Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

TEKST SPORAZUMA

Potpisan sporazum o prekidu vatre

Sef drzavog koordinacionog tela za Jug Srbije Nebojsa Covic potpisao je juce popodne sporazum o prekidu varte na podrucju opstina Presevo, Bujanovac i Medveda.
On je taj sporazum potpisao u Merdaru, na administrativnoj granici Kosova i centralne Srbije. Sporazum je potpisan u prisustvu specijalnog izaslanika generalnog sekretara NATO Pitera Fejta.
Fejt je prethodno u Konculju, albanskom selu u zoni kopnene bezbednosti, izdejstvovao da lideri naoruzanih Albanaca sa juga Srbije potpisu taj sporazum.
U ime albanske strane taj dokumet je popisao Sevcet Musliu, koji je predstavlja kao komnadant organizacije koja sebe naziva Oslobodilackom vojskom Preseva, Bujanivca i Medvedje (OVPBM).
Nakon potpisivanja sporazuma, Fejt je izjavio da je sporazumom predvidjena momentalna obustava vatrenih dejstava i upozorio da ce strana koja prekrsi sporazum snositi posledice.
On je rekao da je poslednjih dana vise puta razgovarao sa predstavnicima naoruzanih Albanaca, navodeci da je glavni spor nastao oko poslednje odluke NATO da dozvoli ulazak jugoslovenskih snaga bezbednsoti u deo kopnene zone duz granice sa Makedonijom.
Potpisivanje sporazuma prvi je i najbolji preduslov da se zakoraci u ono sto nam predstoji, odnosno postizanje trajnog mira u regionu na jugu Srbije, rekao je Fejt.
Pregovori Pitera Fejta u glavnom stabu OVPBM u Konculju trajali su vise od tri sata.
Predstavnici jugoslovenskih vlasti su ranije juce potpisali akt o rasporedjivanju vojnih i policijskih snaga u deo zopne konpene bezbednosti uz mekedonsku granicu.
Oni su i ranije bili spremni da potpisu i dokument o prekidu vatre u toj zoni, ali su naoruzani Albanci to odbijali.
Prenosimo tekst sporazuma u celini:
1. Dole potpisane strane potpisnice Sporazuma se slazu da bezuslovno postuju i pridrzavaju se prekida vatre i da se uzdrzavaju od svih vojnih aktivnosti, nasilja i upotrebe sile jedni protiv drugih i protiv snaga druge strane.
2. Strane potpisnice prihvataju da zadrze nadleznost i kontrolu nad svim elementima sopstvenih oruzanih i paravojnih snaga, gde god da su rasporedjeni i preuzimaju potpunu odgovornost za svoje akcije.
3. Strane potpisnice priznaju i pridrzavaju se dodatnog Protokola Zenevske konvencije (Protokol II) od 12. avgusta 1949. godine koji se odnosi na zastitu zrtvi u nemedjunarodnim konfliktima.
4. Ovaj se sporazum odnosi na sve oruzane i paravojne snage, ukljucujuci policijske snage, koje se nalaze unutar ili neposredno blizu administrativnih granica kopnene zone bezbednosti koje su definisane u Vojno-tehnickom sporazumu i Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244.
5. Pod oruzanim snagama podrazumevaju se sve partije, grupe ili pojedinci koji prihvataju nadleznost i komandu strana potpisnica, ukljucujuci redovne snage, policijske snage, oruzane civilne grupe, paravojsku, nacionalnu gardu, narodnu vojsku, pogranicnu policiju, vojni rezervni sastav, vojnu policiju, obavestajne sluzbe, savezno i republicko Ministarstvo unutrasnjih poslova, lokalne specijalce i antiteroristicku policiju i sve vanredne snage.
6. Odredbe ovog sporazuma ce stupiti na snagu nakon razmene potpisanih primeraka sporazuma, u prisustvu licnog izaslanika generalnog sekretara (NATO).
7. MODALITETI
a) Strane su saglasne da uspostave i ocuvaju prekid vatre koji se odnosi na upotrebu svog naoruzanja, ukljucujuci postavljanje mina i drugih improvizovanih eksplozivnih naprava.
b) Strane se slazu da preduzmu sve moguce mere da bi osigurali bezbednost i slobodu kretanja svog osoblja medjunarodne zajednice prisutnog u regionu.
c) Strane se slazu da zadrze trenutne lokacije svojih oruzanih snaga, izuzev teskog naoruzanja oko Bujanovca, koje ce biti vraceno u kasarne, kao i da nece iskoristiti prekid vatre da bi promenili svoje polozaje.
8. UPOZORENjE
a) Strane su saglasne da Komandant Kfora na ovom stupnju zadrzi svoju nadleznost prema uslovima Vojno-tehnickog sporazuma nad Kopnenom zonom bezbednosti i Vazdusnom zonom bezbednosti. One prihvataju iskljucivu nadleznost komandanta Kfora u odlucivanju da li i pod kojim uslovima ce snagama SRJ biti dozvoljen kontrolisan povratak u fazama u KZB. Ukoliko on bude odlucio da dozvoli takav ponovni ulazak, podrucja gde ce snage SRJ moci da udju bice geografski definisana i zamenice podrucja prethodno navedena u ovom sporazumu pod nazivom "trenutne lokacije". U svim drugim pogledima prethodno navedena odredba ostace na snazi.
b) Nakon ponovnog ulaska, snage za primenu zakona ce biti obavezne da deluju nepristrasno i da korektno primenjuju zakone SRJ/Srbije bez bilo kakvih etnickih, religioznih ili rasnih predrasuda.
c) Nijedna odredba ovog sporazuma nece biti protumacena kao osporavanje neotudjivog prava na samoodbranu. Samoodbrana podrazumeva upotrebu neophodne sile u proporcionalnom razmeru u cilju sopstvene odbrane ili obrane drugih od napada ili predstojeceg napada. Svaka upotreba sile se mora ograniciti na nivo, intenzitet i trajanje neophodnih za samoodbranu i nista vise. Osveta nije samoodbrana i smatrace se krsenjem KZB/prekida vatre.

