SAD spremna da spusti kamatu na nulu!

Americka Uprava za federalne rezerve (FED) spustice svoju kljucnu kamatu na nulu, ako bude potrebno, i ostaviti kamatne stope na niskom nivou koliko je potrebno da se osigura izlazak najvece svetske ekonomije iz destabilizujuceg perioda pada cena, izjavio je guverner FED-a Ben S. Bernanke.
Jedan od sedam clanova uprave FED-a je bio mnogo detaljniji od predsednika FED-a Alena Grinspena koji je u proslonedeljnom obracanju Kongresu rekao da je Uprava spremna da zadrzi kamate na niskom nivou sve dok se ekonomija SAD ne vrati na put snaznog rasta.
U govoru na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu, Bernanke je ocenio da cak i kada ekonomija SAD pocne da belezi zdravije stope rasta, to mozda nece biti dovoljno da se suzbije rizik od deflacije.
Poslednji put FED je smanjio kamatu na federalne fondove krajem juna, na jedan odsto, sto je najnizi nivo u posledjih 45 godina.
Barnanke smatra da tako niska kamata moze da bude dovoljna da se unapredi ekonomski rast i eventualno osigura da deflacija vise ne predstavlja opasnost. Medjutim, ako se to ne dogodi, treba biti spreman na novo smanjenje stope, do nulte, a ako ni to ne pomogne, FED ce primeniti "netradicionalne metode", izjavio je funkcioner FED-a.

 

Amerikanci tvrde da su ubili sinove Sadama Huseina

Armija SAD objavila je juce u Bagdadu fotografije tela sinova Sadama Huseina, u nastojanju da ubedi Iracane da su braca Udaj i Kusaj zaista mrtvi i da bi zaustavi talas gerilskih napada na americke vojnike.
Zvanicnici americke vojske objavili su fotografije Udaja (39) i Kusaja (37), na kojima su oni snimljeni do pasa, kao i njihove slike iz vremena kada su bili zivi i rendgenske snimke, koji su sluzili za identifikaciju Udaja.
Na snimcima, obojica imaju guste brade, a lice Udaja obliveno je krvlju, koja je potekla iz ranjenog nosa i gornje usne.
Vojni zvanicnici kazu da je Udaj izgleda poginuo od metka koji ga je pogodio u glavu, ali jos nisu sigurni da li je taj hitac ispalio neki americki vojnik ili je Huseinov sin pocinio samoubistvo.
Portparol privremenih civilnih irackih vlasti rekao je da ce novinarima biti dozvoljeno da licno fotografisu tela Udaja i Kusaja, kako bi se uklonile sve sumnje u verodostojnost objavljenih snimaka.
Zubarski kartoni i rendgenski snimci Huseinovih sinova takodje ce biti dostupni javnosti, kazali su americki zvanicnici.
Vasington se nada da ce ubistvom sinova Sadama Husina otezati anti-americku gerilu u Iraku, medjutim, od utorka kada su oni ubijeni, u toj zemlji je poginulo jos pet americkih vojnika.
Kontroverzna odluka SAD da objave fotografije ubijene brace u suprotnosti je sa njihovim ranijim stavovima, jer je za vreme rata u Iraku Vasington bio zgrozen kada su arapske TV stanice prikazivale slike ubijenih i zarobljenih americkih vojnika.

