Nezavisne Novine

SVET

U Iraku se bore ekstremisti iz BiH, Nemacke i V.Britanije

Prema saznanjima nemacke Savezne obavestajne sluzbe (BND), medju borcima u Iraku nalaze se i islamisti iz Bosne i Hercegovine, Velike Britanije i Nemacke.
Kako je sinoc na Prvom programu nemacke televizije (ARD) izjavio sef BND-a August Haning (Hanning), postoji ozbiljna opasnost da Irak postane steciste islamskih ekstremista iz citavog sveta.
"U Evropi se vrbuje za ucesce u ratu u Iraku. Mi znamo da su iz Bosne, Velike Britanije, ali i iz Nemacke krenuli borci, islamski ekstremisti, da bi ratovali u Iraku", rekao je Haning.
Prema saznanjima BND-a, ovi ljudi u Irak stizu ilegalno preko Sirije, Irana i Saudijske Arabije.
Haning je izrazio strahovanje da bi "u Iraku mogla da nastane situacija slicna onoj kakva je vladala u Avganistanu tokom sovjetske okupacije".
Irak bi mogao da postane steciste radikalnih islamista iz sveta, jer, kako procenjuje BND, "u Iraku, ali i u susednim drzavama, vlada atmosfera ponizenosti od jedne nadmocne vojske, a tu situaciju koristi (teroristicka mreza) Al Kaida Osame bin Ladena".

27 mrtvih i 450 povredjenih u napadu na britanski konzulat

Britanski generalni konzul u Turskoj Rodzer Sort i drugi britanski diplomata u toj zemlji Liza Helvort poginuli su juce u napadima u Istanbulu.
Sort (59) bio je ekspert za Tursku, gde je po treci put predstavljao Veliku Britaniju. Poslednji mandat u konzulatu u Istanbulu zapoceo je u aprilu 2001. godine.
Liza Holvort (38), bila je Sortova zamenica u konzulatu, precizirao je Forin ofis.
U dva teroristicka napada u Istanbulu je poginulo 27 ljudi, a vise pd 450 je povredjeno.
Medju poginulima, 14 lica bilo je zaposleno u britanskom konzulatu - turski i britanski drzavljani, ranije je saopstio Forin ofis.
Mete bombaskih napada u Istanbulu bile su zgrade britanskog konzulata i londonske banke.

Majkl Dzekson se predao policiji

Americka zvezda Majkl Dzekson predao se juce kalifornijskoj policiji, nakon optuzbi da je seksualno zlostavljao jednog maloletnika, saopstio je serif u Santa Barbari.
Dzeksonu preti vise decenijska zatvorska kazna.
"Majkl Dzekson je uhapsen u podne na aerodromu u Santa Barbari i sada se nalazi u glavnom oblasnom zatvoru", rekao je novinarima serif Dzim Anderson.
Americke TV stanice prikazale su Dzeksona obucenog u crno i sa lisicama na rukama u trenutku dok ga je nekoliko policajaca u civilu sprovodilo u zgradu zatvora.
Tuzilac Tom Snedon najavio je ranije da ce protiv poznatog pevaca biti podignuta zvanicna optuznica i da bi on mogao da bude privremeno pusten, ako plati kauciju od tri miliona dolara koliko je odredio sud.
Kako je policija saopstila, Dzekson (45) se tereti za vise krivicnih dela. Policija dodaje da je nalog za hapsenje izdat nakon svedocenja jedne "kooperativne zrtve", za koju su americki mediji utvrdili da je rec o 12-godisnjem decaku.
"Skandalozne optuzbe protiv Majkla Dzeksona su lazne. Majkl nikada ne bi povredio dete. Te uvredljive i potpuno neosnovane optuzbe pokazace se na sudu kao pogresne", rekao je Bakerman.

