Nezavisne Novine

SVET

NAPAD SAD NA IRAK

Poginule 62 osobe, ranjeno vise od 400

Irak je juce saopstio da su, tokom poslednja 24 sata, u anglo-americkom napadu na tu zemlju ubijene 62 osobe, a da ih je vise od 400 ranjeno.
Iracki ministar za informisanje Mohamed Said al-Sahaf izjavio je, na konferenciji za stampu, da je najvise ljudi, 30, poginulo u gradu Babel, juzno od Bagdada, a da je u Basri zivot izgubilo 14 lica.
Al Sahaf je kazao da iracka armija drzi vise americkih i britanskih zarobljenika nego sto je juce prikazala na televiziji. On je rekao da ce se Irak prema zarobljenicima odnositi u skladu sa Zenevskom konvencijom.
Iracki ministar je izjavio da su americke desantne snage, koje su se juce spustile u blizini grada Kirkuka, primorane na povlacenje. Nedelja je, po njegovim recima, bila "crni dan" za napadace, a jos crnji dani im tek predstoje.

Koliko kostaju sve americke agresije?

Ni ratovi nisu sto su nekad bili, bar ne po tome kako uticu na privredu, kazu ekonomisti i dodaju da su raniji americki ratovi predstavljali veliki ekonomski podstrek zbog svih dodatnih vladinih izdataka.
Ovog puta, medjutim, direktnu cenu rata ce najverovatnije znatno premasiti mnogobrojni indirektni troskovi, od porasta cena nafte pa do pada poverenja potrosaca.
Izdaci za vojsku, naravno, i dalje imaju uticaj na americku privredu, ali su vojni izdaci za rat, premda veoma veliki, u stvari mali kada se uporede sa ukupnom americkom privredom od 10.000 milijardi dolara, podseca agencija AP.
Ako direktni troskovi rata dostignu 100 milijardi dolara, kao sto se uglavnom procenjuje, to ce ciniti samo jedan odsto bruto domaceg proizvoda (BDP). To je po procentu ista cena kao i prvog rata u Persijskom zalivu koji je 1990-91. kostao 61 milijardu dolara, a po danasnjoj vrednosti dolara iznosio 76,1 milijardu.
Poredjenja radi, cena ucesca u II svetskom ratu, najskupljeg u istoriji americkog ratovanja, dostigla je 130 odsto BDP -a, navodi se u analizi ekonomiste Vilijema Nordhausa sa Univerziteta Jejl.
Ta suma - 2.900 milijardi dolara u danasnjim dolarima - bila je dovoljna ne samo da se pobede Nemacka i Japan vec i da se SAD izvuku iz Velike depresije, najgore ekonomske krize u svojoj istoriji.
Medju ostale skupe americke ratove spada i gradjanski rat, koji je Sever i Jug zajedno kostao 104 odsto tadasnjeg BDP-a, kao i rat za nezavisnost cija je cena bila 63 odsto BDP-a.
Cak je i relativno nedavni rat u Vijetnamu ukupno kostao 12 odsto BDP-a, izrazeno u direktnim troskovima koje Nordhaus definise kao izdatke savezne vlade, iskljucujuci troskove poput isplate kamata na povecane zajmove i penzije veteranima.
"Nekada su ratovi bili skupi, sada su direktni troskovi mnogo manji", kaze glavni ekonomista njujorske firme Standard end Purs (Standard and Poor's) Dejvid Vis.
Manji vladini izdaci za rat u Persijskom zalivu u poredjenju sa sveukupnom privredom znace manji uticaj na ukupni privredni rast. Ekonomisti procenjuju da je priprema za rat u Iraku dodala jedva primetnih 0,1 procentualnih poena privrednom rastu koji je prosle godini iznosio anemicnih 2,4 odsto.
I uticaj izdataka za vojsku je neprimetan. Na sektorima gde se zakljucuju veliki ugovori za odbranu, kao sto je kompanija Boing, podsticaj je umeren, dok su regioni sa velikim vojnim bazama pogodjeni padom siroke potrosnje zbog odlaska velikog broja vojnika.