NOVI PROBLEMI U NjUJORKU

Jedna osoba ubijena u zgradi njujorske opstine

Jedna osoba je ubijena, a jedna ranjena, kada je nepoznata osoba otvorila vatru u zgradi njujorske opstine u trenutku sastanka gradske vlade.
Gradski odbornik iz Bruklina Dzejms Dejvis, bivsi policajac, preminuo je od posledica ranjavanja u grudi, rekao je agenciji Asosijeted pres neimenovani izvor.
Gradonacelnik Njujorka Majkl Blumberg kazao je da nije rec o teroristickom napadu. "Ovo je uzasan napad ... Ovo je napad na demokratiju", rekao je Blumberg, nakon tog incidenta.
"Ovo nije terorizam. Izgleda da je rec o pojedinacnom cinu, ali ne mozemo dozvoliti da se to nastavi. To je napad na sve Amerikance", dodao je on. Policija je evakuisala zgradu njujorske opstine na Menhetnu.
"Bila je takva buka da niste mogli da cujete iz kog pravca dolazi pucnjava", rekao je izvor agencije AP i dodao da su se ljudi odmah bacili pod stolove.
Napadac se nalazio medju 100 osoba na balkonu u sali gde se odrzavala sednica gradske vlade.
Dve ranjene osobe su iznesene iz zgrade opstine i prebacene u bolnicu. Za sada se ne zna da li je napadac uhvacen.
Gradski zvanicnik Majkl Mekmehen rekao je nesto ranije da se napadac, od 50-ak godina, nalazio na balkonu rezervisanom za publiku u trenutku zasedanja gradske vlade.
"Video sam dve osobe na balkonu, jedna se zaustavila i odjednom, video sam oruzje, i ona je pucala na osobu koja se nalazila tacno ispred njega", ispricao je americkoj televiziji Si-En-En (CNN) Mekmehen i ta osoba je, prema njegovim recima, preminula.
"Nakon kratke pauze, usledio je novi pucanj, a zatim, izgledalo je kao da je sam napadac pogodjen", kazao je on i dodao da je posle toga zavladala velika konfuzija.

Podela Kaspijskog mora zbog nafte

Pet zemalja koje izlaze na energentima bogato Kaspijsko more priblizile su se sporazumu o podeli resusrsa ali nisu nagovestile do kada ce resiti preostale nesuglasice.
Kaspijsko more, kako se procenjuje, sadrzi trece po velicini rezerve energenata u svetu ali je njegov legalni status problematican od raspada SSSR 1991.
More "dele", a ne uspevaju da se dogovore kako da podele njegovo bogatstvo, Rusija, Iran i tri bivse sovjetske republike - Azerbejdzan, Kazahstan i Turkmenija.
Nakon trodnevnih pregovora u Moskvi pet kaspijskih zemalja je u zajednickom saopstenju naglasilo da je postignut "izvestan napredak i da su se priblizili stavovi o nekim spornim pitanjima".
U ruskom Ministarstvu spoljnih poslova pregovori su ocenjeni kao "prijateljski i konstruktivni" a iranski predstavnik Mahdi Safari je izjavio da "jos postoje neslaganja i da treba preci dug put do resenja".
Iran insistira da svaka zemlja dobije 20 odsto Kaspijskog mora dok Rusija, Azerbejdzan i Kazahstan nastoje na teritorijalnoj podeli po kojoj bi Iran dobio najmanji deo ili manje od 15 odsto obale.
Inace, kapsijska nafta ima strateski znacaj posto SAD i druge zapadne zemlje nastoje da nadju alternativu nafti iz Persijskog zaliva. I multinacionalne kompanije su veoma zainteresovane za razvoj eneregetskih resusrsa Kaspijskog mora ali neresen legalni status ne samo da podize tenzije vec i onemogucava istrazivanje resursa.
U medjuvremenu su Rusija, Azerbejdzan i Kazahstan potpisali bilateralne sporazume kojim su utvrdile udeo svake na Kaspijskom moru, medjutim Iran to ne priznaje. Ni dugo odlagani samit lidera pet kaspijskih zemalja u Turkmeniji u aprilu prosle godine nije dao rezultate.
Sledeci sastanak predstavnika pet zemalja o podeli resursa Kaspijskog mora bice odrzan pocetkom septembra u Turkmeniji.

