Nezavisne Novine

SVET

UN povlace deo osobqa iz Bagdada

Ujedinjene nacije privremeno ce povuci svoje osobqe iz Bagdada, saopstila je juce portparol UN-a.
Odluka o povlacenju osobqa UN iz Bagdada, usledila je posle bombaskog napada na Me|unarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) u ponedeqak, u kome je poginulo 12 osoba ukqucujuci i dva cuvara MKCK.
"Zamolili smo bagdadsko osobqe da sa qudima iz sedista razmotri bezbednosnu situaciju i buducnost nasih operacija", kazala je portparol UN u @enevi Mari Hjuz.
UN u Iraku imaju oko 30 svojih me|unarodnih sluzbenika i oko 2.000 lokalnih sluzbenika.
U kratkom saopstenju, Hjuz je navela da ce glavna tema razgovora biti bezbednosne pripreme "koje ce morati da se obave kako bi se rad u Iraku nastavio"
Te mere nece uticati na osobqe UN-a u severnom Iraku, koji se smatra bezbednijim delom zemqe.
UN su vec smanjile svoje prisustvo u Iraku posle eksplozije bombe, koja je u avgustu mesecu, razorila sediste te organizacije u Bagdadu. U tom napadu poginule su 22 osobe, me|u kojima i sef operacija UN u Iraku Ser|o Vijeira de Melo.
Me|unarodni crveni krst juce je najavio da ce iz Iraka povuci jedan deo svog osobqa, ali nije precizirano kada ce to biti.

Nemacka zeli vodjstvo u privrednoj mrezi Balkana

Posete nemackog kancelara Gerharda Sredera Beogradu i Zagrebu pokazuju da Nemacka, kroz ucesce u privatizaciji i direktnim ulaganjima, na duzi rok zeli da igra kqucnu ulogu u razvoju nove privredne mreze na Balkanu, pise rijecki "Novi list".
Prodiranje na jugoistok Evrope je strateski privredni interes Nemacke i to ce, ocenjuje dnevnik, biti temeqna politicka poruka dvodnevne [rederove posete Zapadnom Balkanu.
List dodaje da je poseta Beogradu za [redera imala prioritet jer je nemacka ekonomija vec duboko i siroko premrezila celo hrvatsko trziste, dok joj "takav prodor u postmilosevicevsku, urusenu i jos vrlo nestabilnu Srbiju i Crnu Goru upravo predstoji".
Hrvatska je trziste od samo 4,5 miliona stanovnika, ali - ako iste velike evropske firme preuzmu istovetne potencijale u Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu i Bosni i Hercegovini, tada pod svojom kapom mogu suvereno umreziti trziste od gotovo 20 miliona potrosaca s pripadajucim im turistima, navodi list.
Tada se, dodaje se, i dosadasnja preuzimanja hrvatskog bankarstva, telekoma, niza turistickih kompanija, nekretnina, medija i vecine trgovackog prostora iskazuju u novom svetlu i okviru, a iznad svega u novoj racunici.
Nemacka je duboko zainteresovana da u toj privrednoj bici za Zapadni Balkan i ceo region jugoistocne Evrope, zadrzi lidersku poziciju, a to dokazuje i [rederova poseta, pise "Novi list".
Na trzistu Srbije i Crne Gore nemacke firme zele sto siri udeo, pise list i dodaje da veletrgovci procenjuju da je za manje od tri godine moguce utrostrucenje izvoza nemacke robe u SCG.
Nemacka je, me|utim, dodaje se, jos vise zainteresovana da dugorocno zavlada sto vecim udelom u ekonomiji SCG, pa je [reder vec otvoreno iskazao interes za preuzimanje niza kqucnih kompanija, te za direktna ulaganja u razvoj bankarstva, telekomunikacija, informatike, trgovine i medija, pa cak i u stanogradnju.
S druge strane, SCG kao ekonomija na kolenima nasiroko i ubrzano strancima na prodaju nudi gotovo sve sto joj je prezivelo kroz 15 najmracnijih godina u njenoj novijoj istoriji.
Stoga, nije daleko cas kad ce o celokupnoj novoj privrednoj arhitekturi prostora izme|u Sutle, Jadrana, planine Balkan i Dunava odluciti nekolicina nemackih, francuskih, britanskih i italijanskih bankara i industrijalaca.
Balkanski politicari tako nece morati da se opterecuju dilemama o tome treba li im zona slobodne trgovine, carinska ili monetarna unija, da li u EU treba da kroce pojedinacno ili u paketu i da li kao suverene drzave ili kao kolonije velike Evrope, zakqucuje "Novi list".