Uhapseno 100.000 kriminalaca u Kini

U akcijama u protekle tri godine Kina je razbila 631 podzemnu bandu, uhapsene su desetine hiljada kriminalaca koji su korumpirali zvanicnike, ilegalno kontrolisali trzista i "pocinili sve vrste zala".
Od decemba 2000. do aprila 2003. bilo je preko 100.000 hapsenja u okviru kampanje "udara na zlo i ciscenja od zla", protiv bandi koje su digle glave zbog labavije drustvene i ekonomske kontrole, objavila je drzavna novinska agencija Sinhua.
Medju uhvacenima je 14.000 vodja kriminalnih grupa koje su dominirale u privrednim aktivnostima u predgradjima, selima, na velikoprodajnom trzistu i u privatnoj industriji.
U kampanji je otkriveno 150.000 zlocina, zaplenjeno 5.000 komada vatrenog oruzja i konfiskovano imovine u vrednosti 530 miliona juana (64 miliona dolara).
"Tone i tone malignog tumora su uklonjene zarad spokoja drustva", navodi se u izvestaju agencije.
Bande u Kini su snazno potisnute posle dolaska komunista na vlast 1949. godine, ali su ponovo ozivele tokom devedesetih godina veka, kada je kineska Komunisticka partija pocela da se povlaci iz mnogih vidova drustvenog i privrednog zivota, stvarajuci mogucnosti za eksploataciju.
Nastojeci da ukaze koliko se prosirio uticaj tih bandi Sinhua navodi da je njihova aktivnost otkrivena u najrazlicitijim sektorima - od kockarnica do gradilista i rudnika.
Kineske lidere bi mozda mogao najvise da zabrine podatak iz izvestaja da je kampanja otkrila korumpirane vladine i partijske zvanicnike koji su pomagali i stitili aktivnosti bandi.
U izvestaju se ne navodi koliko je zvanicnika uhapseno, sto izgleda da ukazuje na osetljivost teme u klimi opsteg besa zbog korupcije u drzavnom aparatu.
"Godinama su ti gangsteri delovali kao lokalni tirani, korumpirani partijski i vladini zvanicnici, pocinili su sve vrste zala i izazvali najveci moguci bes naroda", navodi se u izvestaju.
Informacije o kriminalu u Kini su vrlo poverljive i nije sasvim jasno zasto je Sinhua objavila te podatke, kaze agencija AP.
Izvestaj Sinhue, medjutim, stize upravo u seriji velikih otkrica kriminala, ukljucujuci hapsenje dvojice serijskih ubica povezanih sa ukupno 90 ubistava, svercom ljudi u jugozapadnom regionu Kine i smrtonosnih osveta u kojima se koristio otrov za pacove.
U nekim krugovima u Kini se veruje da najnoviji izvestaji treba da pokazu da se vlada bori protiv kriminala, sto mozda potvrdjuje i tekst koji je objavila Sinhua.
"Jedan jedini kriminalac koji izbegne zakonu ugrozava drustvo, dok zakonske akcije navode kriminalca da se povuce i tako zadaju udarac kriminalu", navodi Sinhua i dodaje da "narodne mase tome samo mogu da aplaudiraju".

Bakingemska palata lici na moj ranc u Teksasu...

Supruga americkog predsednika Lora Bus izjavila je sinoc da nalazi slicnosti izmedju njenog imanja u Teksasu i Bakingemske palate u Londonu, gde je trenutno gosca engleske kraljice, u sklopu posete Dzordza Busa Velikoj Britaniji.
"Mnogo volimo slicne stvari. Imamo pse koje volimo. Imamo i male konje na nasem rancu (u Teksasu). Znaci postoji puno stvari koje delimo sa (Englezima), puno slicnosti", izjavila je Lora na konferenciji za novinare.
Americki predsednicki par poseduje ranc u Teksasu, povrsine 650 hektara, gde Dzordz Bus provodi otprilike dva meseca godisnje. Bakingemska palata je veliko zdanje u srcu britanske prestonice, gde clanovi kraljevske porodice odsedaju od 1837. godine.
Na pitanje sta misli o protestima na londonskim ulicama zbog posete njenog supruga Velikoj Britaniji, Lora Bus je izjavila da nikada do sada nije videla tolike manifestacije, ali i da one nisu toliko velike kao sto je to najavljivano pre posete americkog predsednickog para.
"Videli smo mnogo americkih zastava, puno ljudi koji su nam pokazivali znakove i, u stvari, mnogo, mnogo vise ljudi koji su nam zeleli dobrodoslicu od manifestanata", dodala je Busova.
Britanska policija saopstila je veceras da se na londonskim ulicama okupilo izmedju 100.000 i 110.000 ljudi, koji su protestovali zbog posete Busa Velikoj Britaniji.
Organizatori, medjutim, tvrde da se na ulicama Londona okupilo oko 200.000 osoba na protestima, koji su zavrseni simbolicnim rusenjem statue Dzordz Busa, sto je predstavljalo parodiju na rusenje spomenika irackom predsedniku Sadamu Huseinu, 9. aprila u Bagdadu.

