Nezavisne Novine

Kanada

SARS ponovo u Torontu

Srednja skola u karantinu

Najopseznije mere predostroznosti povodom ponovnog pojavljivanja SARS-a u Torontu, preduzete su u srednjoj katolickoj akademiji velecasni Majkl MkGivni u Markamu. Za preko hiljadu pet stotina njenih ucenika i nastavnog osoblja nalozen je karantin u trajanju od deset dana zato sto se sumnja da je jedan ucenik oboleo. On ima simptome nalik onima koji karakterisu atipicnu upalu pluca, mada dijagnoza jos uvek nije potvrdjena.
Kako su rekli zvanicnici u saopstenju izdatom pocetkom nedelje, ovo vazi za sve koji su se nalazili na nastavi izmedju 21. i 23. maja.
Nadlezni organi nastavljaju napore da udju u trag kretanjima tog ucenika, mada su svesni da ce biti prakticno nemoguce identifikovati sve koji su dosli u kontakt sa njim. Potvrdjeno je samo da postoji direktna povezanost sa opstom bolnicom Nort Jork, u kojoj su se pojavili novi slucajevi pre nekoliko nedelja.
Skola ce biti zatvorena do 3. juna.
Skoro pet hiljada ljudi nalazi se u karantinu, sa tendencijom porasta. Broj verovatno obolelih blago se povecao, tako da ih ima 12, a kod jos 24 osobe se sumnja da su zarazeni.
U cetiri bolnice na cetiri razna kraja grada oformljene su specijalizovana odeljenja za lecenje ove bolesti. St. Majkls, Nort Jork, kampus Vilijam Osler u Etobikoki i Opsta bolnica u Skarborou nameravaju da razmenjuju neophodne lekove i opremu, a sacinice i plan za premestanje bolesnika iz jedne bolnice u drugu, u zavisnosti od potreba. Najtezi slucajevi bice smesteni u bolnici St. Majkls.
Predsednik bolnice St. Majkls Dzef Lozon istakao je da se na ovaj nacin vrsi bolja koordinacija za borbu protiv SARS-a.
Ministar za zdravlje Toni Klement rekao je da su cetiri bolnice izdvojene kako bi se omogucilo lakse otkrivanje i izolovanje obolelih od SARS-a u ovom novom talasu, ali i nesmetano lecenje ostalih pacijenata.

Socijalna pomoc u Ontariju

Realna vrednost pomoci opala za vise od jedne trecine

Najnovije analize pokazuju da je realna vrednost socijalne pomoci u Ontariju opala za vise od jedne trecine u poslednjih osam godina. Prvo su konzervativci dosavsi na vlast 1995. godine, smanjili visinu ovog primanja za nesto iznad 21 odsto i zamrzli ih na tom nivou, a ostatak je odradila inflacija.
Trenutni bazicni iznos socijalne pomoci u provinciji je 14.136 dolara godisnje, ali korisnici dobijaju jos oko cetiri hiljade po drugim osnovama. Ukupna svota je daleko ispod granice siromastva, koju Institut Frejzer racuna od 21 hiljade dolara, a jos je dalje od iznosa od 34.500 dolara, koji Statisticka sluzba racuna kao najniza primanja.
Cinjenice, medjutim, govore da ova primanja nisu dovoljna za zadovoljavanje osnovnih egzistencijalnih potreba, posebno kada su u pitanju viseclane porodice. Troclana porodica, recimo, moze da dobija maksimalno 554 dolara za placanje kirije, sto nikako nije dovoljno za pristojno stanovanje, narocito u velikim gradovima. Najcesce se stedi na odeci i hrani, kako bi mogla da se plati visoka kirija.
U studiji se procenjuje da sve veci broj beskucnika i korisnika narodnih kuhinja dolazi upravo stoga sto ti ljudi nisu u stanju da se izdrzavaju sa novcem koji dobijaju na racun socijalne pomoci. Autori zakljucuju da je potreban radikalan zaokret u politici za smanjivanje siromastva. Oni se, izmedju ostalog, zalazu da se ukine dozivotna zabrana primanja socijalne pomoci zbog zloupotreba.
Studija je radjena za potrebe Kanadskog centra za politicke alternative, a radili su je ljudi iz Banke hrane iz Toronta.