"Ima mnogo negativnih faktora za privredu kada pocnete da transportujete hiljade ljudi van zemlje i pozovete rezerviste", kaze Mark Zandi, glavni ekonomista u firmi Ekonomi.kom (Economy.com).
Razlicite su procene koliki ce biti direktni troskovi americke vlade za ovaj rat. Kongresni Ured za budzet je predvideo ukupno 33 milijarde dolara za jednomesecni rat, od cega ce se 23 milijarde utrositi na transport trupa do Iraka i nazad.
Nordhaus, autor jedne od najdetaljnijih privatnih analiza o mogucoj ceni rata u Iraku, procenjuje da bi ukupna cena konflikta u Persijskom zalivu mogla da bude u rasponu od 99 do 1.920 milijardi dolara, ukljucujuci i cenu borbi tokom rata, kao i kasniju okupaciju i obnovu Iraka.
Najveca nepoznanica u Nordhausovoj proceni je kako ce rat uticati na cene nafte. Prema povoljnom scenariju, Organizacija izvoznica nafte (OPEK) ce povecati proizvodnju, sto ce u narednih pet godina oboriti cenu nafte ispod nivoa na kojem bi inace bila, a to ce znaciti ustedu u energiji od 40 milijardi dolara.
Po najnepovoljnijem scenariju, koji predvidja tezak rat i veliku stetu naftonosnim poljima, cena nafte ce porasti i sa 778 milijardi dolara predstavljati 40 odsto troskova u prognozi o ceni rata od 1.920 milijardi dolara.
I drugi ekonomisti se slazu da ce najveci uticaj na privredu imati posledice rata na svetske cene nafte.
"Potencijalni negativni uticaj visih cena nafte na privredu mnogo je veci od bilo kakvih direktnih vojnih izdataka koji se mogu zamisliti", kaze Sung Von Son, glavni ekonomista firme Vels Fargo u Mineapolisu.
On predvidja da ce sa svakih 10 dolara porasta cene jednog barela (159 litara) sirove nafte, koji se odrzi duze vreme, godisnji privredni rast u SAD opasti za 0,5 procentualnih poena, sto znaci gubitak proizvodnje od 50 milijardi dolara.
Cak i sa manjim direktnim vojnim izdacima, Kongres je vec poceo da registruje odjeke debate koja se godinama vodila tokom rata u Vijetnamu o pretnji da ce veci vladini troskovi na vojsku dovesti do smanjenja resursa za domace programe. Kriticari kazu da predsednik Dzordz Bus ojacava tu pretnju insistiranjem na novoj seriji smanjenja poreza kao podstreku za privredu.
"Malo se plasim da cemo, ako nastavimo sa tim procesom snizenja poreza, na kraju dobiti rat ali necemo imati dovoljno novca za okupaciju i obnovu da bismo postigli mir", rekao je glavni ekonomista firme Standard end Purs.

Ko ce dobiti najbolje poslove u Iraku, kad se agresija zavrsi

Britansko ministarstvo trgovine i industrije nastoji da u okviru obnove Iraka dobije sto vise ugovora za britanske firme, otkriva vise britanskih listova.
Ministarka trgovine i industrije Patrisa Hjuit vec je prosle sedmice stupila u kontakt sa americkom agencijom za medjunarodni razvoj (USAID) koja je raspisala licitaciju za ugovore u vrednosti od ukupno 900 miliona dolara u okviru programa obnove Iraka.
Britanske firme racunaju da ce ucestvovati u obnovi Iraka bar kao podugovaraci americkim firmama. USAID je dosad, prema pisanju stampe u SAD, stupila u kontakt samo sa americkim kompanijama poput Behtela (rukovodjenje projektima), Fluora (gradjevinarstvo), Halibartona (energija i inzenjering), Luja Berzera (gradjevinarstvo i inzenjering) i Parsonsa (gradjevinarstvo).
Britanska ministarka je, kako navode londonski listovi, razgovarala telefonom sa direktorom USAID-a i naglasila da britanske kompanije imaju iskustvo u humanitarnim projektima i obnovi i da su sposobne da obave taj posao u Iraku. Britanske kompanije smatraju da se u taj posao ne bi smele da ukljuce firme iz Francuske i Nemacke, posto te zemlje nisu podrzale vojnu intervenciju u Iraku.
Prema planu USAID-a "Vizija za Irak posle rata", odmah po okocanju rata bice pokrenuti radovi na obnovi sistema vodovoda, putne mreze, luka, bolnica i skola. Ti radovi bi trebalo da se obave za najmanje 18 meseci da bi se stvorio novi okvir za privredu i institucije.

