Nezavisne Novine

SVET

Kako smanjiti kolicine ugljen dioksida na Zemlji

Rusija je od juce do 3. oktobra domacin ekoloske konferencije posvecene posledicama koje ljudske aktivnosti imaju na promenu klime - od povecanja temperature i pojave susa do porasta nivoa mora.
Naucnici iz Ujedinjenih nacija kazu da drzave moraju da smanje emisije ugljen dioksida, nevidljivog, netoksicnog gasa koji se ispusta na mnogo nacina - od daha do sagorevanja fosilnih goriva u automobilima ili elektranama, a smatra se da izaziva porast temperature na Zemlji.
Prema podacima Programa UN za razvoj (UNDP) u ovogodisnjem izvestaju o ljudskom razvoju, iz industrije se godisnje u atmosferu ispusta oko 23 milijarde tona ugljen dioksida, ili oko 3,8 tona po stanovniku, a taj gas zastire nasu planetu i dovodi do otopljavanja.
Najvise ugljen dioksida se ispusta u bogatim zemljama, navodi agencija Rojters.
Vladama u svetu upucene su preporuke o nacinu da se smanje kolicine gasova koji izazivaju efekat staklene baste, izmedju ostalog:
- prelazak sa uglja, nafte i gasa na obnovljivu energiju, poput vetra i sunceve energije;
- manje koriscenje automobila jer se sagorevanjem jednog litra benzina u atmosferu ispusta oko 2,3 kilograma ugljen dioksida;
- za jedan stepen snizenje temperature u stanovima tokom zimskog grejanja, cime se ostvaruje usteda od 100 kilograma ugljen dioksida po domacinstvu. Preporucuje se i iskljucivanje svetla kada nije potrebno;
- preporucuje se sadjenje drveca, jer ono apsorbuje ugljen dioksid;
- smanjenje avionskih letova jer jedno putovanje doprinosi stvaranju oko 200 kilograma ugljen dioksida po putniku na 1.000 kilometara leta;
- redovno odrzavanje motora automobila jer se na taj nacin potrosnja goriva smanjuje za dva do 10 odsto;
- smanjenje upotrebe uglja jer se sagorevanjem jedne tone uglja stvara oko 2,4 tone ugljen dioksida;
- konzumiranje manjih kolicina mesa jer je stoka na farmama veliki izvor metana, drugog gasa staklene baste koji nastaje, naucno receno, unutrasnjom fermentacijom u sistemu za varenje.
Postoje i neki oblici nastanka ugljen dioksida koji se ne mogu kontrolisati. Tako, na primer, svako ljudsko bice, prema podacima americkog Centra za proucavanje ugljen dioksida i klimatskih promena na Zemlji, dnevno izdahne oko kilogram ugljen dioksida.
Protokolom UN iz Kjota, cije stupanje na snagu sada zavisi od ruske ratifikacije posto su ga SAD odbacile, predvidjeno je da se do 2008-2012. emisije gasova staklene baste u industrijskim zemljama smanje za 5,2 odsto u poredjenju sa kolicinama u 1990. godini.
Jedan odbor naucnika u Ujedinjenim nacijama procenjuje da ce, ukoliko Protokol iz Kjota ne stupi na snagu, temperatura na Zemlji do 2100. porasti za oko 1,4 do 5,8 stepeni Celzijusa.

