Sećanje... Boris Spremo

Dugogodišnji saradnik Novina Toronto Boris Spremo, naš dragi prijatelj i majstor fotografije, nas je nedavno napustio. Njegove fotografije su bile ogledalo njegove duše i to će ostati zauvek.
Prenosimo deo intervjua koji su Novine Toronto objavile oktobra 2013 godine.

Pričao je...
"Nikad nemoj da dozvoliš da ti objekat koji fotografišeš pobegne iz kadra. Takođe su bitni i refleksi. jer je to bukvalno hiljaditi delić sekunde koji moraš da uhvatiš i moraš da prepoznaš nagoveštaj ..."

 

 

----------------
Autor: Ivana Đorđević

Fotografija Vam je omogućila da budete sa mnogim poznatim ljudima širom sveta. 
“Da upoznao sam i slikao sam mnoge slavne ličnosti iz sveta politike, sporta, šou biznisa, filma. Bilo mi je zadovoljstvo da ih slikam, pogotovu da "hvatam" neke nesvakidašnje momente iz njihovog života, izraze lica i sl.

Pretpostavljam da je poverenje ono što otvara gvozdena vrata nečijeg privatnog života. Da li je i kod Vas to bilo od presudnog značaja?
"Apsolutno je tako. Morate steći poverenje da bi ste se uopšte približili poznatim ličnostima javnog života, Bilo je situacija kada sam imao dobre fotografije, koje se nisu baš dopale onom koga sam slikao, pa sam morao da progutam tu novinarsku knedlu i da ispoštujem želju dotičnog da je ne objavim. Nikada me nisu uslovljavali ili naređivali - bila je to moja dobra volja a i želja da imam priliku da ih i dalje slikam, da imam njihovo poverenje. Oni su to znali da cene, pa sam zato imao mnoge privilegije koji drugi nisu, iz čega su proistekle mnoge nezaboravne fotografije.

Jedna od tih je nastala u avionu kada sam sa g. Trudom i njegovom pratnjom išao na neki sastanak. Bilo je tu još novinara i baš je jednom od njih bio rođendan. G. Trudo je čuo da pevamo srećan rođendan i odmah je došao da vidi šta se dešava. On je inače bio veoma spontan čovek, tako da si morao da ga pomno pratiš i gledaš, da bi uhvatio te neke njegove neobične izraze lica i reakcije. U tom nekom momentu on se izbečio i ja sam ga, jedini od svih fotografa, uhvatio sa tim izrazom lica. Kada smo se vratili, pokazao sam mu fotku - bio je šokiran. Nije mogao da veruje da sam ga uhvatio u toj pozi. Zamolio me da je ne objavim. 

Jaaooj muke moje. Ja najveći novinar u Kanadi sa takvom nekom fotkom … a ne mogu da je objavim. Poštovanje koje sam gajio prema njemu jednostavno je presudilo da fotografiju sačuvam za neka druga vremena. Rekao sam mu u šali 'OK ali kada umreš objavljujem je'. Rekao je 'Dogovoreno'.
Tu sam sliku čuvao 12 godina i objavio sam je u Toronto Staru kada je umro.
Ja se uvek maksimalno posvećujem svom poslu. Vrebam svaki trenutak. Često su to neke neformalne situacije kada se novinari malo opuste. Međutim ja sam uvek bio sa kamerom u ruci, osmatrajući sve vreme da mi taj treptaj trenutka ne promakne".

Šta je to što Vas je izdvojilo od ostalih fotografa? Na jednom mestu mnogobrojni fotografi sa digitalnim kamerama, koje škljocaju kao lude, i samo Vi uspete da uhvatite pravi ugao ili izraz lica?
"Kada je neki važan događaj tu su svi fotografi i svi slikaju sa jednog mesta. i samo jedan će napraviti najbolju fotku. Zašto sam ja iskakao od ostalih - zato što ja imam jednu svoju filozofiju slikanja 'Nikad nemoj da dozvoliš da ti objekat koji fotografišeš pobegne iz kadra'. Smatram da ako si dobio zadatak onda moraš sve vreme biti fokusiran na to. Moraš biti maksimalno skoncentrisan. Takođe su bitni i refleksi. jer je to bukvalno hiljaditi delić sekunde koji moraš da uhvatiš. Moraš da prepoznaš nagoveštaj koji ukazuje trenutak koji želiš da ovekovečiš… da uhvatiš PIK momenat". 

