Nezavisne Novine

Kanada

KANADA

Uhvacen ubica Holi Dzons

Policija u Torontu uspela je da uhvati monstruoznog ubicu desetogodisnje Holi Dzons. To je Majkl Brijer, 35-godisnji softverista, sa stanom svega jedan blok udaljenim od kuce u kojoj je zivela nesrecna devojcica.
Novinari su u subotu zamoljeni da, u interesu istrage, ne objavljuju odmah sliku osumnjicenog, posto je potrebno prikupiti izjave jos nekih svedoka.
Hapsenju je prethodila veoma obimna potraga u koju je bilo ukljuceno na stotine detektiva i policajaca u civilu. Sef policije u Torontu, Dzulijan Fantino, na konferenciji za stampu odrzanoj tim povodom, rekao je da je na informativnom razgovoru bilo na stotine ljudi, ciji uzorci DNK su proveravani, i da je policija radila po osnovu preko 2.300 prijava. Istragu je okarakterisao kao sistematicnu, bespostednu i tradicionalnu, i zahvalio se svima koji su u njoj ucestvovali, a posebno strucnjacima iz Centra za forenzicke studije. Fantino kaze da nisu otkriveni nikakvi detalji koji bi upucivali da je Holi poznavala ubicu, kao ni da se slucaj moze povezati sa decjom pornografijom, mada se istraga nastavlja. Takodje, za sada nema naznaka da postoji povezanost izmedju Brijera i drugih nasrtaja na decu posle ubistva Holi.
Brijer je bio pod policijskom prismotrom dve nedelje pre hapsenja i ustanovljeni su mnogi detalji iz njegovog zivota. Razveden je, nema dece, a u Toronto je dosao iz Kvebeka posle zavrsene srednje skole. Zaposlen je u MDS Laboratoriz i policija nije zelela da potvrdi da li je konfiskovan neki kompjuter iz firme.
Saznaje se da Brijer nije bio u registru sumnjivih osoba, ali se ne navodi da li ima policijski dosije.
Porodica stradale Holi Dzons izrazila je zahvalnost javnosti na neverovatnoj podrsci i ljubavi, koju su svi iskazivali i iskazuju u trenucima njihove velike tuge i ocaja.
Policija je, sa svoje strane, isto tako zahvalila porodici Dzons na strljenju i podrsci tokom istrage.
Po objavljivanju fotografije osumnjicenog Brijera, sef policije Fantino zamolio je sve koji nesto znaju o njegovim kretanjima 12. maja, u vreme zlocina, da odmah jave na dezurni telefon 416/808-8390. On je naglasio da je potrebno slediti svaki, pa i najmanji, trag, kako bi se utvrdili svi detalji ovog monstruoznog zlocina. Fantino je ubedjen da je Brijer pocinilac, ali napominje da policija zeli da ustanovi motive zlocina.
Brijer treba da se pojavi pred sudom 2. jula, za ubistvo prvog stepena.

Statisticari o uticaju SARS-a na turizam

Turista sve manje, a i Kanadjani sve redje pakuju kofere

Statisticari su izneli podatke da su SARS i opasnost od rata umnogome uticali na turizam u Kanadi. Iako je opadajuci trend poceo jos decembra, aprila je zabelezeno za 5,8 manje dolazaka u zemlju, ali i za 6,2 odsto manje interesovanje Kanadjana za odlazak na druge destinacije.
Posebno isticu da je, od pocetka ove godine, broj posetilaca iz Amerike manji za sedam stotina hiljada od uobicajeno ocekivane. Sto se tice odlazaka Kanadjana u SAD, jos od decembra 1986. godine nije zabelezeno tako malo ljudi koji su presli granicu i ostali tamo duze od jednog dana, a broj onih koji su otisli i vratili se u jednom danu je drugi otpozadi otkako su statisticari to poceli da prate, 1972. godine.
Ni ostale zemlje nisu bile mnogo primamljivije za ovdasnje stanovnistvo. Posebno je opalo interesovanje za zemlje na azijskom kontinentu, za skoro po trecinu kada se pogledaju podaci za Hong Kong, Japan i Juznu Koreju.
Nista bolja situacija nije ni kada se pogleda koliko je ljudi doslo u Kanadu. Ovog aprila je bilo 2,9 miliona manje turista nego u martu, a ujedno ih je bilo najmanje u jednom mesecu u poslednjih deset godina. Statisticari kazu da je najteze pogodjen Ontario, jer je tu broj turista smanjen za 8,7 odsto u odnosu na prethodni mesec, a kada se uporedi sa podacima iz decembra, ispada da je provinciju posetilo za jednu petinu manje ljudi.
Ontario pokusava da spasi sto se spasti moze reklamnom kampanjom vrednom pet miliona dolara. Ministar za turizam Brajan Koburn kaze da samo zajednickim naporima moze da se izvuce maksimum iz ovogodisnje sezone i turisticke ponude provincije.
Za razliku od Ontarija, u Britansku Kolumbiju je aprila doslo za pola procenta vise turista nego marta. Ako se uporedi sa decembrom, onda je i kod njih zabelezen pad, mada manji, za nepunih cetrnaest odsto.