Poginulo najmanje 10 americkih vojnika

U borbama u Nasiriji, na jugu Iraka, poginulo je 10 americkih vojnika a broj moze da bude i veci, javio je dopisnik Si-En-Ena.
Pozivajuci se na izjave americkih komandanata, dopisnik je rekao da je u borbama ranjeno 12 osoba a da se 16 vodi kao nestalo.
Nasirija, gde se nalaze dva strateska mosta preko reke Eufrat, bila je mesto najzescih borbi u dosadasnjem petodnevnom ratu u Iraku koji su povele SAD kako bi sa vlasti zbacile irackog predsednika Sadama Huseina.

Arapska liga osudila napad SAD na Iraka

Ministri inostranih poslova arapskih zemalja usvojili su sinoc u Kairu rezoluciju kojom se agresija na Irak osudjuje kao "protivna Povelji UN" i zahteva "trenutno povlacenje" americko-britanskih snaga iz te zemlje.
"Rezolucija je usvojena jednoglasno, iskljucujuci Kuvajt, koji je izrazio svoje rezerve", rekao je na konferenciji za novinare u Kairu generalni sekretar Arapske lige Amr Musa, precizirajuci da je Kuvajt imao primedbe na jednu odredbu rezolucije, ne navodeci na koju.
U rezoluciji se navodi da je "agresija (na Irak) krsenje Povelje UN i izazivanje medjunarodne zajednice".
Ujedno se naglasava "potreba da se sve arapske zemlje uzdrze od bilo kakve vojne intervencije kojom bi se ugrozio teritorijalni integritet Iraka ili bilo koje druge arapske zemlje".
Ministri zahtevaju od arapskih predstavnika u Ujedinjenim nacijama da traze hitno zasedanje Saveta bezbednosti UN da bi se usvojila rezolucija, kojom bi se zahtevao "kraj agresije i odlazak invazionih snaga van irackih granica".
Sefovi diplomatija arapskih zemalja su dodali da ce, ako Savet bezbednosti ne usvoji takvu rezoluciju, Arapska liga traziti "hitno zasedanje Generalne skupstine UN".

Kineski premijer poziva na hitno okoncanje rata

Kineski premijer Ven DJiabao pozvao je juca na hitno okoncanje anglo-americkog napada na Irak i povratak trazenju politickog resenja.
Tokom susreta sa premijerom Pakistana Zafarulom Kan Dzamalijem u Pekingu, Ven je rekao da bi rat trebalo zavrsiti "sto je pre moguce" i "vratiti se na pravi put trazenja politickog resenja za iracko pitanje, u okviru UN".
Dzamali je prvi inostrani gost novog kineskog premijera, koji je na tu duznost postavljen ranije ovog meseca, zajedno sa predsednikom Hu DJintaom.
Kina i Pakistan protive se napadu koalicije koju predvode SAD na Irak, a pakistanski premijer je zbog toga otkazao posetu Vasingtonu.