 

Povucite, molim Vas, paralelu između digitalne fotografije i fotografije sa klasičnim aparatom. 
"Kada sam 2000 napuštao Toronto Star bilo je od prilike pola digitalnih pola standardnih aparata sa filmom.Naravno razlika je velika u načinu slikanja. Svakako da je bilo potrebno veliko umeće i iskustvo da sa klasičnim filmom napravite dobru fotku, da uhvatite pravi momenat. Sa digitalnim aparatima slikate kao da snimate film. Stotine njih - svakako da jedna mora biti dobra. Onda je još stave u Fotošop i obrade je…to za mene nije umetnost.
Umetnost je da stvoriš nešto realno, što se desilo, što je tvoje oko videlo pre onog škljocanja. Danas stave fotku u kompjuter i mogu da rade šta žele…da dodaju oblake, likove, promene boje... to je igranje tehnikom a ne umeće pravljenja fotografija".


 

Da li to znači da je malo umetnosti a mnogo više tehnike?
"Da. Malo je danas umetničkih fotografija. Oko je ono što je presudno, da bi nastala umetnička fotografija i naravno talenat, a nažalost fotografi se sve više oslanjaju na tehniku a sve manje na osećaj i talenat".  

Mislim da se slobodno može reći da ste napravili pravac u fotografiji tipa "ala Spremo", nešto što je prepoznatljivo.
" Da, mislim da sam uspeo da napravio jednu vrstu talasa koji je, kako kažete, bio prepoznatljiv. 
Nema zgrade u Torontu koja se gradila a da se nisam popeo na nju da zabeležim promene, kojima su gradovi podložni. Prenosio sam progres ovog grada kroz fotografiju, kroz novine. Bio sam poznat po tome što sam bio neumorni istraživač"

Kada ste otišli u penziju da li Vam je to teško palo?
"Ufff…jako teško. To je bio šok za mene. Tada je bio na snazi zakon po kome sam morao da se penzionišem. Posle par godina zakon je promenjen, tako da sam mogao da se vratim na posao, ali sam nekako splasnuo, oladio sam se... 
Imao sam 40 godina lep život. Ponekad sam se pitao zašto mi oni to uopšte plaćaju kada bih ja to radio i za džabe… eto toliko sam voleo svoj posao. 
Radio sam još 2 godine povremeno za Toronto Star ali se onda Unija pobunila, jer je bilo dvadesetak fotografa u redakciji i nije im bilo jasno zašto još uvek uzimaju moje fotografije pored tolikih fotografa… tako da sam nakon toga prestao da slikam za njih.
Posvetio sam se porodici, prijateljima i putovanjima. Naravno fotoaparat je još uvek stalno pored mene ali sada slikam za svoju dušu".

Da se vratite unazad, da li bi ste nešto promenili? Da li žalite za nečim što ste možda propustili?
"Sve bih isto uradio. Voleo bih samo da proživim sve ponovo ali sa ovim iskustvom. I ne žalim za ničim. Prošao sam sve, video sam sve, sreo sam sve. Živeo sam pun život i bilo je neizmerno lepo. Uživam i sada na neki drugi, miran način. Igram tenis, družim se, putujem…

Da li možemo da očekujemo memoare Borisa Spremo?
"Svakako. Moja Ika je skoro 2 godine snimala ono što sam joj ja pričao i sve je to pretočeno u knjigu koja će biti štampana. Ne znam tačno kada ali se nadam da će biti uskoro. Od velike pomoći nam je bilo to što sam od početka svoje karijere, od 1962. sve zapisivao u moju 'crnu knjigu', tako da su mnogi važni događaji i datumi zabeleženi. 
Knjiga je kod agenta koji završava svoj deo posla i očekujem da će uskoro ugledati svetlost dana," završava svoju priču g. Spremo dok gleda albume, prisećajući se lepih i nezaboravnih trenutaka.

Foto: Ivana Đorđević

1374 - 25 OKT 2013
http://www.novine.ca/intervju/2013/1374_Boris_Spremo.asp 

1375 - 1 NOV 2013
http://www.novine.ca/intervju/2013/1375_Boris_Spremo.asp 

1376 - 8N0V 2013
http://www.novine.ca/intervju/2013/1376_Boris_Spremo.asp 

Ivana Đorđević
Novine Toronto, broj 
1517
Toronto 
08. Septembar 2017.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...