BEOGRAD
Konkurs Evropske komisije za nagradu Lorenco Natali
Evropska komisija raspisala je konkurs za novinarsku nagradu "Lorenco Natali" za 2003. godinu, koja ce biti dodeljena za izvestavanje o pitanjima ljudskih prava i demokratije u kontekstu razvoja.
Nagrada "Lorenco Natali", vredna 10.000 evra, dodeljuje se svake godine novinarima koji rade u stampanim medijima ili internet publikacijama.
U ziriju ce biti predstavnici medija i strucnjaci za razvoj i ljudska prava.
Konkurs je otvoren do 31. maja, a vazi za autore clanaka objavljenih od 1. januara do 31. decembra 2002. godine.
Nagrada "Natali", ustanovljena 1992. godine, posvecena je istaknutom italijanskom politicaru Lorencu Nataliju, koji je u tri mandata bio potpredsednik Evropske komisije, periodu od 1977. do 1989. godine.
Evropska komisija angazovala je Medjunarodnu federaciju novinara (IFJ) da promovise i koordinira akciju dodele nagrade "Lorenco Natali".
Detalji o konkursu su na sajtu njnjnj. ifj.org/hrights/lorenzo/inpr.html.
U Kodak teatru u Holivudu po 75. put su dodeljenje nagrade americke Akademije za film"Cikago" najbolji film, "Pijanista" iznenadjenje
Mjuzikl "Cikago" dobio je Oskara kao najbolji film na ceremoniji u Los Andjelesu, ali su dva Oskara za "Pijanistu" - Roman Polanski za reziju i Ejdrijen Brodi za glavnu musku ulogu - predstavljala pravo iznenadjenje.
"Cikago" je sa 13 nominacija vazio za velikog favorita, a osvojio je sest nagrada Americke akademije za film. Uz Ketrin Zitu-Dzons koja je dobila Oskara za najbolju zensku epizodnu ulogu, "Cikago" je nagradjen i za scenografiju, kostime, zvuk i montazu.
Brodi je jedini od petorice glumaca nominovanih ove godine koji ranije nije osvajao Oskara, a za favorite su vazili Danijel Dej-Luis za "Njujorske bande" i Dzek Nikolson za film "Sve o Smitu".
Vidno uzbudjen, Brodi je najpre izljubio proslogodisnju dobitnicu Oskara Hale Beri koja mu je urucila nagradu, a potom se rasplakao dok je pricao o snimanju filma i o ratu u Iraku. Rekao je da ga je iskustvo sa snimanja ucinilo vrlo prijemcivim za tugu koju radja rat.
"Pomolimo se za mirno i brzo resenje", dodao je on, a na te reci publika u Kodak teatru je ustala.
Pobeda Polanskog je takodje iznenadjenje jer je on 1978. pobegao iz SAD posto je prethodno priznao da je imao seksualni odnos sa maloletnicom. U Americi se on vodi kao begunac od pravde i preti mu dugogodisnja robija ako se vrati.
Ron Hauard , koji je dobio Oskara za najbolji adaptirani scenario za "Pijanistu" primajuci nagradu rekao je da bi "voleo da moze da kaze da ju je zasluzio, ali da ne moze". "Ovu nagradu zasluzio je Roman Polanski", dodao je on.
Nagradu za najbolju zensku ulogu dobila je Nikol Kidman za ulogu Virdzinije Vulf u filmu "Sati".
"Rasel Krou mi je rekao - nemoj da places ako se popnes tamo (na binu), a evo, ja sad placem", bile su prve reci australijske glumice kad je primala Oskara.
Iako u prvom delu svecanosti skoro da nije bilo aluzija na rat u Iraku, sve se promenilo kada se na podijum popeo Majkl Mur , dobitnik Oskara za dokumentarni film "Bonjling for Columbine".
