NjUJORK

Marovic na 58. zasedanju Generalne skupstine UN

Na zasedanju Generalne skupstine UN u Njujorku danas pocinje generalna debata tokom koje ce koje govoriti i predsednik Srbije i Crne Gore (SCG) Svetozar Marovic.
U generalnoj debati koja traje do 3. oktobra brojnih svetski lideri govorice o medjunarodnim krizama, borbi protiv terorizma i ekonomskim problemima u svetu.
Debatu ce otvoriti generalni sekretar UN Kofi Anan, a prvog dana predstavnicima 191 zemlje clanice obratice, pored drugih, americki predsednik Dzordz Bus, predsednik Francuske Zak Sirak i premijeri Italije Silvio Berluskoni i Spanije Hose Marija Asnar.
Pedsednik SCG Svetozar Marovic, koji predvodi delegaciju drzavne zajednice na 58. zasedanju Generalne skupstine UN istupace u okviru generalne debate u sredu, 24. septembra.
Marovic je uoci odlaska rekao da ce nastup u generalnoj debati iskoristiti da ukaze da je SCG vazan faktor stabilnosti u regionu, kao i da dijalog Beograda i Pristine o Kosovu mora da pocne sto pre.
U Njujorku se sutra odrzava i sastanak Kontakt grupe na kome ce diplomatski predstavnici SAD, Rusije, Velike Britanije, Francuske, Nemacke i Italije i sef misije UN na Kosovu Hari Holkeri pokusati da se dogovore o vremenu i mestu pocetka dijaloga o Kosovu.
Razgovori ce se najpre voditi o "tehnickim" pitanjima od obostranog interesa, kao sto su saobracaj i energetika, ali i o povratku raseljenih i problemu nestalih lica. Pitanje konacnog statusa Kosova nece biti na dnevnom redu.
Holkeri je uoci odlaska u Njujork najavio da ce ubrzo nakon sastanka Kontakt grupe objaviti konkretan plan za dijalog ciji je pocetak, kako je rekao "pitanje dana, a ne nedelja" .
Holkeri je kazao i da ce od Kontakt grupe zatraziti da prihvati njegove sugestije u vezi sa proceduralnim pitanjima dijaloga. Na pocetku razgovora bi, prema njegovim recima, bilo dobro da se okupe najvisi predstavnici obe strane, jer bi njihovo prisustvo garantovalo efikasnije razgovore.
Kao mesta za dijalog spominju se Brisel i Bec.
Tokom boravka u Njujorku Marovic ce imati niz bilateralnih susreta sa zvanicnicima vise zemalja i svetske organizacije, medju kojima su i americki drzavni sekretar Kolin Pauel i sef misije UN na Kosovu Hari Holkeri.
U delegaciji SCG na zasedanju generalne skupstine UN su i ministar spoljnih poslova drzavne zajednice Goran Svilanovic i sef diplomatije Crne Gore Dragisa Burzan koji ce boravak u Njujorku, kako je najavljeno, takodje iskoristiti za brojne bilateralne susrete.
Ovogodisnje redovno zasedanje Generalne skupstine UN pocelo je 16. septembra. Generalna skupstina UN zaseda redovno jednom godisnje, od septembra do decembra.
Ujedinjene nacije imaju 191 clanicu. SCG (SRJ) je primljena u clanstvo 2000. godine, posle demokratskih promena u Beogradu.

 

Mudzahedini u Bocinju traze od Srba da prime islam

Mudzahedini nastanjeni u naselju Bocinja u srednjoj Bosni traze od Srba povratnika da prime islam, garantujuci im zauzvrat bezbednost, pise banjalucki "Glas Srpske".
List navodi da je takvu poruku Srbima povratnicima u Bocinju putem stampe iz Federacije BIH uputio Enes Islamovic, portparol mudzahedinske zajednice u tom naselju.
"Poziv da predjem na islam prvo mi je uputio Samir Rizvic, predstavnik mudzahedinske zajednice u Bocinji. Porucio je da Srbi, ako prime islam, vise nece imati teskoca, jer ce im mudzahedini garantovati bezbednost", izjavio je za "Glas Srpske" vodja srpskih povratnika u Bocinju Bosko Jovanovic.
On je naveo da je Rizvic po odlasku Abu Hamze iz Bocinje postao vodja mudzahedinske zajednice.
U Bocinju kod Maglaja, koja je pre rata bila naseljena vecinskim srpskim stanovnistvom, do sada se vratilo 114 srpskih porodica.
Tokom rata u Bocinju su se naselili mudzahedini, koji su u BIH stigli tokom rata kako bi se borili na strani muslimanske vojske.

