Generalni konzulat SCGPrivrednici iz SCG na sajmu u Torontu
U organizaciji Generalnog konzulata, Privredne komore Srbije i saradnji sa nadleznim ministarstvima iz SCG, od 12. do 16. novembra 2003. u Torontu ce se odrzati privredno-turisticka prezentacija Srbije i Crne Gore u National Trade Center-u, kao prateca manifestacija Zimskog sajma poqoprivrede (Roya NJinter Agricultural Fair). Nas izlozbeni prostor ce se nalaziti u neposrednoj blizini hale "C".
Ocekuje se dolazak politicko-privredne delegacije SCG na ministarskom nivou.
Na sajmu ce, sa svojim eksponatima, biti prisutni vodeci proizvo|aci zdrave hrane, alkoholnih i bezalkoholnih pica, namestaja, kao i predstavnici turistickih organizacija iz SCG. Pored njih, bice prezentovane mogucnosti investicionih ulaganja, kretanja na trzistu kapitala u SCG, kao i ostali vidovi daqeg unapre|ivanja ekonomskih odnosa izme|u SCG i Kanade.
Ucesce i dolazak svojih predstavnika, do sada su potvrdile sledece kompanije, udruzenja i organizacije iz SCG: "Bambi", "Beogradska berza", "Fresh & Co", "Hisar", "Knjaz Milos", "Navip", "Pionir", "Simpo", "Kondiva", "Vlasinka", "Soko [tark", Turisticka organizacija Beograda, Udruzenje industrijalaca i poslodavaca SCG ("Astrasimit", "Si-Si", "Seme", "Gra|evinar", "NJizzard" i dr.
Na posebnom standu bice izlozeni i proizvodi "Centro Proizvoda", "Polimarka", "Baneksa", "Medical"-a, "Crvenke Jaffa", "Takova", "Nektara", "Rubina" i proizvo|aca zdrave hrane iz Kostunica.
Konzulat ocekuje veliki odziv - posetu i pomoc nasih gra|ana. Pozivamo sve nase poslovne qude i njihove kanadske partnere da iskoriste ovu jedinstvenu priliku za neposredne kontakte sa predstavnicima nasih najvecih kompanija u ciqu ostvarivanja zajednickih komercijalnih efekata.
Za sve dodatne informacije i zakazivanje kontakata, svi zainteresovani se mogu obratiti Konzulatu na telefone:
416/483-1080, 416/487-5776, ili
e-mail: gktoronto@rogers.com
kontakt osoba: Branislav Zdravkovic
Generalni konzulat SCG - Toronto"
Vise ljudi povre|eno u intervenciji policije
Najmanje dvoje qudi povre|eno je juce u Beogradu u intervenciji policije oko 13 sati protiv demonstranata na protestu Samostalnog sindikata Srbije.
Reporter Bete video je da je jos nekoliko demonstranata odvezeno kolima hitne pomoci posto su ih policajci pregazili potiskujuci ih u Ulici kraqa Milana oko 16 sati.
Povre|eni su, prema do sada raspolozivim informacijama, povrede zadobili kada je policija potisnula demonstrante koji su bili okupqeni pred Skupstinom Srbije.
Predsednik sindikata metalaca za centralnu Srbiju Aleksandar Beqakovic rekao je da je u prvoj intervenciji policije oko 13 sati, kada su policajci potiskivali okupqene ispred zgrade Skupstine Srbije, povre|eno vise qudi.
Zoran Krstovic iz ^acka, koji je pusten posle intervencije u Urgentnom centru, rekao je da su on i Mila Panic iz Kraqeva, koja je zadrzana u bolnici, bili u prvim redovima kada je policija pocela da potiskuje demonstrante i da Paniceva "ima teze povrede jer je pregazena".
Masa demonstranata koja se od 13 sati nalazila na stotinak metara od zgrade republickog parlamenta, pokusala je ponovo oko 16 sati da probije kordon policije, ali u tome nisu uspeli posto ih je policija potisnula nazad, pritom oborivsi nekoliko demonstranata.
Reporter Bete video je kada su policajci pregazili demonstrante koje su oborili potiskujuci masu, kao i kada su ti qudi nesto kasnije odvezeni kolima hitne pomoci.
Posle uzvika policiji "Ustase, ustase" i "Lopovi, lopovi" situacija u Ulici kraqa Milana se smirila.
Poslanik Socijademokratske partije u Skupstini Srbije Meho Omerovic osudio je intervenciju policije, navodeci da ga je to podsetilo "na doga|aje iz 1996. i 1997. godine".
