Uz vizu za EU uskoro i otisak prstiju

Stranci kojima je potreba viza za ulazak u zemlje Evropske unije (EU) koje su pristupile Sengenskom sporazumu, morace ubuduce najverovatnije uz pasos i druge dokumente da daju i otisak prstiju i fotografiju prikladnu za "automatsku analizu lica".
Kako u danasnjem broju pise nemacki magazin "Spigl" , odgovarajucu odluku ce posle letnje pauze doneti Komisija EU.
Na novim vizama za, na primer, Nemacku, Francuski ili Italiju, naci ce se u digitalizovanoj formi i fotografija i otisak prstiju.
Zahvaljujuci ovim modernizovanim vizama koje nece moci da se falsifikuju moci ce da se bez greske ustanovi identitet stranaca koji ulaze u zemlje Sengenskog sporazuma, a postojace mogucnost i njihove kriminalisticke provere.
Prema navodima "Spigla" probno izdavanje ovih viza u Nigeriji vec je pokazalo prednosti nad starim sistemom.
Tamo se, prema navodima Saveznog zavoda za suzbijanje kriminala (BKA), ispostavilo da je 16,8 odsto podnosilaca zahteva za vize vec registrovano u nemackim policijskim arhivima, sto znaci da su u Nemackoj ranije vec pocinili najmanje jedan krivicni prestup.
Medjutim, slicne promene planiraju se i za putne isprave gradjana EU. Na proslom samitu su sefovi drzava ili vlada ovlastili Komisiju EU da pocne sa pripremama za unosenje tzv. biometrijskih detalja u nove evropske pasose.
Jedan od povoda za ovakvu odluku jeste namera SAD da od oktobra 2004. ulazak bez vize (koja gradjanima EU nije potrebna) omoguce samo onim osobama koje imaju moderne, biometrijskim detaljima opremljene pasose.

 

