Manifest generacije Sijetla i Djenove

Uz pojavljivanje knjige "Imperija" Tonija Negrija i Majkla Harta u beogradskim knjizarama

Mada bi Srbija, s obzirom sta je prozivela i sta trenutno prozivljava, u sopstvenom interesu morala da razvija alternativne teorijske koncepte kroz koje bi se suocavala sa "izazovima savremenog sveta", ideje tzv. novih drustvenih pokreta koji se zalazu za alternativnu globalizaciju (koja ne znaci dalj bogacenje bogatih i siromasenje siromasnih) prilicno sporo dolaze u ove krajeve.
I jos se teze "primaju" u praksi, iz nekoliko razloga. Zato sto su ljudi, posle svih "sistema" koje su doziveli na svojoj kozi, postali uzasno skepticni prema svim "velikim idejama". Zato sto ova zemlja jos uvek robuje jednom anahronom pogledu na svet, tako da je broj promotera novih ideja koje "tresu" svet jos uvek simbolican, kao sto je simbolicno i izdavastvo u doticnoj oblasti; I na kraju, cak i kad "promotera ideja" bude, najcesce nisu sposobni da globalne teoriju prilagode bas ovoj lokalnoj sredini tako da neretko vise lice na stare dogmatike nego na dasak nekog novog vetra.
No, bilo kako bilo, ovih dana se i u boljim knjizarama u Srbiji konacno pojavila, jedna od najuticajnijih knjiga novog doba - "Imperija" ciji su autori italijanski filozof Toni Negri i americki profesor knjizevnosti Majkl Hart. " Tri godine posle objavljivanja u Americi (Harvard University Press) i dve godine posto je postala "hit" u planetarnim okvirima "knjiga generacije Sijetla i DJenove" u Srbiji se pojavljuje zahvaljujuci saradnji izmedju zagrebackoj edicije past.forvard i srodnog beogradskog izdavaca ("Krug").
Kao sto je uglavnom slucaj sa svim "velikim idejama" i ideje koje su Hart i Negri zajednicki razradjivali u knjizi "Imperija", u prvo vreme su prolazile relativno nezapazeno, zatim ih prihvata jedan uzi krug posvecenika, da bi na kraju postale opsteprihvacene.
"Sezdesetih su bili Klod Levi-Stros i strukturalizam. Sedamdesetih i osamdesetih Zak Derida i dekonstutivizam, Misel Fuko i poststrukturalizam i Zak Lakan i psihoanaliza, a pratili su ih razliciti teoreticari postkolonijalizma i novog istoricizma. Najnovija dilema u akademskim krugovima jeste - da li je sledeci "teorijski gospodar" Majkl Hart, profesor literature na Djuk univerzitetu i ko-autor "Imperije", pisala je u julu 2001. novinarka Njujork tajmsa Emili Ikin u tekstu "Sta je sledeca velika ideja? Glasine kazu Imperija."