Gerilska taktika Iracke vojske

Napad SAD na Irak nije repriza zalivskog rata

Vojni napad koji SAD vode protiv Iraka od juce je postao duzi od kopnenog rata u Zalivu 1991. godine. Juce, u 9.30 sati po bagdadskom vremenu, kopneni sukob je probio trajanje od 100 sati.
Bivsi predsednik Dzordz H. V. Bus odredio je 100 sati za okoncanje kolosalne kopnene ofanzive 1991. godine, kojom je oslobodjen Kuvajt dok se iracka vojska predala, sto su izgledi i dalje u krajnje neizvesnoj buducnosti za njegovog sina.
"Ovo je tek pocetak zestoke borbe," rekao je Bus Amerikacima posto su se Iracani okrenuli brzim prepadima i povlacenjima, gerilskoj taktici i odlucnim operacijama po bokovima dveju dugih kolona invazionih trupa koje napreduju ka Bagdadu.
Rat je poceo u utorak u zoru napadima krstarecih raketa i bombardera sa ciljem likvidacije predsednika Sadama Huseina, dok su se americke i britanske snage pripremale za invaziju preko juzne iracke granice.
Za razliku od rata u Zalivu, koji je pocivao na strategiji "unistavajuce sile" Kolina Paulela, tadasnjeg sefa zajednickog americkog generalstaba, invazija za svrgavanje Sadama Huseina je kladjenje na mnogo laksi ali brzi juris na Bagdad.
Istureni borbeni front invazionih trupa nasao se samo na 160 kilometara od Bagdada, saopstili su americki oficiri.
Ali, iracki napadi na duge linije americkog napredovanja, koje se protezu punih 350 kilometara od kuvajtske granice, kostale su zivota americke vojnike - americki komandanti potvrdjuju devet ubijenih - i doveli su do zarobljavanja najmanje petorice Amerikanaca, varovatno pripadnika odreda za odrzavanje, sa zacelja kolone.
Americki komandanti danas kazu, navodi Rojters, da ce oficiri na frontu od sad biti daleko opreziniji. Istovremeno, Busova nova opomena o "pocetku zestoke borbe" znaci da ne treba ocekivati munjevitu pobedu.
Vojni analiticari kazu da cela operacija sada ulazi u odlucnu fazu koja moze da pokaze da li ce se opredeljenje sekretara za odbranu Donalda Ramsfilda da igra na lakse ali ostrije pokrete armija isplatiti, ili ce se ispostaviti kao prevelik rizik.
"Sledeca 72 sata bi mogla da pokazu da li smo prokockali rundu," kaze analiticar televizijske mreze NBC Den Gur, ukazujuci da severni front, kome se Vasington svojevremeno nadao, ne postoji posto je Turska odbila da ga dozvoli.
Napredovanje na Bagdad dovesce nekih 170.000 vojnika invazionih trupa na suocenje sa cetiri brigade najcvrscih Sadamovioh vojnika, - Specijane republikanske garde (SRG) koja broji 30.000 pripadnika.
Zajedno sa Specijalnom organizacijom za drzavnu bezbednsot (SSO), koju vodi Sadamov sin Kusai, iracki zvanicnici kazu da su njihove najjace jedinice spremne za bitku u udaljenim predgradjima, kao i u samom Bagdadu.
"Boricemo se do poslednje kapi krvi," objavio je ministar odbrane Sulatn Hasan Ahmed.
Zajedno, SRG i SSO broje preko 35.000 dobro obucenih i naoruznih vojnika, a Bagdad je njihov garnizonski grad. Sam Sadam je zasticen Predsednickom gardom od 2.000 ljudi, koji su svi iz plemena irackog vodje, al-Bu Nasir, iz okoline Tikrita.

Oborena dva apaca, SADpriznaju samo jedan

Bagdad je juce saopstio da su iracki seljaci oborili dva americka helikoptera tipa "apac" i obecao je "crne dane" americkim vojnicima.
"Farmeri su oborili dva 'apaca'. Prikazali smo jedan danas a mozda cemo prikazati i drugi sa pilotima", rekao je iracki ministar informisanja Mohamed Saed al Sahaf.
On je rekao da je nedelja bila crni dan za napadace i da ce crni dani tek doci. Ministar je rekao i da je Irak danas zarobio jos americkih i britanskih vojnika.
Nesto ranije, iracka televizija prikazala je snimke jednog crnog helikoptera tipa "apac" u blizini Kerbale koji je delovao neosteceno i imao americke oznake. U helikopteru ima mesta za dva clana posade cija se sudbina za sada ne zna.
Zvanicnik americke vojske rekao je danas da je jedan "apac" oboren danas u Iraku ali nije imao komentar na tvrdnje Iraka da je oboren i drugi helikopter.
"Mogu da potvrdim da nam je oboren jedan helikopter", rekao je neimenovani zvanicnik.

