23. decembar 2003.
Intervju CBC-uMartin protiv obaveznog penzionisanja zbog starosti
Premijer Pol Martin podrzava nacionalnu debatu o opravdanosti obaveznog penzionisanja sa 65 godina starosti. I sam sa dovoLjnim brojem godina da moze da prestane da radi, on ne veruje da moze postojati pravilo koje bi vazilo za sve. On se zalaze da se svakome dozvoli da radi donde dok smatra da moze i dok misli da doprinosi.
U intervjuu radiju CBC, Martin je posebno istakao neslaganje da premijer ne moze da bude osoba starija od 65 godina. On starost objasnjava pre kao energetski nivo i viziju jedne osobe, kao pitanje hronologije. Svakoga treba posmatrati i tretirati kao jedinku, sa razlicitim potrebama, ambicijama, sposobnostima, pa i zdravLjem.
On je pre cetiri meseca dostigao tu granicnu starost, ali napominje da namerava da na funkciji premijera ostane deset godina.
Dodatni Martinov argument za odbacivanje obaveznog penzionisanja je i sto u Kanadi nedostaju strucni kadrovi u brojnim sektorima.
Trenutno u zemLji ne postoji zakon koji prisiLjava zaposlene da automatski prestanu da rade u svojoj 65-toj godini, ali je zato to sastavni deo mnogih kolektivnih ugovora ili ugradjeno u politiku kompanija.
Procenjuje se da bi Martinovi stavovi mogli da uticu da se politika prema obaveznom penzionisanju promeni, ili makar stavi na javnu raspravu.
Deficit u Kvebeckom budzetu
Nedostaje milijarda dolara
I Kvebek ima problema sa deficitom, samo sa mnogo manjim od ontarijskog. U budzetu ove provincije nedostaje skoro milijardu dolara, i vlada ce morati da ih obezbedi u naredna tri meseca da bi kraj fiskalne godine docekala sa izbalansiranim budzetom.
Ministar finansija Iv Sekven je na konferenciji za stampu izrazio optimizam i nadu da ce deficit biti smanjen, posto su u toku pregovori sa federalnom vladom. Najveci deo manjka je zbog redukcija federalnih izjednacavajucih uplata, cak 700 miliona, ali tu su i gubici u provincijskim investicijama i neocekivane isplate agencije za osiguranje automobila. On za sada nije upucivao kritike na racun federalne vlade, medjutim, pretpostavLja se da ce ubrzo izmeniti ton ukoliko iz Otave ne stignu sredstva koja se ocekuju za zdravstvenu zastitu ili za izjednacavanje.
Ministar Sekven rekao je da vlada nece povecavati poreze, ali je upozorio da ce biti potrebne dodatne mere kako bi se uskladile provincijske knjige.
Stanovnicima Kvebeka obecano je i smanjenje poreza u ovoj fiskalnoj godini, pa ce vlada morati mnogo da se potrudi ukoliko zeli da sprovede u delo ono sto je obecala u predizbornoj kampanji.
Meteorolozi:
Proteklu godinu pamticemo po susama, vrucinama i pozarima
Po podacima Svetske meteoroloske organizacije, koja je u okviru Ujedinjenih nacija, godina na izmaku jedna je od najtoplijih u poslednjih 150 godina, otkako se beleze promene vremena. Najverovatnije je da ce biti treca po srednjoj temperaturi.
Uzgred, najtoplija je bilo 1998. godina, a ocigledan je i trend naglog otopLjavanja poslednjih godina.
Strucnjaci procenjuju da ce ovogodisnja prosecna temperatura biti za 0,81 stepen po Farenhajtu visa od normalnih 25,2 stepeni. Ostace zabelezeno da je prosla zima bila jedna sa minimalnim kolicinama padavina, da su susa, velike vrucine i veliki pozari obelezili proteklo leto, da je na Atlantiku bilo 16 oluja, daleko iznad prosecnih deset.
Zamenik generalnog sekretara Svetske meteoroloske organizacije Majkl zaro naglasava da se primetno ubrzava ritam temperaturnih promena, kao posledica veoma kompleksnih interakcija izmedju svih delova kompleksne masine kakva je nasa planeta.
U svom potpuno nezavisnom izvestaju, kompanija Snjiss Reinsurance Ltd, objavila je da je 2003. godine 20 hiLjada Ljudi stradalo u prirodnim nepogodama. Ukupna nacinjena steta je 65 milijardi dolara, od cega su osiguravajuca drustva isplatila oko 15 milijardi.
Podignut stepen pripravnosti u SAD-u
Kilometarske kolone na granici sa Amerikom
Svi koji su planirali da predstojece Bozicne i novogodisnje praznike provedu van zemLje, morace da se suoce sa mogucim zakasnjenjima, odlaganjima letova i zastojima na aerodromima i granicnim prelazima, zbog podizanja stepena pripravnosti u SAD-u.
