Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

DELEGACIJA SRBIJE U SAD - ZORAN DJinDJiC:

SAD podrzava reformsku politiku Vlade Srbije

Srpski premijer Zoran DJindjic izjavio je sinoc u Vasingtonu da reformska politika Vlade Srbije u SAD nailazi na sve vece postovanje i da Srbija i Jugoslavija u Vasingtonu uzivaju "podrsku kakvu nikad nisu imale".
U intervjuu za emisiju na srpskom jeziku televizije "Glas Amerike", DJindjic je ocenio da "u Stejt departmentu postoji potpuna podrska", a da u Kongresu ima "nekoliko uskih grla", ali ne vise i "tacaka otpora za interese i politiku" Srbije.
Prema njegovim recima, delegacija Vlade Srbije je u razgovorima o politickim prilikama na Balkanu americkim zvanicnicima ukazala da se tim regionom "ne treba baviti samo kad je kriza i ne treba cekati da bude prekasno, nego treba podrzavati demokratske procese da ne bi doslo do krize".
DJindjic je podvukao da je druga "vrlo vazna tema" razgovora u SAD bilo pitanje pariskog kluba poverilaca i vracanja starog jugoslovenskog duga.
"Koncentrisani pokusaj svih nas je da sto vise redukujemo ta dugovanja i da reprogramiramo taj ostatak, i sada se krecemo u razmeru od 50 do 70 odsto redukcije starih dugova, pri cemu svaki procenat za nas znaci oko 300 miliona maraka manje", rekao je DJindjic.
Premijer Srbije je izrazio nadu da ce biti ostvaren "ambiciozan cilj redukcije veceg dela duga i reoprogramiranja ostatka".
"Samo stabilizovanjem ekonomije u nasem regionu mozemo stabilizovati politiku, a stabilizovanjem politike mozemo izbeci tragedije kakve su se desavale u proslosti, a mislim da, narocito posle razgovora sa predsednikom SAD imamo podrsku kakvu ranije nikada nismo imali", podvukao je DJindjic.
Istakavsi da "Vlada Srbije iz najdubljih uverenja ide u izgradnju demokratskih institucija i stvaranje trzisne ekonomije", on je ocenio da je sada i u Senatu i u Kongresu pocelo da prevladava uverenje da Vlada Srbije zbog toga zasluzuje postovanje.
"Razgovarali smo o americkoj pomoci sa senatorime i mislim da smo postigli neku saglasnost da ne bi trebalo da bude uslovaljavanja", rekao je DJindjic, dodajuci da je Vlada Srbije do sada dokazala da saradnju sa Haskim sudom i demokratizaciju zemlje smatra ispravnim, i da to nije spolja nametnuto.
DJindjic je rekao da je o odnosima Srbije i Crne Gore razgovarano veoma kratko, i da su americki sagovornici samo ponovili zalaganje za "opstanak demokratske Crne Gore unutar demokratske Jugoslavije".
Govoreci o razgovorima o polozaju Srba na Kosovu, DJindjic je rekao da su ga americki sagovornici upozorili "da ne koristi naziv kolektivna prava, jer to u americkoj politickoj istoriji podseca na izolacionizam".
"Onda sam rekao da je to na Balkanu jedan prirodan proces, ako vi trazite kolektivna prava za Albance u Makedoniji, onda zasto mi ne bismo trazili ista kolektivna prava za Srbe na Kosovu. Oni su rekli trazite ista prava", rekao je DJindjic.
"Znaci mi trazimo maksimalnu samoupravu za Srbe na Kosovu i da tamo gde zive kompaktno imaju svoju policiju, svoje sudije, skolstvo i zdravstvo. Da ne bude proporcionalno sastavu stanovnistva na pokrajinskom nivou, nego na lokalnom", rekao je DJindjic.
"I za to postoji podrska. Sto se tice tog malo jezicki modifikovanog pristupa, za to imamo podrsku", rekao je DJindjic, dodajuci da se nada da ce kongres narednih dana i saopstenjem potvrditi takvu podrsku.

HaSki tribunal Ce morati da se izjasni

Prosirena optuznica protiv Izetbegovica predata Tribunalu

Ministarstvo pravde Republike Srpske (RS) uputilo je juce Tuzilastvu Haskog tribunala prosirenu optuznicu protiv bosnjackog ratnog lidera Alije Izetbegovica za zlocine pocinjene nad Srbima tokom rata u BIH.
Premijer RS Mladen Ivanic ocenio je da ce Haski tribunal nakon sto mu budu predoceni dodatni dokazi o Izetbegovicevoj odgovornosti za pocinjene zlocine nad srpskim stanovnistvom tokom rata u BiH "morati da se izjasni".
"Prikupljeni dokazi dovesce Haski tribunal u tesku situaciju da kaze da nema osnova za podizanje optuznice protiv Izetbegovica", naglasio je Ivanic na konferenciji za novinare.
Premijer RS je dalje kazao da se radi "o optuznici protiv jednog coveka, a ne protiv celog jednog naroda", navodeci da je Izetbegovic tokom rata "obavljao znacajnu funkciju i znao za zlocine, a nije ucinio nista da se oni zaustave".
"Ne radi se ni o kakvom politickom slucaju. Nasa zelja je da u skladu sa utvrdjenom procedurom dostavimo dokaze Haskom tribunalu i da se Tribunal o njima izjasni", istakao je Ivanic.
Osnovno javno tuzilastvo u Banjaluci je jos 11. septembra 1996. godine podiglo optuznicu protiv Izetbegovica zbog osnovane zumnje da je pocinio ratne zlocine tokom rata u BIH.
Ta optuznica je 16. decembra 1996. godine dostavljena Haskom tribunalu, ali ju je tadasnji glavni tuzilac Tribunala Luiz Arbur odbacila, uz obrazlozenje da ne postoji dovoljno dokaza da je Izetbegovic pocinio dela za koja se tereti.
Biro Vlade za odnose s javnoscu pripremio je nove dokaze protiv Izetbegovica, koji su juce upuceni Tuzilastvu Tribunala.
Republicki javni tuzilac Vojin Dimitrijevic rekao je da prosirena optuznica tereti Izetbegovica za genocid, krsenje Zenevske konvencije i obicaja rata, za sistematsko ubijanje i zlostavljanje civilnog stanovnistva, postojanje logora, granatiranje gradova, za sta nije postojalo vojno opravdanje i sistematsko unistavanje sakralnih objekata Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Izetbegovic se tereti da je ta krivicna dela pocinio u periodu od 1. maja 1992. godine do 14. decembra 1995. godine, kada je bio predsednik Predsednistva BIH.
Dimitrijevic je naveo da dokazni materijal sadrzi 300 krivicnih prijava protiv Izetbegovica, izjave 350 svedoka, 1.000 izjava lica datih policiji RS, 16 video kaseta, devet audio kaseta i spisak 800 lica, civilnih zrtava rata.
Celokupni dokazni materijal protiv Alije Izetbegovica dostavljen Tuzilastvu Tribunala tezak je oko 50 kilograma.
Republicki javni tuzilac je istakao da je Izetbegovic bio organizator Armije BIH "koja je formirana od raznih paravojnih formacija i ciji su pripadnici bili mudzahedini".
"On je imao realnu vlast i postoje dokazi da je u donosenju odluka zaobilazio i tadasnje Predsednistvo Republike BIH", rekao je Dimitrijevic.
Prema njegovim recima, Izetbegovicu se stavlja na teret sistematsko ubijenje i zlostavljanje civila, u kome su aktivno ucestvovali i dobrovoljci iz islamskih zemalja, posebno Egipta, Tunisa i Alzira.
"Na 400 lokacija postojali su logori za Srbe, a samo na podrucju sarajevske regije bilo ih je 80. Sistematski je unisteno 20O objekata Srpske pravoslavne crkve", istakao je Dimitrijevic.
On je jos rekao da se bosnjacki ratni lider tereti i za stradanja i zastrasivanja civila zbog otvaranja snajperske vatre prema gradovima koji su bili pod kontrolom Vojske RS, a nalazili su se na prvoj liniji fronta.
"Na teret mu se stavlja i vojnicki neopravdano granatiranje gradova poput Srpskog Sarajeva, Doboja, Teslica, Brckog, pa cak i Sarajeva u slucaju Markale", dodao je republicki javni tuzilac.
Dimitrijevic je naveo da je Izetbegovic bio pocasni komandant Sedme brdske brigade Armije BIH, u cijem su sastavu bili i mudzahedini, a ciji su pripadnici ratnim zarobljenicima odsecali glave i ekstremitete.
On je takodje rekao da je pripadnicima Armije BIH bilo dostavljeno "uputstvo muslimanskom borcu" u kome im se dozvoljava da, kako je navedeno, u cilju visih interesa mogu da likvidiraju neprijatelja, ruse i pale objekte i useve.
"Smatramo da je dokazni materijal ozbiljno sacinjen i da Tuzilastvo Haskog tribunala ima osnova ili da dozvoli pravosudju RS da vodi krivicni postupak protiv Izetbegovica ili da taj predmet preuzme i samo vodi", zakljucio je Dimitrijevic.
Sef vladinog Biroa za odnose sa Haskim tribunalom Sinisa DJordjevic kazao je da podizanje optuznice protiv Izetbegovica "nije cin pranja odgovornosti lica srpske nacionalnosti koja su pocinila ratne zlocine".
On je najavio da ce RS uciniti sve da optuznice protiv lica, za koja se sumnja da su pocinila ratne zlocine, a nisu na javnim optuznicama Haskog tribunala, budu dostavljenje sudu u Hagu, kako bi on na osnovu pravila Rimskog puta odlucio da li lokalni sudovi mogu da procesuiraju te slucajeve.
"Pred pravosudnim organima RS vode se postupci za krivicna dela koja su tokom rata pocinila lica srpske nacionalnosti nad nesrpskim stanovnistvom", naglasio je on.
Prosirenu optuznicu protiv Alije Izetbegovica Tuzilastvu Haskog tribunala dostavice oficir za vezu RS za odnose sa Medjunarodnim krivicnim sudom u Hagu Trivun Jovicic.
Ne postoji utvrdjeni rok do koga bi Haski tribunal trebalo RS da dostavi odgovor da li prihvata ili odbacuje optuznicu protiv Izetbegovica.