Sama cinjenica da je knjizi posvecivan znacajan prostor u tzv. mejnstrim medijima ukazivala je da ce se "intuicija" novinarke najmocnijeg dnevnog lista na svetu pokazati kao apsolutno ispravna. Sa demonstracijama u DJenovi "Imperija" izlazi iz uskoakademskih krugova i u pravom smislu postaje manifest "alterglobalistickog aktivizma".
Frederik Dzejmson, vodeci americki knjizevni kriticar "leve" orijentacije ovu knjigu nazvao je "prvom novom teorijskom sintezom novog milenijuma", dok je poznati slovenacki filozof Slavoj Zizek napisao kako "Imperija" predstavlja "nista manje do ponovno ispisivanje Komunistickog manifesta za nase vreme".
Sta je to sto je cini tako vaznom i uticajnom u ovom trenutku? Najjednostavniji odgovor mogao bi da glasi - upravo to sto jako dobro "hvata" istorijski trenutak i to sto definise novi pojmovnik koji se ocigledno pokazuje kao delotvorno intelektualno oruzje u borbi protiv globalizovanog kapitala.
O cemu su u svom "teorijskom bestseleru" pisali Negri i Hart? Fokusirali su se na nekoliko "sustinskih pitanja": Po cemu se sistem dominacije globalizovanog kapitalizma razlikuje od imperijalizma kako ga je definisala marksisticka tradicija? Koje svetske ekonomske, tehnoloske, drustvene i politicke promene odgovaraju toj evoluciji? Koji ce se mehanizmi kontrole i pronalazenja konsenzusa etablirati na globalnom nivou? I koje ce biti posledice s obzirom na socijalne borbe u drzavama Zapada, drustvima u razvoju i u Trecem svetu?
Ta pitanja nisu ni nova ni revolucionarna, ali zato odgovori koje italijansko-americki dvojac nudi jesu, u velikoj meri, inovativni. Negri i Hart izmedju ostalog smatraju da Imperija nije americka, kao i da je borba protiv nje u ime nacionalne drzave prakticno bespredmetna.
"Imperija nije americka (...). Ne, Imperija je jednostavno kapitalisticka i ustroj je kolektivnog kapitala, tj. moci koja je pobedila u gradjanskom ratu 20. veka. Oni koji se protiv Imperije bore u ime nacionalne drzave u potpunosti pokazuju nerazumevanje realnosti njenih supranacionalnih struktura naredjivanja, njene imperijalne figure i klasne prirode. Rasudjivati na takav nacin jednako je mistifikovanju. U Imperiji "kolektivnog kapitala" jednako ucestvuju anglosaksonski i evropski kapitalisti, oni koje svoje bogatstvo grade na ruskoj korupciji jednako kao i oni arapski, azijiski i retki africki kapitalisti koji svoju decu salju na Harvard, a novac na Vol strit..."
Pored "Imperije", zainteresovani za ovu vrstu stiva svakako treba da pogledaju i sajt njnjnj.pastfornjard.org na kome se nalazi jos citav niz tekstova i informacija slicnog ideoloskog usmerenja.