Administracija Dzordza Busa lagala ceo svet

Americki eksperti za oruzje, koji su pregledali flotu napustenih irackih bespilotnih letilica, zakljucili su da, uprkos javnim tvrdnjama americke administracije, te letilice nisu bile napravljene za rasprsivanje bioloskog ili hemijskog oruzja.
Sada prikupljeni dokazi podudaraju se sa stavovima analiticara americkog ratnog vazduhoplovstva koji su u obavestajnom dosijeu o Iraku pre rata tvrdili da su iracke bespilotne letilice bile u stvari izvidjacki aparati.
Tokom priprema za rat, visoki zvanicnici americke administracije tvrdili su da su iracke bespilotne letilice bile namenjene za prenos oruzja za masovno unistenje. Drzavni sekretar Kolin Pauel cak je tvrdio da bi iracke bespilotne letilice mogle da prodru u vazdusni prostor SAD i napadnu americke gradove.
Administracija je svoje navode zasnivala na izvestajima CIA, koja je tvrdila da je Irak obnovio razvojne programe sofisticiranih bespilotnih letilica sposobnih za takve napade. Obavestajna sluzba Pentagona (DIA) takodje je podrzavala takav zakljucak.
Dok se potraga za oruzjem za masovno unistenje i sredstva za njihovo rasprsivanje nastavlja, obavestajni i vojni zvanicnici tvrde da CIA i DIA ostaju pri svojim predratnim tvrdnjama o irackim bespilotnim letilicama.
Ratno vazduhoplovstvo, koje kontrolise najveci deo americke vojne bespilotne flote, se, medjutim, sa tim ne slaze od samog pocetka. Analiticari u agenciji Pentagona za protivraketnu odbranu kazu da je stav ratnog vazduhoplovstva opste prihvacen i u njihovim redovima.
Ti analiticari veruju da bespilotne letilice nisu predstavljale nikakvu pretnju po iracke susede, niti po SAD, rekli su zvanicnici i naucnici ukljuceni u potragu za oruzjem za masovno unistenje u Iraku agenciji Asosieted pres.
Zvanici stav ratnog vazduhoplovstva iznet je i u Nacionalnoj obavestajnoj proceni iz oktobra 2002. godine.
"Nismo videli velike izglede da bi njihove bespilotne letilice mogle biti koriscene za napad na SAD", kaze direktor Obavestajne analiticke agencije ratnog vazduhoplovstva Bob Bojd.
Bojd kaze da postoji malo dokaza da bi se iracke bespilotne letilice povezale sa navodnim programima bioloskog i hemijskog oruzja te zemlje. Postrojenja nisu bila na istim lokacijama i u programe su bili ukljuceni razliciti ljudi.
Ratno vazduhoplovstvo veruje da su iracke bespilotne letilice za svrhu imale samo izvidjanje, kao i najveci deo americkih letilica te vrste. Obavestajni podaci o njima ukazivali su da letilice nisu dovoljno velike da bi se u njih stavilo nesto vise od kamere i video rikordera, rekao je Bojd.
Dokazi prikupljeni u julu u Iraku potvrdjuju te procene, rekli su americki naucnici ukljuceni u potragu za zabranjenim oruzjem. "Mi smo pregledali bespilotne letilice. Tamo nema nista. Tamo nema mesta za bilo sta", rekao je jedan od naucnika.
Iako americki strucnjaci ne mogu biti sigurni da su pronasli sve iracke letilice, podaci prikupljeni do sada ukazuju da ni jedna od njih nije dizajnirana za nekonvencionalno oruzje. Iracani ukljuceni u program insistirali su na tome da su letilice bile namenjene iskljucivo izvidjanju i elektronskom ometanju.
Americki strucnjaci, kao ni njihove kolege iz UN, do sada nisu pronasli nikakvo biolosko, hemijsko ili nuklearno oruzje u Iraku.
Poznato je da je Irak vrsio eksperimente sa bespilotnim letilicama modifikovanim za bioloske i hemijske napade pre rata u Zalivu 1991. godine, ali ispektori UN nisu pronasli nikakve dokaze da je program bio uspesan, a sredinom 90. godina proslog veka rezim je odustao od tog programa.

 

Mars dolazi

U sredu 27. avgusta oko 10 sati uvece po londonskom vremenu Mars ce proci na udaljenosti od 34,6 miliona milja od Zemlje, sto je najblize za proteklih 60.000 godina.
Blistava svetla velikih gradova ga zasenjuju, a gradski zitelji mozda nece doziveti dramaticno bliski susret sa najinteresantnijom susednom planetom koji im predstoji za nekoliko dana.
U sredu 27. avgusta oko 10 sati uvece po londonskom vremenu Mars ce proci na udaljenosti od 34,6 miliona milja od Zemlje, sto je najblize za proteklih 60.000 godina.
Ona obicno narandzasta tacka, jedva nesto veca od okolnih zvezda, postace gotovo pet puta veca i tri puta sjajnija nego inace, pise britanska stampa.
Takav Mars su poslednji put videli pecinski ljudi. Za razliku od njih danasnji covek moze da uziva u tom prizoru jos vise uz dvogled ili mali teleskop jer ce uspeti da vidi detalje na povrsini Marsa isto tako kao sto golim okom vidi sare na Mesecu.
Nijedno telo u kosmosu nije toliko dugo i tako duboko fasciniralo covecanstvo kao Mars, niti bi ijedan nebeski objekat mogao da ima toliko uticaja na buducnost ljudi.
U proteklih 40 godina industrijski svet je utrosio nevidjene milijarde dolara pokusavajuci da otkrije tajne Crvene planete.
Tu je serija americkih i sovjetskih misija - Marinera, Vajkinga ili sondi upucenih na Mars. Mnoge od njih su propale, neke od vrlo spektakularno, ali su sve znatno doprinele ukupnom ljudskom znanju. Uspesi - narocito Nasina misija Tragaca na Marsu 1997 - znatno su se priblizili odgovorima na velika pitanja.
Da li je na Marsu zivot ikada bio moguc? Verovatno. Da li ga je zaista bilo? Sasvim moguce. Da li bi se to moglo ponoviti u buducnosti? Nije iskljuceno. Ako ikada dodje do kolonizacije planeta, zemljani ce svakako najpre krenuti na Mars.
U medjuvremenu, flotila novih letilica se priblizava planeti. Sve bi trebalo da stignu do kraja ove godine. Neke od njih bi mogle da potpuno izmene razumevanje Suncevog sistema.
U svakom slucaju one ce doprineti obnavljanju odusevljenja za putovanja radi otkrivanja svemira, koje je, na zalost, poslednjih godina znatno opalo.
Mozda ce Mars, u sredu uvece, podsetiti na to.