Vlada Srbije

Poziv Srbima da ucestvuju na izborima

Vlada Srbije donela je juce zakljucak kojim se Srbi sa Kosova i Metohije pozivaju da po preporuci predsednika SRJ Vojislava Kostunice prihvate ucesce na izborima zakazanim za 17. novembar ove godine.
Vlada Srbije je u svom saopstenju istakla opredeljenje generalnog sekretara UN Kofija Anana, da je "izlazak Srba na izbore u direktnoj funkciji implementacije Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244".
"U skladu sa tim Vlada Srbije narocito ceni znacaj garancija koje su ovim povodom date od strane medjunarodne zajednice", i ukazuje na "nesporan drzavni interes da izborna koalicija 'Povratak' ostvari sto bolje izborne rezultate".
Vlada je u svom saopstenju pozvala gradjane i politicke stranke da u izbornim aktivnostima "dosledno postuju odredbe izbornog procesa i demokratska pravila".
"Nadlezni organi duzni su da energicno sprece svaki pokusaj nezakonitog ometanja izbornog procesa i prava gradjana da slobodno i u miru osvare svoja biracka prava", zakljucuje se u saopstenju.

KoodinacionI centAr - NebojSa CoviC

Izlazak na izbore uslov za ostvarivanje prava

Predsednik Koodinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic ocenio je da Srbi treba izadju na predstojece izbore na Kosovu da bi ubuduce, preko kosovskog parlamenta, ostvarivali svoja prava.
U intervjuu za beogradsku "Borbu" Covic je kazao da veruje "u konkretnu podrsku SAD, da Srbi na Kosmetu treba da dobiju kolektivna prava, sto znaci da tamo gde su vecina imaju samoupravu, sudove, policiju".
"To je osnova multietnickog koncepta i zato je vazno da Srbi izadju na izbore i da u buducem parlamentu dobiju sto veci broj poslanika, jer od procentualne zastupljenosti zavisi koliko cemo ministara imati u vladi", rekao je Covic, koji je i potpredsednik Vlade Srbije.
"Priznajem da ne postoje uslovi za normalan zivot Srba u pokrajini, ali za njih cemo se boriti kroz parlament. Mi gradjane sa Kosova nismo gurnuli pod secu, ali ne treba zaboraviti da smo problem nasledili i da se zestoko mucimo da zastitimo svoj narod i vratimo ga kucama", dodao je on.
Covic je naveo da ce kampanju za izlazak Srba na izbore na Kosovu 17. novembra voditi Koordinacioni centar uz ucesce stranaka udruzenih u koaliciju "Povratak", a da je strategija kampanje postavljena kroz slogan "Glasaj za povratak".
On je izrazio ocekivanje da ce UNMIK biti "maksimalno fleksibilan" prilikom sprovodjenja uredbe da srpski politicari svoj boravak na Kosovu moraju da najave 96 sati ranije.
Upitan da li u sporazumu UNMIK-a i jugoslovenskih vlasti postoje recenice koje mogu razlicito da se tumace, Covic je rekao: "Nema tu sta da se tumaci. U Nacrtu sporazuma pise sta je dogovoreno... Svi koji imaju problem u tumacenju neka pazljivo procitaju sta su potpisali".
Odbacivsi tumacenja da sef UNMIK-a Hans Hekerup ne iskljucuje mogucnost nezavisnosti Kosova, Covic je kazao da je Hekerup "jasno rekao da nema nista od nezavisnosti Kosova"
"Ali isto tako mora biti jasno da ce o konacnom statusu odlucivati medjunarodna zajednica. Kada - videcemo. U dokumentu pise da privremene institucije nemaju nikakva ovlascenja kada se radi o buducem statusu pokrajine", naveo je on.
Upitan da li ce Srbi proglasiti autonomiju ukoliko Albanci u buducem parlamentu izglasaju nezavisnost Kosova i da li to znaci odricanje jednog dela pokrajine, Covic je rekao: "Nije to odricanje od bilo kog dela, ali moramo biti svesni da ulazimo u proces borbe za Kosmet".
"Bilo je na ivici da bude potpuno izgubljeno, a sad imamo puno prostora da kroz demokratizaciju i homogenizaciju ucinimo da nas region bude kompaktan i bezbedan", dodao je on.
Covic je jos rekao da postoji potpuno definisana drzavna politika za period posle kosovskih izbora, navodeci da ta politika "nije javna", jer je od "nacionalnog i drzavnog interesa".

in memoriam - milan mladenoviC

"Nisu dovoljne reci da me vrate u zivot..."