P. Dragosavac

Muzika sa lekovitim dejstvom

Sa frulasom Borom Dugicem o Srbiji i Balkanu, traganju za sopstvenim identitetom, savremenom citanju tradicije...
Sa stanovista (ogranicenog prostora) dnevnih novina frulas Bora Dugic uopste nije "zahvalan" sagovornik. Za razliku od vecine muzicara nesposobnih da se verbalno izraze, Bora Dugic prica isto kao sto svira - promisljeno i elokventno. Misli mu brzo sevaju, jedna asocijacija radja niz drugih i razgovor se neminovno racva u vise paralelnih pravaca. I na kraju novinar mora da se uhvati za glavu...pred dilemom sta seci iz sadrzajnog dijaloga.
Iako je povod za susret bio nedavni izlazak Dugicevog albuma "Izmedju sna i jave" (PGP RTS), najmanje smo, u stvari, na direktan nacin pricali na tu temu. "Muzika je, sasvim sigurno, nesto sto se ne moze recima opisati. Verujem da se muzika prepricavanjem osiromasuje. Nikad ne postoji dovoljno jaka rec..." - kaze Dugic.
Medjutim, pricajuci o Srbiji i Balkanu, preplitanju razlicitih uticaja i traganju za sopstvenim izrazom i identitetom, o savremenom citanju tradicije i buducnosti Srba i njihove muzike, sve vreme smo se kretali terenom, realnim i apstraktnim u isto vreme, koji za Boru Dugica, "lovca na snove", predstavlja izvor muzickih, ali i intelektualnih izazova i inspiracije.
Dugicevea muzika stoji u skladu sa njegovim recima, sa onim sto sto jeste i cemu tezi. I sto je mozda najvaznije, kroz svoju muzicku viziju Bora Dugic pruza i jedan, za nase prilike, alternativni zivotni koncept. Biti Srbin tu ne znaci zatvoranje u uske granice, vec podrazumeva i prihvatanje nekih pozitivnih uticaja sa strane.
"Balkan je suvise malo podrucje da bi bio oivicen nekim kineskim zidovima i da postoji nesto sto je samo srpsko, bugarsko, rumunsko, makedonsko... To sto mi nas mikrosvet cesto proglasavamo za univerzum nas je problem. Naravno da sam na pocetku podrazavao srpsko kolo. Kad dete pocne da svira, zvizduce, peva, ono podrazava ono sto mu je blisko, sto nosi u sebi, sto je do tog doba upilo i naucilo... No, kada napredujete na svom instrumentu u jednom trenutku prevazidjete ono sto ste nasledili od svojih i ukoliko ste radoznali icicete dalje. Ja sam najpre poceo da sviram rumunsku muziku, to mi je prosto bilo najblize, kasnije sam slusao bugarsku i narucito makedonsku...
Zato je "Obican balkanski dan" (kompozicija sa novog albuma, prim. aut.) simbioza svega sto se u meni muvalo svih ovih godina - Srbije, Rumunije, Makedonije, i svega i svacega sto ima veze sa Balkanom..."
Na prozimanje tih raznorodnih uticaja, Boru Dugic gleda sa potpunim odobravanjem. Pod uslovom, naravno, da postoji svest o tome sta jesmo i sta zelimo da budemo. "Kada imate zutu, plavu, crvenu, i to brzo okrecete, dobicete belu... I ne konstatujete sve te boje jer ste dobili novi kvalitet. Ali je cinjenica da su i zuto, i plavo, i crveno, sadrzani u tom belom".
Takva "muzicka filozofija" razlicitostima, prirodno, daje punu legitimnost.
"Adler kaze da nema nicega na svetu sto prethodno nije proslo kroz cula. Jung, s druge strane, smatra da kolektivno nesvesno postoji kao rezultat rodjenja - prethodne generacije su nesto upile i to se kasnije preslikava. I jedno i drugo je tacno. Ne postoji istina koja je oivicena od one druge istine. One se prozimaju. Tako vam je i sa muzikom. Apsolutna istina kao takva uopste ne postoji, ona je data samo Bogu."
Briga o tradiciji za Boru Dugica ne znaci njeno konzerviranje, vec pre - okrenutost novom dobu uz svest o proslosti. "Ako smo prihvatili savremeni nacin zivota, tehnicka dostignuca, onda moramo da prihvatimo i zvuk tog novog vremena. Ja sam sa radoscu docekao dolazak instrumenanta koji mogu savrseno da beleze zvuk".
O nacinu na koji je moguce "pomiriti" tradiciju i "novo", Bora Dugic govori na osnovu sopstvenog iskustva.
"Kada sam prvi put uzeo frulu u ruke ideja mi je bila da od nje napravim instrument, da postavim pitanje da li je bilo neophodno frulu pretvarati u flautu kada na njoj moze da se odsvira isto sto i na flauti. To dokazujem citavog zivota.
Znaci, u jednoj prociscenoj varijanti koja u sebi nosi etericnost i prefinjenost i koja je istovremeno zadrzala dovoljno starog "safta", prepoznace se isto to staro, ali u novom obliku - obradjeno, doterano, oblikovano...
Bora Dugic pruza jednu "muzicku" alternativu, ali je nikad ne apsolutizuje, vec ostavlja mogucnost i drugima da nesto kazu na istu temu. Zato u sredini gde su ljudi umnogome izgubili svest o sebi, o svom mestu u vremenu i prostoru, i o razlicitim "legitminim" mogucnostima, Dugicevu muziku treba prodavati i u apotekama.

Predrag Dragosavac

 

London:

Gnevni i zaljubljeni Hari Poter

Hari Poter je "veoma gnevni" tinejdzer koji u novoj knjizi dozivljava svoju prvu vezu sa devojkom, izjavila je danas pisac Dzoana Ketlin Rouling londonskom "Tajmsu".
Njeni obozavaoci su cekali tri duge godine na "Harija Potera i red feniksa," koji je dug 766 strana i izlazi u prodaju nocas u ponoc. U intervjuu, Rouling iskreno govori o slavi i bogatstvu koje je zadobila svojim knjgama.
"Slava je veoma cudno iskustvo koje izoluje ljude," kaze ona. "Znam da mnogi ljudi zude za slavom, ali sad to tesko mogu da razumem."
Rouling kaze da je bila toliko iscpljena posle poslednje knjige da je morala da napravi pauzu. Takodje otkriva da je pokusala da vrati predujam za jednu drugu knjigu. Da bi izbegla pritisak napisala je knjigu koja je ostala nedovrsena a tada, 2001. godine, je konacno pocela da radi na novom romanu o Hariju.
Rouling, nekada siromasna samohrana majka cije se bogatsvo danas ceni na 450 miliona dolara, kaze da se zbog tolikog novca oseca krivom.
Ona dodaje da "nije pisala zbog novca" vec zbog sebe i njenih citalaca. Rouling kaze da ju je bracni zivot sa novim muzem, doktorom Nejlom Murijem, ucinio srecnijom i smirenijom.
U novoj knjizi, Hari Poter, kome je sada 15 godina, prolazi kroz neke mucne scene. "On je u jeku puberteta," kaze Rouling. "Mislim da je to krajnje zbunjujuce doba za decake koji ne razumeju kako radi mozak devojcice."
Junakinji romani, Hermioni, ne nedostaju saveti za Harija po tom pitanju. "Hari po prvi put ima neku vrstu veze. Zapravo, veoma je zabavno o tome pisati. Citaoci ce mozda naci da je to bolno. Bolno jeste, ali je bilo toliko zabavno o tome pisati. Jadni Hari. Kroz sta je sve morao da prodje," kaze Rouling.
Dva puta je plakala dok je pisala cetvrtu knjigu a jedan put tokom pisanja poslednje, jer se desila "gadna smrt" u njoj. "Ubijen je neko koga smatram vodecim likom," kaze ona.
Peta knjiga je "pomalo udaljavanje" od prethodne cetiri. "Hari je veoma, veoma gnevan. I gnevan je tokom veceg dela knjige. Ali, mislim da je to u redu s obzirom na sve sto mu se desilo. Pa tako ovo nije neka nezna prica."
Rouling otkriva da je vec pocela da pise sestu knjigu u seriji, ali da se, po prvi put, oseca slobodna od pritiska da je isporuci.
"Sad sam u sjajnoj poziciji. Ugovorno, nisam cak obavezna da napisem ni jednu novu knjigu. Tako niko ne moze da kaze da sam probila krajnji rok, jer nemam nikakav rok za pisanje seste i sedme knjige."
Knjige o Poteru postaju sve duze. Rouling kaze da ce sesta knjiga biti kraca, ali predvidja da ce sedma biti "masivna" - ako ikad sebe natera da okonca seriju koju voli.

BEOGRAD

Prosirenje kulturne saradnje Francuske i SCG

U Francuskom kulturnom centru juce je predstavljen projekat postdiplomskih studija menadzmenta u kulturi i kulturne politike na Balkanu, cija realizacija treba da pocne naredne skolske godine na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.
Posdiplomske studije menadzmenta u kulturi i kulturne politike na Balkanu trajace dve godine. Prva godina postdiplomskih studija podrazumevace teorijsku nastavu, a druga godina ce obuhvatati specijalizovane kurseve, rekla je rektora Univerziteta umetnosti u Beogradu Milene Dragicevic Sesic.
Nastava ce se odrzavati na engleskom i francuskom jeziku, a predavaci ce biti iz regiona, Francuske i Srbije i Crne Gore.
Na konferenciji za novinare takodje je predstavljen program Letnje umetnicke skole (trajace od 5.do 14.jula) koja je dobila podrsku Francuskog kulturnog centra, Ministarstva kulture Republike Srbije i Sekretarijata za kulturu grada Beograda.
Letnja umetnicka skola ce omoguciti okupljanje studenata i profesora iz Francuske i Srbije kao i drugih zemalja regiona i to ce biti prva etapa sireg programa saradnje umetnickih skola Francuske i Srbije.
Pocetkom naredne godine u okviru Unuverziteta umetnosti bice organizovana i radionica dokumentarnog filma, a predvidjeno je da studentima, i mladim ljudima koji se profesionalno bave filmom, omoguci da prate obuku u domenu dokumentarnog filma.
Radionica ce se nalaziti na Fakultetu dramskih umetnosti.
Jedan od glavnih ciljeva tri projekta jeste povezivanje studenata iz regiona i studenata iz drugih zemalja, kao i prenosenje novih dimenzija na polju menadzmenta u kulturi, u zemlje regiona, receno je u Francuskom kulturnom centru.

 

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2003 "NOVINE"