BANjALUKA

SDS nece prihvatiti eventualnu smenu Sarovica

Srpska demokratska stranka (SDS) upozorila je medjunarodnu zajednicu da ne bi "skrstenih ruku" prihvatila eventualnu smenu predsedavajuceg Predsednistva BIH Mirka Sarovica zbog afere "Orao".
"Neprihvatljivo je da se politicka odgovornost za tu aferu locira na Mirka Sarovica i mi bismo to doziveli kao selektivan politicki cin i politiku duplih arsina", rekao je portaprol SDS-a Dusan Stojicic na konferenciji za stampu.
On je istakao da u konacnom izvestaju o aferi "Orao" koji su vlasti RS dostavile medjunarodnim organizacijama u BIH, nema nijedne informacije koja ukazuje na bilo kakvu povezanost bivseg predsednika RS Mirka Sarovica sa krsenjem sankcija UN na isporuku vojne opreme Iraku od strane bijeljinskog Vazduhoplovnog zavoda "Orao".
Stojicic je jos kazao da u izvestaju nema podataka koji bi ukazali da su za te nelegalne aktivnosti znali i bivsi premijeri RS Milorad Dodik i Mladen Ivanic.
Komentarisuci narusene odnose u vladajucoj koaliciji, on je rekao da ne postoji kriza odnosa izmedju SDS-a i Partije demokratskog progresa (PDP), ali da su oni "u fazi preispitivanja". Prema njegovim recima, SDS smatra da podela izvrsne vlasti treba da bude sprovedena prema izbornim rezultatima, kao i da je potrebno pronaci kadrovska resenja koja bi znacila bolje funkcionisanje Vlade.
"Konacan stav o ovim pitanjima uskoro ce doneti Glavni odbor SDS-a", najavio je portparol SDS-a.
Upitan da li je SDS predlozila svog kandidata za upraznjeno mesto ministra finansija, Stojicic je rekao da njegova stranka pre svega insistira na kvalitetnom resenju za tu funkciju, a ne na stranackoj pripadnosti kandidata.
"Premijer Dragan Mikerevic vec je trebalo da predlozi kandidata za ministra finansija, a zasto to do sada nije ucinio pitanje je koje treba postaviti njemu", naglasio je on.
Prethodni ministar finansija Simeun Vilendecic, koji je bio kadar PDP-a, pre mesec dana podneo je ostavku.