Sta Rusi misle o Amerikancima i obrnuto

Amerikanci predstavljaju odnose SAD i Rusije mnogo toplije nego Rusi, ali se zato u predstavi o Rusiji i dalje drze stereotipa, dok Rusi imaju mnogo savremeniji pogled na SAD.
To su rezultati zajednickog istrazivanja ruskih i americkih sociologa, koje je sprovedeno uoci posete ruskog predsednika Vladimira Putina SAD.
Istrazivanje je u Rusiji sproveo fond Javno mnjenje, a u SAD kompanija Klark, Martir, Bartolomeo i Sulman, pod zvanicnim nazivom "Misljenje Amerikanaca o Rusiji i Rusima. Misljenje Rusa o SAD i Amerikancima."
Na pitanje sta vas asocira sa Rusijom, Amerikanci su najcesce pominjali komunizam, hladni rat, KGB, zimu. A nabrajajuci poznate Ruse, najcesce su pominjali Gorbacova i Staljina (24 odsto i 21 odsto). Nikita Hruscov i Vladimir Lenjin pominjani su u 14 odsto odnosno, 12 odsto slucajeva. Sadasnjeg ruskog predsednika Vladimira Putina pominjao je tek svaki deseti ispitanik Amerikanac.
Istrazivanje je pokazalo da Rusi mnogo vise paznje posvecuju savremenoj politici nego Amerikanci. Za njih je Amerika pre svega ekonomski visoko razvijena zemlja, aktivna na medjunarodnoj areni. Na celu liste najpoznatijih Amerikanaca nasao se predsednik Dzordz Bus, dobivsi 37 odsto, a za njim sledi prethodni predsednik Bil Klinton sa 26 odsto.
Pored toga, 84 odsto Rusa umelo je da pravilno navede ime i prezime sadasnjeg americkog predsednika, a ime ruskog predsednika svega 35 odsto Amerikanaca. Sto se tice mladih Amerikanaca, od 16 do 24 godine, samo 23 odsto zna ko je sadasnji predsednik Rusije.
Za Amerikance su Rusi, pre svega, "obicni", vredni, prijateljski nastrojeni, ali siromasni ljudi, skloni pijanstvu. Amerikanac za Rusa je, medjutim, osiguran, preduzimljivi, zakonu privrzen gradjanin.
Koliko god da politicari obe zemlje govore o partnerskim odnosima, javno mnjenje u obe zemlje ipak se odnosi prema drugoj skepticki.
U Rusiji je mnogo vise onih koji SAD gledaju kao neprijateljsku drzavu (53 odsto), nego kao prijateljsku (32 odsto). Sociolozi, medjutim, zakljucuju da, bez obzira na to sto su neprijateljska osecanja prema SAD znatno cesca, to ne znaci da u Rusiji dominira antiamericko raspolozenje.
U celini, optimisticke ocene rusko - americkih odnosa medju Rusima zauzimaju 27 odsto, a medju Amerikancima 39 procenata, a pri tom svaki peti ispitanik u SAD smatra da su dve drzave "prijatelji".
Amerikanci, takodje, cesce ocenjuju (48 odsto u odnosu na 39 odsto) da dve drzave imaju partnerske odnose, jer su prinudjene. Deo Amerikanaca koji u Rusiji vidi samo neprijatelja iznosi samo osam odsto, dok u Rusiji SAD smatraju neprijateljem cak 23 odsto.
Sociolozi isticu da su najveci optimisti u odnosima dve drzave mladi Amerikanci od 16 do 24 godine - u toj grupi deo pozitivnih ocena iznosi cak 21 odsto.
Oslanjajuci se na podatak da su ispitanici starijeg pokolenja (vise od 55 godina), kao najpoznatijeg Rusa posle Staljina, navodili Hruscova, sociolozi ocenjuju da se kod znacajnog dela Amerikanaca predstava o Rusiji vrlo malo promenila od vremena hladnog rata.
Rusi i Amerikanci se slazu u jednom - da je simbol saradnje dve drzave uspesno istrazivanje kosmosa. Sto se tice sporta, Amerikanci smatraju da je su prvi na svetu, a to isto Rusi tvrde za sebe.

Zorana Bojic
Moskva

PRAVI HUMANITARAC...

Klinton dobio 250.000 dolara za govor u Srebrenici

Bivsi americki predsednik Bil Klinton je za govor na otvaranju Memorijalnog centra Potocari kod Srebrenice dobio 250 hiljada dolara, pise banjalucki magazin "Patriot" pozivajuci se na neimenovani izvor u diplomatskim krugovima u Sarajevu.
U tekstu se navodi da su Klintonov dolazak u Srebrenicu organizovali logisticari Stranke demokratske akcije (SDA), cija je namera bila da "svetskoj javnosti pokaze kako SDA ima podrsku iz Vasingtona".
Izvor lista je rekao da Klintonovo prisustvo u Srebrenici nije imalo nikakav uticaj na zvanican odnos SAD prema Sarajevu, "koji iz dana u dan postaje sve negativniji prema bosnjackom politickom vrhu".