BUJANOVAC

Covic i Kabidjozu o ulasku snaga u KZB

Predsednik drzavnog koordinacionog tela za krizno podrucje juga Srbije Nebojsa Covic i komandant Kfora na Kosovu
Karlo Kabidjozu potpisali su juce u Merdarima sporazum o ulasku jugoslovenskih snaga u kopnenu zonu bezbednosti prema jugoslovensko-makedonskoj granici.
Jugoslovenske snage treba da udju u deo tampon zone na podrucju opstine Presevo, uz jugoslovensko-makedonsku granicu.
Sporazum je potpisan u skladu sa ranijom odlukom Saveta NATO-a o postepenom suzavanju tampon zone uz administrativnu granicu izmedju Srbije i Kosova.
U medjuvremenu, izvori sa terena javili su da se i dalje razmenjuje vatra izmedju naoruzanih albanskih grupa i makedonskih snaga bezbednosti, na granici sa Kosovom, dok je, prema podacima visokog komesara za izbeglice UNHCR-a, Astrid van Genderen-Stort, najmanje hiljadu ljudi izbeglo sa tog podrucja.
Istovremeno, u selu Konculj se vode razgovori predstavnika Oslobodilacke vojske za Bujanovac, Presevo i Medvedju i specijalnog izaslanika generalnog sekretara NATO-a Pitera Fejta o detaljima sporazuma za prekid vatre izmedju albanske i srpske strane.
Taj plan drzavno koordinaciono telo prihvatilo je u petak, dok je albanska strana, zbog dodatnih konsultacija, zatrazila odlaganje potpisivanja sporazuma do juce.Za sada je neizvesno kada bi sporazum mogao da bude potpisan.

DRZAVA TRAZI ODGOVORNE, BIVSI POLICAJCI ZNAJU ODGOVOR...

U sefu SDB vise od pola tone droge

Dok policija "trazi" odgovorne za to sto je u sefu Sluzbe drzavne bezbednosti (SDB) pronadjeno vise od pola tone droge, bivsi radnici SDB i policije listom ukazuju na nekadasnje rukovodstvo Sluzbe.
"MUP trazi odgovore ko je direktno odgovoran za to sto su narkotici cuvani u sefu SDB u Komercijalnoj banci", rekao je juce agenciji Beta portparol MUP-a Srbije pukovnik Vladan Colic.
Ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic prosle nedelje je kazao da je droga vredna 60 miliona nemackih maraka, bila pripremljena za ulicnu prodaju.
Na pitanje zasto je droga drzana u trezorima DB, a ne Resora javne bezbednosti, koji se bavi tom vrstom kriminala, portparol MUP-a je odgovorio da "ne zeli da spekulise i da se bavi pretpostavkama".
"Trazimo odgovorne za to sto droga nije unistena na vreme i sto se postupalo mimo procedure", dodao je Colic.
Bivsi visoki funkcioner SDB Bozidar Spasic rekao je Beti da odgovore na pitanja o drogi treba traziti od nadleznih u Saveznoj upravi carina, javnoj bezbednosti i u samoj SDB.
"Iz onoga sto smo mogli da vidimo ali i iz drugih izvora, droga je bila pripremljena za plasman na trziste. Iz tih poslova se stvarao 'crni fond' za specijalnu kasu SDB, iz koje su finansirane aktivnosti parapolicija, raznih obezbedjenja visokih drzavnih funkcionera i nabavka oruzja na crnom trzistu.
Na zalost, jedan deo je koriscen za placanje pripadnika parapolicijskih i paravojnih snaga u periodu kada oni nisu imali posla na terenu. Zalosno je i to sto je deo droge dosao i do nase dece, na ulice", rekao je Spasic.
On je izjavio da "nema te sluzbe koja nama takozvani 'crni fond'", ali "u normalnim drzavama, taj fond se puni prodajom cigareta i oruzja".
"Pronalazak vise od pola tone droge u drzavnom sefu je jedinstven slucaj u svetu, ako se izuzmu azijske i latinoamericke drzave", rekao je Spasic.
On je ocenio da je deo novca "od droge, oruzja i cigareta, SDB ulagala u fiktivna preduzeca i prebacivala u strane banke u Rumuniji, Rusiji i Bugarskoj".
"Posebno je neuobicajen nacin cuvanja tih narkotika. Nigde u svetu sluzba bezbednosti ne drzi svoje stvari u banci, vec u svojim specijalnim prostorijama, magacinima, bunkerima", rekao je Spasic.
On je ocenio da ce "se tek otkriti razni poslovi bivseg rezima, vezani ne samo za drogu vec i za prostituciju i sverc oruzja".
Spasic je rekao da je MUP "putem anonimne prijave saznao za drogu u sefu SDB".
"Vlast je znala za tu drogu. Da je neko pokusao da je iznese iz banke bio bi uhvacen na delu i izbio bi jos veci skandal", ocenio je Spasic.
On je jos rekao da je "pocetkom 90-tih godina tadasnji rezim stupio u kontakt sa kolumbijskom narko-mafijom, o cemu postoje i dokazi".
"Deo pronadjenih narkotika zaplenjen je na granici, drugi deo je od albanskog narko lobija a deo svakako potice od kolumbijskih narko kartela. Rec je zaista o ogromnoj kolicini koja je prikupljana duzi period", rekao je Spasic.
Bivsi nacelnik kriminalistike u beogradskoj policiji Mladen Lojovic rekao je da je vrednost droge dvostruko veca od 60 miliona nemackih maraka, kako je bilo zvanicno saopsteno, "jer je rec o robi vrhunskog kvaliteta koji se mesa sa raznim drugim materijama".
"Uz blagoslov drzave, ovde je cvetao svakakav kriminal - od sverca automobila do cigareta i oruzja - tako da nisam zacudjen ovim otkricem", rekao je Lojovic.
Prema njegovim recima, po sluzbenoj proceduri, zaplenjena droga se skladisti u posebnoj prostoriji u gradskom SUP-u, a pristup toj prostoriji imaju samo nacelnik i sef odseka za narkotike.
"Roba se jednom godisnje spaljuje u Obrenovcu, mada je to u poslednje vreme veliko pitanje, jer je u tom gradu droga jevtinija i do 30 odsto nego u Beogradu", rekao je Lojovic.
"Da je kojim slucajem Milosevic dobio izbore, droga iz sefa SDB bi sigurno bila pretvorena u novac a mi bismo se posle cudili odakle nam pare za grejanje i osnovne potrebstine", rekao je Lojovic.
On je podsetio i na slucaj od pre nekoliko meseci, kada je jugoslovenski diplomata uhvacen sa vise desetina kilograma heroina i upitao "cemu je sluzila ta droga".
Bivsi radnik Sluzbe drzavne bezbednosti Vladimir Nikolic rekao je Beti da se droga u sefu SDB "pojavila zato sto je na celu te sluzbe bio nekompetentan covek".
"U sluzbi sam radio do pre dve godine, i do tada SDB nije imao nikakve veze sa drogom. Bivsi sef SDB Radomir Markovic je tu sluzbu poistovetio sa Sluzbom javne bezbednosti", rekao je Nikolic.
Upitan da oceni zbog cega Markovic nije unistio drogu nakon oktobarskih promena, Nikolic je rekao da "pretpostavlja da se osecao sigurnim".
"Mislim da je iskreno verovao da ce ga jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica zastititi i da nece nikada odgovarati", rekao je Nikolic.