 

HRVATSKA STAMPA

Sve vise srpskih mladica sluzi hrvatsku vojsku

Sve je vise mladica srpske nacionalnosti, posebno u podrucju Podunavlja, koji se odlucuju za sluzenje redovnog vojnog roka u Hrvatskoj vojsci, pise "Vecernji list".
Uz poplavu mladica koji se odlucuju za civilno sluzenje vojnog roka, a koji svoju obavezu prema hrvatskoj drzavi najvecim delom sluze u vukovarskoj bolnici, sve je vise i onih koji se odlucuju za redovno sestomesecno odsluzenje vojnog roka, dodaje list.
To se, navodi se, posebno odnosi na pripadnike srpske nacionalne manjine, iz vecinskih srpskih podunavskih sela, gde je pre samo nekoliko godina tako nesto bilo nezamislivo.
"Vecernji list" navodi da se na podrucju Podunavlja tokom proteklog vikenda odrzao niz oprostajnih veselja mladica koji odlaze u vojsku, na kojima se, uz srpsku narodnu muziku veselilo do ranih jutarnjih sati.
Kroz pricu o odlasku mladica Gorana K. iz sela Brsadina, nedaleko od Vukovara, na sluzenje vojnog roka u Zagreb, "Vecernji list" navodi kako sve vise mladica na ovakav nacin zeli "da svoju obavezu prema drzavi odsluzi casno i posteno".
Prema pisanju lista, Goran K. u vojsku odlazi bez straha, ali, kako kaze, "svestan toga da vojnickih smicalica ima i da ce ih uvek biti te da je to uobicajena pojava".
I Goranovi roditelji, kao i mnogi drugi koji ovih dana svoje sinove ispracaju u Hrvatsku vojsku, naglasavaju uverenje da je ovo jedini nacin da Srbi dokazu da su punopravni gradjani Hrvatske, drzave u kojoj ostvaruju brojna prava, ali imaju i odredjene obaveze, pise zagrebacki dnevnik.

BIH I SCG - Sakib Softic

BiH nikada nece odustati od tuzbe protiv SCG

Bosna i Hercegovina nije promenila stav i nece odustati od tuzbe za agresiju i genocid koju je protiv Srbije i Crne Gore podnela pred Medjunardonim sudom pravde u Hagu, izjavio je danas agent BiH pred tim sudom Sakib Softic.
Softic je u izjavi negirao navode ministra pravde Srbije Vladana Batica "da je BiH pocela da izrazava spremnost za postizanje dogovora oko tuzbe koju je podnela protiv SCG".
"U ovom slucaju rec je o pogresnoj interpretaciji mog intervjua radiju Slobodna Evropa u kojem sam ja rekao da Srbija i Crna Gora treba da pristupi sudu i prizna tuzbeni zahtev onako kako on glasi. Dakle, nije rec o odustajanju vec o ubrzavanju procesa tuzbe protiv SCG", izjavio je Softic.
Softic istakao da BiH nikada nece odustati od tuzbe protiv SCG za agresiju i genocid koju je podnela Medjunarodnom sudu pravde 1993. godine.
"Ne znam da li je Batic pravnik, ali ako jeste, onda treba da mu je poznato da je moj zahtev da SCG pristupi sudu i prizna tuzbeni zahtev u tekstu kako vec i glasi, jedan od nacina da se ubrza resavanje sporova", rekao je Softic.
On je ponovio da BiH ni u kom slucaju nece odustati od tuzbe "jer bi to bila izdaja izdaja 200 hiljada poginulih gradjana BiH", te da niko nema pravo da daje izjavu o odustajanju jer bi to znacilo "izdaju humanistickih principa".