Americki sekretar za unutrasnju bezbednost Tom Ridz je proteklog vikenda objavio da su iz pouzdanih izvora saznali za planirane napade Al-Kaide, koji mogu premasiti one iz septembra 2001. godine. Odmah je odluceno da se pripravnost podigne za jedan stepen, na narandzasto, na svim aerodromima i granicnim prelazima i o tome je obavesteno i nadlezno kanadsko Ministarstvo za javnu bezbednost i stanje pripravnosti.
Ministarka MkLilan i sekretar Ridz su razgovarali o tome sta sve treba preduzeti.
Nakon toga, ministarka MkLilan je sazvala hitan sastanak sa ovdasnjim zvanicnicima, kako bi se utvrdilo sta treba ovde uraditi. U saopstenju se naglasava da ce se preduzeti sve kako bi putnici i trgovina sto manje osetili posledice pojacanih mera bezbednosti.
Portparol torontskog medjunarodnog aerodroma Piter Greg kaze da su bezbednost i kontrola na Pirsonu u nadleznosti CATSA (Kanadske uprave za bezbednost u aviosaobracaju), pa ce sve izmene u vezi sa tim oni i sprovoditi.
Nagovestavaju se cak i saobracajni kolapsi u SAD-u, jer ce pojacane mere bezbednosti znaciti veoma detaLjne, pa samim tim i dugotrajne provere putnika i pretres prtLjaga, vozila, nadzor aerodroma i koridora. Svi granicni prelazi ce biti pod stalnom prismotrom, uz proveru identiteta putnika i robe u kamionima, posebnim monitorima za pronalazenje oruzja. Posebna paznja ce se obratiti na sve mostove, tunele, a pojacane policijske snage bice prisutne na svim putevima i ulicama americkih gradova.
Na granicnim prelazima izmedju Kanade i SAD-a vec se prave kilometarske kolone, a pretpostavLja se da ce narednih dana prelazak preko granice predstavLjati pravi podvig.
Koliko trosimo, sta kupujemo
Proizvodi visoke tehnologije sve interesantniji
Statisticki podaci za proslu godinu pokazuju je prosecno domacinstvo potrosilo 60.090 dolara.
Porast je u skladu sa inflacijom, odnosno za 2,2 odsto je vise od svote koja nam je bila potrebna godinu dana ranije. Strucnjaci mogu mnogo toga da kazu o nama samo na osnovu brojki, a jedan od njihovih zakLjucaka je da postajemo sve zainteresovaniji za proizvode visoke tehnologije i da sve vise izdvajamo za njih.
Mobilni telefoni to najboLje dokazuju - po prvi put je zabelezeno da je veci broj domacinstava koja ga imaju od onih koja ga nemaju. Automatski to dovodi do vecih troskova za usluge mobilne telefonije, pa su oni za proslu godinu prosecno iznosili 260 dolara.
DVD plejeri i CD pisaci se ne mogu vise smatrati za luksuz, jer ih ima otprilike jedna trecina domacinstava.
Kablovsku televiziju gleda dve trecine porodica.
Troskovi transporta povecani su u poredjenju sa prethodnom godinom za jedanaest odsto, ponajvise zbog toga sto je kupLjeno vise vozila. Manje interesne stope ucinile su da 2002. godina bude rekordna po broju kupLjenih vozila, pa svega jedna petina domacinstava ne poseduje ili nije uzela vozilo na lizing.
Na duvan se trosilo vise za petinu vise, ali samo zato sto su cene cigareta drasticno povecane. Primecuje se da se stalno smanjuje broj domacinstava u kojima se pusi, pa se samo u poslednjih deset godina od polovine sve na nesto iznad trecine.
Prosle godine izdvajali smo vise novca i za zdravstvo, za oko 12 odsto, ali i na kockanje. Prosecno smo na igre na srecu dali po 310 dolara po domacinstvu.
Smena u kuhinji
Premijerov sef kuhinje postao DZosua Drejt
Smena na celu drzave dovela je do smene i u kuhinji na adresi Saseks Drajv, broj 24. Dosadasnji sef kuhinje, Hose Monic, koji je poslednjih deset godina proveo kuvajuci za zana i Alinu Kretjen, nece spremati hranu za novog premijera Pola Martina i njegovu suprugu silu.
Na mesto sefa kuhinje sada je postavLjen DZosua Drejt, doskorasnji sef kuhinje Dejvida Redaveja, britanskog visokog komesara. Martinova supruga sila bila je odusevLjena hranom koju su jeli u Redavejovoj rezidenciji i to je bio glavni razlog da gospodina Drejta angazuju kao sefa kuhinje. NJegov nacin pripremanja hrana oznacava se kao moderan, sa manjim porcijama i elegantnog izgleda.
