Nezavisne Novine

Kanada

Udruzenje srpskih zena:

Komemoracija Cetvorogodisnjice NATO agresije - "Zlocini se ne smeju zaboraviti!"

Kao i prethodnih godina, Udruzenje srpskih zena iz Toronta, organizovalo je komemoraciju povodom cetvorogodisnjice od muckog napada NATO na Srbiju.
Komemoracija je odrzana u centru Toronta ispred Old City Hall-a, na 100 Ljueen Str.Nj. Ovom prilikom venac su polozile na Cenotaph, gospodja Snezana Vitorovic, bivsa predsednica Udruzenja i koordinator ove komemoracije i Sandra Jelovac, clanica SKUD Oplenaca. Cvece je polozio i konzul Zoran Pavlovic sa osobljem konzularnog predstavnistva u Torontu.
Konferansije je vodila Jelena Mihajlovic koja radi na Vision TV i na Rogers kanalu.
Ucesce je uzelo nekoliko uvazenih govornika: Bruna Notta, iz Njomen International League for Peace and Freedom; Ritch Njhyman, iz Toronto Peace Coalition , koji je glavni organizator svih protesta protiv rata u gradu ; za vreme bombardovanja njegova grupa je organizovala vise panela na Uof T i bila prisutna na protestima pre cetiri godine organizovanih protiv NATO agresije; Phyllis Creighton, clanica Sience for Peace, Voice of Njomen; Milos Smoljo, koji je vrlo aktivan u crkvi Svetog Arhandjela Mihajla; Dorothy Golden Rosenberg, iz Njomen Multifaith Coalition clanica Voice of Njomen i drugih organizacija.
Komemoraciji su prisustvovali i mnogi predstavnici srpskih organizacija.
Ovom prilikom govornici su osudili NATO agresiju na Jugoslaviju i istakli potrebu za borbom protiv rata u bilo kom delu sveta. Nazalost, izgleda da nisu svi pobornici mira u svetu jer je Amerika uzela sebi za pravo da ponovo svojevoljno napadne jednu suverenu drzavu, dajuci sebi za pravo da se postavi iznad svih ne postujuci ni zakonske ni humanitarne ni moralne norme.
Nakon jednog sata prisutni su se u tisini rastali, u nadi da se zlo naneseno nasem narodu nikada nece ponoviti.
I.DJ.

Da li treba strahovati od epidemije SARS-a

Sudeci po nekim pokazateljima, u Kanadi ne bi trebalo da dodje do epidemije atipicnog zapaljenja pluca, SARS-a. Ukoliko se sledecih nekoliko dana ne pojave novi slucajevi bolesti, strucnjaci su najavljivali da ce moci da se kaze da nema opasnosti od daljeg sirenja zaraze.
Po recima dr Endrua Sajmora, eksperta za infektivne bolesti, sve to je pod uslovom da iz Hong Konga, Vijetnama ili Singapura ne pristignu novi oboleli.
Nazalost, predvidjanja se nisu ostvarila, jer se tokom vikenda u Ontariju posumnjalo da je jedna osoba verovatno zarazena, a da kod druge su svi izgledi da je obolela od SARS-a. Takodje, kod jedne grupe od desetak ljudi ima naznaka da se simptomi podudaraju sa onima koji prate atipicnu upalu pluca.
Dosadasnja ispitivanja su pokazala da su oboleli Kanadjani koji su kao 'vezu' imali boravak na devetom spratu hotela Metropol u Hong Kongu, cekali lift zajedno sa 64-godisnjim profesorom medicine iz kineske provincije Kvandong, koji je tog 21. februara dosao u hotel kao gost. On je vec bio bolestan, pa je kasljuci i kijajuci inficirao ostale koji su se nalazili u tom malom prostoru. Sledeceg dana morao je da ode u bolnicu, gde je i umro, ali je do tada zarazio dovoljno ljudi da je bolest pocela da se siri.
Naucnicima ostaje da ustanove na koji nacin i cime se on to zarazio, da bi mogli da sprece dalju opasnost. Svetska zdravstvena organizacija ce poslati tim svojih strucnjaka u Kvangdong, gde su prvi slucajevi zabelezeni jos novembra. Ukupno je u svetu obolelo preko tri stotine ljudi, a bar desetoro je umrlo, od toga dvoje u Kanadi.
U laboratoriji u Vinipegu, koja je takodje ukljucena u akciju SZO za pronalazenje uzrocnika SARS-a, pronasli su na uzorcima tkiva sest, od osam slucajeva ove bolesti, humani 'metapneumovirus'u izrazenijoj formi infektivnosti. Taj mikrob je deo porodice paramiksovirusa koji su nemacki i honkonski naucnici vec detektovali i obicno je uzrocnik blazih oblika bolesti.
Ne postoji terapija protiv humanog metapneumovirusa. Naucnici su ga otkrili pre dve godine u Holandiji, ali se sada postavljaju pitanja zasto on izaziva ozbiljne simtome. Postoje pretpostavke da je mutirao ili zbog nekog virusa koji se normalno pojavljuje kod ptica, ili zbog sadejstva sa nekom vrstom bakterija.