Nema potrebe za novim izborima

Predsednik Republike Srpske (RS) Dragan Cavic izjavio je juce da u RS ne postoje razlozi za raspustanje Narodne skupstine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Cavic je to rekao nakon sastanka sa predstavnicima opozicije, koji traze da se u oktobru naredne godine, kada su zakazani lokalni izbori u BIH, odrze i izbori za sve ostale nivoe vlasti.
"Spreman sam i to sam ponovio predstavnicima opozicionih stranaka, da ukoliko dodje do prekompozicije politickih odnosa i neke nove skupstinske vecine, u skladu sa svojim ustavnim ovlascenjima udjem u postupak opoziva ove vlade i imenovanja nove vlade po Ustavom previdjenoj proceduri", istakao je predsednik RS.
On je dalje rekao da su predstavnici opozicije od njega zatrazili da organizuje zajednicki sastanak stranaka na vlasti i opozicije na kome bi se razmatralo postizanje opsteg konsenzusa, koji bi se odnosio kako na sve reformske procese u RS, tako i na utvrdjivanje moguceg datuma opstih izbora.
Navodeci da su opozicioni lideri tokom razgovora ukazali na potrebu sto energicnije borbe sa korupcijom i kriminalom, Cavic je kazao da je vec ranije uputio pismo premijeru RS Draganu Mikerevicu u kojem je naveo koje je reforme neophodno sprovesti u ekonomskoj i socijalnoj sferi, kao i u pravosudju.
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik rekao je da je opsti konsenzus svih politickih stranaka iz RS moguc jedino ako stranke na vlasti prethodno pristanu na raspisivanje prevremenih opstih izbora u oktobru naredne godine.
"Novi izbori treba da naprave jednu novu politicku atmosferu. Kako ce ko u svemu tome proci videcemo, ali u svakom slucaju mi smatramo da je ovo dobra ponuda za vlast koja ce imati godinu dana da nesmetano obavlja poslove na reformama, jer ce opozicija biti konstruktivna", kazao je Dodik.
Prema njegovim recima, opozicione stranke "zele da preduprede svaku vrstu destrukcije u RS", koja je moguca s obzirom na tesko ekonomsko i socijalno stanje u ovom entitetu.
Danasnjem sastanku sa predsednikom RS Draganom Cavicem, osim lidera SNSD-a Milorada Dodika, prisustvovali su i predsednici Socijalisticke partije RS (SP RS) Petar DJokic i Demokratskog narodnog saveza (DNS) Marko Pavic.
SNSD, SP RS i DNS su za cetvrtak najavili potpisivanje sporazuma o zajednickom delovanju pod nazivom "Povelja za buducnost".

Makedonska crkva gradi novi manastir Prohor Pcinjski kod granice

Makedonska pravoslavna crkva (MPC) pocela je izgradnju manastira Sveti otac Prohor Pcinjski kod sela Strezovce, u blizini srpske granice, gde bi sledece godine trebalo da se obelezi 60. godisnjica konstituisanja makedonske drzave.
"Imamo podrsku predsednika (Borisa) Trajkovskog i vlade da izgradimo manastir za proslavu jubileja, i on ce biti izgradjen do tog roka", 2. avgusta, izjavio je vladika kumanovsko-poloski MPC Kiril.
Kanonski nepriznata Makedonska crkva odlucila se na takav potez posto se Srpska pravoslavna crkva ove godine protivila ulasku makedonskih zvanicnika u manastir Prohor Pcinjski kod Vranja, zbog odbijanja vlasti u Skoplju da u zemlju prime srpske svestenike, nakon spora makedonske i srpske crkve.
U manastiru Prohor Pcinjski 2. avgusta 1944. godine odrzano je prvo zasedanje ASNOM -a (Antifasisticko sobranje narodnog oslobodjenja Makedonije), na kome su udareni temelji makedonske drzavnosti.
Vladika Kiril je kazao da je predsednik skupstine Makedonije Nikola Popovski nakon problema sa ovogodisnjim obelezavanjem praznika u manastiru Prohor Pcinjski ukazao da bi bilo najbolje da Makedonija izgradi svoj manstir.
"Prenecemo sve stvari iz spomen sobe u srpskom manstiru Prohor Pcinjski u ovaj nas koji sada gradimo. Donecemo i table ispisane na makedonskom i engleskom jeziku, kao obelezja istorijske sednice ASNOM i tu cemo ubuduce obelezavati taj dan", dodao je on.
Manastir Sveti otac Prohor Pcinjski gradi se na brdu iznad sela Strezevce, 25 kilometara od granice prema Srbiji, pedesetak kilometara od manstira Prohor Pcinjski kod Vranja.