Holandjanin De Hop Shefer novi generalni sekretar NATO

Holandski ministar spoljnih poslova Jap de Hop Shefer postao je novi generalni sekretar NATO.

U saopstenju NATO se navodi da su se ambasadori 19 zemalja clanica alijanse dogovorili da De Hop Shefer nasledi Britanca Dzordza Robertsona kome u decembru istice cetvorogodisnji mandat.
"Kao ministar spoljnih poslova impresionirao je kolege svojim procenama i shvatanjem situacije", navodi se u Robertsonovom saopstenju.
"Ovo su vremena izazova za NATO i drago mi je sto smo pronasli pravog coveka koji ce obezbediti da NATO ostane najuspesnija svetska odbrambena alijansa", dodaje se u saopstenju.
Na De Hop Shefera se gleda kao na most izmedju SAD i onih evropskih saveznika cije je protivljenje ratu u Iraku izazvalo najdublji raskol u NATO u proteklih nekoliko godina.
Holandska vlada podrzala je rat, ali se nije mnogo isticala u raspravi koju su vodili protivnici rata Francuska i Nemacka.
Od osnivanja NATO-a 1949. godine, mesto generalnog sekretara uvek je drzao Evropljanin, dok su americki generali bili vrhovni komandanti alijanse.
Francuska i Kanada nisu bile zadovoljne izborom De Hop Shefera ali njegov glavni protivnik, kanadski ministar finansija Dzon Manli nije uspeo da dobije podrsku evropskih saveznika.
Iako relativno bez iskustva kada je rec o najvisim nivoima vlasti, De Hop Shefer (55) impresionirao je svoje kolege u NATO svojim pristupom i posvecenoscu modernizaciji alijanse.
Tokom 1980-ih, De Hop Shefer je radio u holandskoj misiji pri NATO-u, a potom je usao u holandsku skupstinu gde je postao lider Demohriscana.

 

 

Srpska demokratska stranka RS

Sarovic umesto Kalinica na celu SDS

Na skupstini Srpske demokratske stranke (SDS), krajem nedelje, moglo bi doci do promene na celu stranke, pise banjalucki magazin "Patriot" dodajuci da bi sadasnjeg predsednika Dragana Kalinica zamenio potpredsednik stranke Mirko Sarovic.
"Kalinic je jos pocetkom aprila, nakon sto je Sarovic abdicirao iz Predsednistva BIH, odlucio da napusti mesto prvog coveka SDS-a i prepusti ga Sarovicu. O toj odluci obavestio je Sarovica i Dragana Cavica, zamenika predsednika SDS-a, a kasnije su obavesteni i drugi vazni funkcioneri te partije", pise list.
"Patriot" dodaje da je na tom sastanku dogovoreno da ce Kalinic, Sarovic i Cavic oceniti kada je najpovoljniji trenutak po stranku za promene na celu, pa ne bi bilo iznenadjujuce da se to desi 26. septembra za kada je zakazana Skupstina SDS-a.
Prema pisanju lista, Kalinic je odlucio da lidersku poziciju u stranci prepusti Sarovicu zbog prezauzetosti na mestu predsednika Narodne skupstine RS i nemogucnosti da se dovoljno posveti radu u stranci.
Sarovic je 2. aprila zbog afere "Orao" podneo ostavku na funkciju srpskog clana u Predsednistvu BIH.
SDS je najjaca parlamentarna stranka u RS i ima najvise mandata u parlamentu BIH od svih stranaka iz RS. Njeni kandidati na proslim opstim izborima pobedili su na izborima za predsednika RS i srpskog clana Predsednistva BIH.