U beskompromisnoj borbi individue protiv politickog establismenta i vladajucih normi, stvaraju se vanvremenski ljudi dosledni svojim osecanjima i moralu. Redak primer takve borbe u istoriji jugoslovenske rok scene je karijera Milana Mladenovica koji je pravovremeno otkrivao istinske vrednosti i potencijale svoga duha i okruzenja.
Ovaj dan je povod da se obrise zaborav sa blistavog i vrlo uspesnog kreativnog opusa kojeg je Milan ostavio za sobom.
Prvi bend mu se zvao Limunovo drvo, od kojeg ne postoji nijedan zvucni zapis. Po raspadu ovog benda, stvara se Sarlo Akrobata sa kojim se urezuje u deset najboljih ploca ikad snimljenih na Balkanu. Potom se stvara bend Katarina II, koja ubrzo menja naziv u Ekatarina velika i sa njom radi do kraja svog zivota ostavivsi osam albuma.
Oprobao se kao producent gde se potpisao na ploce grupa FIT i Gustaph i njegovi dobri duhovi, a pokusao je da se bavi i glumom, te se pojavljuje u filmovima "Tajvaska kanasta" i "Crna Marija". Pred kraj svog zivota, zajedno sa svojim dugogodisnjim prijateljem Mitrom Suboticem - Subom, izdaje album pod imenom "Angel's Breath", snimljen u Brazilu.
1997. godine izdavacka kuca L.O.M. izdaje album Milanovih fotografija i pesama koje je priredio Flavio Rigonat, a 1999. godine u izdanju Matice Srpske se pojavljuje biografija koju je sastavio i napisao Aleksandar Zikic.

Uspomene na Milana evocirali su njegovi najblizi prijatelji i saradnici, a izdvajamo i neke Milanove izjave:
"Tek formiranjem Katarine II, kasnije EKV, Milanova poeticnost mogla je da zazivi, jer je konacno za to stvorena realna muzicka osnova. Njegovi tekstovi puni su ljubavi za ljude, prirodu, prostor, siromasna predgradja. Artikulisuci svoje emocije i od njih cesto praveci kolektivne halucinacije, Milan se branio od realnosti koja se sve vise nametala. Ali ne zadugo. Preispitujuci svet i licnu savest, on se poslednjih godina vise bavio eksperimentisanjem u prikazivanju sto celovitije stvarnosti. Ako je to ranije radio na suptilniji nacin, uz izvesnu distancu, sada je to vec britka ironija i cinizam".
Ksenija Mladenovic
"On je bio potpuno svoj i mogao je od svega da se odvoji… Najvise ga je nervirao nedostatak dobrog ukusa, primitivizam. Bio je olicenje pravednika. U vreme nju-vejva bilo je mnogo neodgovornih ljudi, koji su davali razne izjave. Njega je to ubijalo, a bio je takav covek s kojim sam mogao u studiju da cetiri sata ponavljam istu pesmu, dok se sve ne izgura do kraja. Sa Antonom to ne bih mogao - ako ne mozemo za pola cuke sve da zavrsimo, kreteni smo i gotovo. Milan je imao pozitivnih vibracija dovoljno za citav svet. A doslo je vreme kad smo jednostavno bili izgnani".

Cane, Partibrejkers
"Stihovi su nam bili veoma vazni, posebno Milanu koji je od samog pocetka delovao kao pravi autor, u stanju da napravi kompletnu stvar, sa tekstom i muzikom, refrenom. To su bili hitovi, ili su mogli da budu… Secam se tog leta '78 u Trpnju da je jedna Milanova stvar, zvala se 'Prevaren', bila toliko popularna da smo je svirali do besvesti. U Zagrebu smo radili neke demo snimke, jer je trebalo da nam objave album i odnekud se kao producent pojavio onaj Hus iz Parnog valjka. Milan samo sto se nije pobio sa njim oko aranzmana i produkcije".

Dusan Dejanovic, Limunovo drvo
"Milan je imao svoj svet, tu nema greske, pravio je svoje tekstove, koji su bili potpuno razliciti od mojih. Ja sam sve to sasvim drugacije dozivljavao, ali je u nekom momentu funkcionisalo, na zalost, samo godinu dana ili mozda cak samo sest meseci, burnih, do sledeceg leta. U vreme kad je izasao album "Bistriji ili tuplji covek biva kad…", mi smo bili raspadnuti.

Koja, Disciplina kicme
"Mislim da se njegova licnost jako dobro citala kroz njegovu muziku. Ono sto je EKV radila bila je serija poetskih zahvata i u muzickom i u tekstualnom smislu. Milan je, sem toga, bio jedan od retkih ljudi iz tog posla koji nije vodio tzv. 'rokerski' zivot. Skrivao je cesto u svojim stihovima neke licne emocije iza metafora, iza odredjenih poluproputljivih stilskih figura, tako je vrlo cesto drzao zatvoren taj neki svoj privatni sklop. Ne mislim samo intimne stvari, nego ni mnoga druga unutrasnja stanja, koja su se vise ticala njegove umetnosti, nije mnogo iznosio. Govorim generalno o javnosti, mnoge stvari u vezi sa njim bile su i ostale vrlo daleko.
Petar Janjatovic, novinar

"Milan je bio mozda jedini koga znam, koji je celu plocu pevao u cugu, koji je uvek ponovo topio to parce metala u koje je pevao. Svaki put sam bio iznova fasciniran tim baratanjem glasom i emocijama".

DJule, Van Gogh
"Nije to asocijacija. Taj neko ko nas posmatra jeste zajednicko kosmicko bice svih ljudi na ovoj zemlji, koje ne dozvoljava da se do kraja unistimo. Bar se nadam da ce tako biti. Nije to niko ko nam preti, ne radi se o amerikancima, nemcima… Taj neko ko nas posmatra nema veze sa politikom, to je povezano sa filozofijom, duhovnoscu, ja ga osecam kao blagonaklonog. To je nesto cega smo svi mi deo, a na nas gleda kao svoju decu koja prave gluposti."

Milanova izjava o naslovu zadnjeg albuma EKV
"Ako bi trebalo da predstavim Milana metaforicno video bih ga kao jedno klatno tipa perpetuum mobile, koje u tom klacenju od plusa do minusa proizvodi svoju energiju za kretanje. Klacenje, sve vreme, koje odredjuje i samoga sebe i ono sto iz njega proizilazi.

U nekim trenucima umeo je da bude najkrotkiji covek na svetu, miran i stalozen da smo ga u Limunovom drvetu zvali, kao, Covek stena… tako stabilan, stamen. Stvarno je bio takav. Ali ne uvek. Postojala je stalno ta dualnost, imao je potonuca, kao drugu krajnost, usamljenja, cak i u drustvu. Jednostavno bi bio sam, bez obzira koliko je ljudi oko njega.

Dusan Dejanovic, Limunovo drvo
"Ovo je vreme ponovne podele, ponovnog usitnjavanja geopolitickih celina, cepanja drzava i lokalnih ratova. Ovo je takodje i vreme u kome dominira uska specijalizacija u svim domenima ljudske aktivnosti - od nauke, preko privrednih grana, do umetnosti. Danasnji covek osudjen je da preko medija prima i dozivljava ovaj svet kao kolaz cije pravo lice i celinu nije u stanju da sazme u konacnu viziju".

Propratni materijal za "Angel's breath", kojeg je potpisao Milan
"Poslednji put kad sam ga video, bio sam fasciniran kolikoje kul, izgledao ja kao da se prosvetlio. Totalno je bio smiren i nije uopste izgledao kao neko ko se predao ili pomirio. Uopste nije bio u depresiji, pricali smo isto kao uvek i ja sam stvarno bio u fazonu da ce da ozdravi, jer je tako izgledao i takav utisak ostavljao".