"Zivimo u vremenu kada imamo izmisljene izbore i kao rezultat izmisljenog predsednika", rekao je Mur. "Zivimo u vremenu kada imamo coveka koji nas salje u rat iz izmisljenih razloga. Mi smo protiv ovog rata, gospodine Bus. Sram vas bilo, gospodine Bus!" uzviknuo je on.
Murove reci izazvale su burnu reakciju publike, pomesene uzvike odobravanja i negodovanja.
Spanski reziser Pedro Almodovar, dobitnik Oskara za najbolji originalni scenario za film "Pricaj s njom", primajuci nagradu rekao je da zeli da se zahvali "svima onima koji dizu glas u korist mira".
Zahvaljujuci se Akademiji, Almodovar je dodao: "Zelim da procitam nesto, znam da je zabranjeno, ali bice kratko... Zelim da ovu nagradu posvetim svima koji dizu glas u korist mira, postovanja prava coveka, demokratije i medjunarodnog legaliteta".
Oskara za musku epizodnu ulogu dobio je Kris Kuper za film "Adaptacija", za sminku je nagradjen film "Frida" dok je "Gospodar prstenova: Dve kule" dobio nagradu samo za vizuelne efekte.
Pocasnog Oskara ove godine dobio je britanski glumac Piter O'Tul koji je tokom karijere imao sedam nominacija, ali nikada nije osvajao Oskara.
Nikol Kidman dobila je prvog Oskara u karijeri.
Za glumicu rodjenu na Havajima i odraslu u Australiji Oskar za najbolju glumicu predstavlja krunu karijere.
Elegantna i glamurozna zvezda, cije je lice krasilo naslovne strane svetskih casopisa, skoro je neprepoznatljiva u ulozi Engleskinje koja se, 30-ih godina 20. veka, bori protiv depresije. Lazni nos kompletirao je njenu masku.
Ipak, primajuci nagradu, 35-godisnja glumica jedva je uspevala da zadrzi suze.
"Odusevljena sam sto sam ovde", dodala je, zahvaljujuci se majci i cerci.
Nikol Kidman je "Sate" snimala 2001, posle pobacaja koji je tesko podnela i razvoda od Toma Kruza. Glumica priznaje da je licne psihicke probleme unela u ulogu.
"Bila sam dovoljno ranjiva i otvorena da je odigram. To nije bila terapija, ali mislim da se neke stvari u zivotu dogadjaju s razlogom. Uloge vam padaju u krilo u trenucima kada je to potrebno", kazala je novinarima proslog meseca.
Dolazak Nikol Kidman na dodelu Oskara dovodjen je u pitanje zbog rata u Iraku. Glumica je novinarima objasnila zasto prisustvuje svecanosti.
"Zato sto je umetnost vazna, zato sto verujemo u ono sto radimo i zato sto je to tradicija koja se mora nastaviti".
"Istovremeno, u svetu ima mnogo problema, a od 11. septembra prisutno je mnogo bola, posebno u porodicama koje gube najdraze, a sada i zbog rata u kojem porodice gube najdraze. Neka ih Bog blagoslovi", rekla je.
Visoka i elegantna glumica pocetkom godine je dobila Zlatni globus i britansku nagradu BAFTA za "Sate". Prosle godine, bila je medju favoritkinjama za Oskara za najbolju glumicu, za ulogu u mjuziklu "Mulen Ruz".
Reditelj filma "Sati" Stiven Doldri rekao je u nedavnom intervjuu da "Nikol prolazi kroz veoma tezak period (rastanak od Kruza pred pocetak snimanja), zbog cega je emotivno pogodna (za ulogu)".
Rodjena 1967. na Havajima, Nikol Meri Kidman detinjstvo je provela u Australiji.
Njena prva ljubav bio je balet, od kojeg je odustala kao srednjoskolka, kako bi se posvetila glumi. Na filmu je debitovala u 17. godini, nakon cega je usledio veci broj filmova i serija koje je snimila u Australiji. U Los Andjeles dolazi krajem 80-ih godina.