BIH

Neprihvatljivo da SDA zaustavi reforme odbrane u BiH

Predsednik Republike Srpske (RS) Dragan Cavic izjavio je danas da je neprihvatljivo da Stranka demokratske akcije (SDA) zaustavi proces reformi sistema odbrane u BiH u trenutku kada su pronadjena prihvatljiva resenja za sve strane u BiH.
Ucestvujuci u radu Foruma gradova i regiona Jugoistocne Evrope, Cavic je ukazao da neki bosnjacki politicari "ne prihvataju realnost da se u BIH ne moze praviti nikakva koncepcija koja podrazumeva majorizaciju i odlucivanje jednih u ime drugih".
Bosnjacki predstavnici u Komisiju za reformu odbrane u BiH nisu parafirali postignuta resenja o reformi sistema odbrane u BiH.
Predsednik SDA i bosnjacki clan Predsednistva BiH Sulejman Tihic ocenio je da resenja o reformi odbrane u BiH, koji je ponudila ova komisija, predstavljaju "srpsko-hrvatski sporazum sa medjunarodnom zajednicom".
Predsednik RS dalje je rekao da ni predstavnici ovog entiteta nisu u potpunosti zadovoljni resenjima koja nudi reforma sistema odbrane, dodajuci da su ove promene "neminovnost u vremenu koje je pred nama, zbog cega je neprihvatljivo da reforme budu obustavljene zbog nezadovoljstva jedne politicke partije".
"Da je neko sa srpske strane odbio ponudjeno resenje reagovalo bi se mnogo energicnije i zucnije", naveo je Cavic.
Komisiju za reformu sistema odbrane BiH u maju je uspostavio Visoki predstavnik Pedi Esdaun. Komisija treba da do kraja septembra ponudi resenja koja bi omogucila BiH da udje u Program partnerstvo za mir, dok parlamenti u BiH o predlozenim resenjima treba da se izjasne do kraja godine.
Prema resenjima koja je predlozila Komisija za reformu odbrane u BiH na drzavnom nivou bio bi uspostavljen zajednicki Generalstab i zajednicko Ministarstvo odbrane, dok bi buduce oruzane snage i dalje bile sastavljene od tri nacionalne vojske.

MAKEDONIJA

Bezbednosno stanje u Kumanovu stabilno

Bezbednosno stanje u Kumanovu je stabilno i zadovoljavajuce, bez naoruzanih i uniformisanih lica, izjavio je juce nacelnik MUP-a u Kumanovu Slobodan Sekirarski.
Pre 15-ak dana u kumanovskom selu Brest naseljenom pretezno Albancima policija je izvela akciju zbog pojave uniformisanih i naoruzanih lica pod vodjstvom Abdula Jakupija-Cakala jednog od bivsih komandanata ONA kojeg policija trazi zbog ubistva i kriminala.
"Etnicki mesane policijske patrole redovno patroliraju u Vaksincima, Lojanu, Brestu i zivot se tamo normalizuje", rekao je Sekirarski i dodao da je grupa iz Bresta napustila teritoriju Makedonije.
Skuppstina Makedonije vec treci dan raspravlja o bezbednosnoj situaciji u zemlji. Na jucerasnjoj raspravi poslanici opozicione Demokratske partije Albanaca ocenili su da je "mir u Makedoniji nestabilan zato sto se ne postuje Ohridski okvirni dogovor".
Opoziiona VMRO DPMNE optuzila je Vladu da je odgovorna za pogorsavanje stanja u zemlji i zatrazila energicne mere.

EVROPSKA UNIJA

Evropa mora preuzeti svoju globalnu odgovornost

Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana ocenio je da je "u toku restruktuiranje medjunarodnih odnosa" i dodao da "americka moc dominira", ali da nijedna zemlja ne moze sama da resi sve probleme.
Solana smatra da Evropa mora da preuzme "svoju globalnu odgovornost", ocenjujuci da ona do sada nije bila u stanju da odigra ulogu koja odgovara njenom potencijalu.
"Sirenje EU predstavlja odgovor na nove izazove, posebno u vezi sa politickom stabilnoscu i ekonomskom bezbednoscu", naveo je Solana u autorskom tekstu, objavljenom u beckom dnevniku "Standard".
On je naveo da EU ima tri cilja na planu bezbednosti, od kojih je prvi prosirenje zone bezbednosti u Evropi, odnosno stvaranje "prstena" drzava na granicima unije prema istoku i Jadranu.
"EU je u bezbednosnoj strategiji postavila sebi tri cilja. Prvo, zona bezbednosti u Evropi treba da bude prosirena i treba da se stvori 'prsten' drzava na njenim granicama na istoku i na Jadranu, u kojima ce biti vlade koje ce vladati odgovorno, demokratski i transparentno", rekao je on.
Drugi cilj je podsticanje stvaranja stabilnijeg i pravednijeg svetskog poretka kako bi se ojacala efikasnost multilateralnih ustanova. Nereseni regionalni konflikti, nepravde i frustracije koje iz toga nastaju su plodno tlo za terorizam, ukazao je Solana.
Treci cilj EU na polju bezbednosti jeste da se svakoj pretnji mora pronaci odgovor, naglasio je Solana ukazujuci da je vazno razviti sistematsku politiku prevencije konflikata i izvrsiti preciznu analizu kompleksnih pretnji.
"Da bi ostvarili ove ciljeve, Evropa ce delovati u tri pravca. EU ce ojacati svoje vojne i civilne sposobnosti, poboljsati koherentnost svojih instrumenata i izgraditi saradnju sa svojim partnerima", objasnio je on.
Solana je rekao da se vojni kapaciteti EU moraju ojacati kako bi se moglo delotvorno odgovoriti pretnjama.
"Vojni kapaciteti 25 drzava clanica, za koje se izdvaja godisnje 160 milijardi evra, moraju biti u stanju da delotvornije deluju. Istovremeno civilne i diplomatske sposobnosti ostaju neizbezne u resavanju kriza", istakao je on.
Solana se, takodje, zalozio za poboljsanje transatlanstkih odnosa, jer, kako je dodao, od njih zavisi bezbednost sveta. On je dodao da su odnosi Evrope sa drugim velikim partnerima kao sto su Rusija, Japan, Kina, Indija i Latinska Amerika, od velike vaznosti i da moraju biti intenzivirani, posebno u vezi sa zajednickom borbom protiv terorizma i sirenja oruzja za masovno unistavanje.