Britanski turisti se takmicili u oralnom seksu u Grckoj

U Grckoj je izbio skandal zbog javnog takmicenja Britanaca u oralnom seksu koje su na plazi na ostvru Krf video - kamerom snimili Grci, koji zahtevaju odlucnu akciju vlasti.
Grcke vlasti nisu se, medjutim, do sada oglasile tim povodom.
Na snimku se vidi kako se dve devojke odevene u majice britanskog turistickog kluba, klececi nadmecu u oralnom seksu nad dvojicom muskaraca koji stoje spustenih gaca, dok sve to izbliza posmatra nekoliko desetina ljudi, vecinom navijajuci.
Te snimke su prikazale komercijalne atinske televizijske stanice u informativnim emisijama, ali ni jedna nije dobila nikakav odredjen odgovor da li ce grcke vlasti nesto uciniti.
Intervenciju vlasti, po sopstvenim tvrdnjama bezuspesno, vec nedeljama zahtevaju mestani Kavosa, gde je odrzano takmicenje, kao i drugih sela na Krfu. Oni tvrde da zbog pijanih i drogiranih Britanaca zene i deca ne izlaze na ulicu, da su ceste tuce i razbijanje izloga.
Televizijske stanice prenele su slicne tvrdnje sa ostrva Krit i Rodos, ilustrovane arhivskim snimcima teturanja veoma mladih turista koji nose dopola ispijene boce alkholnih pica, na sred ulice vode ljubav ili pred mestanima skidaju gace i pokazuju im zadnjice, cemu sledi tuca.
Po britanskim izvestajima, nepotvrdjenim u Atini, javni tuzilac na Krfu pokrenuo je istragu protiv cetiri osobe snimljene kamerom i jos dvoje Britanaca, ucesnika takmicenja u oralnom seksu odrzanom prosle nedelje popodne na javnoj plazi.
Tri turisticka predstavnika britanskog "Kluba 18-30", koji su ucestvovali u takmicenju su zato pobegla iz Grcke, a klub saopstio da je protiv njih vec preduzeo mere.
Britanski turisticki "Klub 18-30" i u Grckoj je poznat kao srediste promiskuiteta, a na atinskim televizijama se vodila debata bez ishoda o tome sta su sve dopustena sredstva za privlacenje turista i zaradu od njih.

 

Zavod za zastitu spomenika kulture Srbije

Nalozio vracanje ploce na manastir Prohor Pcinjski

Zavod za zastitu spomenika kulture Srbije nalozio je bratstvu manastira Prohor Pcinjski da na konak vrate spomen ploce koje oznacavaju da je tu 1944. godine odrzano zasedanje ASNOM-a.
U dopisu, koji je potpisao direktor Republickog zavoda u Beogradu Marko Omcikus, navodi se da je manastir 1979. godine utvrdjen za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog znacaja za republiku Srbiju.
Bratstvu je, stoga, nalozeno da u roku od osam dana objekat vrati u prvobitno stanje, odnosno vrati tri spomen ploce na konak manastira.
Nadzor nad vracanjem spomen ploca izvrsice teritorijalno nadlezni zavod za zastitu spomenika kulture Nis, koji bratstvo treba da obavesti o vremenu "pocetka vracanja objekta u prvobitno stanje", navodi se u zahtevu, koji je Beta dobila na uvid
U pregovore sa predstavnicima SPC o vracanju spomen ploce i omogucavanju proslave makedonskog nacionalnog praznika Ilindena u Prohoru Pcinjskom proteklih dana bili su ukljuceni najvisi drzavni zvanicnici - Zoran Zivkovic, Zarko Korac i Vojislav Mihajlovic, a, prema najavama iz vlade, ukljucice se i Goran Svilanovic i Dragoljub Micunovic.
Vladika niski Irinej izjavio je Beti u sredu da Srpska pravoslavna crkva nece dozovoliti proslavu Ilindena u Prohoru Pcinjskom, kao ni vracanje spomen ploca koje oznacavaju da je u tom manastiru 2. avgusta 1944. godine odrzano zasedanje ASNOMA, na kome su postavljeni temelji makedonske drzavnosti.
Te ploce je 1998. godine nasilno uklonio lider radikala Vojislav Seselj.
SPC, prema recima episkopa niskog, nece promeniti odluku sve dok Makedonska crkva ne promeni svoj stav o zabrani kretanja predstavnika SPC kroz Makedoniju.
Vracanje spomen ploce u manastir Prohor Pcinjski i izgradnju spomenika palim srpskim borcima iz Prvog svetskog rata na brdu Zebrnjak, kod Kumanova, dogovorili su srpski premijer Zoran Zivkovic i sefica makedonske diplomatije Ilinka Mitreva za vreme njene posete Beogradu, pre nedelju dana.