ZLOCINI NAD SRBIMA U HRVATSKOJ

Norac osudjen na 12 godina zatvora

Bivsi hrvatski general Mirko Norac osudjen je juce u Rijeci na 12 godina zatvora zbog zlocina nad Srbima u Gospicu, 1991. godine.
Prvooptuzeni Tihomir Oreskovic osudjen je na zatvorsku kaznu od 15 godina, a treceoptuzeni Stjepan Grandic na 10 godina zatvora. Cetvrtooptuzeni Ivica Rozic oslobodjen je krivice.
Sudija rijeckog Zupanijskog suda Ika Saric rekla je, u obrazlozenju presude, da je dokazima potvrdjeno da su Norac i dvojica saoptuzenih organizovali i sproveli hapsenja i likvidacije najmanje 50 srpskih civila na podrucju Gospica i Karlobaga, u oktobru 1991. godine.
Sudsko vece je, oslobadjajuci Rozica, konstatovalo da nije dokazano da su Oreskovic i Norac nalozili Rozicu da odvede iz Karlobaga trojicu tamosnjih Srba, kao ni da je tu trojicu Rozic ubio na Velebitu.
Sudija Saric je, obrazlazuci presudu, rekla da su civili srpske, ali i nekoliko njih hrvatske nacionalnosti, ubijeni bez razloga, jer nisu pripadali nijednoj vojnoj formaciji.
Sudjenje tzv. gospickoj grupi za ratne zlocine nad civilnim stanovnistvom na gospickom i karlobaskom podrucju u oktobru 1991. pocelo je krajem januara 2002. godine.
Izricanje presude pred zgradom Zupanijskog suda u Rijeci docekalo je oko 200 ljudi, koji su burno protestovali nakon sto su saznali da su trojica optuzenih proglaseni krivima.
Nakon sto je oko 10.55 sati, neposredno posle citanja presude, s prozora suda jedna osoba povikala "izdaja", iz sudnice su izasli advokati osudjenih i prisutnima saopstili sta je sud odlucio.
Okupljeni, uglavnom pristigli iz Cetinske krajine, odakle potice i drugooptuzeni Norac, uzvikivali su pogrdne reci, psovke i uvrede na racun hrvatskog premijera Ivice Racana i predsednika Hrvatske Stjepana Mesica.
Oreskovicev branilac Zeljko Olujic izjavio je da je kazna drakonska, ali da presuda nije konacna. On je ocenio da Zupanijski sud u Rijeci nije bio nadlezan da donese tu presudu, zato sto je sudjenje trebalo da bude odrzano u Gospicu.
"Zacudjeni smo odlukom, no nadamo se da cemo dokazati da Tihomir Oreskovic nije pocinio delo za koje ga optuznica tereti", rekao je advokat Olujic.

LjUBLjANA

Brisel, drugi glavni grad Slovenije

Nakon ubedljivog izbora gradjana Slovenije da buducnost nastave da grade u evroatlantskim integracijama - Evropskoj uniji (EU) i NATO - svetla u vladinim zgradama gorela su do kasnih sati.
Politicari su, ne bez razloga nasmejanih lica, redom stizali u medjunarodni pres centar u Cankarjevom domu, davali izjave, popio se i poneki sampanjac.
Na Presernovom trgu u Ljubljani su ih docekivali dekor zastava EU i NATO-a, nasmejana lica i slovenacka polka.
Danas je osvanuo naizgled uobicajeni radni ponedeljak. Na stolovima vladinih kancelarija cekaju nove obaveze.
U Atini, 16. aprila Slovenija bi trebalo da potpise sa Evropskom unijom pristupni ugovor. Time ce formalno biti zavrsen proces zapocet 31.marta 1998. godine kada je "dezela na suncanoj strani Alpa," zapocela pregovore o punopravnom clanstvu u EU.
Po potpisivanju ugovora, sledi njegova ratifikacija u Evropskom parlamentu i parlamentima drzava clanica EU i parlamentu Slovenije.
Tako bi Slovenija 16. aprila postala aktivni posmatrac u EU, aktivno ucestvovala u radu njenih institucija, bez prava na odlucivanju, sve do prijema u punopravno clanstvo, 1. maja 2004.godine.
Pristupni protokoli za ulazak u NATO, trebalo bi da budu potpisani vec ove nedelje.
Ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel danas je poslao pismo generalnom sekretaru NATO, Dzordzu Robertsonu, da je, konacno, sve spremno za taj cin.
Slovenija je prva od sedam zemalja kandidata u kojima je izveden i uspeo referendum. Od danas glavni slovenacki putevi vode u Brisel.
Aleksandar Mlac
Ljubljana

"Medjunarodno pravo se ne moze sprovoditi krsnjem njegovih odredbi"