Evropska unija salje policijsku misiju u Makedoniju

Policijska misija Evropske unije, jacine 200 policajaca, od decembra ce biti razmestena u Makedoniji sa ciljem da pomogne stvaranje efikasne, profesionalne makedonske policije po evropskim standardima, koja ce biti u stanju da odrzava javni red, "povrati poverenje u policiju" i da se bori protiv organizovanog kriminala.
To su juce odlucili sefovi diplomatija Evropske unije, koji su naglasili da ce ova policijska misija, pod nazivom "Proksima", delovati u okviru napora Evropske unije da pomogne normalizaciju stanja u Makedoniji na temelju ohridskog mirovnog sporazuma, kao i procesa stabilizacije i asocijacije na Balkanu.
Kako je navedeno u saopstenju ministarskog zasedanja, policijska misija EU ce biti upucena u Makedoniju na poziv vlade u Skoplju.
Izvori zasedanja su preneli novinarima da su makedonske vlasti trazile pomoc i saradnju u policijskoj sluzbi da bi se "stalo na put kriminalnim albanskim grupicama" koje ugrozavaju javni red i mir u zemlji.
Evropski i NATO zvanicnici su u vise navrata najostrije osudili nasilje "obicnih kriminalaca koji se kriju iza politickih odora" i pruzili punu podrsku akcijama makedonske policije u oblastima gde te grupice deluju.
U obrazlozenju odluke o upucivanju policijske misije "Proksima" u Makedoniju, evropski ministri su ocenili da je "tekuca bezbednosna situacija u BJR Makedoniji stabilna, ali se moze pogorsati, uz moguce ozbiljne posledice po medjunarodnu bezbednost".
Naglaseno je da ce policijska misija EU "pomoci ucvrscenju stabilnosti u regionu" a medju njenim zadacima su i doprinos celovitoj reformi makedonskog ministarstva unutrasnjih poslova i "pojacana policijska saradnja sa susednim drzavama".

EU trazi obnavljanje suvereniteta Iraka

Sefovi diplomatija Evropske unije pozvali su juce na obnavljanje suvereniteta u Iraku, ne odredjujuci rokove za prenos nadleznosti na iracke vlasti.
"EU podvlaci znacaj obnavljanja irackog suvereniteta i uspostavljanja potpuno reprezentativne iracke vlade putem demokratskih izbora", navodi se u saopstenju sa sastanka ministara inostranih poslova EU u Briselu.
"Savet (ministara EU) uvidja neophodnost postizanja sporazuma o realnom roku za prenosenje politicke odgovornosti na iracki narod", dodaje se u saopstenju.
Za razliku od sefova diplomatija evropske petnaestorice, Nemacka i Francuska su u vise navrata zahtevale da proces prenosenja bude obavljen u roku od nekoliko meseci.
Cinjenica da se u saopstenju ministara EU ne spominju konkretni rokovi, u Briselu se tumaci kao kompromis izmedju stanovista Pariza i Berlina, sa jedne, i Velike Britanije sa druge strane, koja smatra da Irak treba da ostane pod americkom upravom dokle god je to potrebno.
Ministri EU su u saopstenju istakli i vaznost tekuce diskusije u UN o novoj rezoluciji o Iraku, o kojoj takodje ne postoji saglasnost izmedju SAD i evropskih zemalja.
Evropska unija je, kako su naveli ministri, spremna da igra vaznu ulogu u okviru multilateralnih napora usmerenih na obnovu Iraka.
Savet ministara je pozvao visokog predstavnika EU Havijera Solanu da iznese predloge u cilju jacanja uloge EU u Iraku, kako bi Evropska komisija, na donatorskoj konferenciji za obnovu Iraka, 23. i 24. oktobra u Madridu, mogla da predlozi jedinstveno stanoviste EU.

Cavic prihvatio predloge za reformu vojske RS u BiH

Predsednik Republike Srpske (RS) Dragan Cavic izjavio je juce da podrzava rad Komisije za reformu sistema odbrane u Bosni i Hercegovini, kao i sva resenja koja su u sklopu te komisije predlozili srpski predstavnici.
"Sva resenja koja su clanovi Komisije ugradili u izvestaj koji ide pred NATO i Savet za implementaciju mira u BiH su rezultat i moje podrske i moga stava", rekao je Cavic novinarima u Banjaluci.