Vladan Bati - BiH menja svoj stav o tuzbi protiv SCG

Ministar pravde Srbije Vladan Batic izjavio je juce da je BiH pocela da izrazava spremnost za postizanje dogovora oko tuzbe koju je podnela protiv SCG za agresiju i genocid pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu.
"Bosanski agent pred Medjunarodnim sudom pravde poceo je malo da reterira, u smislu da najavljuje da nece odustati od tuzbe, ali da su spremni na dogovor", kazao je Batic na konferenciji za novinare u Somboru.
On je ranije izjavio da ce SCG izneti dokaze o pocinjenim zlocinima nad Srbima u BiH ako ona ne odustane od tuzbe.
"Moj je stav potpuno realan - necemo da nasa deca placaju dugove za sulude vivo-eksperimente (bivsih predsednika SRJ i BiH) Slobodana Milosevica i Alije Izetbegovica", kazao je Batic.
Prema njegovim recima, i "neki branioci lika i dela" Milosevica usprotivili su se njegovim izjavama, kao i pojedini "mondijalisti".
"I neki mondijalisti su digli dreku, u smislu da ne treba da diramo BiH, kao da nam je zenica oka", kazao je Batic.

BIH

Esdaun kaznio HDZ zbog nepostovanja reformi obrazovanja

Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u BiH Pedi Esdaun kaznio je u juce sa 40.000 konveribilnih maraka Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ) BiH zbog nepostovanja reformi obrazovanja.
Esdaun je toj stranci ukinuo pet odsto planiranih sredstava za 2003. godinu, sto iznosi 40.000 KM. On je to ucinio jer HDZ u Srednjobosanskom kantonu u Federaciji BiH, do kraja prosle sedmice nije izdala instrukcije o administrativnom ujedinjenju skola na tom podrucju.
Skole u Srednjebosanskom kantonu "pod jednim krovom" bile su podeljene na muslimanske i hrvatske ucionice, ucitelje. Skole su imale posebne ulaze za djake muslimanske i hrvatske nacionalnosti.
U skladu sa najnovijim reformama u oblasti obrazovanja u BiH, sve skole je trebalo da usvoje iste planove i programe nastave za tekucu skolsku godinu, rekao je Esdaun novinarima.
Reforme obrazovanja spadaju u postprijemne obaveze BiH prema Savetu Evrope i takodje su jedan od uslova za pristupanje izradi studije izvodljivosti o pristupanju BiH Evropskoj uniji, rekao je Esdaun.
Prema njegovim recima, 40 hiljada maraka kazne bice iskorisceno za potrebe nastavnika i djaka. Esdaun je najavio nove kazne ukoliko se ne budu postovale reforme obrazovanja u BiH.
Tim reformama "izbacice se politika iz obrazovanja, a ujedinjenje skola znaci da ce u skolama postojati jedna administrativna struktura, jedan direktor i odbor", rekao je Esdaun.

Dovedeno u pitanje finansijsko funkcionisanje Predsednistva BiH

Funkcionisanje Predsednistva BiH moglo bi biti dovedeno u pitanje zbog toga sto je clan tog tela Borislav Paravac za sedam meseci ove godine potrosio celi jednogodisnji budzet, pise danas sarajevski "Dnevni avaz".
Finansijski eksperti ukazuju na to da je rec o problemu kojim bi trebalo da se pozabavi i interna revizija, koja bi trebalo da nacini detaljnu analizu i utvrdi kako je doslo do enormnog prekoracenja budzeta i da predlozi resenja.
Prema nezvanicnim podacima, jedno od mogucih resenja jeste da se izvrsi rebalans budzeta institucija BiH za ovu godinu i Predsednistvu dodeli dodatnih 750.000 konvertibilnih maraka.
Drugi nacin za prevazilazenje teske finansijske situacije u Predsednistvu jeste pozajmica od entiteta (Federacije BiH i Republike Srpske).