Toma Kruza upoznala je na snimanju filma "Dani grmljavine", a par se vencao 1990. Usvojili su dvoje dece, Izabelu i Konora.
Glumica je bila odlucna da ne dopusti da joj brak ne zaseni karijeru, iskazujuci svestranost u ostvarenjima razlicitih zanrova, od uloge gangsterove devojke u "Bili Batgejt" do filmova "Betmen zauvek" i "Portret jedne lejdi", zasnovan na romanu Henrija Dzejmsa .
S muzem je 1999. godine snimila film "Sirom zatvorenih ociju" u reziji Stenlija Kjubrika .
Dostojanstvenost posle razvoda od Kruza donela joj je simpatije javnosti, a usledile su dve odlicne uloge u filmovima "Duhovi u nama" i "Mulen Ruz", u kojem je iskazala i muzicki i plesni talenat. U muziku je uplovila i kada je sa britanskom zvezdom Robijem Vilijamsom snimila duet "Somethin' Stupid".
Uprkos uspehu, Nikol Kidman nema mnogo samopouzdanja. "Svaki put kada igram u nekom filmu, mislim da ne umem da glumim. Pokusavala sam da se povucem iz skoro svakog (filma) koji sam snimala zbog istinskog straha koji sam osecala", rekla je nedavno.
Ejdrijen Brodi , koji je u 30. godini postao najmladji dobitnik Oskara za najboljeg glumca, morao je da istrpi fizicke i psihicke patnje kako bi na velikom ekranu docarao lik Vladislava Spilmana , pijaniste jevrejskog porekla koji je pomocu muzike uspeo da prezivi holokaust.
Pored izuzetno potresne teme filma Romana Polanskog, Brodi je morao da se pridrzava drakonske dijete i snima u ekstremno teskim uslovima kako bi se uziveo u lik.
"Ja sam tip glumca koji se u lik uzivljava sto je vise moguce", objasnio je jedini od petorice glumaca nominovanih ove godine koji ranije nije osvajao Oskara.
"Kada sam bio najmrsaviji i skoro (fizicki) unisten, samo sam sedeo i pokusavao da postojim. Danima nisam govorio. Bio je to izuzetno tezak i verovatno najnesrecniji period mog zivota", kazao je Brodi.
Prakticno nepoznat i bez muzickog iskustva, jedini Amerikanac u glumackoj postavi "Pijaniste" bio je neobican izbor za lik poljskog pijaniste.
Ipak, kada se na audiciji suocio sa 1.400 evropskih glumaca, dao je sve od sebe da dobije ulogu koja se igra jednom u zivotu.
Prodao je automobil, citavo pokucstvo ostavio u jednom njujorskom skladistu za cuvanje namestaja i otputovao na snimanje u Poljsku i Nemacku, gde se "vratio" u period pre vise od 60 godina.
Najpre se izgladneo, kako bi licio na zarobljenike u nacistickim logorima na kraju Drugog svetskog rata.
"Za sest sedmica, sa 72 sam spao na 58 kilograma. Bilo je uzasno, ali sam uspeo da dostignem tugu i prazninu koje su mnogo vise od jednostavne gladi".
Brodi, ciji se lik bori da prezivi u varsavskom getu i uspeva da prezivi rat, naucio je da svira klavir kako bi se sto bolje uziveo u lik Vladislava Spilmana, koji je umro 2000. godine.
"Da sam samo glumio da sviram klavir, ne bih razumeo pricu Sopenove muzike, koja daje snagu mom liku", objasnio je Brodi.
Veoma slab zbog dijete kojoj se podvrgao, glumac priznaje da su uslovi na snimanju bili teski - hladnoca, dugo radno vreme bez dublera i malo odmora izmedju scena.
Dva Oskara za "Pijanistu" - Roman Polanski za reziju i Ejdrijen Brodi za glavnu musku ulogu - predstavljala su pravo iznenadjenje.
