Bosna i Hercegovina, protektorat ili drzava

Pedi Esdaun, despot na Drini

Ugledni austrijski nedeljnik "Profil" nedavno je objavio tekst o visokom predstavniku medjunarodne zajednice u BiH Pediju Esdaunu koga je nazvao "Despot na Drini". To nije i jedini tekst objavljen u poslednjih mesec dana, a u kojem je kriticki analiziran Esdaunov pristup problemima u BiH.
Slican clanak objavio je i engleski "Gardijan", dok u Bosni i Hercegovini nedeljnik "Slobodna Bosna" vec nekoliko meseci insistira i upozorava na probleme koji mogu izazvati predstavnici medjunarodne zajednice u BiH i njihov nacin "vladanja" Bosnom.
Vrhunac kampanje "Slobodne Bosne" usmerene prema Esdaunu bila je montirana naslovna strana tog magazina u kojem Esdaun sramno stoji bez odece a na kojoj pise "Go home Paddy!"
Svi navedeni mediji slozni su u jednom, da Esdaun "Bosnom vlada tutorski", da namece odluke i zakone bez konsultacija sa zvanicnicima BiH, te da zvanicnike smenjuje preko noci i pri tom im ne dozvoljava da se u buducnosti bave ikakvim javnim poslovima.
Osim medija, i nezavisna Evropska stabilizaciona inicijativa (ESI) u svom nedavnom izvestaju konstatovala je da "visoki predstavnik Bosnom vlada tutorski kao sto su Britanci nekad vladali svojim indijskim kolonijama".
"Stranci u Bosni odredjuju pravila, namecu ih i kaznjavaju svakog ko ih prekrsi. Stranci donose vazne odluke. Podela pozicija zahteva medjunarodno odobrenje. Kljucne reforme uvode se dekretima. Centralni deo ovog sistema cini Visoki predstavnik (OHR), koji sam moze interpretirati sopstveni mandat i koji onda moze delovati bez pravnih ogranicenja", navodi se u izvestaju ESI-ja.
Medju otpustenim sluzbenicima nalaze se sudije, drzavni advokati, ministri, poslanici, gradonacelnici, jedan sef finansijske policije i drzavne tajne sluzbe.
OHR-u su 1997. godine donatorske zemlje dozvolile da "visoki predstavnik sme kontrolisati zakone i dekretom smenjivati javne sluzbenike". Tako je nekadasnji visoki predstavnik za BiH Karlos Vestendorp koji je na sluzbi u Bosni bio od 1997-99. godine izdavao cetiri dekreta mesecno, Volfgang Petric dvanaest, a Esdaun oko cetrnaest.
S druge strane, u OHR-u u Sarajevu smatraju da "Esdaun koristi svoju moc kako bi Bosance brze odveo u Evropu".
Esdaun do sada nije komentarisao pisanja medija u BiH, a za agenciju Beta kratko je objasnio: "Nikada ne komentarisem uredjivacku politiku jednog lista. Ipak sve novine citam bez obzira sta pisu o meni".
Jedini komentar koji je sadasnji visoki predstavnik dao na pisanje medija bio je za "Gardijan" koji ga je u svom nedavno objavljenom tekstu nazvao "maharadzom" i uporedio britanski nacin vladanja Indijom pocetkom 19. veka sa sadasnjim ponasanjem medjunarodne zajednice u BiH. "Moj je posao, da ostanem bez posla", naveo je Esdaun u pismenoj formi tom uglednom engleskom listu i istakao kako on upravo radi na smanjivanju OHR-a.
I u nedavno objavljenom izvestaju medjunarodne krizne grupe za BiH (ICG) navodi se da ce "finalna faza zakasnelih medjunarodnih napora da se izgradi samoodrziva drzava BiH biti ispunjena paradoksom" odnosno "da bi otisli iz BiH, njeni inostrani cuvari morace se jos snaznije u njoj angazovati".
Ipak, za razliku od ESI-ja i spomenutih evropskih i bosanskih medija, ICG za BiH smatra da aktuelni visoki predstavnik dobro procjenjuje koje su mu naredne obaveze i aktivnosti i da ih temeljito realizuje.
Sam Esdaun smatra da se prisustvo medjunarodne zajednice treba okoncati sto je pre moguce, jer "BiH ne moze u Evropu sa institucijom visokog predstavnika".
Esdaun je u kracem razgovoru sa novinarima u Sarajevu kazao da svoja ovlastenja koristiti samo kad mora i da to cini nerado, te da su poslednje kritike na racun rada OHR-a samo "prasina koja se digla zbog brzog tempa putovanja Bosne prema Evropi".
Upitan, kolika je realna potreba za prisustvom medjunarodne zajednice u BiH, Esdaun je izjavio da je "medjunarodna zajednica prisutna u BiH samo zato sto to trazi narod te zemlje", te da ce napustiti BiH kada gradjani to budu od njega zatrazili.

