Direktan let iz Beograda za Njujork u oktobru
Ministarka saobracaja i veza Srbije Marija Raseta - Vukosavljevic potvrdila je juce da ce kompanija "Jat Ervejz" od oktobra meseca imata redovnu avio liniju na relaciji Beograd - Njujork.
Raseta - Vukosavljevic je, nakon radne posete kompaniji "Jat Ervejz", objasnila novinarima da je u pitanju komercijalni ugovor sa "Uzbekistan Ervejzom" i da je "posle 11 godina prvi put uspostavljena redovna avio veza Srbije i Crne Gore sa Amerikom".
Prema njenim recima, let za Njujork ce se obavljati avionima Boing 767-200, dva puta nedeljno, cetvrtkom i nedeljom, avionom koji dolazi iz Taskenta, a u okviru komercijalnog dogovora 95 mesta na svakom letu zakupljeno je od strane "Jat Ervejza".
"Od tog broja, pet sedista u prvoj klasi,10 sedista u biznis klasi i 80 mesta u ekonomskoj klasi", kazala je Raseta - Vukosavljevic.
Ministarka je rekla da je 19. juna dobijena posebna dozvola americkih vlasti za obavljanje ovih letova i dodala da je to jos jedna od mogucnosti da Beograd postane centar za regionalni saobracaj na Balkanu i Jugoistocnoj Evropi.
Kako je rekla, razvoj regionalnog saobracaja je u sklopu restrukturiranja srpske aviokompanije, a podrazumevao bi da se letovi kompanija okolnih zemalja za Ameriku obavljaju preko beogradskog aerodroma.
Direktor "Jat Ervejza" Predrag Vujovic istakao je da uzbekisranska aviokompanija ima 72 aviona, uglavnom bivse sovjetske proizvodnje, i da u svojoj floti ima pored Boinga 767, i Boing 757, kao i ER bas 310.
"To je kompanija sa velikom iskustvom, koja na teritoriji bivseg Sovjetskog saveza pokriva veliku mrezu saobacaja i ima oko 5.000 inzinjera", kazao je Vujovic.
Kako je objasnio, sa ovom kompanijom "Jat Ervejz" ce imati bolju vezu sa Pekingom, Kualalumpurom, Singapurom, a i Australijom.
"Uspostavljanje linije za Njujork, odnosno Taskent, nece imati za posledicu ukidanje drugih linija 'Jat Ervejza', vec ce samo poboljsati saobracaj", kazao je Vujovic.
On nije moga da kaze kolika ce biti cena karata za Njujork, ali je rekao da ce se formirati na ekonomskoj osnovi i da ce biti povoljnije od trenutne ponude na trzistu.
Ugovorom je predvidjeno da "Jat Ervejz" organizuje letove na kojima ce biti njeno kabinsko i letacko osoblje, koje ce se u narednom periodu obucavati za let na ovom tipu aviona.
Cedomir Jovanovic nije deo zavere ubistva DjindjicaJovanovic nije imao veze sa organizovanim kriminalom
Odbori Skupstine Srbije za bezbednost i pravosudje zakljucili su danas da potpredsednik vlade Srbije Cedomir Jovanovic "nije imao veze sa organizovanim kriminalom i da nije bio deo zavere za ubistvo srpskog premijera Zorana DJindjica, vec njena prva meta".
Na zajednickoj sednici Odbora za bezbednost i pravosudje koja je zakazana na Jovanovicev zahtev, nakon javnih optuzbi predstavnika DSS i dvojice radnika Okruznog zatvora u Beogradu da je posecivao Dusana Spasojevica u zatvoru, zakljuceno je takodje da drzavni organi treba da nastave borbu protiv organizovanog kriminala.
U obracanju odborima Cedomir Jovanovic je potvrdio da je razgovarao s Dusanom Spasojevicem u Silerovoj ulici u Zemunu za vreme pobune Jedinice za specijalne operacije, ali je dodao da tamo nije boravio privatno, vec je trazio Milorada Lukovica Legiju.
"Susret sa Spasojevicem, imao sam na dan pobune JSO kada sam sa predstavnicima MUP-a otisao u Silerovu da trazimo Lukovica, ali posto on nije bio tamo, razgovarao sam sa Spasojevicem. Ti razgovori nisu bili ni prijatni, ni prijateljski", objasnio je Jovanovic.
On je rekao da je u Silerovoj prvi put bio "na godisnjicu 5. oktobra", na poziv Nenada Skare, licnog pratioca Milorada Lukovica.