Globalna nesigurnost zbog rata u Iraku

Kako spreiti mogucnost teroristickih napada

Premijer Erni Ivz kaze da provincija preduzima odredjene korake koji imaju za cilj da sprece mogucnost teroristickih napada. Na konferenciji za stampu u Kvins Parku, on je naglasio da iako je Kanada odlucila da ne uzme ucesce u ratu u Iraku, to nikako ne znaci da Kanadjani mogu da da ignorisu njegove moguce efekte.
Dr Dzejms Jang, provincijski komesar za javnu sigurnost, tom prilikom, izjavio je da da za sada nema naznaka da zemlji preti opasnost. Mere bezbednosti podrazumevaju da sva policija u provinciji bude u stanju pripravnosti i posebno pojacano obezbedjenje potencijalnih meta u vlasnistvu provincije.
Dodatno obezbedjenje se podrazumeva u svim nuklearnim postrojenjima u Ontariju, s tim da se od federalne vlade zatrazi da obezbedi vojno pojacanje, u slucaju potrebe.
Sve opstine i vlasnici velikih zgrada i objekata moraju da pripreme planove za evakuaciju i delanje u slucaju opasnosti. Takodje, zahteva se angazovanje dodatnog ljudstva za policijsko odeljenje ROPE, da bi uslo u trag ljudima koji borave ilegalno u Kanadi.
U Er Kanadi najavljuju da postoji mogucnost da narednih meseci smanje broj zaposlenih za 3.600 i da da ce ukinuti neke od svojih linija, zbog rata u Iraku.
Ovaj nepopularan potez ima za cilj da smanji gubitke firme u vreme kada ima sve manje putnika. Izvrsni direktor Robert Milton, sa zaljenjem, kaze da ih rat prisiljava da ubrzaju proces transformacije u rentabilniju firmu. U martu je doslo do uskladjivanja kapaciteta sa potrebama, pa su redukovani za osam odsto, dok ce u naredna dva meseca redukcija iznositi do 15 odsto, u odnosu na proslu godinu. Kada se to pretoci u angazovane avione, onda se dobija podatak da je ovog meseca 18 aviona manje na letovima, dok ce ih u aprilu i maju biti za 35 manje.
Sto se tice smanjivanja broja radnika, otpustace se i oni iz sindikata, kao i oni koji nisu sindikalno povezani. Procenjuje se da ce dvostruko vise biti na udaru ovi drugi. Geri Fejn, direktor odeljenja za saobracaj pri Kanadian Autovorkers, pominje da ce u svakoj aerodromskoj sluzbi i onima za rezervacije biti manje zaposlenih.
U Uniji pilota kazu da do njih nisu stigle nikakve informacije da ce i oni biti pogodjeni otpustanjima.
U Er Kanadi naglasavaju da ce pratiti i procenjivati geopoliticku situaciju i uskladjivati svoje poslovanje prema tome.

Skuplji taksi u Torontu

Voznja taksijem u Torontu najverovatnije vise nece biti tako pristupacna kao sto je trenutno, cak ce predvidja da ce po toj osnovi postati jedan od najskupljih gradova u zemlji.
Gradskom komitetu za planiranje i saobracaj podnet je predlog za povecanje cena taksi voznje za jednu petinu, sa obrazlozenjem da su od 1995. godine, od kada vaze sadasnje cene, u nekoliko navrata povecavani izdaci za vozila, gorivo i osiguranje.
Procenjuje se, ipak, da sami vozaci od ovoga nece imati nikakve direktne koristi. Oni dobijaju ono sto ostane nakon sto izmire obaveze prema garazama i vlasnicima dozvola, a svi su izgledi da i ti izdaci budu povecani. Grad, na zalost, nema mehanizme u svojoj nadleznosti da to ogranici, kazu u udruzenju vozaca.