Konzervativci o imigrantima

Ivz se zalaze da svaki novodosli provede pet godina van Toronta
Uprkos tome sto se jos ne zna kada ce se odrzati izbori u Ontariju, premijer Ivz je izneo jos jedan stav za koji ce se zalagati njegova Konzervativna stranka. On je rekao da ce vlada, ukoliko ostane u rukama iste stranke, nastojati da imigranti koji dodju u provinciju, provedu bar pet godina van Toronta, sa obavezom da u istom mestu zive i rade. Premijer je rekao da postoji odredjena slicnost sa nacinom na koji vlada obezbedjuje zaposljavanje buducih lekara za pojedine delove provincije u kojim su oni deficitarni kadar - program predvidja dobijanje stipendije samo ako se prihvati obaveza da se pet godina provede u tim oblastima.
Sudeci po premijerovim recima, vlada ce insistirati da to bude sastavni deo dogovora izmedju provincijske i federalne vlade po pitanju imigracije.
Za razliku od ostalih provincija, koje su ili postigle dogovor sa federalnom vladom ili rade na tome, u Ontariju nije mnogo ucinjeno po tom pitanju. Kvebek, recimo, tacno je precizirao koji profil imigranata zeli i predstavnici te provincije u inostranstvu pomazu u selekciji njenih novih potencijalnih stanovnika. Ministar za imigraciju Denis Koder kritikovao je ontarijsku vladu zbog odugovlacenja, ali Ivz odbacuje optuzbe tvrdeci da je sa premijerom Kretjenom o tome razgovarao vec pri njihovom prvom susretu, pre godinu dana.
Zamerke premijera Ivz na racun federalne vlade ticu se nedoslednog resavanja proterivanja ilegalnih imigranata i smanjivanja sredstava za programe ucenja jezika.
Ontario je najprivlacniji deo zemlje za dve trecine novodoslih stanovnika, a u Torontu se naseli najveci broj njih. Upravo zbog toga, po recima premijera Ivza, provincija zeli da se postuju njene potrebe i kriterijumi pri odobravanju ko sve moze da dodje i gde moze da zivi u provinciji.

Koder o Ivzovoj izjavi

Pitanje imigracije treba zajednicki resavati

Denis Koder, federalni ministar za drzavljanstvo i imigraciju, prokomentarisao je izjavu ontarijskog premijera Ivza o pitanju novodoslih stanovnika. Ivz je, naime, izjavio da ukoliko konzervativci ponovo formiraju vladu u Ontariju, on ce se zaloziti da provincija bude u mogucnosti da odredi ko od novodoslih moze da se naseli u njoj.
Koder je rekao da ga najvise pogadja nacin na koji je Ivz ovo pitanje koristi u okviru izborne platforme. "Tu nema prostora za preuzimanje moci, vec se tu pre svega radi o tome da svako mora da odradi svoj deo", naglasio je Koder pred parlamentarnim komitetom za imigraciju.

Poboljsanje trgovinskog i turistickog tranzita

Federalna i ontarijska vlada zajedno su najavile plan za poboljsanje trgovinskog i turistickog tranzita na najzagusenijem granicnom prelazu sa Amerikom, mostu Ambasador.
Tim povodom, ontarijski ministar saobracaja Frenk Kliz rekao je da ce, uz doprinos kontinuiranom privrednom prosperitetu provincije, inicijativa ujedno mnogo znaciti i za podizanje kvaliteta zivota u Vindzoru.
Provincija preuzima punu odgovornost za odredjene sekcije autoputa koje vode do mosta, sto podrazumeva njegovo prosirivanje i radove na trotoarima, koji ce uticati na povecanje sigurnosti pesaka.
Obe vlade ce izdvojiti po 150 miliona dolara u narednih pet godina.