Slovenija

Makedonci najpozeljniji susedi za Slovence

Slovenci bi za susedne zemlje najvise voleli da imaju Makedoniju i BiH, pokazala je avgustovska anketa lista "Dnevnik".
Odnose sa Makedonijom, ucesnici ankete ocenili su prosecnom ocenom 3,10, sa BiH - 2,95, a sa Srbijom i Crnom Gorom - 2,76. Izrazito slabom ocenom, 1,86, ocenjeni su odnosi sa neposrednim susedom Hrvatskom.
Kriticko vrednovanje odnosa posebno je doslo do izrazaja kod pitanja koje drzave naslednice bivse SFRJ ne bi zeleli za suseda. Pokazalo se da su udaljene drzave Makedonija i BiH za ucesnike ankete potpuno neproblematicne. Oko cetvrtine anketiranih ne bi zeleli za suseda Srbiju i Crnu Goru, a vise od polovine ne bi zeleli Hrvatsku.
Dve trecine anketiranih smatra da su odnosi Slovenije sa Hrvatskom danas losiji nego pre pet godina, cemu svakako doprinose u poslednje vreme izrazene namere Hrvatske da uvede iskljucivu ekonomsku zonu na Jadranskom moru.

Skokovi u Neretvu u cast finalne faze obnove Starog mosta

Vise od 60 ljudi skocilo je danas u Neretvu sa Starog mosta u Mostaru da bi obelezili pocetak poslednje faze obnove tog mosta iz 16. veka koji su tokom rata u Bosni i Hercegovini porusile hrvatske snage.
Skakaci, ukupno njih 63, dosli su iz svih krajeva BiH, a 12 ih je bilo iz Srbije i Crne Gore. Most se uzdize 20 metara iznad nivoa reke. Prvi danasnji skakac bio je 33-godisnji Dzevat Pasic.
Medju njima je bio i jedan francuski vojnik Sfora, saopstili su organizatori.
Vise hiljada ljudi prisustvovalo je dogadjaju u Mostaru, gradu koji je jos podeljen na hrvatski i bosnjacki deo, osam godina po zavrsetku rata. Dve zajednice zive sa razlicitih strana Neretve, koje spaja Stari most.
Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u BiH Pedi Esdaun takodje je bio prisutan.
Pocetkom rata u Bosni, hrvatske i muslimanske snage borile su se zajedno protiv vojske bosanskih Srba, ali je 1993. izmedju njih izbio 11-mesecni konflikt koji je okoncan pod pritiskom medjunarodne zajednice.
Pre nego sto je porusen Stari most, skakanje sa njega bilo je veoma popularna vestina. Obnova Starog mosta usla je u petak u finalnu fazu. Svi radovi bice zavrseni do kraja godine, ali ce most biti pusten u upotrebu tek u prolece 2004.
Stari most je 1566. godine izgradio Mimar Hajrudin, ucenik cuvenog arhitekte Sinana koji vazi za oca klasicne otomanske arhitekture, koja se nadovezala na vizantijsku tradiciju.
Most je sirok cetiri, a dug 30 metara. Kraj njega su se nalazile dve utvrdjene kule, Kula Halebija na desnoj i Kula Tara na levoj obali Neretve, obe iz 17. veka. Stari most je uvrsten na listu svetske bastine UNESKO-a, ciji eksperti nadgledaju njegovu obnovu vrednu oko 18 miliona eura.