MAKEDONIJA

Novi sukobi kod sela Tanusevci

Na samom ulazu u makedonsko pogranicno selo Tanusevci juce oko podne su izbili novi oruzani sukobi izmedju makedonskih snaga bezbednosti i naoruzanih albanskih ekstremista.
Beta iz izvora bliskih snagama bezbednosti Makedonije saznaje da je sukob zapoceo kada je mesovita patrola makedonske vojske i policije na samom ulazu u selo naletela na grupu terorista koji su bili "ukopani u bunkeru."
Teroristi su otvorili vatru na patrolu, nakon cega je pocela akcija organa bezbednosti na ciscenju terena.
Sam prilaz Tanusevcima jos nije bezbedan, posto se procenjuje da su na vise mesta u selu postavljene nagazne mine.
"U selu cemo uci kada ocistimo teren od postavljenih mina", izjavio je za Betu visoki funkcioner MUP-a Makedonije.
Inace, istovremeno sa najnovijim sukobom u Tanusevcima, koji je jos u toku, to selo nadlecu i makedonski vojni helikopteri.

PODGORICA - POLITICKA TRVENJA...

"Svaki narodni poslanik predstavlja cio narod, a ne samo one koji su ga izabrali"

Istorija visestranacja i medjustranackih sukoba u Crnoj Gori pocela je nakon formiranja prve parlamentarne skupstine - 1905. godine.
Narodna skupstina obrazovana je neposredno po donosenju prvog Ustava Knjazevine Crne Gore, a svake godine okupljala se 18. oktobra na mestu koje bi odredio knjaz.
Bilo je predvidjeno da se narodni poslanici biraju neposredno: "Svaka kapetanija i sve oblasni varosi, kao i varos Ulcinj, po jednog poslanika". Ustav je odredjivao da Narodna skupstina "vrsi zakonodavnu vlast sa knjazom gospodarom".
Zanimljive su odredbe da "svaki narodni poslanik predstavlja cio narod, a ne samo one koji su ga izabrali", i da se "bez pristanka Narodne skupstine ne moze drzava zaduziti".
Ostalo je zapisano da su prvi izbori u istoriji crnogorske drzave odrzani bez politickih partija. Stranke, rezimska i opoziciona, formirane su tek posto je izabrana Narodna skupstina.
Poslanici su se podelili na samoj skupstini i tako su nastale opoziciona "klubaska stranka" i vladajuca "prava narodna stranka", cije su pristalice bile poznate kao "pravasi".
Uoci prvih izbora, kako svedoce istorijski spisi, nije bilo nikakve agitacije. Jedan hronicar je ostavio svedocenje da se "niko nikome nije naturao".
"Ko je nasao za potrebno, posao je i glasao za onoga za koga mu je milo bilo", naveo je savremenih prvih izbora u Crnoj Gori.
Poredjenja radi, predizborne kampanje od 1990. godine, pa i ova koja je toku, politicki su zestoke i nemilosrdne. Mnogi smatraju da su te kampanje i nepotrebno duge, zato sto su biraci upoznali sve politicke partije.
Kako su se, nekad, ponasali "djetici u parlamentu", i o tome ima nekih zapisa. Bilo je, navodi se, kao i u svakom parlamentu, posalica medju poslanicima, pa i dobacivanja, u stilu "vi ste nula", na sta su drugi odgovarali "a vi dvije".
Suparnicke stranke su se odmah naucile raznim trikovima i podvalama. Tako su klubasi za svog predsednika izabrali poznatog vojvodu, rodjaka kralja Nikole Petrovica, Saka Petrovica.
Sa njim se opozicija slikala, a potom fotografiju umnozila u hiljadu primeraka i poslala u narod, sto je, kazu, doprinelo omasovljenju klubaske stranke.
Nije, medjutim, sedela skrstenih ruku ni ondasnja vladajuca stranka, pravaska. Vlada je, na osnovu Zakona o cinovnicima, protiv onih cinovnika iz reda opozicije koji su joj prkosili preduzimala odredjene mere: otpustala ih iz sluzbe, penzionisala ili premestala na druge polozaje.
Kasnije su politicke stranke pokrenule i svoje listove, pa su se medjusobno "gonile" i na taj nacin.
Parlamentarni zivot u Crnoj Gori prekinuli su Balkanski i Prvi svetski rat, da bi se politicko-stranacka scena obnovila 1918. godine.
To se, kako je utvrdio istoricar Serbo Rastoder, dogodilo po stranackom modelu Srbije. U Crnoj Gori su formirane organizacije Narodne radikalne, Demokratske i Republikanske stranke, na cijem su celu bili istaknuti politicari kao sto su Nikola Pasic (na slici) i Ljuba Davidovic.
Na prvim pravim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, 1920. godine, ubedljivo su pobedili komunisti, koji su osvojili oko 38 odsto glasova, a zapazen izborni uspeh (oko 16 odsto glasova) imali su i republikanci.
Politicka mapa Crne Gore, po Rastoderu, dugorocnije je uobilicena tek na drugim parlamentarnim izborima, 1923. godine, kada su se konstituisale politicke opcije, koje, u raznim nominalnim i politickim izdanjima, traju do danas.
Istoricar Rastoder ocenjuje, na osnovu svojih istrazivanja, da je "nihilizam prema proslom opsta pojava u novijoj politickoj istoriji Crne Gore". On navodi da je posle 1918. godine vazilo geslo "za sve je kriv kralj Nikola", a 1945. godine "kriva je trula Jugoslavija".
Tako je i 1989. godine, u vreme "dogadjanja naroda" u Crnoj Gori, opsti poklic bio "za sve je krivo staro rukovodstvo".
Rastoder smatra da "nije u pitanju objektivna krivica, nego oblik politicke identifikacije novog". Politicka buducnost u Crnoj Gori je uvek pocinjala "obracunom sa prosloscu", koji je bio nacin instrumentalizacije naroda.
Ovaj politicki obrazac ne gubi na aktuelnosti ni danas. Ekstremizam je najcesci stil medjupartijske borbe. Vrlo su retki primeri, ili ih i nema, da neka politicka partija "prizna" drugoj da joj nesto valja u njenom programu i delovanju.
U predizbornoj kampanji politicke stranke se toga klone, a slede ih i biraci koji tako stvaraju takav predizborni naboj da, u pojedinim situacijama, dolazi do opasnih konfrontacija.
Ucestalost parlamentarnih izbora i relativno trajnije iskustvo sa njima nisu, izgleda, nikakav lek protiv politickog radikalizma crnogorskih stranaka.
Ilija Despotovic
Podgorica