"Sve sam gledao sa skupstinskog prozora i moram priznati da mi se to ni malo nije svidelo, jer sam mislio da je prisustvo policije pod punom opremom nesto sto ce biti proslost za novu demokratsku vlast", rekao je Omerovic novinarima.
"Mislim da nije trebalo na relativno mali broj ucesnika sindikalnog protesta reagovati neprimerenom kolicinom pripadnika zandarmerije", kazao je on, uz ocenu da "protiv svog naroda nije dobro koristiti bilo koju vrstu sile".
I Demokratska stranka Srbije i pokret "Otpor" u odvojenim saopstenjima ostro su osudili policijsku intervenciju na protestu sindikata, ocenjujuci da nova vlast protiv demonstranata primenjuje iste metode koje je primenjivala i vlast Slobodana Milosevica.
"Zahtevi poslanika za smenu vlade u Narodnoj skupstini legitimni su kao i protesti radnika. Umesto dijaloga i spremnosti da resava probleme, vlast je odgovorila kordonima specijalaca. Tragican bilans tog odgovora jeste jedan veoma tesko povre|en covek, a ima jos povre|enih", navela je DSS u saopstenju.
Isticuci da se ni Miloseviceva vlast nije sacuvala intervencijama policije, DSS je ocenila da ni sadasnja kordonima ne moze spreciti odrzavanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Pokret Otpor zatrazio je od MUP-a da demonstrantima omoguci nastavak protesta, kao i da svi ucesnici danasnjeg prebijanja budu suspendovani ili da u suprotnom odgovornost za to podnesu celnici Ministarstva unutrasnjih poslova, ukqucujuci i ministra policije.
Taj pokret saopstio je da je policajac u civilu danas oko 13 sati "surovo, besmisleno i bespotrebno drvenom batinom" pretukao jednog ucesnika protesta, iako za to nije bilo "vidqivog povoda".
"Prebijena osoba se nalazila na zemqi sa lisicama na rukama i nije se opirala hapsenju, dok je pripadnik MUP-a u civilu tukao po celom telu. Nakon toga su prisla dva policajca u uniformi koja su tu osobu podigla sa zemqe, a lice u civilu je nastavilo da udara uhapseno lice", naveo je Otpor.
Policajci su potom legitimisali sve gra|ani koji su se pobunili zbog prebijanja demonstranata "po dobrom starom Milosevicevom sistemu", dodao je Otpor u saopstenju.
Urgentni centar primljeno sedam lakse povredjenih ljudi
Sedam osoba lakse je povre|eno na protestu Samostalnog sindikata Srbije, a u Urgentnom centru zadrzana je samo jedna zena, receno je agenciji Beta u Urgentnom centru u Beogradu.
Receno da su svi demonstranti koji su primqeni u tu ustanovu lakse povre|eni, kao i zena koja je "zadrzana na posmatranju kako bi se izbegle eventualne komplikacije" njenog zdravstvenog stanja.
Najveci uspeh vlade je normalna Srbija
Premijer Srbije Zoran Zivkovic izjavio je juce da je najveci uspeh vlade u proteklih hiqadu dana to sto je Srbija postala normalna drzava.
Zivkovic je, u obracanju poslanicima republickog parlamenta, istakao da Srbija nije bila normalna drzava do 2000. godine, vec da je sve sto se desavalo od 1990. bilo "potpuno bolesno i nenormalno".
On je ocenio da je nekima tesko da to prihvate i porucio im da sami preuzmu posao politicke borbe, umesto sto guraju sindikate da im to urade za njih".
Za sindikalni protest ispred zgrade Skupstine, Zivkovic je rekao da je to "normalno", ali da je "akcija ostanka u parku pod satorima dok se ne ispune zahtevi nocas prekinuta zato sto je nestalo vinjaka i zato sto je bilo malo hladno".
Odgovarajuci na primedbe zamenice sefa poslanicke grupe Srpske radikalne stranke Gordane Pop Lazic, koja je juce u parlamentu gotovo tri sata obrazlagala inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi, Zivkovic je rekao da su reforme "bolan proces" i da je normalno sto u ovom trenutku u Srbiji ima strajkova i nezaposlenosti.
Zivkovic je naveo da se Vlada Srbije opredelila da sprovodi nepopularne reforme i dodao da ce to nastaviti da radi, kao sto ce to morati da cini i svaka naredna vlada.
"Menjamo jednu Srbiju na ivici klinickog stanja smrti u normalnu Srbiju", kazao je on navodeci da "terapija u pocetku boli, ali se daje u ciqu da se bolest odstrani".