Merima Spahic
Sarajevo

NAGRADNO PITANJE

Ko li je dobio ugovore za naftu iz Iraka?

Irak je potpisao nove ugovore o izvozu sirove nafte sa stranim kompanijama, saopstio je zvanicnik za naftu privremene uprave u Iraku.
To je drugi niz ugovora o prodaji iracke nafte od svrgavanja rezima irackog predsednika Sadama Huseina.
Zvanicnik drzavne agencije za prodaju nafte u Iraku (SOMO) rekao je da su ugovori za period od 1. avgusta do 31. decembra potpisani sa evropskim rafinerijama "Sel", BP i "TotalFinaElf SA" i vodecim americkim firmama "Sevron-Teksako", "Konoko-Filips", "Valero enerdzi", "Maraton oil" kao i sa kompanijom iz grupe "Micubisi" koja kupuje naftu za japanske rafinerije.
Taj zvanicnik je dodao da se uskoro ocekuje i potpisivanje ugovora sa komapnijom "Ekson Mobajl". On, medjutim, nije naveo koje su kolicine sirove nafte predvidjene ugovorima.
Irak je prosle nedelje potpisao prve ugovore o prodaji nafte, nakon svrgavanja rezima Sadama Huseina.

SAD ozbiljno intervenisu u zemljama sa kojima imaju vojne veze

Geopolitika oblikuje ekonomsku politiku SAD

Usred finansijske krize u Argentini 2001, americki ekonomista Dejvid Hejl predlozio je Buenos Ajresu da, ako zeli da mu Vasington "pruzi slamku spasa", ubedi americku vojsku da postavi bazu na njenom tlu.
Bila je to pola sala-pola zbilja posto, kako kaze Hejl, SAD ozbiljno intervenisu u zemljama sa kojima imaju vojne veze. Zato je Juzna Koreja dobila americku pomoc za vreme azijske finansijske krize 1997/98, a Tajland i Indonezija nisu.
Hejlovu teoriju dokazuju i skorija desavanja oko rata u Iraku - americki ministar finansija Dzon Snou slozio se sa velikim japanskim kupovinama dolara kojima Tokio nastoji da spreci jacanje jena stetno za izvoznike, navodi Rojters.
Kina, koja se za razliku od Japana uzdrzala od podrske ratu u Iraku, nalazi se, medjutim, pod pritiskom Snoua, americkih zakonodavaca i predsednika americke Uprave za federalne rezerve Alena Grinspena da revalvira svoju valutu i smanji suficit u trgovini sa SAD koji dostize 103 milijarde dolara.
"Izgleda sasvim jasno da je svako ko pomaze Americi nedodirljivi prijatelj", kaze vodeci ekonomista tokijske firme "ING fajnensel markets" Ricard Dzeram.
Japan sa deflacijom i "tovarom" nenaplativih zajmova ima teskoce i znatna apresijacija jena bi, slazu se ekonomisti, umanjila efekete slabog ekonomskog rasta koji se belezi u poslednje vreme. Stoga je Japan u prvoj polovini godine potrosio na intervencije na deviznim trzistima 59 milijardi dolara.
Snou je japanske prodaje jena za dolare prihvatio relativno mirno - izjavio je da bi devizne intervencije trebalo svesti na minimum ali da ne treba biti preterano kritican s obzirom na japanske probleme.
Analiticari su ubedjeni da bi Snou imao mnogo manje razumevanja da se Japan prikljucio Nemackoj i Francuskoj i usprotivio ratu u Iraku.
Vasington se ne stidi sto vezuje geopolitiku i ekonomsku politiku, odnosno sto, kako kazu posmatraci, na primer ugovorima o slobodnoj trgovini nagradjuje saveznike. To dokazuje i potpisivanje sporazuma sa Australijom, koja je poslala trupe u Irak, ali ne i sa Novim Zelandom, protivnikom rata.
Irak, medjutim, nije jedino politicko pitanje koje utice na americku ekonomsku politiku. Tako je SAD potrebna pomoc Kine u medjunarodnoj krizi oko nuklearnog programa Severne Koreje i ta potreba nadmasuje zelju SAD da vide revalviran juan.
Iako se neki iz americke preradjivacke industrije zale da ih Kina istiskuje iz biznisa, znacajan broj firmi bi trpeo stetu od skupljeg juana (za dolar se dobija oko 8,28 juana). Vol-Mart, na primer, godisnje kupi u Kini robu vrednu vise od deset milijardi dolara.
Pored toga, vise od polovine kineskog izvoza potice iz fabrika koje su u vlasnistvu americkih i multinacionalnih firmi. Zato, ali i zbog Severne Koreje, kurs juana jos neko vreme nece biti "kamen spoticanja" u odnosima SAD i Kine.
Sto se tice Japana, s trenutnim kursom od 118/119 jena za dolar mogu da zive i SAD i Japan. Medjutim, Vasington bi tesko mogao da tolerise dalje slabljenje japanske valute, recimo do 130 jena za dolar, zbog stete koju bi to pricinilo americkim proizvodjacima automobila i drugim industrijama, ocenjuju analiticari.