Predsednik Republike Srpske

Sazrelo vreme za jedinstven sistem odbrane u BiH

Predsednik Republike Srpske (RS) Dragan ^avic izjavio je danas da je sazrelo vreme da predstavnici ovog entiteta prihvate jedinstven sistem odbrane u BiH, ali uz istovremeno ocuvanje postojanja Vojske RS.
Govoreci pred poslanicima u parlamentu RS o predlozenim reformama sistema odbrane u BiH, ^avic je kazao da je potrebno obezbediti mehanizme zastite nacionalnog i entitetkog interesa, civilnu komandu i kontrolu nad vojskom i na drzavnom i na entitetskom nivou.
"Hocemo odbrambeni sistem kojem mozemo verovati, u kojem ce nasa deca sluziti vojni rok bez straha da ce se sukobiti sa drugima zbog nacionalne i verske razlicitosti i bez straha da ce vojni rok sluziti u kasarnama na prostoru Federacije BiH", istakao je predsednik RS.
Prema njegovim recima, RS tako|e moze prihvatiti da vojnici RS imaju standardizovanu uniformu sa oznakama i simbolima drzave BiH, ali istovremeno i sa entitetskim obelezjima.
Predsednik RS je naveo da je sve ovo ugra|eno u preporuke koje je sacinila komisija za reformu sistema odbrane u BiH, isticuci da ce konacnu odluku o tim reformama doneti Narodna skupstina RS.
Prema njegovim recima, preporuke Komisije za reformu sistema odbrane "ne znace nista ako ih u zakonom i Ustavom predvi|enim procedurama ne usvoji parlament RS".
Parlament RS bi danas trebalo trebalo da se izjasni o predlozenim resenjima Komisije za reformu sistema odbrane u BiH, a potom i da pristupi promeni Ustava RS u delu koji se odnosi na nadleznosti predsednika RS nad entitetskim oruzanim snagama.
Prema predlozenim reformama obrane u BiH ce postojati zajednicka komanda i kontrola nad oruzanim snagama u BiH, kao i ministarstvo odbrane na drzavnom nivou.
Izmene Ustava RS potrebne su jer prema predlozenim reformama predsednik RS vise nece biti vrhovni komandant entitetskih oruzanih snaga, niti ce moci proglasavati ratno stanje.
Te nadleznosti prenece se na Predsednistvo i parlament BiH. Govoreci o potrebi usvajanja predlozenih reformi u sistemu odbrane, predsednik RS je kazao da ovaj entitet "ne treba da bude oznacen kao smetnja trasiranim regionalnim trendovima".
"Interesi RS nisu suprostavqeni regionalnim i globalnim integracijama", istakao je ^avic, dodajuci da je potrebno redefinisati ulogu i nadleznosti entiteta u odnosu na drzavu BiH, koja jedino moze konkurisati za ulazak u "Partne-rstvo za mir" i ostale evroatlanske integracije.
Prema njegovim recima, mnogo je realniji put izgradnje potrebnih funkcija drzave kroz unutrasnji kompromis i reforme u okvirima postojece dejtonske strukture BiH, od puta koji bi znacio trazenje samostalnosti i transformaciju RS u nezavisnu drzavu.
^avic je istakao da trazenje nezavisniti RS "nema sansu za uspeh, kao sto je nije imao ni na kraju rata, kada je BiH dobila puni me|unarodni legitimitet, a entiteti unutrasnji legalitet i legitimitet".
"Duzan sam da vas upozorim da cemo mnogo vise izgubiti nego dobiti ako ne prehvatimo predlozni koncept reformi sistema odbrane. Ne mozemo sebi da dazvolimo da RS bude oznacena kao krivac sto bi BiH mogla ostati jedina evropska drzava koja nije pristupila programu Partnerstvu za mir", rekao je ^avic, pozivajuci parlament da prihvati preporuke Komisije za reformu sistema odbrane u BiH.
Komisija za reformu odbrane u BiH formirana je odlukom Visokog predstavnika u BiH u maju ove godine.
Resenja za reformu sistema odbrane koju je sacinila ova komisija predstavqeni su Savetu za implementaciju mira u BiH i NATO-u, a predlozene reforme treba da usvoje entitetski i drzavni parlament.