Austrijska Stampa o situaciji na balkanu

Povratak starih duhova na Balkanu

Losa ekonomska situacija, politicka nesigurnost i greske vlada na Balkanu vode ka novim uspesima nacionalista, ocenjuje danas becki dnevnik "Prese".
"EU i SAD zelele bi drzave na jugoistoku Evrope da vide kao stabilne demokratije, koje su okrenule ledja nacionalizmu i koje se nalaze zajedno na putu ka Evropi. Razocarenje je stoga jos vece kada se ta zeljena slika pretvori u nesto drugo, kao sada, na primer, u Srbiji", dodaje list.
"Srbija se posle raspustanja skupstine i neuspelih predsednickih izbora nalazi na rubu izbijanja krize, a vec zaboravljeni ultranacionalisti, kao sto je Srpska radikalna stranka (SRS), uspehom na glasanju slave povratak", naglasava "Prese".
"Takodje, i u Hrvatskoj ponovo su prisutni stari duhovi", pise list dodajuci da bi prema rezultatima predizbornih istrazivanja "Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) pokojnog predsednika Franje Tudjmana, nakon vise godina provedenih u opoziciji mogla sa vlasti da potisne Socijaldemokrate".
"Kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj raste nezadovoljstvo biraca reformski i jasno proevropski orijentisanim vladajucim partijama", ukazuje list dodajuci da su razloge same stvorile te stranke.
"Hrvatska vlada se predugo bavila internim previranjima umesto borbom protiv teskog ekonomskog stanja i visoke stope nezaposlenosti. Vazne reforme samo su delimicno sprovedene, a uz to ponovo je izbila diskusija o izrucenju hrvatskih ratnih zlocinaca", pise "Prese" i konstatuje da od takvog stanja profitira HDZ.
"Izuzimajuci pitanje ratnih zlocinaca nekadasnja stranka Tudjmana preusmerila se politicki u sredinu. Ona vise ne dovodi u pitanje drzavnost Bosne i Hercegovine (BiH), smatra integraciju Hrvatske u EU dobrom, i pozvala je srpske izbeglice da se vrate", prenosi dnevnik.
"U Srbiji, kod SRS, ciji je kandidat na predsednickim izborima osvojio najveci broj glasova, nema ni traga od spremnosti za sprovodjenje reformi. Ova stranka sledi nacionalisticki kurs, ne zeli u EU, i zeli radije da se priblizi drzavama 'autsajderima', kao sto je Belorusija", naglasava list.
"To sto je SRS ponovo mogla postati jaka moze se pripisati pre svega slabostima vladajucih partija. Zbog borbe za vlast ove stranke su odbile glasace, a optimizam i dobro raspolozenje nakon pada Milosevicevog rezima ubrzo su se pretvorili u rezignaciju i politicku apatiju", ocenjuje "Prese".
"Medjutim, i medjunarodna zajednica snosi deo krivice", navodi "Prese".
List dodaje da "finansijska pomoc srpskoj reformskoj vladi do sada nije bila velikodusna, kao sto je bilo obecavano" kao i da medjunarodna zajednica nije nista doprinela tome da se konacno okonca proces drzavnosti Srbije".
"I dalje je nereseno da li ce Kosovo ostati deo Srbije, kao i da li drzavna zajednica Srbije i Crne Gore ima buducnost. To je okruzenje koje je bilo kao stvoreno za ekstremiste", zakljucuje becki dnevnik.