Drejt pocinje da radi za Martina u januaru.
Ocuvanje zivotne sredine
Strozi propisi za kontrolu izduvnih gasova
Ontarijski ministar za ocuvanje zivotne sredine Liona Dombrovski obecava da ce od proleca u provinciji poceti da se uvode najstrozi propisi za kontrolu izduvnih gasova za kamione i autobuse u severnoj Americi.
Prva faza novih standarda za dizel vozila pocece da se primenjuje od 1. aprila 2004. godine, a druga godinu dana kasnije. Nivoi emisije se mere na osnovu kolicine svetlosti koju blokiraju cestice iz izduvnih gasova. Po sadasnjim standardima, dozvoLjena kolicina za vozila proizvedena pre 1990. godine je blokiranje 55 odsto svetlosti, dok noviji modeli, proizvedeni posle 1991. godine, mogu da blokiraju 40 odsto svetlosti. Novi standardi dozvoLjavace da stariji modeli, sem skolskih autobusa, blokiraju 40, a noviji 30 odsto svetlosti. Autobusi za prevoz ucenika morace, bez obzira na godinu proizvodnje da budu na donjoj granici od 30 odsto, kako bi se deca zastitila od posledica izlozenosti izduvnim gasovima, sto se narocito odnosi na astmu i druge respiratorne smetnje.
Grip preti
Vise obolelih, ali nema razloga za paniku
Ministarstvo zdravLja naglasava da se ove godine grip nesto ranije pojavio, ali da to nikako ne treba automatski okarakterisati kao nesto izuzetno ozbiLjno. Na veb-sajtu Ministarstva stoji da ima vise obolelih nego u prethodne tri sezone, ali da je po nacionalnim i medjunarodnim pokazateLjima to jos uvek u granicama ocekivanog.
U zdravstvenim institucijama su na snazi stroge mere koje vaze za zarazne bolesti, kao i nosenje maski.
U bolnicama govore slicno. Naglasavaju da imaju puno posla, posebno u institucijama za lecenje dece, medjutim, nikako ne smatraju da treba ima razloga za paniku.
Podaci kazuju da u slucajevima ozbiLjnijih epidemija oboli jedna cetvrtina dece.
Najvecu zabrinutost, ipak, izazvao je podatak da je u Ontariju dvoje dece podleglo od posledica gripa, i da je od komplikacija najverovatnije umrlo dvoje dece u Britanskoj Kolumbiji. To je vec mnogo vise od onoga sto se obicno desava - naime, u proseku jedno dete godisnje strada od gripa.
U Ontariju i Britanskoj Kolumbiji ima najvise obolelih. Posebno je tesko pogodjen Hamilton, gde se procenjuje da vec decenijama nije bilo ovoliko obolelih.
Strucnjaci objasnjavaju da se pojavio veci broj obolelih zbog toga sto ovogodisnja vakcina ne pruza potpunu zastitu od virusa gripa A-Fudzijan, jer se on pojavio tek nakon sto je sacinjen koktel za zastitu. Dr Dejvid Lou, poznati mikrobiolog i jedan od vodecih strucnjaka u oblasti zaraznih bolesti, kaze da to moze biti razlog sto ce moguce ove godine biti vise komplikacija od gripa. Dr Lou napominje da je jedna od kLjucnih stvari pravovremeno obavestavanje javnosti, sto je nesto vec vidjeno tokom problema koje je izazvao SARS.
Odluka sudije Mekdonalda
Partneri iz homoseksualnih brakova dobili pravo na beneficije
Sudija ontarijskog Vrhovnog suda Elen Mekdonald proslog petka prosudila je da se federalna vlada ponasala diskriminatorski prema udovcima iz homoseksualnih veza. Ukoliko je jedan od partnera umro pre 1. januara 1998 godine, udovac sve do sada nije mogao da ostvari pravo na beneficije po Kanadskom penzionom planu.
Na osnovu njene odluke, koja ima retroaktivno dejstvo, sve beneficije ce se primenjivati od 17. aprila 1985 godine, kada je pravo na jednakost ukLjuceno u PoveLju o pravima i slobodama. Pored prava na novcanu naknadu, oko 400 parnicara, potpisnika zalbe, dobili su i kamatu za poslednjih jedanaest godina.
Racuna se da u citavoj zemLji ima oko 1.500 lezbijki i homoseksualaca kojima treba da se isplati zakasnela nadoknada, sto ce vladu da kosta oko 400 miliona dolara.
Iako odluka odmah stupa na snagu, federalna vlada ima rok od trideset dana za zalbu.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2003 "NOVINE"