Nezavisne Novine

SVET

23. decembar 2003.

HRVATSKA-VLADA

Sanader sluzbeno predstavio clanove nove vlade

Mandatar nove hrvatske Vlade Ivo Sanader predstavio je danas javnosti vladu s kojom ce izaci pred parlament i od poslanika zatraziti da joj daju poverenje.
Sanader, koji je lider Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), potvrdio je, na konferenciji za stampu, najave kako ce nova vlada, umesto dosadasnjih 19, imati 14 ministarstava, sto bi, prema njegovim recima, trebalo rad drzavne administracije uciniti kvalitetnijim i efikasnijim.
Novi hrvatski premijer ce za ministra finansija predloziti Ivana Sukera, za ministra obrane Berislava Roncevica, za ministra spoljnih poslova Miomira Zuzula, a za ministra unutrasnjih poslova Marijana Mlinarica.
Ministarstvo pravde vodice Vesna Skare Ozbolt, Ministarstvo privrede, rada i preduzetnistva Branko Vukelic, a Ministarstvo mora, saobracaja, razvoja i turizma Bozidar Kalmeta.
Kao prvi covek Ministarstva poljoprivrede najavljen je Petar Cobankovic, Ministarstvo zastite okoline, prostornog uredjenja i gradjenja vodice Marina Matulovic Dropulic.
Na celu Ministarstva zdravstva i socijalne brige bice Andrija Hebrang, nekadasnji ministar zdravstva iz bivse HDZ-ove vlade, koji bi ujedno bio i jedan od potpredsednika vlade, a Ministarstvo porodice, branitelja i medjugeneracijske solidarnosti vodice Jadranka Kosor, koja ce takodje biti potpredsednica vlade.
Ministarstvo nauke, obrazovanja i sporta preuzece Dragan Primorac kao nestranacki kandidat, Bozo Biskupic stavljen je na celo Ministarstva kulture, a Kolinda Grabar-Kitarovic ide u Ministarstvo evropskih integracija.
Novi predsednik Sabora bit ce Vladimir Seks iz HDZ-a, dok su kao potpredsednici parlamenta imenovani predstavnici opozicije Luka Bebic i Darko Milinovic.
Sastav svoje vlade Sanader ce sluzbeno Saboru predstaviti vec sutra, na prvoj konstitutivnoj sednici novog saziva parlamenta, a o poverenju novoj vladi, prema tim najavama, Sabor bi trebalo da glasa u utorak, drugog dana zasedanja.

Kurdi su Sadama zarobili, drogirali i predali

Americke snage uhvatile su bivseg irackog predsednika Sadama Huseina, ali tek posto su ga kurdske trupe zarobili, drogirali i predali im ga, pise londonski "Sandej tajms".
Husein je pao u ruke Kurdskog patriotskog fronta nakon dojave jednog pripadnika plemena Al-Dzabur, ciju je cerku silovao sin bivseg irackog diktatora Udaj. To je pokrenulo krvavu osvetu, prenosi list izjavu neimenovanog zvanicnika britanskih vojnih obavestajnih sluzbi.
Prema pisanju lista, citav tok dogadjaja koji je doveo do hapsenja Sadama Huseina 13. decembra u Tikritu, "pokazuje da je verzija koju su predocili americki saveznici nekompletna".
Jedan bivsi zvanicnik iracke tajne sluzbe, cije ime "Sandej tajms" ne navodi, ispricao je kako je Huseina zarobio jedan od vodja Kurdskog patriotskog fronta koji se tokom rata u Iraku borio protiv koalicionih snaga, da bi zatim presao na njihovu stranu.
Taj dogovor je po svemu sudeci doneo politicku korist kurdskom pokretu u tom regionu.
"Sadam nije zarobLjen u akciji americkih ili britanskih tajnih sluzbi. Znali smo da postoje neki Ljudi koji bi zeleli da mu se osvete, to je bilo samo pitanje vremena", rekao je anonimni izvor iz zapadnih tajnih sluzbi zaduzenih za Bliski istok.