Odbijena zalba vladike Jovana na pritvor

Krivicno vece Apelacinionog suda u Bitolju odbilo je zalbu vladike veleskom Jovana na kaznu pritvora od pet dana, koja mu je izrecena u ponedeljak, 21. jula, saopstila je juce Srpska pravoslavna crkva (SPC).
Policija u Bitolju privela je vladiku Jovana 20. jula na poziv svestenika crkve Sveta nedelja koji su rascinjenog vladiku hteli da sprece da udje u crkvu, a on im je uzvratio uvredama i pokusao je da u pratnji telohranitelja i rodjaka ipak udje u crkvu.
Policija je, osim Vraniskovskog, privela i dvojicu njegovih sledbenika.
U danasnjem saopstenju SPC navedeno je da je svaki kontakt sa vladikom Jovanom u pritvoru zabranjen i izrazene opravdane sumnje o ponasanju policije" u opstinskom zatvoru u Bitolju prema tom svesteniku SPC.
"Na njega je cin hapsenja ostavio neverovatan sok", tvrdi SPC. U saopstenju se izrazava zaljenje zbog takvog ponasanja prema "zakonitom episkopu SPC".
Vladika Jovan, cije je svetovno ime Zoran Vraniskovski, stupio je mimo odluke MPC u liturgijsko jedinstvo sa Srpskom pravoslavnom crkvom, pa ga je sinod MPC prvo smenio, a pre desetak dana i rascinio.
"Episkopi su samo u komunisticko vreme bili hapseni, a sada to ponavljaju i makedonske vlasti", istice SPC i ocenjuje da je rec o "netrpeljivom stavu makedonskih vlasti prema SPC, o bezakonju i o nepostovanju najelementarnijih normi civilizovanog i demokratskog sveta".

Pusina se ukljucio u polemiku Izetbegovic-Halilovic

Ratni ministar unutrasnjih poslova bivse Republike Bosne i Hercegovine (RBiH) Jusuf Pusina tvrdi da penzionisani general Armije RBiH Sefer Halilovic nije ucestvovao u razmeni tadasnjeg predsednika Predsednistva BiH Alije Izetbegovica.
Pusina je uputio otvoreno pismo Seferu Halilovicu i time se ukljucio u polemiku koju je on nedavno poveo sa Izetbegovicem.
Halilovic je objavio pismo u kojem za tragediju u Srebrenici, gde je u leto 1995. godine ubijeno oko 9.000 Bosnjaka, direktno prozvao i optuzio Aliju Izetbegovica.
Izetbegovic je Halilovicu odgovorio da mu je sada zao sto ga je uopste imenovao za nacelnika Generalstaba Armije RBiH, na sta mu je Halilovic uzvratio da je i njemu zao sto je "razmenio Izetbegovica za Milutina Kukanjca i 180 cetnika 2. maja 1992. godine".
Jusuf Pusina se, kao ucesnik tih dogadjaja, sada ukljucio u polemiku i ocenio da "Halilovic, bezeci od istine i vlastite odgovornosti, u pogresno vreme, na pogresnu osobu prebacuje niz neistina".
Pusina je kao "ortodosknu laz" odbacio tvrdnju da je Halilovic 1992. razmenio Izetbegovica u Lukavici pored Sarajeva, gde ga je uhapsila srpska vojska, kojom je tada komandovao Milutin Kukanjac.
"Ne ulazeci u genezu vase uloge u hapsenju gospodina Izetbegovica, isticem da vi, gospodine Halilovicu, uopste niste ucestvovali u njegovoj razmeni, nego su kompletnu akciju oslobadjanja tadasnjeg predsednika drzave obavili pripadnici MUP RBiH", naveo je Pusina.