SAOPSTENjE SPC

Nistavni akti protiv mitropolita veleskog

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve je na zasedanju od 18. do 20. novembra proglasio nistavnim svaki akt "raskolnicke jerarhije" u Republici Makedoniji, koji se odnosi na Mitropolita veleskog i podvardarskog Gospodina Jovana.
"Sabor je proglasio nistavnim svaki akt raskolnicke jerarhije u Republici Makedoniji koji se odnosi na Njegovo Visokopreosvestenstvo Mitropolita veleskog i povardarskog Gospodina Jovana, patrijaraskog egzarha autonomne Ohridske Arhiepiskopije", navodi se u saopstenju Informativne sluzbe SPC.
"Gospodin Jovan priznat je za kanonskog Episkopa ne samo od strane nase pomesane Crkve, nego i od svih pravoslavnih Crkava u svetu", dodaje se u saopstenju.
Sabor je posebnu paznju posvetio unapredjenju crkvene prosvete i poboljsanju planova i programa crkvenih skola za srednje i visoko obrazovanje, kao i uslova za rad ovih ustanova.
"Sabor ocekuje da se u najskorije vreme ponisti od strane odgovarajuceg drzavnog organa protivzakonita i protivustavna odluka vlade Srbije iz 1952. godine o iskljucenju Bogoslovskog fakulteta iz sastava Beogradskog univerziteta", zakljucuje se u saopstenju.
Arhijerejskim Saborom Srpske pravoslavne crkve predsedavao je Njegova Svetost Patrijarh srpski gospodin Pavle u Patrijarsijskom dvoru.

MAKEDONIJA

MPC odbacuje odluke SPC

Predstavnici Makedonske pravoslavne crkve (MPC) odbacili su odluke Sabora Srpske pravoslavne crkve (SPC), koje se odnose na Makedoniju, ocenivsi ih kako mesanje jedne crkve u rad druge.
Sabor SPC je, nakon trodnevnog zasedanja je proglasio za "nistavne sve odluke raskolnicke eparhije u Makedoniji koji se odnose na gospodina Jovana egzarha ohridske arhiepiskopije".
Portparol Sabora MPC vladika Timotej smatra da se SPC mesa u rad MPC i da zbog toga nije vreme za nastavljanje pregovora izmedju dveju crkava. "Za razgovor su potrebne dve strane", dodao je on.
Povodom najave SPC da ce uputiti protest makedonskoj vladi zbog uskracivanja verskih sloboda u Makedoniji mesanja drzave u unutrasnje poslove crkve, vladika Petar smatra da se "naprotiv radi o mesanju Svetog Sabora SPC u unutrasnje poslove MPC-a i makedonske drzave".
Mitropolit australijsko-novozelandski MPC, vladika Petar, rekao je da su odluke SPC "jos nistavnije zato sto su to odluke protiv ranijeg stava SPC kada je 1959. godine donela odluku za priznavanje autokefalnosti MPC".

BIH treba da ostvari jos 16 uslova za priblizavanje EU

Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u BiH Pedi Esdaun (Paddy Ashdonjn) izjavio je da vlasti u BiH moraju do 30. juna sledece godine da ispune uslove koje je Evropska komisija postavila i koji se odnose na postovanje medjunarodnih obaveza, jacanja policije, sudstva i javnih institucija.
To su samo neki medju 16 uslova koje rukovodstvo BiH mora da ispuni kako bi se BiH priblizila Evropskoj uniji, izjavio je Esdaun na konferenciji za novinare u Sarajavu.
On je pohvalio vlasti u BiH sto su Evropskoj komisiji dostavili Studiju izvodljivosti koju je Evropska komisija pre dva dana i prihvatila u Briselu.
"Ipak, heroji dosadasnjih dostignuca u BiH su gradjani te drzave, a sada odgovornost za ulazak u Evropsku uniju treba da na sebe preuzmu politicari u BiH", rekao je visoki predsatvnik.
On je naglasio da "BiH moze izgubiti evropsku buducnost, ukoliko njeni politicari ne postanu mnogo ozbiljniji i ukoliko evropsku buducnost ne stave ispred etnickih i licnih interesa".