U svetu ove godine poginula 83 novinara

Najmanje 83 novinara i pripadnika medijskog osobLja poginulo je ove godine sirom sveta, sto je za 13 vise nego prosle godine, saopstila je Medjunarodna federacija novinara .
Samo u Iraku ove godine poginulo je 16 novinara raznih nacionalnosti, saopstilo je to medjunarodno novinarsko udruzenje, koje je osudilo rasirenu ravnodusnost vlada prema sudbinama novinara u kriznim situacijama.
"Vidimo da novinari u mnogim delovima sveta postaju mete zbog svoga posla, ali mnoge vlade jednostavno ne mare za znacaj tih tragedija po demokratiju i slobodno izrazavanje", rekao je novinarima generalni sekretar Ejden Vajt, a prenose agencije.
Ravnodusnost se, prema Vajtovim recima, krece od nepronalazenja ubica sedam novinara u Kolumbiji i na Filipinima, koji su razotkrili korupciju i organizovani kriminal, do americkog nepostupanja po zahtevima povodom pogibije 16 novinara raznih nacionalnosti u Iraku, ove godine.
Vajt je kazao da stav SAD prema zahtevima u vezi sa tih 16 poginulig novinara protivreci gnevu te zemLje izrazenomo nakon 22. januara 2002. godine, kada je u Pakistanu kidnapovan, a potom ubijen dopisnik "Vol strit dzornala" Danijel Perl .
"Kada se radi o slucajevima (pogibije novinara) u Iraku, ne vidimo nikakav osecaj besa ili zabrinutosti. Odgovor americkih vlasti nije pozitivan. Na delu je kultura ignorisanja gresaka" koje je nacinila americka vojska, izjavio je generalni sekretar IFJ.
Ta organizacija je saopstila da ce 8. aprila 2004. godine organizovati medjunarodni dan protesta i oplakivanja, - na prvu godisnjicu dana kada je americki tenk pucao na hotel "Palestina" u Bagdadu i ubio dvojicu novinara.
IFJ je takodje pozvao na izmene medjunarodnog prava, kako bi se uzimanje novinara za mete i nehajnost prema njihovoj zastiti sankcionisalo kao ratni zlocin.
IFJ zahteva da se u slucaju svake pogibije novinara u oblastima gde vladaju sukobi mora sprovesti nezavisna istraga.
Prema podacima te organizacije, najvise novinara je ove godine poginulo u Aziji, bez Bliskog istoka i azijskog dela Rusije. Pri tome ih je najvise poginulo u Iraku - ukupno 16, cetiri su ubijena u Indiji, po tri su izgubila zivote na Filipinima i Nepalu, dva u Indonoziji, a u Kini, Kambodzi, Iranu, Pakistanu, Japanu po jedan.
U Rusiji je ubijeno devet novinara, na Bliskom istoku stradala su dva, a u Ukrajini jedan novinar.
U Juznoj Americi, najveci broj poginulih novinara ima Kolumbija - ukupno sedam - a sledeci je Brazil sa cetiri poginula novinara. Po jedan je izgubio zivot u Gvatemali i Hondurasu. U Africi, novinari su ginuli u Obali slonovace - dvojica - i u Somaliji jedan.
Na vlade sveta mora izvrsiti pritisak kako bi davale "verodostojne" odgovore u pogledu nacina i razloga pogibija novinara.

Moskva obecala Bagdadu otpis dela duga

Lider iracke privremene vlade Abdel Aziz al-Hakim izjavio je u Moskvi da je Rusija spremna da otpise deo duga Iraku, a da je Irak otvoren za ruske kompanije.
"Mi smo dobili cvrsta uveravanja da ce deo duga biti otpisan. Irak je, sa svoje strane, otvoren za sve ruske kompanije", izjavio je Al-Hakim na konferenciji za novinare nakon razgovora sa ruskim zvanicnicima.
Clan privremene vlade DZalaj Talabani rekao je da ce, u skladu sa dogovorom sa ruskom stranom, dug Iraka Rusiji iznositi 3,5 milijarde dolara, a da ce ostala suma biti restrukturisana u okvoru Pariskog kluba.
Rusija procenjuje iracki dug na oko osam milijardi dolara.
Talabani je dodao da je Rusija spremna da "preispita i preostali deo duga, ukoliko ruske kompanije budu imale ugovor u Iraku".
Clan iracke delegacije Samir Sumajdai izjavio je da iracke vlasti "nece priznati ugovore koji su potpisani iz politickih raloga". On je naveo da ce svi ugovori biti preispitani sa tacke gledista ekonomske svrsishodnosti i da ce ruske kompanije imati mogucnosti kao i ostale kompanije.
Ruski ministar za energetiku Igor Jusufov novinarima je odvojeno izjavio da je iracka strana zainteresovana za ucesce ruskih kompanija u rehabilitaciji iracke privrede.
Iracka delegacija razgovarala je juce sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, koji je na pocetku susreta rekao da opsti obim investicija ruskih kompanija u Irak uskoro moze dostici cetiri milijarde dolara.
Neimenovani izvor iz KremLja kazao je ruskim agencijama da je Rusija spremna da zapocne pregovore o irackom dugu u okviru Pariskog kluba i da je to duznicko olaksanje povezano sa ruskim interesima u Iraku.
"Uzimanje u obzir ekonomskih interesa Rusije, koja ima ogromno iskustvo u Iraku, tesno je povezano sa resavanjem problema iracke privrede, izmedju ostalog i na poLju duznickih olaksica", rekao je taj izvor.