Neko zeli da pokori BBC zbog njegove smelosti

Direktor britanske radio-televizije Bi-Bi-Si (BBC) Gevin Dejvis ocenio je da se ulazu napori da se ta stanica "pokori", posto je imala "smelosti da zauzme drugaciji stav" prema pojedinim postupcima "vlade i njenih pristalica".
"Nas integritet je napadnut i mi smo kaznjeni jer smo zauzeli drugaciji stav", ocenio je Dejvis u tekstu u "Sandej telegrafu".
On je dodao da "pojedinci nagovestavaju da sistem koji vec 80 godina stiti Bi-Bi-Si, treba izmeniti i zameniti spoljnim regulatorom koji ce ga "pokoriti'".
Opstanak Saveta guvernera Bi-Bi-Sija, koji garantuje nezavisnost tog medija, doveden je u pitanje zbog stava stanice tokom iracke krize u kojoj se suprotstavila vladi Tonija Blera u vezi sa navodnim irackim oruzjem za masovno unistavanje.
Predlozeno je i da se Bi-Bi-Si stavi pod kontrolu OFCOM-a, tela koje je nadlezno za regulisanje telekomunikacija i radio-difuziju u Velikoj Britaniju.

Tokio najskuplji u svetu, Pariz u Evropi

Tokio je jos uvek najskuplji grad u svetu, ali je porast vrednosti evra prema dolaru pogurao Pariz na sedmo mesto, ispred Londona, koji je deseti, navodi se u polugodisnjem izvestaju studijske grupe britanskog nedeljnika Ekonomist (The Economist).
Iako je sedam evropskih gradova medju 10 najskupljih u svetu, Tokio i Osaka i dalje drze prvo i drugo mesto, koja su osvojile jos 1991, kaze se u dokumentu grupe Ekonomist intelidzens junit (The Economist Intelligence Unit-EIU).
Treci na listi je Oslo, norveska prestonica koja je sa tog mesta na petu poziciju potisnula Hongkong i tako postala najskuplji grad u Evropi.
London, koji je dugo bio najskuplji glavni grad u Evropskoj uniji, zamenio je mesto sa Kopenhagenom (sada na 6. mestu), a Pariz se nalazi na najvisoj poziciji medju prestonicama clanica evrozone.
Zbog slabljenja dolara prema evru americki gradovi su postali relativno jeftiniji od evropskih, vidi se u ovom rangiranju u kojem su uporedjene cene i proizvodi u 134 svetska grada u poredjenju sa indeksom 100 dodeljenom Njujorku.
Tako se desilo da se Njujork, koji je i dalje najskuplji u SAD, nasao tek na 13. mestu svetske rang liste, dok je Cikago na 16, a Los Andjeles na 19. poziciji.
Ekonomski problemi koji pogadjaju Juznu Ameriku doprineli su da zivot u tamosnjim gradovima postane jos jeftiniji u poredjenju sa severnoamerickim.
Sjudad Meksiko, na 56. mestu, pao je za 41 pozicija u poslednjih godinu dana, a znatno su nize i glavni grad Venecuele Karakas, na 107. i Urugvaja Montevideo, koji zauzima 114. mesto.