Vidno uzbudjen, Brodi je najpre izljubio proslogodisnju dobitnicu Oskara Hale Beri koja mu je urucila nagradu, a potom se rasplakao dok je pricao o snimanju filma i o ratu u Iraku. Rekao je da ga je iskustvo sa snimanja ucinilo vrlo prijemcivim za tugu koju radja rat.
"Pomolimo se za mirno i brzo resenje", dodao je on, a na te reci publika u Kodak teatru je ustala.
Iako ce Oskar biti veliki podsticaj za njegovu dalju karijeru, Brodi nije pocetnik.
Rodjen 1973. u Njujorku, sin poznatog fotografa Silvije Placi (Sylvia Placy) i profesora istorije, glumom je amaterski poceo da se bavi u sedmoj godini.
Profesionalnu karijeru poceo je u 15. godini, u jednom televizijskom filmu, nakon cega je 1989. snimio "Zivot sa Zoi", jednu od epizoda iz serijala "Njujorske price" Fransisa Forda Kopole (Francis Coppola).
Saradjivao je sa mnogim poznatim holivudskim reziserima - Stivenom Soderbergom (Steven Soderbergh) ("King of the Hill", 1993), Terensom Malikom (Terrence Malick) ("Crvena linija", 1998), Spajkom Lijem (Spike Lee) ("Summer of Sam", 1999), Barijem Levinsonom (Barry) i Kenom Loucem (Loac).
Film "Pijanista" nagradjen je Zlatnom palmom na proslogodisnjem Medjunarodnom filmskom festivalu u Kanu.
Roman Polanski, laureat koji nije dosao po nagraduRoman Polanski, koji je dobio Oskara za reziju filma "Pijanista", nije mogao da prisustvuje ceremoniji u Kodak teatru u Holivudu.
Njemu preti hapsenje ukoliko stupi na tlo SAD posto je 1977. optuzen za seksualni odnos sa maloletnicom. Posto je postigao sporazum sa tuziocem, Polanski je priznao krivicu, ali je pobegao u Francusku gde i danas zivi.
Za njegovo odsustvo sa dodele Oskara, medjutim, nije bilo zvanicnog objasnjenja: Harison Ford, koji je bio zaduzen da dodeli Oskara za reziju, izrecitovao je standardnu recenicu za slucaj kada je laureat odsutan: "Akademija cestita Romanu Polanskom i prihvata nagradu u njegovo ime."
Polanski je rodjen 18. avgusta 1933 u Parizu, od majke Poljakinje i oca ruskog porekla. Snimio je 16 filmova od kojih je vecina snazno obelezena strasnim dogadjajima koje je proziveo od bekstva iz krakovskog geta do ubistva njegove trudne supruge, americke glumice Saron Tejt (Sharon Tate).
Medju njegovim najpoznatijim filmovima su "Noz u vodi" (1962), "Bal vampira" (1966), "Rozmarina beba" (1968), "Kineska cetvrt" (1974) i "Tes" (1979).
"Pijanista" je prvi njegov veliki uspeh posle duze pauze: pre Oskara, taj film je osvojio prosle godine Zlatnu palmu u Kanu, a u februaru je dobio sedam francuskih filmskih nagrada Cezar.
"Ovo je najlicniji film koji sam snimio jer sam upotrebio sopstvene uspomene", izjavio je Polanski o filmu "Pijanista" koji prica o poljskom umetniku koji je preziveo holokaust krijuci se u varsavskom getu.
Porodica Romana Polanskog vratila se u Poljsku pre pocetka Drugog svetskog rata. Roditelji i sestra su deportovani iz krakovskog geta ali on uspeva da pobegne i nekoliko godina kao dete zivi na ulicama.
Posle rata zavrsava filmsku skolu u Lodju, snima "Noz u vodi" i odlazi u Pariz. Nakon prvih uspeha seli se u Holivud gde provodi deset godina.
Polanski je i ranije tri puta nominovan za Oskara: za adaptaciju scenarija za "Rozmarinu bebu" i za reziju "Kineske cetvrti" i "Tes".
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2003 "NOVINE"