IRAK-SAD

Vojnici SAD ubili irackog decaka i ranili jednu osobu

Americki vojnici su ubili decaka starog 10 godina i tesko ranili mladica starog 25 godina, kada su otvorili vatru na ucesnike protesta koji su u njihovom pravcu bacali kamenje, u Havidzi, 50 kilometara zapadno od Kirkuka, rekao je direktor bolnice.
Prema njegovim recima, americki vojnici ubili su Huseina Dakila Ahmada, a tesko ranjeni Mead Abdalah, prebacen je u bolnicu u Kirkuku.
Armija SAD nije do sada potvrdila da je odgovorna za pucnje ispaljene na oko 500 demonstranata, koji su protestujuci ulicama Havidze, nosili slike svrgnutog predsednika Sadama Huseina, bacali kamenje u pravcu Amerikanaca, konstatovao je izvestac Frans presa u Iraku.

Jedan americki vojnik ubijen, jedan ranjen

Jedan americki vojnik je ubijen, a jedan ranjen juce u gerilskom napadu na konvoj armije, zapadno od Bagdada, rekao je portparol snaga SAD u Iraku.
Portparol je precizirao da se napad na americke vojnike dogodio jutros u gradu Habanija, oko 70 kilometara udaljenom od Bagdada. Inace, u tom regionu americke vojnike gotovo svakodnevno napadaju gerilci, koji se protive okupaciji te zemlje, izvedene pod vodjstvom SAD.
On je dodao da su americki konvoj gerilci napali "improvizovanom eksplozivnom napravom", nakon cega su vojnici sa njima vise casova razmenjivali vatru.
Prema recima mestana Habanije, borba izmedju americkih vojnika i napadaca pocela je nakon sto je vozilo armije SAD nagazilo na eksplozivnu napravu. Napadaci su, kazu mestani, dosli posle eksplozije i poceli da rucnim bacacima raketa gadjaju vojnike, koji su uzvratili vatru.
Osamdeset jedan americki vojnik ubijen je u Iraku od kada je 1. maja americki predsednik Dzorz Bus objavio prekid vecih vojnih operacija u toj zemlji.

EGIPAT - AL KAIDA

Al Dzazira emitovala snimak drugog coveka Al Kaide

Katarska televizija Al Dzazira emitovala je u nedelju audiosnimak koji se pripisuje zameniku lidera Al Kaide Ajmanu al Zavahriju i koji tvrdi da americka kampanja protiv terorizma za mete ima Islam i muslimane.
"Americka kampanja ima za cilj Islam i muslimane cak i kada tvrdi da se bori protiv terorizma. Ova kampanja hoce da unisti islam kao doktrinu i zakon", kaze glas.
Veruje se da je snimak nedavno snimljen jer se u njemu pominje poseta izraelskog premijera Arijela Sarona Indiji pocetkom septembra.
Glas je pozvao Muslimane da se "opiru jevrejskoj kampanji koja zeli da unisti islam i muslimane".
Portparol Al Dzazire rekao je Asosijejted presu da je stanica primila telefinski poziv od nepoznate osobe koja je rekla da ima snimak koji se njih tice i predlozila televiziji da snimi ostatak poziva.
Al Dzazira je najavila da ce kasnije emitovati jos delova snimka koji je loseg kvaliteta ali koji lici na glas Al Zavahrija.
"Pozivam vas na dzihad protiv ove kampanje koja trazi kraj Islama kao doktrine i zakona i nastoji da nas pretvori u krdo koje ce pratiti njihov svet", rekao je glas.
Al Dzazira je 10. septembra emitovala video snimak lidera Al Kaide Osame bin Ladena i Al Zavahrija kao setaju po planini, sto su bili prvi snimci ove dvojice u protekle dve godine. Americka Centralna obavestajna agencija (CIA) saopstila je da su glasovi dvojice muskaraca na traci verovatno autenticni.

EU otvara trziste radi sprecavanja nestanaka struje

Planirano otvaranje trzista elektricne energije Evropske unije (EU) ce pomoci da se sprece prekidi u isporukama poput onog koje je za vikend pogodilo Italiju, uverena je evropski komesar za energetiku Lojola de Palasio.
Stvaranje jedinstvenog trizista ce omoguciti povezivanje elektromreza sa cele teritorije EU, istakla je de Palasio i dodala da su italijanske prekogranicne elektroveze medju onima koje, prema jednom istrazivanju u EU iz 2001, trpe ozibiljna zagusenja. Veruje se da je Italija ostala bez struje vise sati zbog prekida u sistemu prenosa kojim ta zemlja uvozi elektricnu energiju iz Svajcarske i Francuske.