Antiratni protesti - Montreal

200.000 ljudi na protestu protiv US napada na Irak

U Kanadi se nastavljaju antiratni protesti. Tokom proteklog vikenda ponovo su, u najvecem broju do sada, na ulicama bili oni koji zele da iskazu svoje nezadovoljstvo zbog rata u Iraku i potenciraju potrebu za mirom.
Najmasovniji protest je bio u Montrealu, gde se procenjuje da je bilo oko dve stotine hiljada ljudi. Oni su uzvikivali parole i pevali pesmu Dzona Lenona "Dajmo sansu miru", himnu antiratnih stremljenja.
Istrazivanja javnog mnjenja pokazuju da u Kvebeku ima najvise protivnika ratne opcije, sto donekle objasnjava ovako masovno ucesce ljudi dobre volje i namera. Demonstranti su okupirali citave ulice dok su se kretali prema vladinoj zgradi i pored americkog konzulata.
U drugim gradovima su takodje odrzano protesti, ali ni izdaleka tako masovni kao u Montrealu. Organizatori primecuju da se broj demonstranata smanjuje u odnosu na one iz proslog meseca, ali napominju da nece odustati od takvog vida izrazavanja nezadovoljstva, sve dok ratne operacije budu trajale.
Na pojedinim mestima doslo je do manjih incidenata. Paljene su americke zastave, iako je demonstrantima izricito naglaseno da izostave svako izrazavanje provokativnog anti-americkog stava. Takodje, bilo je i manjih sukoba na par mesta, sa onima koji podrzavaju ratne operacije.

Sekretar iracke ambasade, za sada, ostaje u Kanadi

Ministar inostranih poslova Bil Grejem je rekao u Donjem domu Parlamenta da Kanada jos uvek nije odlucila da li je potrebno da, u interesu zemlje, iz zemlje protera prvog sekretara iracke ambasade Mamuha Mustafu, jedinog njihovog predstavnika. Grejem je naglasio da iz Vasingtona nije stigao nikakav zvanican zahtev po tom pitanju, vec postoji samo nezvanican. Medjutim, ono sto stvara dilemu je i cinjenica da ovde nema diplomata, buduci da je decembra prosle godine, na zahtev vlade on proteran.
Irak nema ambasadora u Kanadi jos od Zalivskog rata.
Ministar Grejem je napomenuo da ce Kanada pratiti situaciju i u skladu sa tim odrediti sta treba uciniti.
SAD je u sredu dala rok od 48 sati irackim diplomatama u Vasingtonu da napuste zemlju, posto ih je proglasila 'nepozeljnim osobama'.
Nakon toga je izjava portparola Stejt dipartmenta Ricarda Baucera faksirana kao zvanican zahtev u 60 zemalja da ucine to isto. U obrazlozenju se kaze da su iracke diplomate ukljucene u spijunske aktivnosti.
U Ministarstvu inostranih poslova kazu da izjava portparola Baucera nema snagu zvanicnog zahteva.
Vlade Francuske, Nemacke i Holandije odbile su da ispune americki zahtev. U Parizu su to obrazlozili pitanjem suvereniteta, dok Holandjani dozvoljavaju ostanak irackim predstavnicima sve dok se budu ponasali po diplomatskim pravilima.

