Predsednicki izbori u srbiji
Predata jedna kanidatura za predsednika, najavljene jos tri
Mesec i po dana ostalo je do predsednickih izbora, a zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolic je jedini koji je svoju kandidaturu do danas predao Republickoj izbornoj komisiji.
Nikolic je predao 13.260 potpisa gradjana.
Prema utvrdjenim rokovima, podnosenje predloga kandidata bice moguce do 26. oktobra u ponoc, a lista kandidata treba da bude utvrdjena do 31. oktobra i objavljena u "Sluzbenom glasniku" do 1. novembra.
Ucesce na izborima za predsednika Srbije najavili su kandidat DOS-a Dragoljub Micunovic, predsednik Narodne seljacke stranke (NSS) Marijan Risticevic i predsednik Nove Srbije Velimir Ilic.
Vecina stranaka DOS-a podrzala je kandidaturu Micunovica, osim Socijademokratske partije.
Demokratska stranka Srbije (DSS) i stranka G17 Plus porucile da izbori za njih ne postoje i da ne veruju da ce uspeti, a Srpski pokret obnove ce bojkotovati izbore.
Premijer Srbije i zamenik predsednika Demokratske stranke Zoran Zivkovic pozvao je danas predsednicke kandidate sa proslogodisnjih izbora da se ponovo kandiduju, kako bi osigurali da predstojeci izbori 16. novembra sigurno uspeju.
Zivkovic je ocenio da bi u tom slucaju izlaznost bila veca od 65 odsto, ali je izrazio uverenje da ce i bez njih izbori uspeti.
Glavni odbor Socijalisticke partije Srbije najavio je da ce odluku o ucescu na predsednickim izborima doneti 11. oktobra.
Jugoslovenska levica je takodje najavila da ce odluciti da li ce izaci na predsednicke izbore i kog kandidata ce podrzati, dodajuci da baza daje podrsku predsednici stranke Miri Markovic sa kojom mesecima nema kontakte. Za Mirom Markovic je raspisana poternica Interpola.
Vrsilac duznosti predsednika Srbije Natasa Micic raspisala je izbore 17. septembra. Srbija nema predsednika od januara 2003. godine.
Prethodni predsednik Milan Milutinovic izabran je na redovnim izborima 7. decembra 1997. godine. Prethodna dva ciklusa predsednickih izbora nisu uspela, jer na njih nije izasao dovoljan broj biraca.
Na izborima 29. septembra 2002. godine kandidati su bili Vojislav Kostunica, Miroljub Labus, Vojislav Seselj, koji je trenutno u pritvoru Haskog tribunala, kao i Vuk Draskovic, Velimir Zivojinovic, Branislav Ivkovic, Vuk Obradovic, Nebojsa Pavkovic, Borislav Pelevic, Tomislav Lalosevic i Dragan Radenovic.
U drugom krugu 13. oktobra kandidati su bili Kostunica i Labus, ali na biralista nije izasao dovoljan broj biraca - vise od 50 odsto upisanihu biracke spiskove. Iz zakona je nakon toga izbacena odredba kojom se zahteva cenzus od 50 odsto u drugom krugu, ali je cenzus zadrzan za prvi krug izbora.
U decembru 2002. godine kandidovali su se Kostunica, Seselj i Pelevic. Na biralista nije izaslo vise od 50 odsto biraca.ISTRAZIVANjE
DSS, DS i G 17 plus vodece stranke, rejtnig SRS u porastu
Demokratska stranka (DS), Demokratska stranka Srbije (DSS) i G 17 plus zadrzale su primat na politickoj sceni, uz osetan rast popularnosti Srpske radikalne stranke (SRS), pokazala je septembarska anketa agencije Strateski marketing.
Za DSS se izjasnilo 18 odsto biraca, sto je nesto manje nego mesec dana ranije, dok je DS ostala na 15 odsto podrske. Izvestan pad ima i G 17 plus, koja je sada na 13 odsto podrske, a u proslom istrazivanju je bila izjednacena sa DS.
Za radikale se izjasnilo 10 procenata anketiranih biraca, sto je znacajan porast u odnosu na prethodne mesece.
Znacajniji rejting imaju jos Socijalisticka partija Srbije (SPS) sa pet odsto podrske i Srpski pokret obnove (SPO), za koji se izjasnilo oko tri odsto biraca.
Anketa je sprovedena od 13. do 16. septembra, dakle neposredno pre raspisivanja predsednickih izbora, na uzorku od 1.623 ispitanika sa pravom glasa.