 

Ekonomske neprilike

Broj nezaposlenih u SAD sve veci

Americka ekonomija je pocela da dobija na snazi, ako je verovati ekspertima, medjutim, to ne misli i veliki broj nezaposlenih, ukljucujuci one koji su ostali bez posla za vreme recesije pre dve godine i jos nisu nasli novi.
Americki ekonomski zvanicnici nedavno su saopstili da je recesija zavrsena pre nepune dve godine, u novembru 2001. Ali, nezaposlenost ne opada vec raste i kreatori politike pocinju da misle da se ponavlja stanje koje je bilo nakon recesije 1990-91.
Kada se ta recesija zavrsila, stopa nezaposlenosti je bila 6,8 odsto i, umesto da pada, stopa je stabilno rasla u narednih godinu dana da bi u junu 1992. dostigla najvisi nivo od 7,8 odsto. Stopa nezaposlenosti se nije spustila ispod 6,8 odsto sve do avgusta 1993. ili vise od dve godine posto se recesija zavrsila.
Visoki funkcioner americke Uprave za federalne rezerve (FED) Ben Bernanke izjavio je da ce stopa nezaposlenosti ostati visoka, oko tekuceg nivoa od 6,4 odsto do kraja godine da bi tokom 2004. postepeno opala na sest odsto.
Ekonomisti se slazu sa zvanicnikom FED-a i kazu da prvo treba da se uoci rast traznje koji ce uveriti sektor biznisa da je oporavak zaista tu sto ce doprineti promeni ponasanja biznismena i doneti nova zaposljavanja.
Kompanije su, kako isticu analiticari, oprezne i ne zure sa primanjem novih radnika delom i zato sto im veliki rast produktivnosti s kraja devedesetih godina proslog veka omogucava da zadovolje traznju trzista i bez novih zaposlenih. Rezultat su, uprkos ekonomskom oporavku, najveca nezaposlenost za devet godina i desetine hiljada Amerikanaca koji su vec dve ili tri godine bez posla.
U zvanicnim krugovima ipak provejava optimizam - ministar finansija Dzon Snou (John Snonj) istakao je da se vide "dobri znaci da ekonomija krece" a inace oprezni predsednik FED-a Alen Grinspen (Alan Greenspan) primetio je da je "statistka za statistikom bolja nego sto se ocekivalo sto je obicno znak da se stvari menjaju".
Dobar pokazatelj su i najniza potrazivanja po osnovu nezaposlenosti od februara - ispod 400.000 sto je granica koju ekonomisti smatraju za znak slabe ekonomije.

 