SARAJEVO

Za Odeqenje za ratne zlocine potrebno 38 miliona evra

Kancelarija me|unarodnog predstavnika u BiH (OHR) saopstila je da je za pokretanje Odeqenja za ratne zlocine pri Sudu BiH potrebno 38 miliona evra i da ce taj iznos biti predstavqen donatorima na sastanku koji se odrzava u Hagu.
OHR je to saopstio u ciqu razjasnjenja nesporazuma nastalog nakon konferencije za novinare visokog predstavnika za BiH Pedija Esdauna i ambasadora SAD za ratne zlocine Pjera Ri-sarad Prosper.
Esdaun je rekao da je samo za operativni buxet za formiranje Odeqenja za ratne zlocine pri Sudu BiH za period od pet godina potrebno 28 miliona evra, naglasio je OHR.
"Ta brojka je rezultat procene potrebnog buxeta za deo ranijeg predloga projekta. U me|uvremenu procenjeno je da se potrebni operativni buxet povecao kako bi ukqucio program zastite svedoka, te odre|ene dodatne prostorije Suda", navodi OHR.
Prosper je u Sarajevu izjavio da su SAD spremne da finansiraju jednu trecinu sredstava potrebnih za formiranje Odeqenja za ratne zlocine pri Sudu BiH kome bi Haski tribunal poceo da prebacuje neke predmete ratnih zlocina.

HAG-BIH

16 miliona evra za sud za ratne zlocine u BiH

Ucesnici danasnje donatorske konferencije u Hagu obavezali su se da ce za ustanovqenje i rad sudskog veca za ratne zlocine u BiH izdvojiti oko 16 miliona evra.
Izrazavajuci zadovoqstvo ishodom skupa u sedistu Haskog tribunala, zamenik visokog predstavnika me|unarodne zajednice u BiH Bernar Fasije izjavio je da ce prikupqeni novac biti dovoqan za prve dve godine rada specijalnog veca u sastavu Drzavnog suda BiH.
"Nadamo se da ce sprovo|enje ovog projekta poceti do kraja 2003, a da ce sudsko vece poceti da radi do kraja sledece godine", rekao je Fasije na konferenciji za novinare.
On je precizirao da je za prvih pet godina rada veca predvi|en buxet od 38 miliona evra i da ce me|unarodna administracija u BiH nastaviti s naporima da taj novac prikupi.
Fasije je naglasio da ce rad veca za ratne zlocine biti od sustinskog znacaja za zadovoqavanje pravde, podsticanje pomirenja u BiH i pruzanje utehe porodicama zrtava rata.
Prema njegovim recima, predvi|eno je da specijalnom vecu bude ustupqeno nekoliko procesa protiv osoba koje je Haski tribunal vec optuzio za ratne zlocine u BiH, kao i protiv osumnjicenih nizeg i srednjeg nivoa koji jos nisu optuzeni.

MAKEDONIJA

KFOR nastavqa saradnju sa makedonskom vojskom
Ministar odbrane Makedonije Vlado Buckovski i komandant KFOR-a na Kosovu general Holger Kamerhof, izrazili su zabrinutost zbog aktivnosti ekstremistickih grupa koje operisu sa obe strane granice Makedonije prema Kosovu.
"To zabrinjava sve nas i u tom pravcu moramo raditi sto je moguce boqe", izjavio je komandant KFOR-a nakon susreta sa makedonskim ministrom odbrane.
Kamerhof je najavio da ce se nastaviti saradnja KFOR-a i makedonske vojske u obezbe|ivanju granice, kao i u razmeni informacija o takozvanoj organizaciji ANA.
Makedonsko Ministartvo odbrane saopstilo je da su se Buckovski i Kamerhof slozili da je zajednicki ciq makedonske vojske i KFOR-a stabilizacija regiona, sto se moze postici koordinisanim aktiv-nostima kako bi se ekstremistima stalo na put.
Buckovski i Kamerhof zajednicki su zakqucili da je stanje na granici stabilno i da su ilegalni prelazi povezani sa svercom robe, navodi se u saopstenju.