PROSVETA U SRBIJI

Sezdeset odsto skola u strajku

U Srbiji je oko 60 odsto skola u strajku zbog nezadovoljstva prosvetnih radnika zaradama i materijalnim polozajem.
Podaci sindikata koji organizuju strajk i vlade Srbije o broju skola u strajku neznatno se razlikuju.
Predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlovic rekao je agenciji Beta da su u strajk stupili zaposleni u 986 skola iz sva tri sindikata koja organizuju protest.
"Nemamo podatke za Bor, Pozarevac, Kraljevo i Kolubarski okrug, pa je taj broj verovatno i veci", rekao je Pavlovic i dodao da je protest organizovan u oko 60 odsto od ukupno 1.600 skola u Srbiji.
On je dodao da ce u sredu, 14. marta, biti odrzan sastanak lidera Sindikata obrazovanja, sindikata prosvetnih radnika "Nezavisnost" i Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije na kome ce oni pokusati da usaglase zahteve organizatora strajka kako bi zajednicki nastupili pred vladom.
Prema podacima Vlade Srbije, u strajku je 960 skola ili 58 odsto ustanova za osnovno i srednje obrazovanje u Srbiji, rekao je agenciji Beta ministar prosvete Gaso Knezevic.
On je dodao da je u trecini skola u strajku nastava potpuno obustavljena, a da su ostale skratile casove na 30 minuta.
Vlada Srbije je juce i danas preko medija uputila poziv prosvetnim radnicima da obustave strajk, pokazu strpljenje i prihvate ponudjeno povecanje plata od deset odsto, uz obecane povisice u junu, julu i oktobru.
"Normalno je da do sada nismo mogli da vidimo rezultate tog apela", rekao je Knezevic i dodao da se prosvetni radnici javljaju na telefon ministarstva i "pokazuju raspolozenje da se iz toga izadje".
Prema njegovim recima, i sindikati su pokazali zelju da nastave razgovore. "Cini mi se da oni nisu bili ni prekinuti", rekao je Knezevic.
Sindikati, medjutim, "malo zaboravljaju na decu i u borbi za clanove gube iz vide interes drustva", ocenio je ministar.
Strajk prosvetnih radnika danas je usao u trecu nedelju. Protest su najpre zapocele skole clanice "Nezavisnosti" iz Vojvodine, 21. februara, a 28. februara taj sindikat je pozvao u potpunu obustavu nastave. Sindikat obrazovanja je strajk poceo 5. marta, a obustavu nastave 8. marta. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije se danas pridruzila strajku sa potpunom obustavom nastave.
Sindikati traze da vlada garantuje poboljsanje materijalnog polozaja prosvetara vezivanjem cene rada u obrazovanju za prosecnu zaradu u republici.
"Nezavisnost" je danas saopstila da je nastavu obustavilo njenih 412 skola-clanica. Prema podacima Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, nastava je obustaviljena u 125 skola u Vojvodini i u skolama clanicama tog sindikata u gradovima u Srbiji. USPRS nije imala podatke o ukupnom broju skola koje strajkuju, ali strajkacki odbor ocekuje da ce se u protest danas ukljuciti svih 350 skola tog sindikata.
U strajku je i Forum beogradskih gimnazija, koji je clanica USPRS. Forumi beogradskih osnovnih i srednjih strucnih skola, takodje clanice Unije, odlucili su da ne postuju odluku o stupanju u strajk, vec da ostave vremena ministarstvu prosvete da "normalizuje" situaciju u obrazovanju i vladi Srbije da materijalni polozaj prosvetara poboljsa kroz obecane "platne razrede".
"Platnim razredima" bi svi zaposleni koji se finansiraju iz budzeta, a koji imaju isto obrazovanje, bili izjednaceni po primanjima bez obzira na sektor u kome rade.