Gile, Elektricni orgazam
"Onda se vratio iz Brazila i secam se kako otvaram vrata i njegovih sirokih ruku i ogromnog, sirokog osmeha, uz recenicu: "Naucio sam da se ophodim sa ljudima, naucio sam da se smejem sa ljudima."
Bio sam fasciniran tim pesmama koje je doneo iz Brazila. Seli smo, pustili i bio sam iznenadjen, a on se samo smeskao svaki put kad bih ga ponovo pitao: " Sta je ovo , covece!?"
Sve vreme sam drzao pesnice za taj materijal koji je kasnije izasao na 'Angel's breath' i bio sam srecan kad sam cuo kako je dobro. Mislim da nije cudno sto je to poslednje sto je Milan uradio. Mada ja ustvari znam da to nije poslednje, podsvesno ce se kroz sve nas jos mnogo godina reflektovati ta prica o EKV. Od Milanovog odlaska ja kapiram da ljudi zaista samo odlaze i da cemo se jednom ponovo naci. U glavi ja zaista, bez zelje da zvucim pateticno, nemam osecaj da je Milan otisao zauvek"

DJule, Van Gogh
"Prilagodljivost zivotu moze da bude pozitivna osobina, ali to je samo danak zivotu. Ukoliko se prilagodjavas necemu sto ne zelis, onda suzbijas svoju licnost. U tom smislu, ta prilagodljivost postaje, pre svega, morbidna i negativna. Sta na kraju biva od mladog i perspektivnog coveka, stvara se krajnje beskorisan tip…
Borite se sa svoju licnu slobodu, ne dozvolite da vas neki lazni srebrenjaci i krivo opravdane norme uguse…
Borite se za svoj zivot!"

Deo Milanovog intervjua za list CAO, 1989
"Sto je najblesavije, kad se vratio krenuli smo da sviramo sa Boletom. Odjednom se pojavio covek koji odlicno svira i, kao, mirne probe, odlazimo u Vrsac kod Boleta, sve okej, krecemo da sviramo dalje, kao, radimo nove stvari, sviramo, sve funkcionise.
Poslednji koncert je bio ta nesrecna Budva, sto je prenoseno na TV. Bio je avgust, Milan je bio na Adi Bojani i dosao je direktno u Budvu, dan pred nastup u Zajecaru, koji nikad nismo odrzali.
Dosli smo kombijem iz Budve u Beograd i trebalo je da istog dana idemo u Zajecar, ali su Milana zadrzali u bolnici. Kada se vratio sa Ade Bojane, govorio je da je malaksao.
Mnogo se znoji i imao je potpuno zute beonjace. U Budvi je, na tom poslednjem nastupu, bilo kao neko 'rok vece'.
Grupna svirka, neka skoljka u nekom celofanu, cvece, prvi program RTS, uzivo sve, skandal ono kad se na TV cuje samo glas i, stolovi ispred. Ono malo nase publike drzi se za glavu i Milan se zahvaljuje na kraju i kaze: " Ovo je bila Budva 1954." , posto nije znao sta vise da kaze ili uradi. Pravo odatle je otisao u bolnicu. Krenuli su da ga operisu od jedne stvari, puknuta zucna kesa, a desilo se sasvim drugacije. Posle toga kao da je shvatio da vise ne treba da se bori. Ali se potrudio da nikoga ne optereti, da svi misle da ce mu biti dobro".
Margita Stefanovic o poslednjem koncertu
" Nisu dovoljne reci, samo obicne reci, da me vrate u zivot"
Milan Mladenovic je umro 5. Novembra 1994. godine u Beogradu.

Nebojsa Stankovic

KRSNA SLAVA KOD SRBA

O Krsnoj slavi kod Srba pisano je mnogo, sa raznih gledista i svatanja. Stav nase Svete Srpske Pravoslavne Crkve da je slava dan praznovanja svetog, na cije se praznik krstio predak neke porodice, uzeo ime tog svetog, taj dan proslavljao i ostavio to u nasledje potomstvu.
Krsna slava je karakteristican obicaj, kult u nasem narodu, nije svecanost pojedinca, kao sto je imendan ili rodjendan. Slava je svecanost sire zajednice, cele porodice ili vise porodica, celog plemena ili nekog Drustva ili Udruzenja.
Za nas Pravoslavne Srbe, Krsna slava znaci i nas rodjendan i imendan, u duhovnom smislu. Svetosavsko upucivanje slavljenja svetog po kucama i porodicama svecarskim, najvise je doprinelo da se Pravoslavni Srbi, u nacinu proslavljanja pojedinih, narocito izabranih svetitelja, izdvoje od ostalih Pravoslavnih naroda i razviju jedan svoj opstenacionalni domaci kult i stvore poseban ritual u tome pravcu.
Krsna slava je nacionalno obilezje Srba, ona je nas najdublji izdanak i najocigledniji znak prepoznavanja. To je slozena i razgranata pojava, veoma slojevita znacenjem i bogata pratecim obicajima. Krsna slava kakvu danas imamo sacuvanu i razvijenu u Pravoslavnih Srba predstavlja masu pojedinosti karakteristicnih za pojedine stare narode, najvise Slovene, posebno Srbe, i narode blizega i srednjeg Istoka koje su to ulozili u sadrzinu Biblije.
Posezuci za najdubljim korenima fenomena slave, polazimo za izvesnim tragovima koji se gube u dubinama mitske proslosti. Etnolozi i istoricari religije vide pojavu srpske slavske svetkovine kao ukupnost izvesnih, grckih, rimskih, jevrejskih i narocito, slovenskih mitoloskih radnji, kultova i predanja.
Prve pomene izraza Krsna slava i slicnih nalazimo u narodnim pesmama koje je u prvoj cetvrtini 19.-tog veka poceo da belezi i objavljuje Vuk Stefanovic Karadzic, ali su ti izrazi nastali znatno ranije, kao i same pesme.
Smisao Krsne slave i njen bitni izvor je u nadvremenoj, vecnoj realnosti, u nasoj Sabornoj crkvi, bitnome konstituentu slave.
Ta drevna praksa slavljenja Boga i slave njegove u svetima jeste bit predanja Crkve kroz vekove. To je pojava i sustina vremenski daleko starija od pojave slovenskoga sveta na istorijskoj pozivnici. Tu su tradiciju vere koja je od Boga data i od apostola predata potonjim narastajima, predali novokrstenim Slovenima njihovi krstitelji Sveta Braca Cirilo i Metodija i njihovi ucenici, a kasnije je to obradio, kultivisao i odnjegovao Sveti Sava i njegovi saradnici i nastavljaci.
Slavi se najpre u crkvi - hramu, na liturgiji gde se spominju, sa andjelima i svetim, nasi zivi i upokojeni srodnici po telu, pa se tek onda prenosi u dom i tu nastavlja. Dakle, porodicna zajednica je organski ogranak crkvene zajednice. To je jasno i po tome sto nikad ne slavimo sami, nego zdruzeno, zajedno sa porodicom, prijateljima, kumovima kao i onima koji svrate da nam cestitaju slavu. Sabornost kao bitno svojstvo Crkve svojsto je i male Crkve-porodice.
Onaj ko slavi Bozije svece, taj slavi vecnu i istinsku slavu Bozju u zivome coveku. Sveti, kome se cini pomen, nije bozanstvo, nego licni medium koji ima ulogu nasega molitvenoga i spasiteljskog posrednika. Nase spasenje izgradjuje Spasitelj, svetac je njegov sluga koji se nalazi u njegovoj blizini i posrednik je u nasem spasavanju.
U spasenju, koje se projektuje i kroz kult slave, jedini spasitelj covjeka i sveta ukupno uzetog, iz robstva stihijama, jeste sam Bog - Hristos Spasitelj, svetac je samo posrednik, a svaki od nas saradnik na svome sopstvenom spasenju. Nase sopstveno spasenje niti ide niti moze ici samo od nas, ali ne moze ni bez nas.
Bog spasenje omogucuje i nudi, a covek treba slobodno da ga prihvati. Do puna izrazaja dolazi suptilnost slobode, odnosno izbora, da covek neiznudjeno prihvati ili odbaci ponudu spasenja. U tome je sama bit njegove slobode, i licnosti koje se kroz nju ispoljava.
Religioznost, odnosno vera, jeste dar Boga coveku. Takvi su i ostali darovi koji su implicirani u coveku kao licnosti. Dar misljenja, jezika, umetnosti… Ali dok se ne ispolje, oni su nerealizovana potencijalnost. Kako ce se razvijati, oblikovati i kultivisati to je druga stvar, stvar koja zavisi od objektivnih uslova koje se nalaze izvan coveka, odnosno covek se nalazi u njima, to su duhovnost, tradicija, istorija…
Izraz religio oznacava vezu, odnos coveka sa Najvisim bicem. U licnosti Hristovoj taj odnos koji predpostavlja odstojanje, prevladan je pa je u Bogocoveku covek u Bogu, i Bog u coveku.
Ljudi se sa bogom sjedinjuju blagodatno, dok njihova razlika u prirodama ostaje. Ovo garantuje covekovu besmrtnost i odnos sa bogom.
Istina je da se hriscanska religija temelji na Hristovoj krsnoj zrtvi, odnosno smrti, i na njegovoj pobedi nad adom, odnosno mrakom, vaskrsenjem iz mrtvih i vaznesenjem na nebo. To znaci da je hriscanstvo religija u kojoj je prevladana stihija stvorenoga sveta , i njegova materijalnoga i duhovnoga dela, pa je zato odnos hriscanske religije, licnost Bogocoveka Hrista.
Slaveci spomen jednoga svetog, a time proslavljajuci Hrista i njegovu Bogomajku, uspevamo da nadvladamo fenomen bioloske smrti i da stvarno u svetlosti Hristovoj i svecevoj dozivimo blagodatno jedinstvo i osabornjenje sa svojim preminulim clanovima.
Tako se u Hristu i u njegovome izabranom svetom postize jedinstvo sadasnjega i minulih pokolenja i odista se dolazi do neposrednoga saznanja da za Boga nema mrtvih, nego su svi zivi, i on je njihov bog. Ta sabornost nije samo fizicka, niti samo psiholoska povezanost jednih sa drugima, nego je to realna blagodetna sabornost u vaskrslome i vaznesenom Hristu.
Tako se o Krsnoj slavi sve pokazuje kao minijaturna slika crkve, puna stvarne zivotnosti i to u stvari cini dusu celoga rituala Krsne slave i njegova poretka.

