve imperije

Italijanski predsednik Karlo Campi je napravio presedan odbijajuci da potpise zakon koji bi premijeru Silviju Berluskoniju omogucio jos vecu kontrolu nad medijima.
Campi je u ponedeljak odbio da overi novi zakon o medijima i zatrazio od parlamenta da ga preispita. Ovo je prvi put da je Campi odbio da potpise neki zakon sto bi moglo da pogorsa ionako veoma lose odnose na politickoj sceni u Italiji.
"Uzecu u obzir sta je sef drzave rekao. A, on bi mogao da predlozi eventualne izmene," izjavio je Berluskoni nakon razgovora sa predsednikom. Dodao je da ce "parlament uzeti u obzir izmene zakona, ako budu pametne".
Protivnici predlozenog zakona smatraju da on ugrozzava slobodu medija, dok vlada tvrdi da on omogucava veci izbor. Najvaznija izmena je uklanjanje odredbe koja zabranjuje mogucnost da jedna osoba moze da poseduje vise od dve televizijska stanice.
Premijer Berluskoni koji je jedan od najbogatijih ljudi u Italiji, poseduje tri televizijske stanice preko kojih ima veliki politicki uticaj.
Medjunarodna organizacija za slobodu medija (IFEDz) pozdravlja Campijevu odluku i podseca da su brojne organizacije za zastitu novinara prosle nedelje uputile pismo Campiju sa izrazima veliku zabrinutost zbog predlozenog zakona.
Organizacije isticu da zakon ide direktno na ruku Berluskonijevim interesima, posto njegova kompanija Mediaset vec kontrolise 63 odsto prihoda od oglasavanja. Zakon bi italijanskom premijeru omogucio da i dalje kontrolise vise od dve televizije, kao i da se prosiri na pisane medije.
Mediaset poseduje tv kanale Italija 1, Kanal 5 i Retekvatro koji ce premijer morati da transformise u satelitski kanal ako novi zakon ne prodje u parlamentu.
Medjunarodne organizacije isticu da su svi italijanski politicari krivi za medijsku krizu u zemlji posto za poslednjih 20 godina nisu uspeli da sprovedu reforme u ovoj oblasti.
Reforme bi, kako isticu, obezbedile "okvir za nezavisnost medija kojim se stite vrednosti nezavisnog novinarstva i pristup informacijama sto je kamen temeljac demokratije."
Zakon je usvojen 3. decembra u Gornjem domu italijanskog parlamenta, nakon sto ga je u oktobru odobrio Donji dom. Parlament moze ponovo da glasa o zakonu, bez ikakvih izmena.
Ako zakon po drugi put bude usvojen u parlamentu, predsednik Campi ce morati da ga potpise.