BiH da uvede ministarstvo odbrane i generalstab

Bosna i Hercegovina mora imati jedinstveno ministarstvo za odbranu i generalstab, kako bi Predsednistvo BiH moglo obavljati funkciju vrhovne komande nad svim oruzanim snaga u zemlji, saopstio je juce Savet NATO-Rusija.
"Da bi se ojacao drzavni nivo odbrane, BiH mora obezbediti da njeno Predsednistvo - kao vrhovna vlast nad svim oruzanim snagama u zemlji, i jedina vlast koja moze odrediti njihovo rasporedjivanje - ima na raspolaganju mehanizme i resurse za obavljanje svojih duznosti. To ukljucuje ministarstvo odbrane na drzavnom nivou i generalstab", saopsteno je nakon sastanka, odrzanog u Madridu.
Takodje se zahteva da Predsednistvo BiH ima mogucnost da garantuje stvaranje sigurnosnih mehanizama koji bi sprecili da jedan entitet upotrebi silu protiv drugog entiteta, ili da mu preti upotrebom sile.
Savet NATO-Rusija trazi da vojne snage BiH budu spremne da ispune svoje misije, ukljucujuci zastitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, ucesce u medjunarodnim mirovnim misijama i asistiranja civilnim vlastima u BiH.
Rusija i NATO takodje traze da se u BiH, na drzavnom nivou formira parlamentarni komitet za bezbednost, sa odgovarajucim ovlascenjima i resursima, kako bi se obezbedila transparentnost i parlamentarna kontrola odbramenih planova i budzeta za odbranu.
Savet Rusije i NATO je konstatovao da su skladista oruzja u BiH prevelika i da su mnoga oruzja u vojnom arsenalu zemlje zastarela, te da imaju ogranicenu operativnu vrednost. Stoga je izrazio hitnu potrebu za obezbedjivanjem skladista i smanjenje njihove zapremine na nivo koji "odgovara legitimnim potrebama oruzanih snaga".

HRVATSKA - HELSINSKI ODBOR

Hrvatska vojska ubila 83 srpska civila tokom Bljeska

Hrvatski helsinski odbor za ljudska prava (HHO) predstavio je danas izvestaj o vojno-bezbednosnoj akciji hrvatskih snaga nazvanoj "Bljesak", u kome su navedena imena vise od 80 srpskih civila ubijenih tom prilikom.
Ukupno 83 civila su, prema tvrdnjama HHO-a, ubili pripadnici Hrvatske vojske (HV) tokom akcije u zapadnoj Slavoniji koja je zapocela 1. maja 1995. oko 5 sati ujutro.
Izvestaj su na konferenciji za novinare predstavili predsednik i izvrsni direktor HHO-a Zarko Puhovski i Ranko Helebrant, objasnivsi da to nije i konacan broj ubijenih Srba, posto su u izvestaju samo podaci koji su nekoliko puta provereni.
Prema podacima koje je Helsinski odbor u Hrvatskoj prikupljao tokom tri meseca, krajem 2001. i pocetkom 2002. godine, 30 srpskih civila ubijeno je u napadima HV na izbeglicke kolone koje su 1. maja 1995. u jutarnjim satima povlacile prema Republici Srpskoj, u Bosni i Hercegovini.Najvise civila stradalo je u napadu na kolonu kod Nove Varosi, kada su se, kako tvrde u HHO, srpski civili povlacili iza dva tenka srpske vojske.
Hrvatski vojnici su, prema recima Helebranta, sistematski pljackali srpske kuce, nakon sto su ukucane drzali van sela 48 sati, pod izgovorom da to cine zbog njihove sigurnosti.
Srpskim civilima nije bilo dopusteno da pokopaju svoje mrtve, vec su ih ukopali pripadnici Hrvatske vojske, u grobnice od kojih su mnoge i dalje neobelezene, kazao je Helebrant.
Puhovski tvrdi da je tokom "Bljeska" doslo do sistematskog etnickog ciscenja Srba iz zapadne Slavonije, ali i da je to bilo dogovoreno izmedju hrvatskog i srpskog rukovodstva, kao i dela medjunarodne zajednice.