Katastrofalno obezbedjenje engleske kraljice

Reporter primljen kao batler

Novinar koji je u "Dejli miroru" kritikovao propuste sluzbi obezbedjenja u Bakingemskoj palati, tvrdi da zamak Vindzor, druga rezidencija britanske kraljice Elizabete Druge, ima jos vece probleme.
Tabloid je juce, u jeku posete Britaniji americkog predsednika Dzordza Busa, na 15 stranica objavio kako je njegov reporter Rajan Pari uspeo da se uvuce u Bakingemsku palatu i tamo provede dva meseca.
List otkriva nove manjkavosti u kraljicinom obezbedjenju, ali ovog puta u zamku Vindzor, u kome je Pari u oktobru proveo cetiri dana.
On se tako priblizio kraljici i u njenim odajama joj sluzio obroke, omiljene koktele i donosio joj novine i licnu postu.
Bakingemska palata je juce saopstila da ne iskljucuje mogucnost tuzbe protiv "Dejli mirora".
Pari se u Bakingemskoj palati nalazio i u utorak uvece, kada je americki predsednik Dzordz Bus stigao u London.
Predstavnici britanske vlade najavili su opseznu istragu o incidentu, ali su naglasili da americki predsednik ni u jednom trenutku nije bio ugrozen.
Londonski dnevnik "Dejli Miror" je objavio da je jedan njegov novinar jos pre dva meseca, kada su vec bile u toku pripreme za posetu Dzordza Busa, pomocu laznih preporuka uspeo da se zaposli kao posluzitelj u kraljevskoj palati.
Pod naslovima poput "Pravi kraljevski fijasko" i "Mogao sam da otrujem kraljicu", reporter Rajan Peri je detaljno opisao kako je dva meseca radio u Bakinghemskoj palati, gde se nalazio jos i juce uvece, kada je Bus stigao u London.
"Dobio je posao bez ikakvih problema i bez i najuobicajenijih provera ko je, i kakve bi mogle da budu njegove namere", objavio je u svom uvodniku Dejli Miror.
"To zahteva hitan odgovor. Ne samo za dobrobit coveka koji je odseo u najboljim gostinskim sobama, vec i celog britanskog naroda", ocenjeno je u uvodniku.
Predstavnici britanske vlade najavili su opseznu istragu o incidentu, ali su naglasili da americki predsednik ni u jednom trenutku nije bio ugrozen.
"Ta osoba nije predstavljala opasnost za predsednika ili za kraljicu", izjavio je ministar unutrasnjih poaslova Dejvid Planket. On je ipak najavio nezavisnu analizu celokupnog sistema zaposljavanja kraljevskog osoblja.

Jedan americki vojnik poginuo, dvojica ranjena u Iraku

Jedan americki vojnik je ubijen, a dvojica su ranjena danas u eksploziji bombe nedaleko od grada Ramadi, na zapadu Iraka, izjavio je portparol vojske SAD.
Bomba je eksplodirala u trenutku kada je preko nje prelazio americki vojni konvoj, istocno od Ramdija.
"Jedan vojnik je ubijen, a dvojica su ranjeni", rekao je portparol, ne dajuci vise informacija.

Protest protiv Busa i Blera - Zaustavite rat

Na manifestacijama u Londonu protiv posete americkog predsednika Dzordza Busa Velikoj Britaniji sinoc se okupilo 200.000 ljudi, prema recima organizatora, dok britanska policija procenjuje da se na protestima okupilo oko 30.000 osoba.
"Ima ih oko 30.000 na Trafalgar skveru i njegovoj okolini", rekao je Frans presu portparol Skotland jarda, govoreci o delu Londona gde je posle podne odrzana finalna manifestacija.
Portparol organizacije "Stop the Njar" (Zaustavite rat) rekao je Frans presu da se na londonskim ulicama okupilo 200.000 ljudi. On je ocenio da su podaci Skotland jarda o broju ucesnika protesta "smesni".
Ucesnici protesta kretali su se u blizini parlamenta Vestminster, a zatim se okupili pred brojem 10 u Dauning stritu, gde se nalazi britanska vlada.
"Izbacite Busa!, Dzordz Bus terorista!, Toni Bler terorista", uzvikivali su ucesnici protesta pred vratima Dauning strita, gde je kancelarija britanskog premijera Tonija Blera.
Protesti bi trebalo da se nastave do 19 sati po londonskom vremenu, kako bi i "oni koji rade" u popodnevnim casovima mogli da se prikljuce manifestcijama.
Kako javlja Rojters, ucesnici protesta udarali su u bubnjeve i zvizdali, a mnogi od njih su ubedjeni da je amricko-britanska politika u Iraku uzrok jutrosnjih teroristickih napada u Istanbulu na zgradu britanskog konzulata i jedne britanske banke. U tom napadu poginulo je 27 osoba, medju kojima i britanski konzul, a vise od 450 je povredjeno.
Gotovo milion ljudi okupilo se 15. februara na ulicama Londona, protestujuci zbog rata u Iraku, koji je zatim 20. marta zapocela americko-britanska koalicija.