Cekanje na makedonskoj granici skraceno na jedan sat

Na granicnom prelazu Tabanovce-Presevo, juce se za ulazak iz Srbije u Makedoniju ceka jedan sat, sto je znatno krace nego proteklih dana.
"Najduze vreme cekanja od juce je jedan sat, dok je juce bilo i do pet sati", izjavio je nacelnik policijske stanice na granicnom prelazu Tabanovce, kapetan Slave Janevski.
Najvece guzve prave turski drzavljani, koji zbog velikih dazbina na granici u Bugarskoj, putovanja izmedju zapadne Evrope i Turske obavljaju preko Makedonije i Grcke.
Pogranicna policija kaze da je kapacitet ovog granicnog prelaza 3.000 vozila dnevno, ali da je proteklog vikenda zabelezen broj od preko 10.000 vozila koja su usla u Makedoniju.
"Nemamo dovoljno kapaciteta da primimo toliko putnika tokom jednog dana. Radimo i prekovremeno, ali ne mozemo sve da postignemo", izjavio je Janevski.
On je apeloveao na putnike da koriste radne dane za ulazak u Makedoniju da bi smanjili vreme cekanja, jer su najvece guzve zabelezene tokom vikenda.
Makeodnska policija je saopstila da su i na granicnom prelazu Pelince-Prohor Pcinjski prethodna dva dana putnici cekali po pet sati.

BIJELjINA

Pocelo sudjenje optuzenima u slucaju Orao

Sudjenje optuzenima za krsenje embarga Ujedinjenih nacija na izvoz oruzja u Irak iz remontnog zavoda "Orao" pocelo je danas u bijeljinskom Osnovnom sudu.
Prvi pretres trajao je nepunih sat vremena, jer nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za pocetak sudjenja, buduci da se u sudnici nisu pojavila dvojica od 17 optuzenih.
Na sudjenju se nisu pojavili direktor marketinga "Orla" Goran Santrac i penzionisani general Vojske Republike Srpske Radoslav Pandzic, koji sada zivi u Srbiji. Santracevi branioci rekli su da ce se on odazvati pozivu suda nakon godisnjeg odmora, dok se u Pandzicevo ime na sudjenju nije niko pojavio.
Zamenik tuzioca Dusanka Racanovic rekla je da ce, na sledecem pretresu, ukoliko se Pandzic ponovo ne pojavi, zatraziti razdvajanje postupka koji se vodi protiv njega od procesa protiv ostalih 16 optuzenih.
Pocetak procesa u Bijeljini pratili su i predstavnici Kancelarije Visokog predstavnika UN.
Stotinak zaposlenih u "Orlu" takodje je zelelo da prisustvuje pocetku sudjenja, ali je zbog malog broja mesta u sudnici samo mali deo njih mogao to i da ucini.
Bijeljinsko Osnovno javno tuzilastvo podnelo je 14. marta optuznicu protiv pet rukovodilaca remontnog zavoda "Orao", sest vojnih funkcionera i sest nizerangiranih sluzbenika Carine Republike Srpske zbog krsenja embarga UN na izvoz oruzja Iraku.
Sudjenje se nastavlja 15. septembra.

SARAJEVO

Delegacija Komesarijata za izbeglice SCG u Sarajevu

Komesari za izbeglice Srbije i Crne Gore Ozren Tosic i DJordjije Scepanovic posetice danas Sarajevo na poziv ministra za ljudska prava i izbeglice Mirsada Kebe.
U saopstenju iz Komesarijata za izbeglice Republike Srbije navodi se da ce teme razgovora biti potpisivanje bilateralnog sporazuma o dvostranom povratku izbeglica i potpisivanje pisma o namerama za razmenu baza podataka od znacaja za resavanje izbeglickih problema dve drzave.
Pored toga bice reci i o potrebi i mehanizmima za sto skorije potpisivanje bilateralnog sporazuma o medjusobnoj pravnoj pomoci, kao i o tome da li postoji zajednicki imenitelj Sarajeva i Beograda kao reakcija na nedavni zakljucak hrvatske vlade o stambenom zbrinjavanju povratnika, najavljeno je iz Komesarijata.
U delegaciji Komesarijata za izbeglice Srbije bice i pomocnik komesara Dejan Keserovic.