Nije sve tako crno

Laboratorije potvrdile da je samo jedna krava obolela

Laboratorijski nalazi za sada pokazuju da je od bolesti ludih krava obolela samo jedna krava. Kod ostalih grla iz tog krda nisu pronadjeni znaci bolesti, mada ce mnoge zivotinje, za svaki slucaj, biti poslate na klanje, a uzorci tkiva na proveru.
Ministarka za poljoprivredu iz Alberte Sirli MkKlilan odmah je prokomentarisala da su vesti ohrabrujuce, ali da to nikako ne znaci da se prekida postupak oko utvrdjivanja otkud se bolest pojavila.
Glavni provincijski veterinar dr Dzerald Olis smatra da je vest fantasticna. On se ogradio da ovo tek treba da bude i zvanicno potvrdjeno jer su proveravana samo grla sa farme na kojoj je obolela krava provela poslednjih godinu dana. Ako se uzme u obzir da period inkubacije bolesti kod koje se mozdano tkiva pretvara u sundjerastu masu, moze biti izmedju dve i osam godina, onda svakako treba sa sigurnoscu utvrditi gde je sve doticna krava do sada zivela.
I sam farmer cija je krava obolela, Marvin Pister, istice da je ovo saznanje primio sa olaksanjem, jer je to dobra vest za celokupno stocarstvo.
Krantin se svakog dana prosiruje na nove farme, tako da su u ovom trenutku takve mere primenjene na sedamnaest farmi, dvanaest u Alberti, tri u Britanskoj Kolumbiji i dve u Saskacuanu.

Reakcije na bolest ludih krava u Kanadi

MkLilan kritikuje medije za unosenje panike u javnost

Kanadska ministarka za zdravstvo Eni MkLilan smatra da su mediji umnogome krivi za podsticanje sve veceg straha u javnosti od SARS-a i bolesti ludih krava.
Po njenom misljenju, ovo sto se desava u Kanadi ni u kom slucaju se ne moze porediti sa onim sto je svojevremeno bilo u Velikoj Britaniji, te naglasava da se pojedini mediji ponasaju neodgovorno kada izjednacavaju milion zarazenih krava sa svega jednim slucajem u Kanadi. Ona citira naucnike koji tvrde da je opasnost od konzumiranja kanadske junetine mnogo manja nego sto je ikada bila u Velikoj Britaniji i zamera sto javnost nije sa tim dovoljno jasno upoznata.
Ministarka MkLilan naglasava da je za zdravlje stanovnistva veoma bitna i psiholoska komponenta, pa insistira da se i o tome povede vise racuna. I ona, ali i ostale njene nadlezne kolege, ministri za zdravlje i poljoprivredu, kazu da bi bilo dobro kada bi se malo veca paznja poklonila saradnji koju oni ostvaruju u savladjivanju problema koji su ih snasli.

Poslednjih meseci pred povlacenje

Premijeru Kretjenu predstoji dinamicna diplomatska aktivnost

Premijer Zan Kretjen bice narednih meseci veoma angazovan na medjunarodnoj politickoj sceni. Prvo ce prisustvovati samitu zajedno sa predstavnicima Evropske zajednice, 28. i 29. maja u Grckoj, a zatim ce otputovati u Rusiju, gde ce biti gost na obelezavanju 300. godisnjice Sankt Petersburga. Ocekuje se da ce tom prilikom razmeniti misljenja po pitanju Iraka sa celnicima SAD-a, Francuske, Nemacke i Rusije.
Pocetak juna rezervisan je za skup na najvisem nivou osam najvecih svetskih sila, G-8, u francuskom gradu Evijanu. Postoji verovanje da ce ovaj susret drzavnika biti iskoriscen za prevazilazenje nesuglasica koje postoje oko Iraka, kao i za usaglasavanje stavova po najvaznijim medjusobnim i svetskim pitanjima, ukljucujuci i pitanje kredibiliteta Ujedinjenih nacija.
Upuceni najavljuju da ce premijer Kretjen, kao veteran ovih skupova, uciniti sve da se sa samita ode sa jasno utvrcenim stavovima, postignutim konsenzusom svih ucesnika.
Tih prvih dana juna, premijer Kretjen ce prisustvovati i zvanicnom otvaranju memorijalnog centra u Normandiji, posvecenog uspomeni na 26 hiljada kanadskih vojnika koji su ucestvovali u saveznickom iskrcavanju 1944. godine.
Na jesen, premijer Kretjen bi trebalo da ucestvuje na Americkom samitu, koji ce se odrzati najverovatnije u Meksiku. Takodje, na jesen on ce predvoditi kanadski poslovni tim koji odlazi u Kinu i Indiju, prisustvovace sastanku azijsko-pacifickog ekonomskog foruma na Tajlandu i samitu zemalja Komonvelta, decembra u Nigeriji.