Jedna osoba poginula u eksploziji u Bagdadu

Najmanje jedna osoba je poginula a osam je povre|eno u pozaru koji je zahvatio dve zgrade posle snazne eksplozije u centralnom Bagdadu, saopstila je policija.
Iracki policajac rekao je da je eksplozivna naprava, verovatno kutija sa TNT-om, eksplodirala u blizini stamparije u delu Bagdada prepunom knjizara i antikvarnica.
U eksploziji je poginuo prodavac caja koji je stajao u blizini. Posle eksplozije izbio je pozar koji je zahvatio obliznje zgrade.
Proteklih nekoliko dana Bagdad je bio meta serije eksplozija. Vecinu su izazvali bombasi samoubice koji su kolima uletali u policijske stanice i druge mete, poput zgrade Crvenog krsta.
Zvanicnici smatraju da su za eksplozije odgovorne pristalice bivseg irackog lidera Sadama Huseina.

SAD pomazu Tajvanu da poboljsa odbranu

Predstavnici americke vojske ucestvuju u nekoliko desetina programa na Tajvanu ciji je ciq unapre|enje sposobnosti ostrva da se odbrani od Kine, pise "Vasington post".
Americki oficiri savetuju vojsku Tajvana na svim nivoima, a zvanicnici SAD i tog ostrva priznaju da je Vasington nacinio veliko odstupanje od dosadasnje politike ogranicavanja vojnih odnosa sa Tajvanom ciji je ciq izbegavanje sukoba sa Kinom, pise list.
Vojska SAD ukqucena je u seminare i obuku na terenu, a dve armije su uspostavile "vruce linije" za hitnu komunikaciju, navodi "Vasington post", pozivajuci se na jednog americkog zvanicnika, kao i na jednog tajvanskog diplomatu.
Pozivajuci se na zvanicnike SAD, list, tako|e, pise da se na stotine pripadnika tajvanskog vojnog osobqa obucava i skoluje u Sjedinjenim Drzavama.
U clanku "Vasington posta", zvanicnici te korake opisuju kao naglu promenu kursa, ciji je ciq pomaganje Tajvanu da odrzi korak sa ubrzanom modernizacijom kineske vojske, i da u slucaju obnavqanja pregovora sa Pekingom ne dospe u podre|en polozaj.
List pise, pozivajucu na zvanicnike SAD i Tajvana, da ambiciozni americki plan posrce, jer su tajvanske vo|e nevoqne da plate ogroman racun i da reformisu visokopolitizovanu i konzervativnu vojsku.
Kineski nacionalisti su 1950. godine pobegli na Tajvan, nakon sto su komunisti preuzeli kontrolu nad kontinentalnim delom Kine. Na ostrvu je ustanovqena trzisna demokratija.
Vlasti u Pekingu smatraju da je Tajvan odmetnuta kineska provincija i kazu da ce ujediniti zemqu, makar i silom.