Slobodan Rundo

Tirana

Albanija je raskrsnica droge

Okruzni sud u Tirani odbacio je nedavno zahtev Arbena Berbale, jednog od sefova medjunarodnog kartela droge, da mu se ukine "neogranicena zatvorska kazna" na koju je pocetkom februara osudjen.
Takva kazna izrecena je Berbali i Frederiku Durdi na osnovu optuzbi javnog tuzioca i italijanske anti-mafije da su svercovali narkotike i da su glavni organizatori bande krijumcara droge. Obojica su osumnjicena kao vodeci ljudi medjunarodne mreze krijumcara narkoticima ciji su pipci u mnogim zemljama Latinske Amerike.
Albanija je postala geografska raskrsnica za krijumcarenje droga, navodi se u proslogodisnjem izvestaju "Rastakanje albanskog drustva" koji je sacinila grupa eksperata. U izvestaju se iznosi i podatak da se u svajcarskim zatvorima zbog sverca droge nalazi oko 1.000 Albanaca, a u Italiji i Grckoj oko 300 maloletnika.
Svetska carinska organizacija smatra Albaniju veoma opasnom zemljom iz koje se hasisom i heroinom snabdevaju krijumcarske mreze u zapadnoj Evropi. Prema istom izvoru, Albanija i Maroko su glavni snabdevaci zapadne Evrope kanabisom. Od 60 tona hasisa, zaplenjenog 1999. godine u zapadnoj Evropi, 6,5 tona je krenulo iz Albanije i transportovano preko Italije.
Policija je prosle godine otkrila kokain na pojedinom letovima izmedju Njujorka i Albanije. Policija sumnja da su brojne albanske porodice u SAD uspostavile bliske veze sa kolumbijskim dilerima droge od kojih narucuju velike kolicine kokaina i transportuju ih iz Njujorka u Albaniju. Kokain se onda salje u Evropu brzim camcima preko Otranskog kanala ili transportuje dalje preko Balkana.
Pored rasturanja droge, u Albaniji se poslednjih godina, prema istom izvestaju, brzo siri i koriscenje i proizvodnja narkotika. To se objasnjava razlicitim socijalnim, politickim i ekonomskim faktorima - nespremnosti drustva da se suoci sa tom pojavom, slobodnim protokom preko granica, siromastvom, zeljom za brzim bogatstvom. Problem je utoliko veci sto je 65 odsto stanovnistva mladje od 30 godina.
U Albaniji se alarmantno povecava broj veoma mladih narkomana, koji cesto zavrsavaju u bolnici zbog prekomernog doziranja. Kako ne postoji antinarkomanski program, oni posle nekoliko dana bivaju pusteni bez ikakvog uputstva kako da nastave terapiju.
"Jedna petina korisnika droge koji dolaze kod nas na detoksinaciju ima manje od 15 godina", izjavio je nedavno dr Jihni Sula iz vojne bolnice u Tirani za dnevnik na engleskom jeziku Albanian dejli njuz. Pre dve godine, novi zavisnici imali su prosecno izmedju 16 i 17 godina.
Prosle godine, oko 700 mladih je zbrinuto u tu bolnicu, a ove godine se ocekuje da taj broj bude veci. Najvecji broj zavisnika su decaci, ali devojcice se takodje hvataju u zamku narkomanije, sto je ponekad samo uvod za ukrcavanje na brodove koje vode u Italiju i prostituciju.
Prema statistikama, najcesci uzivaoci narkotika su mladi ispod 20 godina, ali su u rizicnoj grupi i nezaposleni. Prema periodicnim istrazivanjima, broj mladih uzivaoca droge se na 1.000 osoba udvostrucuje svake dve godine. Najcesce se koriste marihuna i druge "trave", ali takodje i kokain i heroin.
Oko 70 odsto uzivalaca droge pripadaju takozvanim normalnim porodicama, a ostali su iz porodica sa jednim ili nijednim roditeljem, razdvojenim roditeljima, ili porodicama sa socijalnim i drugim problemima.
Gotovo jedna trecina roditelja narkomana je visoko obrazovana: 52 odsto imaju visoku skolu a 13 odsto nema zavrsnu srednju skolu. Oko 67 odsto narkomana je iz porodica srednjeg ekonomskog polozaja, 25 odsto iz bogatih i osam odsto iz siromasnih familija.
Verovatnoca da se mladi iz imucnijih porodica priklone drogi je tri i cetiri puta veca nego onih iz siromasnih. Razmera izmedju muskih i zenskih uzivalaca je cetiri prema jedan, sto se objasnjava drustvenim ponasanjem muskaraca: oni provode vise vremena u drustvu, u klubovina i diskotekama i za razliku od devojaka nisu podvrgnuti vecoj kontroli porodice.