Federalna vlada nema razumevanja za probleme Ontarija

Otava spremna da izdvoji svega 150 miliona

U Ontariju je sa primetnim nezadovoljstvom primljena vest da federalna vlada nije raspolozena da izdvoji onoliko koliko je trazeno, vec svega 150 miliona dolara za saniranje posledica od SARS-a. Istina, postoji mogucnost da se toj cifri doda jos stotinu miliona u buducnosti.
Nagovestava se da ce to dovesti do daljeg zatezanja odnosa na relaciji Ontario - federalna vlada.
Ministar za opstinska pitanja Dejvid Jang primetio je, sa gorcinom, da su stanovnici Ontarija morali da cekaju sto dana da bi saznali da Otavi nije stalo do njih. Iznos pomoci je, po njegovim recima, neadekvatan i uvredljivo mali. On je dodao da je neverovatno da provincija nije dobila isti tretman kao ostale, jer nije dobila pomoc u slicnoj situaciji u kojoj je ostalima davana.
Premijer Ivz je verovao da u postojecim federalnim programima, poput onih za pomoc u vanrednim situacijama, ima dovoljno za pokrivanje zahteva koje je Ontario postavio.
Ministar MkKalam je, medjutim, primetio da su propisi veoma strogi, tako da je po njima bilo moguce obezbediti cak manje od 100 miliona. On se saglasio da oni verevatno nisu najbolji instrument za odredjivanje potpore provincijama.
Postoje i drugi razlozi zbog kojih ce Ontario ostati kratkih rukava. Naime, federalna vlada suocena je sa manjim privrednim rastom od ocekivanog i planiranog u godisnjem budzetu, tako da ce to uticati na budzetski suficit, a potom i na ukupni iznos u fondu za vanredne situacije.
Sa druge strane, manja sredstva u budzetu odrazice se i na ukupan redovni iznos koja provincija moze dobiti od federalne vlade. Procenjuje se da ce sveukupna kriza usloviti da provincija bude u ozbiljnijem deficitu.

SARS i dalje odnosi zivote

Jos dva pacijenta umrla

U Torontu su jos dva pacijenta umrla od SARS-a, pa se tragican bilans ove bolesti popeo na 38 preminula. I ova dva pacijenta su imala dugotrajne probleme sa akutnim respiratornim sindromom, ali nisu dati nikakvi dodatni detalji odakle su oni, niti da li su imali i drugih zdravstvenih problema.
Uz ovu vest, Kolin D'Kunja, ontarijski komesar za zdravstvenu zastitu stanovnistva, izjavio je da su provere pokazale da pacijent iz Severne Karoline nije umro od SARS-a, tako da je i zvanicno potvrdjeno da bolest nije 'izvezena' u SAD.
Epidemija atipicnog zapaljenje pluca se ocigledno smiruje u svetu, posto u Hong Kongu vec dvadeset dana nije primljen ni jedan novi slucaj u bolnicu, a i u Kini sest dana za redom nije prijavljen ni jedan novooboleli.

Sve glasniji zahtevi da se komesar za privatnost povuce sa funkcije, milom ili silom