"Lukovic je hteo da proveri informacije koje je dobio od vojne bezbednosti da vlasti saradjuju sa Hagom oko njegovog hapsenja", rekao je Jovanovic i dodao da se taj razgovor vodio u "nedovrsenom objektu" u Silerovoj, a da Spasojevica "tamo nije video".
On je izjavio da je u Centralnom zatvoru u Beogradu posecivao samo bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica i da su njegovi kontakti sa vodjom zemunskog klana Dusanom Spasojevicem bili posredni.
Jovanovic je rekao da mu je Spasojevic, posredstvom tadasnjeg upravnika zatvora Dragise Blanuse, slao pisane i usmene poruke u vezi sa otmicom celnika "Delta" kompanije Miroslava Miskovica.
"Tokom mojih odlazaka u Centralni zatvor, upravnik zatvora Dragisa Blanusa preneo mi je ponudu (pritvorenog) Dusana Spasojevica, na Spasojevicevo licno instistiranje, da Ministarstvu unutrasnjih poslova pomogne u hvatanju lica koja su odgovorna za otmicu Miskovica. Zeleo je, takodje, da nas upozna sa saznanjima o transferu dela novca od te otmice, koji je zavrsio u obezbedjenju Radovana Karadzica, kao i o finansijskim osnovama Karadzicevog skrivanja", rekao je Jovanovic.
Dodao je i da je u Centralni zatvor u Beogradu vodio zenu i dete Milorada Lukovica, a ne Dusana Spasojevica.
Reagujuci na tu tvrdnju, poslanik Demokratske stranke Srbije Dejan Mihajlov upitao je Jovanovica ko ga je ovlastio da vodi zenu i dete Lukovica u zatvor i "da li je on dadilja".
Nakon Jovanovicevog izlaganja, Mihajlov je rekao da je za sednicu odbora dostavljena "izfabrikovana dokumentacija", jer na "pojedinim dopisima nema sluzbenih pecata", pa se ne zna kada su zavedeni.
Potpredsednik Vlade Srbije je optuzio DSS da je imala cvrste veze sa Jedinicom za specijalne operacije i dodao da su saradnici DSS-a "mnogo cesce posecivali ove adrese, ali da je to tema za istragu".
On je rekao i da je bivsi sef kabineta tadasnjeg predsednika Jugoslavije Ljiljana Nedeljkovic preuzela dokumenta drzavne bezbednosti, napravljena nakon ubistva novinara Slavka Curuvije, zbog cega je, kako je rekao Jovanovic, "istraga tapkala u mestu".
Cedomir Jovanovic je demantovao informaciju da je u noci kada je minirana kompanija "Difens roud" bio na licu mesta i da je u srodstvu sa Ljubomirom Jovanovicem Staklenim, pripadnikom "surcinskog klana".
On je izjavio da se u akciju hapsenja Slobodana Milosevica ukljucio onog trenutka kada je drzavni vrh dosao do saznanja da postoji saradnja izmedju kabineta jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice, nacelnika Generalstaba VJ Nebojse Pavkovica, komandanta JSO Milorada Lukovica i samog Milosevica.
Ministar policije Dusan Mihajlovic rekao je da "nema elemenata krivicnih dela" u navodima DSS-a o susretima Cedomira Jovanovica i pripadnika kriminalnog "zemunskog" klana.
Mihajlovic je rekao da ti susreti "nisu bili u kontekstu" kriminalnog organizovanja i da navodi DSS-a "ne mogu da pomognu istrazi ubistva premijera Zorana DJindjica".
Ministar pravde Srbije Vladan Batic rekao je da mu nikada niko nije pomenuo da je u Centralnom zatvoru potpredsednik Vlade Srbije Cedomir Jovanovic imao konakte i razgovarao sa jednim od vodja "zemunskom klana" Dusanom Spasojevicem.
"Cilj je da se zamagli prava istina, da se kaze preko tih cuvara da je Zorana DJindjica ubilo prakticno njegovo okruzenje. Ono sto je stalno govoreno dok je bio ziv, sada se pokusava dokazati", rekao je Batic.
Poslanik DSS-a Dragan Jocic ocenio je da je zajednicka sednica bila "gubljenje vremena i prazna politicka prica".
"Sednica nije licila ni na sta, ali je dobro da su neka pitanja pokrenuta", kazao je Jocic.
Predsednik poslanicke grupe DSS-a Dejan Mihajlov izrazio je sumnje u navode Cedomira Jovanovica, i dodao da se radi o "politickim pricama".