ISTRAZIVANjE RADJENO U 90 ZEMALjA

Jugoslavija prva po stepenu korupcije u Evropi

Jugoslavija je prema stepenu korupcije na prvom mestu u Evropi i na drugom u svetu od 90 zemalja u kojima je radjeno istrazivanje stepena korupcije, izjavio je rukovodilac Anti-korupcijskog programa u Srbiji Predrag Jovanovic.
On je na konferenciji za stampu nevladine organizacije "Evropski pokret u Srbiji" objavio formiranje ogranka "Trensperensi Internesenala" u Srbiji, organizacije koja se bavi ispitivanjem stepena korumpiranosti u 90 zemalja sveta.
Konferenciji je prisustvovao i regionalni direktor TI za juznu i jugoistocnu Evropu Miklos Marsal koji je rekao da je "korupcija jedna od najvecih prepreka razvoju zemlje i da strani investitore nisu zainteresovani da plasiraju kapital u zemlju u kojoj je stepen korumpiranosti visok".
On je jos rekao da TI ne ispituje pojedinacne slucajeve korupcije, vec se bavi korupcijom kao fenomenom celog drustva. On je predstavio knjigu u kojoj su sabrana sedmogodisnja iskustva borbe protiv korupcije u istocno-evropskim i drugim zemljama i dodao da su u knjizi izneta iskustva borbe protiv korupcije u svim segmentima drustva.
TI svake godine prezentuje indekse korumpiranosti u 90 zemalja sveta i na toj listi na najvisem mestu, kao najmanje korumpirane zemlje, nalaze se skandinavske zemlje dok se na dnu liste, kao zemlje gde je korupcija najvise prisutna, nalaze Ukrajina, Rusija i Jugoslavija.
Jovanovic je rekao da Srbija treba da se udalji sa poslednjeg mesta te liste i da je za to neophodan sistemski pristup, odnosno da svi drzavni organi treba zajedno da nastupe u borbi protiv tog problema.
On je kao konkretne mere u sprovodjenju Antikorupcijskog programa naveo monitoring rada vlade Srbije i Jugoslavije, donosenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama, prema kojem bi sve informacije bile dostupne, osim onih koje spadaju u poslovnu tajnu, kao i transparentnost u privatizaciji i javnim nabavkama.
Jovanovic je jos rekao da je bivsi rezim bio glavni uzrocnik korupcije, ali da sa uklanjanjem Milosevica nije uklonjen i celokupan mehanizam koji je i dalje podsticajan za korupciju.

PROTEST U LEBANIMA

Gradjani oduzeli lokalnu vlast JUL-u

Grupa gradjana oduzela je juce lokalnu vlast Jugoslovenskoj levici (JUL) u Lebanima, kada je pedesetak zitelja uslo u opstinsku zgradu i iz nje "izbacilo" predsednika izvrsnog odbora Dusana Bukvica i sekretara skupstine opstine Milutina Stevanovica.
Lokalnu vlast je preuzelo Privremeno opstinsko vece, na celu sa Trojanom Stojanovicem, koji je odbornik Demokratske stranke u Lebanu.
On je rekao novinarima da je "osvajanje proteklo mirno i da su sluzbenici ostali u kancelarijama dok je policija pustila demonstrante i novinare da udju u zgradu".
Pre ulaska u zgradu oko 1.500 mestana nastavilo je protest od petka dvocasovnom blokadom regionalnog puta Leskovac-Medvedja, zahtevajuci ostavku predsednika opstine Gojka Marjanovica i lokalnih odbornika.
1.500 gradjana je, protestvujuci u petak, uslovilo Marjanovica da do danas podnese ostavku, ili ce nasilno uci u zgradu.
Novoizabrani predsednik Trojan Stojanovic rekao je novinarima da je "ulaskom u zgradu ispostovana volja gradjana i da oznacava definitivno preuzimanje vlasti".
Novoformiranu vlast cini Privremeno opstinsko vece sa 10 clanova i predsednikom.
Nova vlast nema saglasnost republickih organa, a potpredsednik Vlade Srbije Momcilo Perisic je ranije, povodom zahteva Demokratske opozicije Srbije da se u Lebanu uvede privremena uprava, rekao da Vlada nece takvim metodama smenjivati vlast. Jugoslovenska levica ima 29 od 31 odbornika u lokalnoj skupstini.
Demonstranti su optuzili predsednika opstine Gojka Marjanovica da "sve radi na stetu gradjana, da je unistio lebansku privredu i oterao mlade iz tog mesta", a takav nacin preuzimanja vlasti obrazlozili promenom volje biraca koji su na kasnijim saveznim izborima u opstini podrzali JUL sa 412 glasova.

SAOPSTENjE OTPOR

Vise od 2.500 krivicnih prijava protiv Milosevica

Vise od 2.500 krivicnih prijava gradjana protiv bivseg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milosevica prikupljeno je do danas, u okviru akcije pokreta Otpor "Ko je kriv".
Kampanja je pocela u subotu u Beogradu, a potom su se ukljucili i gradjani Stare Pazove, Nove Pazove, Vrsca, Panceva, Mladenovca, Lazarevca, Zemuna i drugih mesta, navodi se u saopstenju te nevladine organizacije.
Akcija ce danas biti prosirena i na druge gradove - Negotin, Bor, Zajecar, Boljevac, Kladovo, Smederevo, Nis, Novi Sad, Zrenjanin, Subotica, Sremska Mitrovica.
Najavljeno je da ce akcija trajati "dok se Milosevic ne nadje tamo gde mu je mesto".
Prijave protiv Milosevica prikupljane su tokom vikenda na dva punkta u Beogradu - ispred prostorija Otpora u Knez Mihailovoj ulici i na Trgu Republike.
U saopstenju Otpora navodi se da gradjani Beograda "insistiraju da se punktovi postave u svim opstinama".