Radvanski na tapetu

Buka oko Dzordza Radvanskog, komesara za privatnost, nikako se ne stisava, vec se naprotiv svakog dana dodaju novi detalji.
Pocelo je kada je visestranacki komitet predstvanika u Parlamentu naveo da ih je Radvanski obmanuo u vezi sa svojim troskovima. Pominju se ucestali visoki racuni iz najboljih restorana u Otavi, ukupno preko sedam hiljada dolara za proslu godinu. Medju njima posebno bode oci jedan od 444 dolara za veceru za dve osobe.
Takodje, proslogodisnji Bozicni rucak za sefove sluzbe kostao je vise od pet hiljada dolara.
Za putne troskove u protekle dve godine, Radvanski potrazuje blizu pola miliona dolara. Samo za proslu godinu oni iznose za njega preko 177 hiljada dolara, za njegovu direktorku za odnose sa javnoscu Dona Valijeres, koja je gotovo uvek bila u njegovoj pratnji, preko 121 hiljade, a troskovi reprezentacije su skoro pet hiljada.
Ovo su samo neki od navoda protiv Radvanskog, za koga clanovi komiteta kazu da vise ne uliva preko potrebno poverenje.
Kako se saznaje, oni nameravaju da zatraze njegovu smenu.
Sem ovoga, postavlja se i pitanje kako je Radvanski uspeo da bude oslobodjen od neplacenog poreza. Naime, nekoliko meseci pre nego sto je postavljen na funkciju komesara za privatnost, Ministarstvo za prihode je odobrilo da on plati svega deset odsto od poreskog duga u iznosu od 600 hiljada dolara, a ostatak mu je oprostem.
Clan visestranackog komiteta Pet Martin, primecuje da ima previse slucajnosti i da je Radvanski, cija je plata 210 hiljada dolara mogao da dug regulise na drugaciji nacin.
Nadlezna ministarka Elinor Kaplan treba da ustanovi kako je do ovoga doslo.
Radvanski, sa svoje strane, tvrdi da nije uradio nista protivzakonito i stoga, nema nameru da se povuce sa funkcije bez borbe. On cak dodaje da su clanovi komiteta protiv njega zbog njegovih cestih i ostrih kritika upucenih vladi na ime neadekvatnog sagledavanja pitanja privatnosti.
Kod njegovih podredjenih takodje raste nezadovoljstvo. Sve su glasniji zahtevi da podnese ostavku, ne samo zbog problematicnih troskova, vec i zbog toga sto smatraju da sluzba ne funkcionise kako bi trebalo. Oko stotinu njih je stavilo svoj potpis na peticiju u kojoj se insistira na smeni Radvanskog, mada mnogi strahuju da ce verovatno imati posledice zbog toga.
Odrzani su i protesti radnika, potpomognuti sindikatom, koji obecava da ce se zaloziti za zastitu onih koji ustanu protiv svojih pretpostavljenih. Saznaje se, naime, da je Radvanski zapretio da ce se on licno pobrinuti da 'izdajicama' iz njegove sluzbe bude onemoguceno da ponovo rade za vladu.
Pipa Loson, advokat na celu Centra za zastupanje javnih interesa, kaze da Radvanski nikada nije uzivao podrsku institucija za zastitu privatnosti.
Ocekuje se da ce do srede biti kompletiran jedan izvestaj o Radvanskom. Clanovi komiteta kazu da ce u njemu biti vise nego jasni dokazi da se ne radi o 'lovu na vestice'. Oni napominju da postoje dve opcije - jedna da ga nadlezni iz saveta za privatnost Aleks Himelfarb natera da ode dobrovoljno, a druga da Donji dom razresi dilemu.
Glavni kontrolor Sila Frejzer obecava da ce pred clanovima Parlamenta krajem septembra biti potpuna provera svih izdataka koje je on nacinio.
Zamenik premijera Dzon Menli je, odgovarajuci na pitanja na CTV-u, sugerisao da bi mozda bilo najbolje da se Radvanski sam povuce sa svoje funkcije.

Leto pocelo sa upozorenjem

Kolicina smoga iznad granica normale

Leto je otpocelo neslavno - vec drugog dana u Ontariju je izdato upozorenje da kolicina smoga u vazduhu prelazi normalne vrednosti. Kako se najavljuje, moze se i narednih dana ocekivati da se slika ponovi, jer se najavljuju vrucine i vetar koji iz SAD-a donosi aero-zagadjenje.
Strucnjaci kazu da se ovakva upozorenja vezuju za vremenske uslove. Prolece je bilo poprilicno hladno i vlazno, pa nije bilo previse smoga, ali posto meteorolozi za ovu nedelju prognoziraju temperature oko tridesetog podeljka, povecani vazdusni pritisak i dolazak talasa toplog, vlaznog vazduha iz Meksickog zaliva, treba ocekivati i povecane vrednosti smoga.
Prosle godine je upozorenje o uvecanim vrednostima smoga u provinciji bilo objavljeno cak deset puta, a trajalo je ukupno 27 dana.

Radnici poste glasali za strajk

Preko devedeset procenata zaposlenih u kanadskoj posti izjasnilo se za strajk, a kada ce on biti objavljen tek treba da se proceni u njihovom sindikatu.
Sporne stavke su plate, penzije, prekovremeni rad i zastita na radu.
Pjer Bernije, nacionalni direktor Kanadske unije postanskih sluzbenika, kaze da je to najmasovniji pristanak na strajk u istoriji njihovog sindikata.
On naglasava da je strajk poslednja opcija, na koju ce se odluciti tek ukoliko se ne postigne saglasnost obe zainteresovane strane oko spornih pitanja.