Draga Bozinovic
Tirana

IZBORI NA KOSOVU

Ko je sve na listi Koalicije Povratak

Na izbornoj listi Koalicije "Povratak" koja je prijavljena za ucesce na izborima na Kosovu i Mteohiji najvise kandidata imace Demokratska stranka Srbije (DSS).
Od 60 predlozenih kandidata DSS ce imati 17 predstavnika, Demokratska alternativa 11, Demokratska stranka sest, Demohriscanska stranka, Nova demokratija i Socijaldemokratija po pet kandidata, a sedam kandidata je nezavisno.
Medju kandidatima nalaze se i rektor Pristinskog univerziteta Gojko Savic, potpredsednik DHSS-a Rada Trajkovic, lider Srpskog nacionalnog veca Oliver Ivanovic, lider SPO-a sa Kosova Randjel Nojkic.
Izbornu listu Koalicije "Povratak" potpisale su sve clanice DOS-a osim Srpskog pokreta otpora sa Kosova (SPOT).
Koalicija "Povratak" je koalicija koja okuplja sve politicke subkjekte u cilju objedinjavanja srpskog politickog korpusa na Kosovu i Metohiji.
Kako se navodi u saopstenju te koalicije, ciljevi njenog delovanja su zaustavljanje procesa iseljavanja Srba i drugog nealbanskog stanovnistva sa Kosova i Metohije, osiguranje njihove pune bezbednosti i slobode kretanja, resavanje sudbine nestalih i kidnapovanih, povratak imovine Srba i ostalih nealbanaca na Kosovu i Metohiji, kao i povratak na Kosovo svih raseljenih lica.

KOSOVO

Protest porodica nestalih danas na Trgu Republike

Udruzenje porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosova i Metohije pozvalo je sve gradjane Beograda da se danas u 12 sati pridruze njihovom protestu na Trgu Republike.
Porodice nestalih ce pod sloganom "Vratite nam otete" zatraziti od predstavnika medjunarodne zajednice i albanskih lidera pomoc u oslobadjanju clanova njihovih porodica, navodi se u saopstenju Udruzenja.
Na Kosovu i Metohiji je, od 1998. godine, nestalo oko 1.300 nealbanaca, dodaje se u saopstenju.

OEBS - Pristina

Patrijarh Pavle ce glasati 17. novembra

Partijarh srpski Pavle moci ce da glasa na opstim izborima koji ce se na Kosovu odrzati 17. novembra, potvrdila je danas Misija OEBS-a u Pristini.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je u sredu Srbe, Albance i ostale etnicke zajednice na Kosovu i Metohiji da ucestvuju na pokrajinskim izborima, 17. novembra.
Nakon poruka patrijarha Pavla i predsednika SR Jugoslavije Vojislava Kostunice registrovala se velika vecina od ukupno 170.000 popisanih kosovskih Srba.
Sediste SPC nalazi se u Peckoj patrijarsiji, na jugozapadu Kosova.

KOSOVO-NATO

Cilj je multietnicko drustvo

Generalni sekretar NATO Dzordz Roberston izjavio je u Pristini da je glavni cilj medjunarodne zajednice na Kosovu stvaranje multietnickog drustva, dodajuci da predstojeci izbori predstavljaju istorijski momenat za buducnost Kosova.
Tokom visecasovne posete Kosovu, Roberston se susreo sa najvisim predstavnicima medjunarodne zajedncie i politickim predstavnicima Srba i Albanaca.
Ocenjujuci da se Kosovo sada nalazi u najznacajnijoj fazi svoje istorije, Robertson je obecao pomoc NATO tokom izbora 17. novembra, na kojim "treba da ucestvuju sve zajednice".
Roberston je posebno zatrazio od srpske manjine da ucestvuju u parlamentarim izborima na Kosovu uz ocenu da je takav korak pametna stvar.
"Do sada smo na Kosovu imali mirnu predizbornu kampanju, sto neko ranije mozda nije zeleo", rekao je Roberston i dodao da, nakon svega sto se tu dogodilo, Kosovo zasluzuje mir i toleranciju.
"Period nasilja na Kosovu je zavrsen, sada je vec poceo period mira i Kosovu je samo to potrebno", rekao je Roberston.
Roberston je podrzao zajednicki dokument izmedju najvisih zanicnika UNMIK-a i vlasti u Beogradu o ukljucivanju kosovskih Srba u predstojece izbore.
Robertson je izrazio zadovoljstvo cinjenicom da su kosovski Srbi ohrabreni da ucestvuju na izborima, posto njihova sudbina umnogome zavisi od njih.

Radio Frans Internasional O CRNOJ GORI

Crna Gora u corsokaku

Crna Gora se neminovno krece ka referendumu o nezavisnosti, posto su propali svi pokusaji pregovora Beograda i Podgorice, ocenio je juce Radio Frans Internasional (RFI).
"Naravno i sada je drama Makedonije i situacija na Kosovu mnogo teza i ozbiljnija od onoga sto se desava u Crnoj Gori, ali je i crnogorsko mucenje oko ideje nezavisnosti bar za bivse jugoslovensko podrucje, neobicna prica", ocenjuje RFI.
Neizvesnosti o tome u kom pravcu ce krenuti crnogorska vlast je, kako se navodi, bilo samo neposredno posle pada (bivseg predsednika SRJ) Slobodana Milosevica.
"Kada se videlo da je Crna Gora odlucila da pokusa da ide do nezavisnosti postalo je tesko napraviti korak nazad i kako je vreme proticalo sve je teze bivalo da se nadje kompromis", ocenjuje komentator tog radija.
Tome su narocito doprineli izbori u Crnoj Gori, na kojima je blok za nezavisnost "zaveden svojim zeljama i pogresnim procenama", ocekivao da dobije vecinu za nezavisnost.
"Posto na tim izborima niko nije dobio dovoljnu vecinu, sve se blokiralo, a nerazmrsivo su se izmesali licni interesi, borba oko vlasti, interesi poslovnih krugova i kriminala" navodi RFI.
Francuski radio podseca da je za danas najavljena "istorijska rasprava" o referendumu o nezavisnosti u crnogorskoj skupstini, koja ce biti odrzana ako bude kvoruma.
"Kvorum u parlamentima nedostaje kada se raspravlja samo o najbeznacajnijim temama. Samo se u Crnoj Gori tako duhovito igraju politike. Govori se o istoriji, velika je galama zaklinjanja i proklinjanja, a onda ljudi okrenu ledja i odu za vaznijim poslom", komentarise RFI.
Francuski radio naglasava da je crnogorska opozicija odbila da ucestvuje u toj parlamentarnoj raspravi, jer je odbijen njen zahtev da se produzi rad komisiji za ispitivanje istinitosti optuzbi hrvatskog "Nacionala" na racun crnogorskih vlasti o umesanosti u trgovinu cigaretama.
"Niko sada ne moze reci koja je od tih tema vaznija u Crnoj Gori ni kako su one vezane, ta o nezavisnosti ili ona o svercu ili je to ista tema", ocenjuje RFI.
Komentaror tog radija naglasava da ce, ako opozicija bojkotuje referendum, 20 ili 30 odsto glasaca odlucivati o sudbini drzave.
"Taj zahtev je besmislen i na tome insistiraju svi strani posmatraci i savetnici. Takav referendum niko ne bi uzeo ozbiljno", ocenjeno je u komentaru francuskog radija.
Ako se, kako se navodi, postave strozi kriterijumi - kao zahtev za vecinom od preko pola glasackog tela - pristalice nezavisnosti nemaju "nikakvu sansu" da dobiju referendum i ne zna se "zasto bi isli na njega".
RFI ocenjuje da je referendum neminovan ali da ga je "skoro nemoguce solidno organizovati", sto je odraz crnogorske realnosti. Na tako "nezdravu situaciju" se dodaje i socijalna kriza "koja je posledica lomova iz poslednje decenije".
"Politicari i partije bez kredibiliteta, osiromasena i korumpirana intelektualna elita, ekonomska kriza i stvaranje dominantnog sloja koji je direktno vezan za kriminal i manipulise drustvom u ime sumnjivih interesa", opis je kojim francuski radio definise crnogorsku realnost.
Projugoslovenske partije su, kako je ocenjeno, "ostaci Milosevicevog bloka u Crnoj Gori", koji sada pokusavaju da prezive uz demokratsku Srbiju, dok je "vladajuca partija uz vrlo rasirene sumnje u upletenost u kriminal", takodje godinama bila deo tog bloka.
Tim strankama je, po oceni RFI-a, suprotstavljena Liberalna partija "koja je jedina bila uvek u opoziciji ali nikada nije uzivala poverenje svojim ponasanjem".
"Liberali traze referendum a istovremeno kazu da podrska za nezavisnost opada" naglasio je komentator tog radija, ocenivsi da je nepoznato da li je cilj te partije uspeh ili neuspeh referenduma.
Po navodima RFI-a, Crna Gora je "bez razloga dovedena u corsokak iz koga niko ne vidi izlaz", dok se pogresno ocekuje da ce referendum pokazati taj izlaz.
"Niko na tom referendumu nece dobiti dovoljnu vecinu i narodi i partije ce ostati podeljeni. Tada ce biti mnogo teze pregovarati sa Beogradom iz prostog razloga sto ce svaka vlast biti prinudjenja da prihvati bilo kakvo resenje", naglasava komentator radija.
Po oceni RFI-a, bilo je mnogo bolje pregovarati "sada kada je Srbija otvorena za svaki dogovor" i kada je bilo moguce postici "efikasan stepen nezavisnosti u okviru zajednicke drzave".
"Za to je sada kasno. Ne valja sto je crnogorska elita nametnula kao neizbezan put referenduma za koji i sama ta elita vidi da ne vodi u dobrom pravcu ili da ne vodi nigde", ocenjuje ta radio stanica.
U komentaru se dalje navodi da je "situacija u Crnoj Gori zatrovana", i da se odnosi izmedju Srbije i te republike "kvare", a izazvan je i pritisak medjunarodne zajednice koja sada vidi crnogorsku elitu kao neodgovornu, mada valja podvuci da je ona ranije gurnula na taj put".
"U tim uslovima sto god se desi nece biti dobro ali verovatno i nista nece biti dramaticno. Za celu tu pricu cak i ako hocete da provedete uzbudljivo vece u kafani sa prijateljima, sada u Crnoj Gori nema kvoruma" zakljucuje komentator RFI-a.