DELEGACIJA VLADE SRBIJE

Poseta gradovima Vojvodine

Delegacije Vlade Srbije i Izvrsnog veca Vojvodine posetice sutra 16 opstina u Vojvodini posle cega ce odrzati zajednicki radni sastanak u Izvrsnom vecu Vojvodine u Novom Sadu, saopstio je danas Pokrajinski sekretarijat za informacije.
U najavi koja je dostavljena medijima, radni sastanak ce biti odrzan u 18 sati na kojem ce clanovi republicke vlade na celu sa premijerom Srbije Zoranom DJindjicem razgovarati sa clanovima pokrajinske vlade o "utiscima stecenim tokom zvanicne posete Vlade Srbije Vojvodini".
U saopstenju se navodi da ce sastanak biti zatvoren za javnost te da je za 20 sati, u holu zgrade Izvrsnog veca Vojvodine, predvidjena izjava za novinare premijera DJindjica i predsednika Izvrsnog veca Vojvodine DJordja DJukica.
Clanovi Vlade Srbije u pratnji clanova pokrajinske vlade, podeljeni u osam grupa, posetice sutra Sombor, Suboticu, Kikindu, Zrenjanin, Coku, Sentu, Sremsku Mitrovicu, Rumu, Pancevo, Vrsac, Apatin, Kulu, Staru Pazovu, Indjiju, Becej i Vrbas.

ORGANIZACIJE I UDRUZENJA IZBEGLIH:

Novi Zakon o drzavljanstvu pozitivna promena

Savez organizacija i udruzenja izbeglih, prognanih i drugih lica iz Hrvatske u Jugoslaviji ocenio je danas da ce izmene Zakona o drzavljanstvu SR Jugoslavije "ljudima kojih se tice olaksati zivot".
U saopstenju sa sednice Saveza navodi se da izmene zakona o drzavljanstvu predstavljaju "pozitivnu promenu" i da "pruzaju onima koji to zele liberalniji pristup" za dobijanje drzavljanstva. Na sednici je istaknuto da ostvarivanje prava na dvostruko drzavljanstvo "nije vezano za odredjeni rok" pa ce, kako je saopsteno, svako pojedinacno moci da proceni "sta je njegov interes".
Skupstina SRJ usvojila je 27. februara izmene i dopune Zakona o jugoslovenskom drzavljanstvu, koji omogucava dvojno drzavljanstvo.

STEVAN DAMJANOVIC:

Sutra pocinje predaja izbornih listi

Predsednik Republicke izborne komisije Crne Gore (RIK) Stevan Damjanovic potvrdio je da danas pocinje rok za predaju izbornih listi.
On je Radiju Crne Gore rekao da je krajnji rok za dostavljanje partijskih lista RIK 27. marta.
Damjanovic je rekao da ce RIK u zakonskom roku odluciti o tome da li ce one biti prihvacene ili ce biti vracene na ispravku.
Za potvrdu izborne liste je potrebno 4.576 potpisa gradjana, a u izbornim jedinicama gde su Albanci vecinsko stanovnistvo 1.000 potpisa.
Prevremeni parlamentarni izbori zakazani su za 22. april.

IZBORI U CRNOJ GORI

CDT ce pratiti izbore na 1.000 birackih mesta

Podgoricki Centar za demokratsku tranziciju (CDT) nadgledace izborni proces u Crnoj Gori na oko 1.000 birackih mesta, sa vise od 1.150 svojih posmatraca.
U saopstenju CDT se navodi da ce ta nevladina organizacija pratiti i kampanju politickih partija i da ce svim politickim subjektima, ucesnicima izbora, ponuditi potpisivanje dokumenta "Pravila sprovodjenja i realizacije kampanje".
Ta pravila, kako se navodi, predstavljace dalju afirmaciju demokartskih nacela i unapredjenja medjusobne saradnje radi odrzavanje fer i postenih izbora.
CDT je saopstio da ce uraditi i paralelno brojanje glasova, tako da ce imati preliminarne rezulatte izbora samo dva sata posle zatvaranja birackih mesta.
Prevremeni paralemntarni izbori u Crnoj Gori ce se odrzati 22.aprila.

CRNA GORA

Zizic bio u privatnoj poseti UN

Vladajuca Demokratska partija socijalista (DPS) ocenila je da je savezni premijer Zoran Zizic nedavno bio "u privatnoj posetu UN o drzavnom trosku".
U saopstenju DPS-a se navodi i da je "savezni ministar inostranih poslova odbio da sa putuje sa Zizicem, sto je praksa u takvim slucajevima".
"Zizicu je bilo ograniceno kretanje na 20 kilometara oko zgrade Svetske organizacije, sto se jos desilo samo Zivadinu Jovanovicu, Tariku Azizu i Kim Dzong Ilu", ocenjuje ta partija. DPS navodi da Zizica nisu hteli da prime ambasadori velikih sila, pre svih SAD.
"On (Zizic) u Njujork nije odneo nikakav svoj plan, nego se zaputio u ulozi postara sa planom Nebojse Covica i Vlade Srbije, plan koji je vec ranije upucen i neposredno izlozen u sediste NATO-a, Evropskoj uniji i Americi", navodi u saopstenju DPS.
Ta stranka, najaca u vladajucoj koaliciji u Crnoj Gori, tvrdi da su Zizicevu "privatnu" posetu Njujorku ignorisali i beogradski mediji, kao i predstavnici Demokratske opozicije Srbije u Saveznoj vladi.

PODGORICKI DNEVNIK "Vijesti"

DUA je "otvorena za sve vrste koalicija"

Predsednik Demokratske unije Albanaca (DUA) u Crnoj Gori Fuad Nimani ocenio je da bi nezavisnost te jugoslovenske republike doprinela stabilizaciji stanja na Balkanu.
"Samo u tom slucaju dobicemo stabilan politicki region u uzem i sirem okruzenju, a sve drugo je sminkanje i gasenje pozara na pet ili deset godina, poslije cega cemo opet imati problema", rekao je Nimani za podgoricki dnevnik "Vijesti".
On je kazao da "niko ne moze da garantuje da poslije (bivseg predsednika SRJ Slobodana) Milosevica nece doci novi Milosevic".
"Ni ovaj koji je dosao (predsednik SRJ Vojislav Kostunica) nije ono sto smo mi mislili", dodao je Nimani i ocenio da i Kostunica "zagovara opciju velike nacionalne Srbije".
Prema njegovim recima, "nema ni govora" o tome da Crna Gora moze biti ravnopravna sa Srbijom, jer uvek "krupna riba guta manju".
"Ako postoji opasnost za Crnogorce, jos veca je za manjine. Albanci sa Srbijom imaju veoma gorko iskustvo", naveo je Nimani.
Navodeci da je DUA "otvorena za sve vrste koalicija" i da ce takvu mogucnost prihvatiti "u vidu crnogorskog bloka", on je rekao da ta stranka o stvaranju koalicije pregovara i sa Demokratskim savezom Albanaca u Crnoj Gori.