Naoruzana grupa na TV AL ARABIJA

Osveticemo Sadamove sinove

Jedna naoruzana grupa lojalna svrgnutom irackom predsedniku Sadamu Huseinu, porucila je Amerikancima putem juce emitovanog video snimka, da ce osvetiti Huseinove sinove Kusaja i Udaja.
"Obecavamo ti, narode iracki, da cemo nastaviti dzihad protiv nevernika. Ubistvo Udaja i Kusaja bice osveceno", rekao je maskirani covek, na snimku koji je emitovala arapska televizija Al Arabija.
Maskirani covek je kazao da pripada Huseinovoj miliciji Fedajen.
Na snimku se videla grupa maskiranih osoba sa automatskim puskama, u sobi ciji su zidovi bili prekriveni slikama Huseina i njegovih sinova.
"Ubistvo Udaja i Kusaja ne samo sto nece smanjiti napade na Amerikance, vec ce ih povecati", izjavio je covek koji je predstavljao grupu.
Maskirane osobe su zapretile da ce ubiti Iracane koji saradjuju sa americkim trupama.
Udaj Husein bio je sef Fedajena, a americki zvanicnici smatraju da ostaci te milicije stoje iza napada na trupe SAD u Iraku.

Pentagon najavio znacajne preraspodele snaga u Iraku

Pentagon je saopstio da ce doci do znacajne preraspodele americkih snaga u Iraku, pre svega, povratkom u SAD 3. pesadijske divizije do septembra.
Te promene, medjutim, ne bi trebalo da uticu na ukupan broj zapadnih vojnika u toj zemlji, koji trenutno iznosi oko 156.000 ljudi, od cega 148.000 Amerikanaca, rekao je u sredu novinarima general Dzek Kin, sef glavnog staba americkih kopnenih snaga.
Ocekuje se da ce "multinacionalna divizija", koju predvodi Poljska, do septembra-oktobra zameniti 1. ekspedicionu diviziju americkih marinaca. Predvidjeno je i da 101. desantna divizija bude zamenjena do februara-marta 2004. godine drugom "multinacionalnom divizijom", dodao je Kin.

Tri americka vojnika ubijena u Iraku

Trojica americki vojnika ubijena su juce u minobacackom napadu u severnom Iraku, saopstio je portparol americkih snaga u toj zemlji.
Ubijeni vojnici pripadali su 101. desantnoj diviziji koja je stacionirana u Mosulu, i koja je pre dva dana ucestvovala u ubistvu sinova svrgnutog irackog predsednika Sadama Huseina, Udaja i Kusaja Huseina.
Tim napadom broj poginulih americkih vojnika od pocetka rata u Iraku, 20. marta, popeo se na 158, a na 44 od 1. maja kada je predsednik Dzordz Bus proglasio zavrsetak borbi.

KATOLICKA CRKVA SAD I PEDOFILIJA

Vise od 1.000 dece bilo zrtva zlostavljanja u nadbiskupiji

Vise od 1.000 dece bilo je zrtva seksualnog zloupotrebljavanja u bostonskoj nadbiskupiji u poslednjih 60 godina, procena je ministara pravde americke drzave Masacusets Tom Rajli
Podaci koje je u izvestaju izneo Rajli prevazilaze brojke navedene u detaljnom izvestaju o 16 meseci dugoj istrazi povodom 60 godina seksualnog zlostavljanja decaka koje je sprovodilo gradsko svestenstvo.
Prema tom izvestaju od 1940. godine 789 dece bilo je zrtva seksualng zlostavljanja od strane 237 svestenika.
"Zlostavljanja dece bila su toliko rasirena i ozbiljna da su bila neverovatna", rekao je Rajli i dodao da je neoprostiva greska nadbiskupa koji nije mogao da zastiti decu.
On je ocenio i da su brojevi u izvestaju potcenjeni.
"Kada se uzmu u obzir informacije drugih izvora, broj zrtava prelazi 1.000", rekao je Rajli.

 

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2003 "NOVINE"