IZRAEL - UN

Izrael ne priznje rezoluciju UN

Izrael smatra da ga nova rezolucija Saveta bezbednosti UN ne obavezuje da sprovodi mirovni plan medjunarodne zajednice za Bliski istok, izjavio je juce zamenik premijera Izraela Ehud Olmert.
"Moguce je da dodje do pregovora sa novom palestinskom vladom na osnovu mirovnog plana, ali ne i na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti, zato sto Izrael ne smatra tu rezoluciju obavezujucom", rekao je Olmert drzavnom radiju.
Savet bezbednosti UN usvojio je sinoc rezoluciju o Bliskom istoku, koju je predlozila Rusija, a podrzale SAD.
Palestinski pregovarac Saeb Erekat izrazio je zadovoljstvo glasanjem i izrazio nadu da ce "cetvorka" za Bliski istok - SAD, Rusija, Evropska unija i UN, utvrditi mehanizme za primenu mirovnog plana.
Rezolucija 1515 podrzava mirovni plan "cetvorke" ciji je cilj resenje izraelsko-palestinskog konflikta, uspostavljanjem dve drzave.
U Rezoluciji se takodje pozivaju obe strane da "ispune sve obaveze kako bi bila ostvarena vizija o dve drzave koje u miru i bezbednosti zive jedna pored druge".
Uoci glasanja, izraelski premijer Arijel Saron usprotivio se svakoj intervenciji UN u sprovodjenju mirovnog plana.
Taj plan, kako ocenjuje agencija Frans pres, i dalje je mrtvo slovo na papiru, posto predvidja obustavu nasilja, zamrzavanje podizanja jevrejskih kolonija na okupiranim teritorijama i etapno stvaranje palestinske drzave do 2005. godine.

IRAK

Ne borimo se za Sadama, vec protiv SAD

Bivsi iracki general koji tvrdi da je ucestvovao u pobuni protiv americke vojske, izjavio je da su gerilski rat u irackom gradu Samari na svoju ruku pocele male grupe, bez direktiva bivseg irackog predsednika Sadama Huseina ili nekog drugog.
Taj general i jos dva coveka koji su naveli da se nalaze u odvojenim gerilskim jedinicama, u intervjuu AP-u tvrde da njihova borba nije usmerena na povratak Sadama Huseina na vlast.
Oni su rekli da je borba zapoceta protiv okupacije pod vodjstvom SAD i za vracanje vlasti Iracanima. Sva tri gerilca naveli su da njihove gerilske grupe ne primaju naredbe Sadama Huseina i da nemaju nikakav kontakt sa bivsim irackim liderom.
Oni dalje kazu da medju irackim muskarcima ima dovoljno potencijalnih boraca, od kojih je vecina prosla kroz osnovnu vojnu obuku u obaveznoj vojnoj sluzbi tokom vladavine Sadama Huseina.
Ova trojica, koji o sebi govore kao o pristalicama svrgnute vladajuce Baas partije, intervjuisani su odvojeno prosle nedelje. Oni su pristali na razgovore o borbama oko Samare, trazeci da im se ne otkriju imena, kako ne bi postali mete americke vojske.
Njihove tvrdnje o aktivnom ucescu u gerilskim operacijama nisu mogle biti potvrdjene nezavisno, ali postoje neki indirektni dokazi koji se poklapaju sa njihovim tvrdnjama.
Bivsi general, koji je 30 godina sluzio u vojsci Sadama Huseina i koji je dobro poznat u gradu u kome zivi 250.000 stanovnika, rekao je da je on uglavnom ukljucen u planiranje napada i pruzanje saveta o naoruzanju.