Stav o nacinu izbora predsednika Srbije je podeljen. Oko 42 odsto anketiranih je za neposredne izbore, uz proceduru koja je sada na snazi, a 41 odsto je za to da se donese novi Ustav i da se njime predvidi izbor predsednika u parlamentu.
Medju onima koji smatraju da predsendik Srbije treba da se bira po sada vazecim propisima prednjace pristalice radikala, dok se za izbor predsednika u parlamentu najvise izjasnjavaju pristalice DS-a.
Na pitanje koga bi postavili za predsednika Srbije, a bez ponudjenog odgovora, 15 odsto anketiranih je navelo lidera DSS Vojislava Kostunicu, a osam odsto lidera G 17 plus Miroljuba Labusa.
Kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS) za predsednika Srbije Dragoljuba Micunovica u odgovoru na ovo pitanje navelo tri odsto anketiranih. Micunovic u vreme kad je pravljena anketa nije bio kandidovan.
Za prevremene parlamentarne izbore i dalje se izjasnjava oko dve trecine biraca, ali mnogi od njih nisu sigurni da li bi izasli na biralista jer nisu cvrsto opredeljeni za stranku za koju se sada izjasnjavaju.
Stratesksi marketing je izracunao da bi se na parlamentarne izbore, ukoliko bi sada bili raspisani, odazvalo oko 56 odsto biraca. Na tim izborima, a uz primenu sadasnjeg nacina utvrdjivanja poslanickcih mandata, DSS bi dobila 67 mandata, DS 56, G 17 plus 43, radikali 42, socijalisti 22, SPO 14 i Stranka srpskog jedinstva sest mandata.
Anketa je pokazala da je veliki procenat stanovnistva misljenja da se zemlja u celini krece u pogresnom smeru. Svega 33 odsto populacije smatra da je pravac dobar, a cak 48 odsto da nije. To je najniza vrednost ovog pokazatelja od smene vlasti 2000. godine.
HARI HOLKERI O SUSRETU
Prvi susret delegacija Beograda i Pristine bice kratak
Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN na Kosovu Hari Holkeri rekao je juce da ce prvi susret predstavnika vlasti Srbije i kosovskih institucija biti kratak i da ce predstavljati samo priliku da obe strane iznesu svoje stavove.
"Susret ce biti kratak, na njemu ce strane izneti svoje stavove i nadam se da ce se koncentrisati na prakticna pitanja, na cetiri kategorije pitanja koje su odredjene jos (na samitu EU) u Solunu. To su energija, bezbednost, saobracaj i komunikacije i nestala lica", rekao je Holkeri tokom susreta sa grupom beogradskih novinara.
Sef Misije UN na Kosovu (UNMIK) je rekao da ce susretu delegacija Beograda i Pristine prisustvovati i najvisi zvanicnici medjunarodne zajednice poput visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijera Solane i generalnog sekretara NATO Dzordza Robertsona.
"Razgovori ce poceti vrlo skoro", rekao je Holkeri dodajuci, ipak, da ce tacan datum biti potvrdjen "kasnije, kada sve bude spremno". Prema njegovim recima, ostalo je da se rese samo neka "tehnicka pitanja". Holkeri je odbio i da komentarise mesto odrzavanja razgovora, ali je rekao da ga ne bi iznenadilo kada bi to bio Bec.
Govoreci sadrzaju tog dijaloga, Holkeri je rekao da ce se raditi iskljucivo o konkretnim pitanjima "od kojih ni jedno nije povezano sa konacnim statusom Kosova".
"Dijalog je samo deo osnovnih smernica na putu do postizanja standarda, a poznata vam je mantra 'standardi pre statusa'. Kada taj deo posla bude obavljen, onda ce mozda doci dan kada ce Savet bezbednosti UN moci da pocne diskusiju o pitanjima vezanim za konacni status", dodao je Holkeri.
"Osnovni cilj dijaloga jeste poboljsanje svakodnevnog zivota obicnih ljudi. Ovo je sjajna prilika da politicki lideri sluze sopstvenom narodu i pomognu resavanje svakodnevnih problema gradjana", rekao je sef UNMIK-a dodajuci da "dijalog ne pokriva sve smernice, ali predstavlja dobar pocetak".
Komentarisuci uslovljavanja koja su kosovski Albanci postavili za ucesce u dijalogu, Holkeri je rekao da "Albanci zele da izvuku maksimum, i ja to razumem, ali situacija ne dozvoljava cenjkanje. Sa druge strane, naravno da cemo nastaviti dijalog sa lokalnim kosovskim vlastima o mnogim drugim pitanjima", rekao je Holkeri.