FRANCUSKA I IRAK

Sirak predlaze prenos vlasti u Iraku u dve etape

Francuski predsednik Zak Sirak predlozio je da se prenos vlasti u Iraku sa vojnih snaga predvodjenih SAD na iracki narod, obavi sto pre i to u dve etape.
Sirak je u intervjuu za "Njujork tajms" rekao da bi se plan sastojao , prvo, od simbolicnog prenosa vlasti sa Amerikanaca na iracki vladajuci savet, a zatim bi usledio postepeni prenos stvarne vlasti u periodu od sest do devet meseci.
"Konkretno resenje nece biti postignuto, ako se vlast ne prenese Iraku sto je pre moguce", ocenio je on.
Francuski predsednik je, medjutim, dodao da ce Francuska glasati za rezoluciju o Iraku ako u njoj bude naveden rok za prenos vlasti, raspored po kome ce se taj prenos obaviti, i predvidjena "kljucna uloga" za UN. Bez tih odredbi, Francuska ce biti uzdrzana, dodao je on.
Sirak je upozorio da ce, ako se Iracanima ne omoguci da upravljaju zemljom, Irak doci u situaciju da bude zemlja ciji je "upravitelj hriscanin i stranac" odgovoran za arapsku i muslimansku zemlji. On je ocenio da bi to bila "vrlo teska situacija za bilo koji narod u 21. veku".
Prema njegovim recima, Francuska ne namerava za sada da salje svoje vojnike u Irak, iako bi taj stav mogao biti promenjen.
"Kako sada stoje stvari, situacija je takva da ne vidim zasto bi Francuska slala svoje vojnike u Irak", rekao je Sirak i dodao da se, medjutim, "sve menja" i da on "nema kristalnu kuglu".
On je naglasio da je takav sadasnji stav Francuske, kao i drugih zemalja.
Francuski predsednik je rekao da bi Francuska bila spremana da pomogne u obucavanju irackih oficira policije i vojnika, ako vlast bude preneta na iracki vladajuci savet.
Sirak ce se sutra sastati u Njujorku sa americkim predsednikom Dzordzom Busem. SAD su predlozile UN rezoluciju u kojoj se konstatuje da je prenos vlasti u Iraku neophodan. Vasington, medjutim, smatra da Irak jos nije spreman da preuzme vlast, dok je Sirak ocenio da bi nastavak okupacije proizveo samo nova nasilja i potrebu za duzim prisustvom stranih snaga.

NOVI NAPAD NA OKUPACIONE SNAGE U IRAKU

Eksplozija auto-bombe kod staba UN u Bagdadu

Bombas samoubica i jedan strazar Iracanin poginuli su juce u eksploziji automobila- bombe blizu staba Ujedinjenih nacija u Bagdadu, saopstila je americka vojska.
"To je bio bombaski samoubilacki napad", rekao je Rojtersu predstavnik za stampu vojske SAD u Iraku, kapetan Son Kirli i dodao da je u eksploziji povredjeno najmanje osam ljudi.
Ocevici sa kojima je Rojters razgovarao kazu da je oko 20 osoba povredjeno.
Iracke policija je saopstila da je automobil pokusao da udje u krug zdanja UN i da je eksplodirao tokom provere na kontrolnom punktu, 100 metara od zgrade, javlja agencija AP.
Stab UN u hotelu "Kanal" u avgustu je bio meta samoubilackog bombaskog napada. Tom prilikom poginule su 22 osobe, medju njima 15 clanova osoblja staba, ukljucujuci predstavnika UN za Irak Serdja Vijeira de Melu. Trenutno nema podataka o identitetu poginulih.

 

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2003 "NOVINE"