Predizborna kampanja u Kvebeku u senci rata

Londrijeva varijanta moze imati prednost nad drugima

U Kvebeku se rasplamsava predizborna kampanja, ali se primecuje da joj nije data dovoljna medijska paznja. Otkako je poceo rat u Iraku, novinske stupce i udarne termine u vestima zauzimaju prikazi sa bojnog polja, a kampanja je u drugom planu.
Strucnjaci kazu da bi stranke trebalo da uzmu u obzir trenutnu situaciju u svetu i prilagode se u skladu sa njom. Stanovnistvo je prokupirano drugim temama, i neminovno ce opadati interesovanje za kampanju.
Poznavaoci prilika veruju da ovo moze ici na ruku premijeru Bernaru Londriju, jer se glasaci u ovo nestabilno vreme mogu opredeliti za poznatu varijantu, bez suvise premisljanja. Oni procenjuju da najvise stete moze imati ADK, jer zagovara znacajne promene u drustvenom sistemu.
To pokazuju i ispitivanja javnog mnjenja. Preko pedeset odsto anketiranih naglasava da bi se u vreme rata najsigurnije osecalo ukoliko bi na celu provincije bila Londrijeva vlada.
Nekadasnji premijer Brajan Malruni je u jednom intervjuu upozorio zitelje Kvebeka da ne treba da dozvole da ih zavede blazi Londrijev stav prema separatitizmu. Malruni naglasava da je premijer provereni separatista i da ce uraditi sve, u postojecim zakonskim okvirima, da ostvari taj svoj cilj, a da je ono sto trenutno zagovara samo njegov pokusaj da 'omeksa' federaliste i dobije na izborima.
Sve kvebecke stranke u centar svojih kampanja stavljaju porodicu. Provincija i sada cini dodatne napore da olaksa porodicama brigu o deci. Petina dece je obuhvacena obdanistima, a roditelji placaju svega pet dolara dnevno.
Parti Kvebekva u predizbornoj kampanji obecava uvodjenje cetvorodnevne radne nedelje za roditelje dece mladje od dvanaest godina, kao i beskamatne kredite za mlade parove. Uz to, oni predlazu za nedelju dana duzi placeni godisnji odmor.
ADK se zalaze da se neplaceni dani zbog porodicnih razloga pretvore u placene i da se porodicama daju vauceri umesto subvencija za obdanista, kako bi prednosti mogli osete i roditelji koji ne rade.
Liberali zele da prosire program brige o deci i na privatni sektor, kao i da ponude pomoc ucenicima u izradi domacih zadataka. Oni kazu da je fokus njihovih napora da dodatno isfinansira zdravstvenu zastitu i smanji poreze na dohodak, cime bi se pomoglo porodicama.

Nekadasnji premijer kritikovao Kretjenov stav

Malruni zali sto su stari koalicioni partneri zamenjeni novim

Nekadasnji kanadski premijer Brajan Malruni dao je intervju mrezi Global TV. On je komentarisao najnovija desavanja u svetu i odbijanje premijera Kretjena da se ukljuci u ratnu akciju u Iraku.
Malruni je naglasio da je Kanada 135 godina zajedno sa Velikom Britanijom, Australijom i SAD davala svoj doprinos u odbrani slobode sirom sveta. On izrazava nezadovoljstvo i zaljenje sto smo, po njegovim recima, u odsudnom trenutku nase istorije, odbacili nase koalicione partnere iz proslosti i u Rusima, Kinezima i Nemcima pronasli nove.
Malruni smatra da premijer Kretjen, time sto se nije pridruzio naporima SAD-a, kreiranje spoljne politike zemlje prepustio zemljama clanicama Saveta bezbednosti, umesto da stvaramo svoju.
Nekadasnji premijer Malruni smatra da misljenje javnog mnjenja nije trebalo da bude odlucujuce. "Ono sto je popularno, ne mora nuzno biti i ispravno", kaze Malruni i dodaje da ceni stav britanskog premijera Blera. On je hrabro i principijelno podrzao ratnu kampanju, uprkos protivljenju javnog mnjenja.
Po Malrunijevim prognozama, Kanada predstoji napornije resavanje pitanja vezanih za bilateralnu trgovinu, ali se nada da ce najverovatniji Kretjenov naslednik Pol Martin sagledati potrebu za ocuvanje dobrosusedskih odnosa.
Portparol premijera Kretjena Dzim Manson, odbacio je Malrunijeve navode. On je naglasio jasan Kretjenov stav da je inspektorima UN za oruzje trebalo dati duzi rok. Istakao je i da vecina stanovnika podrzava premijerovu odluku, a da Malrunijev stav odrazava misljenje manjine.
Napominjuci da SAD i dalje ostaje nas najbolji prijatelj, Manson je rekao da to nikako ne znaci da uvek i u svemu moramo da imamo identicne stavove.