Sef UNMIK-a je dodao da je cilj ekstremista je da zaustave napredak ka miru, a odbijanje pregovora odgovara ekstremistima.Koksov govor pun nade za SCG
Predsednik Skupstine Srbije i Crne Gore Dragoljub Micunovic rekao je sinoc da je govor predsednika Evropskog parlamenta Pata Koksa u parlamentu SCG "bio pun nade" da ce se drzavna zajednica uskoro naci u "evropskoj porodici".
Micunovic je nakon sednice Skupstine SCG na kojoj je govorio Koks, novinarima kazao da su parlamentarci iz Srbije i Crne Gore imali priliku da cuju kakvi zadaci ocekuju drzavnu zajednicu na putu ka Evropi.
On je Koksu zahvalio zbog "izvrsnih poruka" koje je uputio parlamentu. Predsednik Evropskog parlamenta Pat Koks porucio je SCG da sama bira put kojim hoce da krene. "Ako krenete ka Evropskoj uniji, na tom putu necete biti sami", rekao je on.
Pat Koks izjavio je u Skupstini Srbije i Crne Gore da je na vlastima u Beogradu da ispune uslove za prikljucenje Evropskoj uniji, ali da ce u tome imati svesrdnu podrsku EU.
"Ako zelite da krenete putem ka EU, Evropski parlament i Unija su otvoreni za vas. Zelimo da radimo sa vama, ako ste vi spremni da radite sa nama. Ako ste privrzeni svojoj politickoj ambiciji da sprovodite evropske vrednosti, onda mi zelimo da zajedno sa vama idemo putem transformacije. Pred vama je zadatak za koji je potreban znacajan napor, posebno parlamenata. To je zadatak koji zajedno mozemo obaviti", rekao je Koks.Potpukovnik Mile Novakovic pusten iz pritvora
Potpukovnik Vojske Srbije i Crne Gore Mile Novakovic pusten je juce iz pritvora u Skoplju, nakon sto je Hrvatska povukla poternicu za njim.
Novakovic je izjavio novinarima da je u pritvoru imao dobar tretman i da su svi bili ljubazni.
Potpukovnik VSCG uhapsen je u cetvrtak uvece na makedonskoj granici, na osnovu poternice hrvatskog Interpola. Hrvatska je u medjuvremenu povukla poternicu, jer se ispostavilo da je prilikom sudjenja, kada je Mile Novakovic u Sibeniku osudjen na 20 godina zatvora, doslo do zamene identiteta.
Potpukovnik Mile Novakovic i njegov imenjak general Mile Novakovic rodjeni su iste godine i obojica su bili oficiri vojske bivse RSK.
Upitan da li je imao problema prilikom prethodnih izlazaka iz zemlje, potpukovnik Novakovic je kazao da je boravio u Rusiji, ali da nije imao problema i da nije ocekivao da ce mu se "ovo dogoditi".
"Nisam znao da moze da se desi ovakva situacija. Imamo isto ime i prezime, ali samo to je isto. Neko je smatrao da je to dovoljno da mene osude, pa i da me stave u pritvor", kazao je Novakovic.
On je potvrdo da poznaje generala Novakovica, ali je dodao da ne zna gde se on sada nalazi.
Upitan da li ce se zaliti zbog zadrzavanja u pritvoru, potpukovnik Novakovic je kazao da "nema snage ni volje da se sudi" i da "nece preduzimati nista protiv bilo koga".
Uhapseni potpukovnik Mile Novakovic je, iako invalid, aktivno vojno lice i predsednik Upravnog odbora udruzenja ratnih invalida, a uhapsen je kao clan delegacije koja je putovala da oda postu srpskim borcima na groblju Zejtinlik, kod Soluna.
NASUKALA SE "PRIMORKA"
Na vladinoj jahti bilo 15 tajnovitih putnika
Na Vladinoj jahti "Primorka", koja se juce nasukala na podvodnu hrid u Ulcinju, nalazilo se 15 putnika, ciji se identitet drzi u najvecoj diskreciji, saznaje agencija Beta.
Zvanicni organi u Baru nisu bili voljni da govore o tome ko je bio na jahti, objasnivsi da im je tako nalozeno.
U trenutku incidenta, kako nezvanicno saznajemo, u blizini jahte na polovini Velike plaze u Ulcinju, nalazio se jedan ribarski camac.
Posada camca pomogla je putnicima "Primorke" prilikom spasavanja, a kada su stigle spasilacke ekipe iz Bara, jahta je bila skoro potonula.
"Primorka" je ipak izvucena i dovezena u Luku Bar, ali za sada nije poznato u kakvom je stanju.