"Ipak, on (Jovanovic) je priznao da je isao u Silerovu ulicu, da se vidjao sa tim ljudima, i tako je potvrdjeno ono sto smo mi pricali. Vecina dokumenata koja su prezentirana poslanicima nemaju nikakve pecate, stambilje niti bilo sta sto bi moglo da potvrdi njihovu verodostojnost", ocenio je Mihajlov.
Predsednik Socijalisticke narodne stranke Branislav Ivkovic rekao je da je dobro da je zajednicka sednica bila odrzana, jer "su na videlo izasle neke istine do sada nepoznate narodu Srbije".
"Sukob Demokratske stranke i DSS-a izasle su iz okvira politicke borbe, ali to nije glavni problem. Problem u Srbiji je losa ekonomska situacija, a ne ko je sta o kome rekao. Od tih optuzbi se ne mesi hleb", kazao je Ivkovic.
Jovanovic je zbog danasnje sednice bio oslobodjen cuvanja drzavne, vojne i sluzbene tajne.
Zajednickoj sednici odbora za bezbednost i pravosudje prisustvovali su srpski ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic, ministar pravde Vladan Batic i specijalni republicki tuzilac Jovan Prijic.
Pored clanova tih odbora, sednici su prisustvovali i mnogi poslanici, medju kojima su i Dragan Jocic, Dejan Mihajlov i DJordje Mamula iz DSS, kao i sefovi poslanickih grupa opozicionih partija.
Predstavljena knjiga "Ratne naredbe Radovana Karadzica"
Predstavnici Medjunarodnog odbora za odbranu Radovana Karadzica predstavili su juce u Beogradu prvu u seriji knjiga o politickim aktivnostima bivseg lidera bosanskih Srba za vreme rata u BiH, kojom, kako isticu, zele da pokazu da najtrazeniji haski begunac ne snosi nikakvu odgovornost za rat u toj zemlji.
Knjiga "Ratne naredbe Radovana Karadzica" napisana je na srpskom i engelskom jeziku, jer je, kako ocenjuju predstavnici tog Odbora, prevashodno namenjena stranoj javnosti.
U njoj su sadrzane ratne naredbe Karadzica za koje predstavnici Odbora tvrde da su autenticne i najavljuju objavljivanje njegovih pisama stranim drzavnicima, apele i izjave, napise, eseje, govore i intervjue.
"U trenutku kada su ratne naredbe izdavane, one su bile izuzetno znacajne kao najpouzdanije svedocanstvo o upornoj i nesalomivoj volji Karadzica da predupredi vrsenje ratnih zlocina", rekao je na konferenciji za novinare predsednik Odbora za zastitu Karadzica, profesor beogradskog Pravnog fakulteta Kosta Cavoski.
Cavoski je precizirao da su u knjizi "kompletirane Karadziceve ratne naredbe za predupredjivanje zlocina" i istakao da te naredbe pokazuju da je Karadzic "ratovao viteski" u odnosu na "nove gospodare sveta", koji "nista nisu ucinili da se ratni zlocini preduprede ni u agresiji NATO-a na SR Jugoslaviju, ni u ratu protiv Avganistana i Iraka".
"Nama nije svejedno kakav ce sud o Radovanu Karadzicu imati njegovi savremenici, posto je on jedini zivi Srbin koji je usao u mit i legendu, i koji ce, ako Bog da, u nekom sledecem trenutku iznova predvoditi srpski narod. Zato je izuzetno vazno da se sacuvaju i odbrane dostojanstvo i cast njegove drzavnicke uloge, tako i njegov moralni integritet", rekao je Cavoski.
On je dodao da je, pocev od 13. maja 1992. godine kada je preuzeo duznost predsednika Republike Srpske do kraja rata 1995. godine, Karadzic "uporno i postojano preduzimao odgovarajuce mere da spreci cinjenje ratnih zlocina i da kazni njihove izvrsioce".
Upitan zasto u knjizi nisu sadrzani i telefonski razgovori Karadzica sa Slobodanom Milosevicem i drugim licnostima tokom rata, koji su emitovani u Haskom sudu, Cavoski je rekao da "one koji su snimali te razgovore treba pitati kako su ih snimali" i istakao da "nijedan civilizovani sud tako nesto ne bi uzimao za dokaz".
Na pocetku konferencije za novinare, Cavoski je rekao da je Karadzic obavesten o objavljivanju knjige i o konferenciji za stampu i kroz osmeh dodao: "Nije iskljuceno da ce Karadzic do kraja konferencije za novinare mozda doci".
Karadzic je pred Haskim tribunalom optuzen za najteza krivicna dela,ukljucujuci genocid, zlocine protiv covecnosti, povredu zakona i obicaja rata.