LONDON

Vraceno drzavljanstvo porodici Karadjordjevic

Princ Aleksandar Karadjordjevic i clanovi njegove porodice postali su danas i formalno jugoslovenski drzavljani.
Savezni ministar unutrasnjih poslova Zoran Zivkovic urucio je u Londonu, na svecanosti u hotelu "Kleridzis", izvode iz knjige jugoslovenskih drzavljana princu Aleksandru, njegovoj supruzi Katarini i sinovima Aleksandru, Filipu i Petru.
Aleksandar Karadjordjevic je na svecanosti rekao da je "danasnjim danom zavrseno izgnanstvo Karadjordjevica" i najavio da ce se sa porodicom "veoma brzo vratiti u zemlju", preneo je agenciji Beta Goran Vesic, savetnik jugoslovenskog ministra unutrasnjih poslova, koji je prisustvovao svecanosti.
Ministar Zivkovic je tom prilikom izjavio da je vracanjem drzavljanstva Karadjordjevicima "ispravljena velika istorijska nepravda".
Ceremonija je organizovana u apartmanu 212 u hotelu "Kleridzis", u kome je 1945. godine, rodjen princ Aleksandar Karadjordjevic.
Apartman je, tadasnjom odlukom britanskog kralja Dzordza petog i premijera Velike Britanije, proglasen jugoslovenskom teritorijom, kako bi sin poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra drugog bio rodjen na tlu Jugoslavije.
Danasnjoj svecanosti prisustvovao je i ambasador SRJ u Velikoj Britaniji Vladeta Jankovic, kao i clanovi Krunskog saveta Dragoslav Acovic, Dragan Kavran, Slobodan Perovic i Pavle Nikolic.

SAOPSTENjE KANCELARIJE Nj.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA A L E K S A N D R A

Zvanicni povracaj prava Nj.K.V. Prestolonasleniku Aleksandru i Kraljevskoj Porodici

Njegova Ekselencija gospodin Zoran Zivkovic, Savezni ministar unutrasnjih poslova Jugoslavije, danas je zvanicno urucio Svedocanstva o drzavljanstvu Nj.K.V. Prestolonasledniku Aleksandru i clanovima Njegove Porodice. Ceremoniji urucenja prisustvovali su Njegova Ekselencija Ambasador Jugoslavije Profesor Vladeta Jankovic i drugi zvanicnici.
Ovo urucenje rezultat je nedavnog ukidanja Ukaza iz 1947. godine kojim je nezakonito oduzeto drzavljanstvo i konfiskovana privatna imovina Kraljevske Porodice.
Ceremonija urucenja odrzana je jutros u hotelu Claridge's. Britanska vlada je 17. jula 1945. proglasila jugoslovenskom teritorijom apartman broj 212 u kojem je Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar rodjen. Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar izjavio je: "Ovo je istorijski i veoma dirljiv trenutak za mene i moju porodicu. To je dan kada mi je vraceno jugoslovensko drzavljanstvo, koje mi po rodjenju pripada."
"Duboko sam dirnut sto je Savezni ministar unutrasnjih poslova doputovao cak u London da bi nam urucio svedocanstva o drzavljanstvu." "Moja Otadzbina prolazi kroz teska vremena i potrebna joj je pomoc. Moja porodica i ja zelimo da pomognemo da se obnovi prosperitet Jugoslavije i njenog naroda. Veoma se ponosimo time sto konacno mozemo da se vratimo kuci i da doprinesemo ostvarenju bolje buducnosti za sve gradjane."
U Londonu, 12. marta 2001

KOSOVO I METOHIJA

EPISKOP RASKO-PRIZRENSKI ARTEMIJE

Nove vlasti ne znaju sta bi sa Kosovom

Predsednik Srpskog nacionalnog veca Kosova i Metohije (SNV KiM) episkop rasko-prizrenski Artemije rekao je da vlasti u Beogradu "izgleda ni same ne znaju" kako da rese problem Kosova.
On je na konferenciji za novinare Demohriscanske stranke Srbije (DHSS) kazao da su predstavnici Srba sa Kosova ocekivali od novih vlasti da se posle promena u Srbiji "i na Kosovu osete novi tretman i olaksanja" za zivot Srba.
"Na zalost, cini mi se da promene jos nisu stigle do Kosova. Nasa nova vlast u Beogradu kao da to jos ne primicuje, kao da toga jos nije svesna ili bar izgleda da ni sama jos ne zna sta bi trebalo sa Kosovom i sa nama uraditi", kazao je vladika Artemije.
Navodeci da predstavnici Srba sa Kosova "znaju kakvu je rusevinu ostavio prethodni rezim" i da postoje "izvesni prioriteti kojima se nova vlast morala baviti, on je kazao da se "ne sme dugo cekati kada je Kosovo u pitanju".
"Pogotovo sada kada se problem Kosova komplikuje sa desavanjima na jugu Srbije i u Makedoniji", rekao je vladika Artemije i dodao da kontakti novih vlasti i medjunarodne zajednice daju nadu da ce se naci neko zadovoljavajuce resenje za probleme na Kosovu.
Isticuci da je stanje na Kosovu veoma tesko, potpredsednik DHSS-a Rada Trajkovic rekla je da se situacija na jugu Srbije "reflektuje na stanje Srba na Kosovu, posebno onih koji zive u enklavama".
"Srbi u enklavama zive i krecu se onoliko koliko im omoguce snage Kfora. Predstavnici Kfora se jako plase za bezbednost koju nisu u stanju da osiguraju", rekla je ona.
Dodala je da se snage Kfora "u najmanju ruku" ponasaju kao "nemi posmatrac koji ne zeli da prizna svoj neuspeh na Kosovu i ne zeli da ulazi u sukob sa albanskim ekstremistima i teroristima jer "zna da bi tu bilo njihovih zrtava".
"Kfor na Kosovu ima status posmatraca koji fakticki samo evidentira ono sto se desava", rekila je Rada Trajkovic.
Navodeci da su albanski intelektualci i nevladine organizacije na Kosovu napravili nekoliko verzija Ustava Kosova, ona je rekla da iz Beograda ne dolaze inicijative za pravni okvir i da "ne vidi nista opipljivo sto bi bilo odgovor ili ponuda demokratskijih resenja" od ponude albanske strane.