CRNA GORA

Stalni savet OEBS o crnogorskom referendumu

Stalni savet OEBS-a je, na zasedanju u Becu, razmotrio izvestaj Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a (ODIHR), u kojem se daje negativna ocena novog nacrta crngorskog zakona o referendumu.
U izvestaju se ocenjuje da nacrt zakona predstavlja korak unazad u odnosu na prethodne verzije predloga zakonskih reuglativa za odrzavanjje refereduma u Crnoj Gori.
ODIHR je zakljucio da je neophodno da na referendum izadje vise od 50 odsto registrovanih biraca, te da je za prihvatanje rezultata potrebna podrska kvalifikovane vecine, odnosno vecne registrovanih glasaca.
Jugoslovenski ambador u OEBS-u, Branislav Milinkovic podrzao je zakljucke ODIHR-a. Sef americke misije ocenio je da je crnogorsko pitanje veoma znacajno za stabilnost citvog regiona, sa cim se slozila i Rusija, zahtevajuci da u zakon o referendumu bude uneta i kvalifikovana vecina.
Predstavnici zemalja-clanica Evropske unije najavili su da ce na jednom od sledecih sastanaka izneti svoje misljenje o nacrtu crnogorskog zakona o referenudmu.
ODIHR insistira da se samo politickim konsenzusom vodecih stranaka u Crnoj Gori moze doci do prihvatljivog teksta zakona koji bi reguisao eventualni referendum o samostalnosti ove jugoslovenske republike.

"MONITOR"

Iduce godine crnogorska zastava pred UN-om

Crnogorski ministar inostranih poslova Branko Lukovac izjavio je da je potpuno siguran da ce Crna Gora iduce godine istaci svoju zastavu pred sedistem UN u Njujorku.
U intervju koji danas objavljuje crnogorski nedeljnik "Monitor", Lukovac je izrazio uverenje da su "nasi ljudi toliko samosvesni da zele da i njihova drzava bude medju gotovo 200 drzava koje cine svetsku organizaciju".
"Ne mogu da verujem da ce oni tako lako da zaborave i zanemare stoleca i generacije svojih predaka koji su gradili slavu Crne Gore, njenu slobodu, cast i drzavu", rekao je on.
Lukovac je naglasio da veoma mnogo veruje crnogorskoj mladoj generaciji, koja ima hiljade briljantnih pojedinaca koji nikad nece dopustiti da im bilo ko odrice pravo i sposobnost da budu "gospodari svog zivota, svoje perspektive i sudbine".
Crnogorski sef diplomatije je rekao da sa medjunarodnom zajednicom treba imati strpljenja i da ce ona prihvatiti ono sto bude demokratski izraz volje crnogorskih gradjana.
Lukovac je ocenio da parola o demokratskoj Crnoj Gori u demokratskoj Jugoslaviji "zgodno zvuci, ali nista ne znaci".
"Jugoslavija, u danasnjoj ili sjutrasnjoj formi, moze biti samo Srbija, ako joj i ona, konacno ne okrene ledja. Imala je i Srbilja stoljecima drzavu i ne znam zasto u 21. vijeku ne bi popravljala i dogradjivala imidz toj svojoj staroj drzavi", rekao je Lukovac.
On je ocenio da Crna Gora nije ravnopravna u jugoslovenskoj federaciji i da "Beograd ne zivi kao federalna prestonica".
"Politika SRJ je za njih samo ono sto je interes Srbije, a Crna Gora za njih ne postoji. Osim ako to nije ona Crna Gora koju placa Srbija i koja radi za njen interes", rekao je Lukovac i dodao da "beogradska vlast vise od godinu dana nije uputila u Crnu Goru ni jednog sefa drzave, predsednika vlade ili inostranog ministra".
Lukovac je rekao da dobar deo diplomata, poreklom iz Crne Gore, vec godinama i decenijama ne zive u Crnoj Gori i ne dele njenu sudbinu.
"Samo mali broj diplomata emancipovao se od tih izazova i radi za Crnu Goru, dok je vecini stalo do udobnog, unosnog, i po mogucnosti, visokog namestenja u inostranstvu", rekao je Lukovac.