Finska ponovo najkonkurentnija privreda sveta

Finska je najkonkurentnija privreda sveta, a za njom slede SAD, [vedska, Danska i Tajvan, navodi se u Globalnom izvestaju o konkurentnosti 102 zemqe koji je danas objavio Svetski ekonomski forum (VEF) iz @eneve.
Britanija je spala za cetiri mesta na petnaesto, a Kanada, koja je 2002. bila me|u prvih deset sada je na 16. poziciji, sto je za obe zemqe posledica losije ocene njihovih javnih institucija.
Izvestaj NJEF-a se zasniva na proceni poslovnih qudi o tehnologiji, kvalitetu javnih institucija i makroekonomskom okruzenju.
Finska, domovina kompanije Nokia, giganta mobilne telefonije, bila je i prosle godine na prvom mestu najkonkurentnijih privreda.
SAD su dobile visoke ocene za tehnologiju, ali slabije za kvalitet svojih javnih institucija i ekonomskog okruzenja, posebno javnih finansija po kojima zauzima tek 50. poziciju.
Nemacka je napredovala za jednu poziciju na 13. mesto, a Francuska za dva na 26. Svetski ekonomski forum navodi da je u obe zemqe, uprkos problemima sa buxetom, doslo do poboqsanja konkurentnosti zbog boqih javnih institucija i tehnologije.
Iz ovog ispitivanja se vidi da snaga i koherentnost vladine politike imaju izuzetan uticaj na rang jedne zemqe, izjavio je glavni ekonomista NJEF Augusto Lopes-Klaros.
Italija je najnize rangirana clanica Evropske unije, na 41. mestu, znatno nize u pore|enju sa proslogodisnjom 33. pozicijom.
Me|u azijskim zemqama Tajvan i Singapur su najkonkurentnije privrede. Obe te zemqe su napredovale za po jedno mesto - Tajvan je dostigao petu poziciju zbog svoje jake tehnologije, a Singapur je sesti zbog zdrave privrede i kvaliteta javnih institucija.
Japan je napredovao za pet mesta na 11. poziciju, delom zahvaqujuci svojoj jakoj tehnologiji, a Koreja se pomerila sa 25. na 18. mesto zbog znakova o poboqsanju tehnologije i boqeg ekonomskog okruzenja.
Kina je spala sa 38. na 44. mesto zbog pada ocene kvaliteta svojih javnih institucija i znatno nizih ocena nezavisnosti svog sudstva i korupcije u javnom sektoru.
I Rusija je skliznula sa 66. na 70. mesto uprkos poboqsanju svoje privrede i tehnologije. U izvestaju NJEF se navodi da je losija ruska konkurentnost ove godine posledica visoke inflacije, neefikasnosti bankarskog sistema i nizih ocena sirokog spektra institucionalnih faktora.
Estonija je ponovo najvise rangirana me|u zemqama koje treba da se 2004. prikquce Evropskoj uniji i probila se sa 27. na 22. mesto.
^ile je pao za pet mesta na 28 ali je i daqe najboqe ocenjena privreda Latinske Amerike, znatno ispred sledece zemqe tog regiona, Meksika, koji je na 47. mestu.
Argentina, u borbi za oporavak od najveceg duznickog bankrotstva, ove godine zauzima 78. mesto, a prosle je bila na 64. poziciji.
Me|u africkim zemqama Bocvana je najkonkurentnija i zauzima 36. mesto jer je ostvarila napredak u mnogim podrucjima, ali je dobila lose ocene za inovacije. Juzna Afrika je spala sa 34. na 42. mesto zbog uocenog pogorsanja kvaliteta javnih institucija.
Najnize ocene su u ukupnom rangiranju dobili su Haiti, ^ad i Angola.
Na posebnoj rang-listi poslovne konkurentnosti Finska je ponovo lider, a 2002. je to mesto prepustila SAD, koje su ove godine dobile losiju ocenu usled zabrinutosti ekonomista zbog trgovinskog protekcionizma i smanjenja raspolozivog kapitala.
Me|u onima ciji je poslovni rang poboqsan su Francuska, Danska, [vedska, Australija i Novi Zeland, dok je Austrija skliznula zbog pogorsanja poslovne klime, a slican slucaj je i sa Britanijom, [vajcarskom, Kanadom i Japanom.
Na sledecoj tabeli data je rang-lista prvih 20 zemaqa, u pore|enju sa proslogodisnjom pozicijom:

Po indeksu konkurentnosti rasta: 2003.- 2002.

1. Finska 1
2. SAD 2
3. Svedska 3
4. Danska 4
5. Tajvan 6
6. Singapur 7
7. [vajcarska 5
8. Island 12
9. Norveska 8
10. Australija 10
11. Japan 16
12. Holandija 3
13. Nemacka 14
14. Novi Zeland 15
15. Britanija 11
16.Kanada 9
17. Austrija 18
18. Juzna Koreja 25
19.Malta
20. Izrael 17