Sila ne moze biti jedino resenje

Sef francuske dilpomatije Dominik de Vilpen izjavio je juce da se samo silom ne moze doci do mira i da bi vodece zemlje trabalo da iskoriste svoju moc za ubedjivanje i ujedinjavanje medjunarodne zajednice.
Jasno aludirajuci na americku vojnu intervenciju u Iraku, Vilpen je rekao da se medjunarodno pravo ne moze sprovoditi krsenjem njegovih odredbi.
U obracanju na godisnjem zasedanju Komisije UN za ljudska prava u Zenevi, francuski ministar je kazao da svet treba da razmotri nacine kako da "nametne postovanje osnovnih prava onim drzavama koje to ne cine".
Prema njegovim recima, istina je da Irak krsi ljudska prava i da je zbog toga bio na meti kritika vecine zemalja u komisiji UN, medju njima i Francuske.
"Ali ubedjeni smo u jedno - ne doprinosi se postovanju prava njegovim krsenjem. Ako sila mora da bude poslednje resenje, ona ne sme da postane princip preventivne i jednostrane akcije" rekao je Vilpen na zasedanju koje je pocelo nesto pre izbijanja rata u Persijskom zalivu.
Francuska, kao i veci broj drugih zemalja, optuzuje SAD i Veliku Britaniju da su prekrsile odredbe madjunarodnog prava napadom na Irak bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
Vilpen, ciji je govor u vise navrata pozdravljan aplauzima delegata, rekao je da ce u slucaju da jednostrana upotreba sile postane norma "biti unisteno poverenje medju drzavama i da ce to voditi do eskalacije nasilja i ratova".
"A, pre svega, to ce naneti ozbiljne posledice svakom napretku u zastiti ljudskih prava", rekao je sef francuske dipomatije.
U osvrtu na americke i britanske kritike upucene Parizu, on je kazao da je Francuska cvrsto podrzala vojne akcije zapadnih zemalja bez odluke UN 1995. u BiH i 1999. godine na Kosovu jer je tamo sprovodjeno "varvarsko etnicko ciscenje".
Te akcije, dodao je Vilpen, ne treba posmatrati kao presdan. "Svaka situacija treba da ima svoje resenje, koje treba da bude odgovarajuce i legitimno".
"U svetu koji sve vise postaje medjuzavisan, sila ne moze biti jedno resenje. Danas prava snaga lezi u moci ubedjivanja i mobilisanja medjunarodne zajednice", rekao je Vilpen.

SAD optuzile ruske firme da prodaju vojnu opremu Iraku

SAD su danas optuzile ruske kompanije da Iraku prodaju protivtenkovske rakete, uredjaje za nocno osmatranje i drugu vojnu opremu i zatrazile od Vlade Rusije da odmah zaustavi takve aktivnosti.
"SAD raspolazu uverljivim dokazima da su ruske firme pruzile pomoc i zabranjenu opremu irackom rezimu, stvari poput uredjaja za nocno osmatranje, aparata za blokiranje sistema satelitskog pozicioniranja (GPS) i navodjene protivtenkovske projektile", rekao je novinarim portparol Bele kuce Ari Flajser.
"Te aktivnosti su uznemirujuce i mi smo svoju zabrinutost stavili do znanja ruskim vlastima. Zatrazili smo od ruske vlade da svaka takva vrsta pomoci bude odmah zaustavljena", rekao je portparol.
On je dodao da su UN uvele embargo na "takvu vrstu trgovine" sa Irakom.
Ruski ministar inostranih poslova Igor Ivanov u Moskvi je negirao da je njegova zemlja snabdevala Irak bilo kakvom vojnom opremom, suprotno odredbama UN.
"Rusija strogo postuje sve svoje medjunarodne obaveze i nije snabdela Irak nikakvom opremom, ukljucujuci i vojnu, koja bi predstavljala krsenje rezima sankcija", rekao je Ivanov.