Afere su, kako je ocenio premijer, nazalost tako|e deo normalne drzave, a njihovu tacnost treba dokazivati u institucijama. On se zato zalozio za donosenje zakona o sprecavanju sukoba interesa, ali i za odgovornost svih iz vlasti.
Premijer je rekao da reforme ne vezuje za opstanak vlade i ocenio da ce Srbija preziveti i ako padne ova vlada. Istakao je, me|utim, da bi prekid reformi imao katastrofalne posledice.
"Niko, cak i da zeli, nece moci da vrati tocak istorije nazad. Ono sto je ostvareno za ove tri godine niko nece moci da pokvari, cak ni oni koji pokusavaju da obore vladu. Jedino sto je opasno jeste da li ce reforme biti nastavqene tempom i uspehom koji je postignut u proteklih 1.000 dana ili ce biti usporene", kazao je on.
Zivkovic je rekao da je ostvaren stabilan ekonomski rast, da je inflacija smanjena 20 puta, a bruto nacionalni proizvod povecan tri puta.
Na optuzbu radikala da je Vlada Srbije "grobar srpske privrede", Zivkovic je odgovorio da je moguce da je to tacno, ali da su radikali za vreme svoje vladavine izvrsili ubistvo srpske privrede - "ideoloski, hiperinflacijom i crno-sivom i bratskom privatizacijom".
Premijer je rekao da se vlada zaduzivala pod povoqnim uslovima i da su sva sredstva otisla u obnovu infrastrukture, a da mora i da resava dugove koji su napravqeni mnogo ranije. Naveo je da ce sledece nedeqe putovati u Kinu da bi resio dugove koji su preko pola milijarde, a koji su uzeti pre 10 godina.
Zivkovic je jos kazao da je saradnja Srbije i Crne Gore sa Haskim me|unarodna obaveza, ali da ce vlasti u Beogradu traziti od tog me|unarodnog suda dodatna objasnjenja o cetiri najnovije optuznice, podignute protiv dva policijska i dva vojna generala.
Zivkovic je izjavioda ce traziti razresenje svakog clana vlade ukoliko nadlezni organi dokazu da je u njegovom delovanju bilo sukoba interesa.
Zivkovic je novinarima u Skupstini Srbije rekao da mu ministar policije Dusan Mihajlovic do sada nije ponudio ostavku i dodao da ostavke nece traziti ni od koga, dok nadlezni organi ne dokazu navode optuzba koje se protiv clanova vlade iznose u javnosti.
On je istakao da je nepostojanje zakona o sprecavanju sukoba javnih intresa u Srbiji "propust, a ne opravdanje".
CRNA GORA - Grupa za promene
Crna Gora ima i paralelni budzet
U Crnoj Gori postoji paralelni budzet, ali se to iz zvanicnih podataka ne moze videti, izjavila je danas predstavnica nevladine organizacije Grupa za promene, Mira Kasalica.
"Velicina javnog duga i velicina me|usobnih potrazivanja i obaveza drzavnih i paradrzavnih institucija govori da postoji paralelni buxet", kazala je Kasalica na konferenciji za novinare.
Ona je ocenila da se zvanicne finansije vode u veoma malom krugu qudi u Crnoj Gori i dodala da postoje velike mogucnosti vo|enja paralelnih buxeta i malverzacija.
Kasalica je navela da, osim buxetskog deficita, postoji i deficit javne potrosnje koji ukqucuje i visak rashoda nad prihodima paradrzavnih institucija, drzavnih fondova i privrede.
Ona je izrazila skepsu prema zvanicnim podacima o visini deficita, navodeci da su informacije veoma oskudne i da u njemu nisu prikazana dugovanja prema zaposlenima u javnim ustavovama.
Prema njenim recima, zaposlenima u javnim institucijama na osnovu poreza i doprinosa duguje se 100 miliona evra za poslednje dve godine.
Prema zvanicnim podacima Centralne banke Crne Gore, proslogodisnji deficit je iznosio 39 miliona evra. Ovogodisnji deficit projektovan je na 73 miliona evra.
Kasalica je ocenila i da je dvogodisnje poslovanje Centrale banke Crne Gore nezadovoqavajuce i optuzila tu instituciju da je nezakonito davala kredite Vladi Crne Gore.
Prema njenoj oceni, CB je prosle godine nezakonito odobrila 881 hiqada evra kredita Vladi, koje je, na insistiranje MMF-a, morala da isknjizi iz bilansa i evidentira kao potrazivanje od poslovnih banaka.