POLJSKA I IRAK

Predsednik Poljske nenajavLjeno posetio vojnike u Iraku

Predsednik PoLjske Aleksandar Kvasnjevski juce je nenajavLjeno posetio glavni stab poLjskih mirovnih snaga u Iraku.
To je treci zapadni lider koji je u poslednjih nekoliko nedeLja iznenada otputovao u Irak.
Kvasnjevski je u pratnji ministra odbrane Jerzija smajdjinskog i njegovog pomocnika Mareka Sivjeca, stigao juce popodne u bazu Kamp Babilon, rekao je Major Kis Deso agenciji AP.
Predsednik je planirao da se u Iraku zadrzi dva do tri sata i prenese vojnicima pozdrave poLjskog naroda, javio je drzavni radio, i dodao, da se Kvasnjevski sastao i sa glavnokomandujucim americkih snaga u Iraku generalom Rikardom Sancezom.
"Mnogo je teskih meseci iza vas, hvala vam za sve sto ste ucinili", prenela je pojlska televizija obracanje Kvasnjevskog vojnicima koji su se okupili u kampu zbog njegovog dolaska.
"Ubedjen sam da cemo stabilizovati Irak, da ce iracka vlada biti formirana i da ce preuzeti odgovornost da vodi narod, i da cemo se mi vratiti kuci potpuno uvereni da smo ispunili nasu misiju", dodao je.
Pre Kvasnjevskog, iznenadne posete vojnicima u Iraku priredili su predsednik SAD DZordz Bus i premijer spanije Hoze Marija Asnar.
Kvasnjevski je juce najavio posetu vojnicima u Iraku, ali nije precizirao datum iz bezbednosnih razloga. Zvanicnici su ranije rekli da je za danas planirao da se sastane sa trupama u centralnoj PoLjskoj.
U okviru snaga medjunarodne koalicije u Iraku, PoLjska ima 2.400 vojnika.

Poginu Poljski vojnik

PoLjski vojnik koji je bio u sastavu mirovne misije u Iraku, juce je poginuo nesrecnim slucajem, neposredno posto je poLjski predsednik Aleksandar Kvasnjevski napustio Irak.
"Vojnika je smrtno ranio drugi vojnik koji je cistio svoje oruzje", rekao je Rojtersu portparol ministarstva odbrane pukovnik Adam Stasinski.
PoLjska agencija PAP prenela je da je vojnik cije ime nije saopsteno, slucajno ustreLjen nekoliko trenutaka posto je Kvasnjevski napustio Irak.
Kvasnjevski je danas zajedno sa ministrom odbrane Jezijem smajdjinskim i njegovim pomocnikom Marekom Sivjecom, nenajavLjeno posetio glavni stab poLjskih mirovnih snaga u Iraku.
U okviru snaga medjunarodne koalicije u Iraku, PoLjska ima 2.400 vojnika.
Zvanicnici palestinskih sluzbi bezbednosti saopstili su da je nakon toga pet Palestinaca ranjeno u napadu izraelskih vojnika, a da su cetvorica njih uhapsena.
Sa danasnjim napadom, broj ubijenih od pocetka palestinskog ustanka - Intifade - krajem septembra 2000. godine, popeo se na 3.655, od kojih su 2.734 Palestinci, a 855 Izraelci.