CRNA GORA

Nastavljene restrikcije, najavljena iskljucenja duznika

U Crnoj Gori su nastavljena cetvorocasovna iskljucenja struje, a redukcije ce trajati do ponedeljka 12. novembra.
Od ponedeljka ce, kako je najavila crnogorska Elektroprivreda, poceti iskljucenja sa mreze svih potrosaca, koji racune za struju nisu platili duze od mesec dana.
Ako se zaista posegne za tom merom, iskljucenje nece mimoici ni velike industrijske potrosace, medju kojima su podgoricki Kombinat aluminujuma i niksicka Zeljezara.
Iskljucenje neplatisa ce, prema oceni Elektroprivrede, doprineti ukidanju restrikcija struje. Finansijsku pomoc za uvoz elektricne energije, kako je najavio ministar inostranih poslova Crne Gore Branko Lukovac, obecali su Holandija i Luksemburg. Od ponedeljka ce nestasicu ublaziti i uvoz iz Bugarske. Preksinoc je postignut dogovor da od 12. novembra Crna Gora uvozi 2,5 miliona kilovatsati dnevno iz Bugarske.
Crnogorska vlada je najavila i povecanje cene struje, a konacna odluka o visini poskupljenja mogla bi da bude doneta vec za koji dan. U Crnoj Gori, u uslovima nestasice struje, koja bi mogla poprimiti razmere humanitarne katastrofe, u toku su i "prepucavanja" oko toga ko je "kriv" za tesku situaciju. Najvise optuzbi upuceno je podgorickom Kombinatu aluminijuma, kao najvecem potrosacu.
Direktor Kombinata Mihailo Banjevic izjavio je da je to preduzece smanjilo potrosnju u odnosu na nivo u vreme normalne elektroenergetske situacije na manje od pet miliona kilovatsati struje dnevno.

"VREME" - NENAD CANAK

Canak optuzuje i DJindjica i Kostunicu

Predsednik Skupstine Vojvodine i Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Canak optuzio je predsednika SR Jugoslavije Vojislava Kostunicu i premijera Srbije Zorana DJindjica da prema Vojvodini, kako je rekao, nastavljaju politiku bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica.
"Milosevic je oduzeo Vojvodini pravo na imovinu, a sada to odrzavaju Dindjic i Kostunica. Dakle, onaj ko ne pristaje na ropski polozaj Vojvodine, ko trazi da se oteto vrati, taj navodno izaziva vojvodjansku krizu", rekao je Canak u intervjuu za beogradski nedeljnik "Vreme".
On je ocenio da u Beogradu ne postoji spremnost za iskreno i stvarno vracanje autonomije Vojvodini. Prema njegovim recima, Djindjiceva Demokratska stranka i Kostunicina Demokratska stranka Srbije na terenu Vojvodine "vec duze vreme" dobro saradjuju, sto se, kaze Canak, najbolje videlo kada je pocelo imenovanje novih sefova policije u vojvodjanskim gradovima.
"Tada je u stvari poslata poruka da samo 'poslusnici Beograda' mogu da racunaju na polozaje u Vojvodini. Svi potezi Dindjica i Kostunice u Vojvodini, naizgled medjusobno suprotni, imali su zajednicki imenitelj - da se spreci autohtono odlucivanje o kadrovskim pitanjima u Vojvodini. Postavljen je aksiom - u Vojvodini ne sme da se odlucuje ni o cemu", rekao je Canak.
On je rekao da nova vlast nije prihvatila njegov predlog da se podje "od najrealnijih stvari, odnosno da pocne vracanje imovine koja je oduzeta Vojvodini... po zakonu iz 1996. godine koji se odnosi na formiranje imovine Republike Srbije".
Canak tvrdi da "vise od 80 odsto gradjana Vojvodine" podrzava zahtev da se Vojvodini vrate osnivacka prava nad javnim preduzecima u pokrajini. Lider LSV je, takodje, optuzio Vladu Srbije zbog nacina privatizacije preduzeca, posebno vojvodjanskih.
"Imam utisak da se vojvodjanskim preduzecima gotovo ne dozvoljava da izadju iz gubitaka iz dva razloga. Prvo, jer je rec o preduzecima sa cijim resursima se najlakse utice na socijalni mir. Drugo, da se ona do momenta privatizacije dovoljno obezvrede da bi se njima moglo lakse trgovati", ocenio je Canak.
On je rekao da se ne protivi prodaji beocinske cemenatre francuskom "Lafarzu", ali da mu smeta to sto "citava privatizacija krece s jednim tenderom koji nije ni castan ni posten".
"U tome zapravo nema konkurencije, posto su kriterijumi za ucesce na konkursu postavljeni tako da se moze javiti samo 'Lafarz' - a kad se javi samo jedan, sve moze da ide i po slobodnoj pogodbi, pa necemo dobiti ono sto se moze dobiti", rekao je Canak.

NOVI SAD - MIROLjUB LjeSnjak:

Najveci zadatak DS-a da ugrozi rejting DSS

Visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS) Miroljub Ljesnjak optuzio je premijera Srbije Zorana DJindjica da je uticao na Medjunarodnu kriznu grupu da u svom izvestaju okvalifikuje DSS kao stranku koja koci reforme u Srbiji.
"Otici u Ameriku i pricati o tome kako je DSS kocnica reformi je, u najmanju ruku, nekolegijalno i nepristojno. Mislim da DJindjic stoji iza tih smesnih kvalifikacija", rekao je Ljesnjak u intervjuu najnovijem broju novosadskog nedeljnika "Bulevar".
Ljesnjak, koji je i potpredsednik Skupstine Vojvodine, kazao je da DJindjiceva Demokratska stranka (DS) za "najveci zadatak" ima da ugrozi rejting DSS-a.
"DS pritom ne vodi racuna kome ce glasovi DSS-a preteci, jer glasovi koje moze da pokupi DSS nece preteci DS-u nego ili radikalima ili Socijalistickoj partiji Srbije (SPS)", kazao je on.
Ljesnjak je ocenio da bi mnogo bolje bilo kada bi se DJindjic bavio "eliminisanjem sveprisutne mafije i korupcije, nego predizbornim kampanjama kad im vreme nije".
"Reforme idu katastrofalnim tempom, za sta je svakako najodgovorniji onaj koji ima najvece ucesce u vlasti, a logicno je da je to gospodin premijer. Cela prica koja ide od strane gospodina premijera je znak njegove prilicne uznemirenosti, jer reforme verovatno ne idu tempom koji je on sam zamislio", ocenio je funkcioner DSS.
Ljesnjak je ocenio da su vanredni izbori u 18 opstina u Srbiji pokazali da su bili u zabludi oni koji su mislili da je SPS "mrtva partija".
On se usprotivio eventualnoj zabrani SPS-a zbog delovanja te partije u proslosti, ocenivsi da bi to bilo "nedemokratski'.
"Pocnemo li zabranjivati stranke, uvescemo pojam kolektivne krivice. Tako gledano, mozemo imati kolektivnu krivicu stranke, kolektivnu krivicu naroda", ocenio je Ljesnjak.
Na pitanje da li ce DSS ulaziti u koalicije sa radikalima i socijalistima na razlicitim nivoima vlasti, Ljesnjak je rekao: "Nikad ne reci nikad, ali u bliskoj buducnosti sigurno necemo".
On je odbacio optuzbe predsednika Skupstine Vojvodine i Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Canka da je DSS stranka u koju se "sliva kadrovski otpad", jer je za godinu dana uvecala clanstvo sa 9.000 na oko 200.000 i to, najvecim delom, kadrovima bivse vlasti.
"To je potpuno netacno, na nivou Srbije mi imamo izmedju 30 i 40 hiljada clanova. A kad govorimo o kadrovskim slivnicima i kanalima, mogao bih puno govoriti koje sve kadrove je od SPS-a i JUL-a preuzela LSV. Radimo na spisku takvih Liginih kadrova i on je vise nego impozantnan. Mogu da kazem da DSS i LSV imaju jednu dobru simbiozu - oni su pokupili kadrove SPS-a i JUL-a, a mi smo pokupili glasace SPS-a. Protiv takve podele nemam nista", kazao je Ljesnjak.