IRAK-HUSEIN

Dousniku koji je odao bracu Husein preti osveta

Ljutiti stanovnici Mosula, grada na severu Iraka, zapretili su juce da ce se osvetiti plemenskom vodji Navafu al Zaidanu, vlasniku kuce u kojoj su u utorak sinovi svrgnutog predsednika Sadama Huseina ubijeni u raciji americkih trupa.
"To je izdajnik svoje otadzbine i svoje vere", rekao je vlasnik jedne bakalnice koja se nalazi tacno preko puta kuce seika Zaidana i koja je delom ostecena u napadu.
Bilo da su pristalice rezima Sadama Huseina ili ne, vise stanovnika Mosula smatra Zaidana za izdajicu i dousnika koji je, kako se sumnja, obavestio Amerikance da se Udaj i Kusaj Husein nalaze kod njega, ne bi li dobio obecanu nagradu od 30 miliona dolara.
"Navaf, njegov sin i novac koji je dobio zavrsice u grobu", rekao je seikov sused.
Amerikanci nisu potvrdili da je seik bio njihov izvor, ali to nisu ni demantovali.
Na pitanje sta se dogodilo sa dousnikom koji je javio gde su braca Husein, jedan visoki oficir 101. vazdusne divizije stacionirane u Mosulu odgovorio je: "Pazicemo na nase izvore."
Vlasnik jednog restorana u tom gradu Akraf Haled kaze da se "na dousnike gleda isto kao na ubice". "A Iracani vecinom smatraju da ubicu treba ubiti", dodao je on.
Pedesettrogodisnji Abdel Karim al Jazbaki, agent za nekretnine koji je Zaidanu prodao kucu u Mosulu, ne iskljucuje mogucnost da je upravo on odao bracu.
"Navaf i njegova porodica su mi prijatelji, ali on nije odoleo ponudi od 30 miliona dolara, sto je primamljivo", ocenio je Jazbaki.
"Sada sigurno zivi u strahu, pod zastitom Amerikanaca. Ne verujem da moze mirno da spava. Svi ga smatraju za izdajnika", kazao je on. "Neki zele da im ime udje u istoriju. Navaf je usao u istoriju, ali na pogresna vrata", dodao je trgovac nekretninama.
Mada kaze da je licno protiv osvete, izrazio je bojazan za porodicu Zaidan - Navafa, njegovog brata i sina, koje takodje verovano cuvaju Amerikanci.