 

Dokumenti podrzavaju tezu BBC

Britaska vlada "doterivala" izvestaje o irackoj pretnji kako bi javnost uverila u opravdanost rata

Britanski premijer Toni Bler zatrazio je da se u dosijeu o irackom naoruzanju snaznije istakne nuklearna pretnja, i to svega nedelju dana pred objavljivanje, pise britanska stampa na osnovu dokumenata iz istrage koju vodi sudija Brajan Hatona.
"Premijer je zabrinut zbog nacina na koji predstavljate nuklearno pitanje" u Iraku, naveo je Blerov direktor za komunikacije Alister Kembel u memorandumu koji je 17. septembra prosle godine uputio predsedniku Zdruzenog komiteta obavestajnih sluzbi Dzonu Skarletu, sto prenose dnevnici "Dejli telegraf" i "Fajnensel tajms".
Kembel je 18. septembra ponovo pokrenuo pitanje iracke nuklearne pretnje, ovaj put u i-mejlu poslatom Skarletu. "Zao mi je sto vas bombardujem ovim, ali strahujem da bi nuklearno pitanje moglo postati centralna tema i, ovako kako je sada obradjeno, nije dobro".
U dosijeu je tada pisalo da bi Iraku, ako bi sankcije bile ukinute odmah, bilo potrebno pet godina za proizvodnju nuklearnog oruzja, ali da bi "taj rok mogao biti skracen, ako bi Irak uspeo da nabavi fisioni materijal u inostranstvu".
Kembel je, u pismu Skarletu od 19. septembra, zatrazio da se u dosijeu napise da bi Irak "mogao da proizvede nuklearno oruzje u roku od godinu-dve", sto je i prihvaceno i uneto u dosije objavljen 24. septembra.
Ovi dokumenti podrzavaju tezu Bi-Bi-Sija da je vlada "doterivala" izvestaje o irackoj pretnji kako bi javnost uverila u opravdanost rata.
Istovremeno, bivsi pripadnik britanske obavestajne sluzbe, general Dzon Voker, ocenio je da je "nezamislivo i neprihvatljivo" to sto je Bler u dosijeu istakao rok od 45 minuta, koliko bi navodno Sadamu Huseinu bilo potrebno da upotrebi hemijsko i biolosko oruzje, jer se ta informacija zasnivala na samo jednom izvoru.
Iracko oruzje za masovno unistavanje "nije bilo razlog, nego izgovor za rat", dodao je Voker u pismu koje je 2. jula uputio sudiji Hatonu, a koje je objavljeno tokom vikenda.
Voker, koji je od 1991. do 1994. godine bio sef vojne obavestajne sluzbe, rekao je da je americka i britanska odluka u jesen prosle godine da u zonama zabranjenog leta sa defanzivnog predju na ofanzivno ponasanje za cilj imala "pripremu bojnog polja".
"To me dovodi do pitanja koje zasluzuje da bude postavljeno: Kada je odluka o ulasku u rat doneta?", navodi Voker.

Iracani skepticni da ce Sadam biti uhvacen

Bivsi iracki lider Sadam Husein verovatno jos uvek menja skroviste na svakih par sati, ali mesta na kojima bi se sakrio je sve manje posle pet meseci bekstva, kazu americki komandanti koji predvode potragu za njim.
"Trenutna procena jeste da se on seli svaka dva sata", rekao je pukovnik Dzejms Hiki (James Hickey), komandant jedinice koja upravlja Huseinovim rodnim gradom Tikritom, u kome se on navodno krije.
"Uhapsili smo mnoge vazne ljude tokom poslednjih par nedelja. On i svi drugi losi momci koji se kriju, ostaju bez prostora gde bi se sakrili. Ako je u mom rejonu, njegovi dani su odbrojani", dodao je Hiki.
Iracani su, medjutim, mnogo skepticniji od Amerikanaca. Grafiti kao "Sadam je duh" i "Sadam je jak u teskim vremenima" jos uvek se mogu videti u nekim delovima Tikrita, gradu u kojem Husein jos uvek ima mitski status.
"Mogu slati milione vojnika, ali nikada ga nece naci. I ako ga nadju, on ce umreti s pistoljem u ruci", kaze jedan Iracanin.

 

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2003 "NOVINE"