BAGDAD OPTUZIO KOFI ANANA

Anan: Nisam pomagao americkim snagama u kolonijalnoj invaziji na Irak
Generalni sekretar UN Kofi Anan odbacio je danas kritike Bagdada da je pomagao americkim snagama u kolonijalnoj invaziji na Irak, rekavsi da je jedino zeleo da se sto skorije dostavi pomoc zrtvama rata.
"Mislim da mogu da razumem ogorcenost, frustraciju. Medjutim, ja sam samo obavljao svoj posao generalnog sekretara", rekao je Anan novinarima u Njujorku.
"UN i ja nemamo interesa da budemo visoki komesari, a takodje je ironicno da ja, koji sam bio zrtva kolonijalne vladavine, budem optuzen za neokolonijalizam", izjavio je generalni sekretar UN, koji je zivio u Gani 1957, kada je ta zemlja stekla nezavisnot od Britanije.
Iracki potpredsednik Taha Jasin Ramadan izjavio je prosle subote da je Anan "poslusao naredjenje svojih americkih gospodara" kada je uoci rata naredio povlacenje medjunarodnih inspektora za kontrolu naoruzanja.
Iracki ambasador u UN Mohamed Alduri izjavio je u petak da Ananove inicijative za izmenu programa "nafta za hranu" diktiraju SAD i Velika Britanija kako bi region pretvorile "u kolonije pod kontrolom svetske americke i cionisticke naftne mafije".
Anan je naveo da je u saradnji sa Savetom bezbednosti UN predlozio izmene rezima UN programa "nafta za hranu" kako bi se obezbedio nastavak dopremanja pomoci irackom narodu sto je pre moguce, uprkos ratnim dejstvima.
Generalni sekretar jos je rekao da je bio prinudjen da iz Iraka povuce osoblje humanitarnih agencija UN, kao i medjunarodne inspektore i posmatrace na granici prema Kuvajtu zbog njihove bezbednosti, jer je iz Vasingtona i Londona dobio informacije da je rat na pomolu.
Od programa "nafta za hranu" u potpunosti zavisi 60 odsto stanovnistva Iraka, koje broji 25 miliona. Zvanicnici UN procenjuju da Iracani u ovom trenutku imaju najnuznije zalihe hrane, ako ne budu prinudjeni da napustaju svoje domove.

CESKA-IRAK

Cak je i Vesli Klark protiv rata u Iraku

Bivsi komandat NATO-a u Evropi, americki general Vesli Klark izjasnio se protiv rata u Iraku i optuzio kljucne ljude oko predsednika Dzordza Busa da su, za razliku od kosovske krize, od pocetka zeleli da u Iraku upotrebe silu.
"Iz mnogih vesti proizilazi da su neki kljucni igraci iz Busovog tima bili za to da protiv Sadama Huseina upotrebe silu odmah od pocetka krize. Osnovno pitanje je, cini se, bilo da li ce diplomatsko resenje biti samo gubljenje vremena", rekao je Klark u intervjuu ceskom dnevniku "Lidove novini".
Istovremeno je istakao tri kljucne razlike izmedju bombardovanja Jugoslavije, koje takodje nije imalo mandat Ujedinjenih nacija, i sadasnjeg napada na Irak.
"Kao prvo, Slobodan Milosevic je bio aktivna pretnja. U to vreme je organizovao etnicka ciscenja kosovskih Albanaca. Kao drugo, pokusavali smo da mirno resimo tadasnju krizu, upotreba sile je bila poslednje resenje", naglasio je general.
On je rekao da "tokom kosovske kampanje diplomatija nije bila gubljenje vremena". "Zeleli smo zaista da izbegnemo bombardovanje. Kao trece, resavali smo problem u kome su se angazovali nasi saveznici. U Iraku se oni ne angazuju", rekao je Vesli Klark.
Nekadasnji prvi vojnik Alijanse u Evropi veruje da su preventivni udari legitimni nacin samoodbrane, ali upozorava da nema odgovora na mnoga pitanja, recimo, oko oruzja za masovno unistenje u Iraku.
"Za mene ostaje bez odgovora zasto Sadama napadamo upravo sada. Otkud tako hitno? Na kraju krajeva, i drugi narodi imaju oruzje za masovno unistenje, recimo Severna Koreja, Sirija, Iran, mozda i Egipat. Hocemo li napasti i te zemlje?", upitao se Klark u intervjuu ceskom listu.