Koliko americke obavestajne sluzbe znaju o bin Ladinovij organizaciji

Al Kaida, Hidra sa mnogo glava

Al Kaida danas nije samo teroristicka organizacija sa hijerarhijskim uredjenjem na cijem je celu Osama bin Laden.
Ona u stvari, pise Asosijejted pres, podseca na Hidru, mitsko cudoviste sa mnogo glava: operativci sa vrha, verski motivisani gerilci skloni autonomiji, drugoligasi sa smrtonosnim namerama poput neuspelog bombasa Ricarda Rida koji je bombe krio u cipelama.
Al Kaida je veliki pokret sa mnogo raspolozivih sredstava u svetu.
U izvestaju o Bin Ladenovoj organizaciji, koji je objavljen u cetvrtak na osnovu informacija americkih obavestajnih sluzbi i bezbednosnih organizacija, nalazi se detaljna analiza sposobnosti Al Kaide.
Ova organizacija dejstvuje na najmanje cetiri nacina, navodi se u izvestaju.
- Pristup "od vrha ka dole" uz pomoc iskusnih operativaca, kao u napadima na SAD 11. septembra 2001. Za neke od ovih napada potrebne su godine planiranja.
- Treniranje "amatera" poput Rida, za relativno nesofisticirane napade.
- Obezbedjivanje direktne podrske lokalnih pristalica. Na primer grupe Jordanaca koji su planirali da napadnu americke i izraelske mete u Amanu. Napad, koji je bio planiran za proslavu milenijuma, sprecile su bezbednosne sluzbe a neki visoki operativci Al Kaide su optuzeni.
- Obezbedjivanje dugotrajne podrske gerliskim grupama.
"Njene organizacione i komandne strukture, u kojima ucestvuju brojni aktivisti koji nisu zvanicno clanovi organizacije, otezavaju utvrdjivanje gde se zavrsava Al Kaida a pocinju druge radikalne grupe", navodi se u izvestaju.
Od zavrsetka izvestaja, pre sedam meseci, zvanicnici antiterostistickih organizacija tvrde da je Al Kaida znatno oslabljena ali da priznaju da ostaci organizacije i dalje mogu da im naskode.
Od napada na SAD veliki broj vodja grupe pojavio se u Iranu ili Pakistanu. Samo se za Bin Ladena i njegovog zamenika Ajmana al Zahavrija misli da se nalaze negde izmedju Avganistana i Pakistana.
Oni koji su se nalazili u Pakistanu su mahom uhapseni, dok je status grupe u Iranu za sada nepoznat.
Samoubilacki bombaski napadu u maju u Saudijskoj Arabiji i Maroku pokazuju kakve operacije Al Kaida moze da prihvati. U napadima na komplekse zgrada u Saudijskoj Arabiji u kojima zive zapadnjaci poginule su 34 osobe, ukljucujuci i devet bombasa.
Americki zvanicnici za borbu protiv terorizma tvrde da postoje dokazi da je Al Kaida finansirala i vodila napade u Maroku u kojima su 44 osobe poginule, ukljucujuci i 12 bombasa.
Tesko je utvrditi stvarnu velicinu Al Kaide.
"Iako je broj veoma umesnih i posvecenih osoba, vernih Bin Ladenu, opao posle napada 11. septembra, organizacija u celini je mnogo veca, sa desetinama hiljada onih koji su obucavani u kampovima u Avganistanu", navodi se u izvestaju.
Americki zvanicnici procenjuju da je u periodu od 1996. do 2001. godine kroz kampove u Avganistanu proslo oko 20.000 ljudi.
"Intervjui obavestajaca pokazuju da je Al Kaida okupila hiljade pristalica koji su prikupljali sredstva, planirali i izvrsavali napade", navodi se u izvestaju i dodaje da je u SAD u trenutku napada postojala mreza pristalica.
Ali i Al Kaida je pretrpela vece udarce. Njeni kampovi u Avganistanu su bombardovani a veliki broj komandanata uhapsen.
Hapsenje Kalida Saika Mohameda se jos uvek oseca u organizaciji, kazu americki zvanicnici. Prema novim informacijama, on je povezan i sa napadima na Svetski trgovinski centar 1993. godine.
U izvestaju se navodi i da interesovanje grupe za nekonvencionalna oruzja nije nestalo, kazu zvanicnici. Clanovi Al Kaide eksperimentalisali su sa otrovima i radioaktivnim oruzjem.

KUBA I EVROPSKA UNIJA

Kastro odbio pomoc EU

Evropska komisija izrazila je juce zaljenje zbog toga sto je kubanski predsednik Fidel Kastro odbio humanitarnu pomoc Evropske unije.
Kastro je tokom svog govora povodom 50-godisnjice podizanja revolucije u Santijago de Kuba rekao da se vlada Kube odrice svake pomoci koju moze da im ponudi EU.
Kastro je dodao da ce njegova zemlja prihvatiti pomoc jedino od zemalja u regionu, nevladinih organizacija i evropskih pokreta solidarnosti "koji Kubi ne postavljaju politicke uslove".
EU je najvec trgovinski i investicioni partner Kube, kao i glavni izvor turistickog prihoda.
Evropska komisija je od 1993. godine iz budzeta EU Kubi dala oko 145 miliona evra.

IRAK

Ubijen 50-ti americki vojnik u Iraku

Jedan americki vojnik je poginuo juce u Bagdadu, saopstila je vojska SAD i navela da je to 50. njen vojnik poginuo u akciji od 1. maja, kada su zvanicno okoncane borbe u Iraku.
Jos trojica vojnika su povredjena od kojih jedan teze.
Rojtersovi izvestaci su videli da je americko vozilo "hamvi" pogodjeno bombom ili granatom sa nadvoznjaka na jednoj od glavnih raskrsnica.
Americki oficir koji se nalazio na licu mesta rekao je da su dvojica vojnika iz njegove jedinice tom prilikom tesko povredjena. Jedan od njih je kasnije umro.
Centralna komanda americke vojske je saopstila da je eksploziju izazvala naprava kucne izrade.
"Auto je poslat po vodu. Dok se vracao, neko je na njega ispalio granatu", izjavio je porucnik Brajan Rajan.
Dvojica ranjenih vojnika su se vec vratila na duznost.

 

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2003 "NOVINE"