NAREDNI DANI CE BITI PREKRETNICA

Resavanje krize na jugu Srbije

Portparol Demokratske stranke Srbije (DS) Milorad Jovanovic ocenio je da ce naredni dani biti prekretnica u resavanju krize na jugu Srbije.
Jovanovic je na konferenciji za stampu naveo da je jug Srbije samo deo krize koja preti da se prosiri na ceo region i da zato NATO mora da odluci "u kom ce se ona pravcu razvijati".
Prema njegovim recima, Zapad je odgovoran za razoruzavanje albanskih ekstremista i sprovodjenje Rezolucije UN o Kosovu i Metohiji i zato ce mir u regionu pre svega zavisiti od delovanja NATO, Kfora i UNMIK-a.
Portparol DS je ocenio da ekstremisti pokusavaju da sprovedu u delo plan o "velikoj Albaniji" i da sada medjunarodna zajednica sa ugrozenim zemljama u regionu mora saradjivati na suzbijanju tog projekta.
Jovanovic je kazao da je povratak jugoslovenskih snaga bezbednosti u tampon zonu uz granicu sa Makedonijom izuzetno rizican zadatak i da ce vracanje trupa poceti tek kada se za to stvore svi neophodni preduslovi.
Kao osnovni uslov za pocetak povratka jugoslovenskih snaga u deo Kopnene zone bezbednosti, Jovanovic je naveo obostrano potpisivanje Sporazuma o primirju.
On je podsetio da su predstavnici SRJ potpisali taj dokument i da je sada na specijalnom izaslaniku NATO Piteru Fejtu da primora ekstremiste da potpisu i postuju isti Sporazum.
Predlog jednog od komandanata albanskih terorista poznatog pod nadimkom Lesi, da jugoslovenske snage na granici sa Makedonijom budu pod kontrolom NATO-a, portparol DS je nazvao "pustim zeljema".
On je kazao da niko ne moze da kontrolise snage bezbednosti na njihovoj suverenoj teritoriji, ali je naveo da je neophodna njihova koordinacija sa NATO.
Govoreci o zahtevima za hapsenjem bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica, portparol DS je kazao da su "istraga i eventualni postupak protiv Milosevica" sansa za postavljanje "temelja pravne drzave u Srbiji".
On je kazao da u toj istrazi treba pokazati da "niko nije nedodirljiv, ali i da niko ne sme da vrsi pritiske na policiju i sudske organe".
"Policija i sudovi treba da rade legalisticki i nezavisno od politickih cinilaca i pritisaka. Taj put je sporiji, ali njim se mora proci kako bismo stekli poverenje u pravnu drzavu", rekao je Jovanovic.

U POSLOVIMA PROSTITUCIJE, TRECINA MUSTERIJA DOLAZI IZ SASTAVA MEDJUNARODNIH VOJNIH SNAGA

Balkansko belo roblje

Trgovina belim robljem na Balkanu ponovo cveta, ocenila je bivsa ministarka Austrije za pitanje zena Helga Konrad, koordinator za borbu protiv trgovine belim robljem u okviru Pakta stabilnosti za jugoistocnu Evropu.
Oko 300.000 do 500.000 osoba, pre svega zena pogodjeno je trgovinom belim robljem, navela je ona u intervjuu austrijskoj novinarskoj agenciji (APA).
"Trgovina belim robljem je kada se ljudi drze u situacijama slicnim robovanju. Oko 90 odsto pogodjenih su zene koje se nagone na prostituciju," dodala je Konrad ukazujuci da razne agencije vrbuju zene uz obecanja da ce brzo i lako zaraditi puno novca na zapadu.
Konrad je istakla da je situacija veoma teska pre svega u onim regionima Balkana u kojima su stacionirane medjunarodne vojne snage. "U poslovima prostitucije, trecina musterija dolazi iz sastava medjunarodnih vojnih snaga, a 80 odsto novca dolazi od pripadnika SFOR-a," tvrdi bivsa austrijska ministarka.
Ukazujuci da se taj "posao" razvio u poslednje vreme, Konrad dodaje da Balkanske drzave, danas sluze kao primarni izvor za trgovce belim robljem.
Austrisjka politicarka je konstatovala da, u suprotnosti sa svakodnevnicom, u poslu sa belim robljem nacionalnost nema nikakvog znacaja, jer zbog profita, cak i Srbi i Albanci saradjuju u tom krminalnom sektoru. Ona je ukazala da veliki problem u suzbijanju ovog kriminala u balkanskim drzavama predstavlja nedovoljno razvijeno zakonodavstvo.
Konrad kaze da "veliki broj policajaca zatvara oci", ili cak stiti trgovce belim robljem, i da nije izuzetak da je i policija direktno umesana u ove poslove. Ona je izrazila nadu da ce Pakt stabilnosti pomoci da se problem ublazi, posto je taj "mirovni projekat ne samo ekonomski program, vec zemljama Balkana daje perspektivu za prijem u EU."
"Paktom stabilnosti zemlje regiona postaju obavezne da sprovode demokratizaciju, ali im se postavljaju i uslovi i na polju ljudskih prava," dodala je ona. Prema misljenju Konrad za efektivnu borbu protiv trgovine belim robljem nije bitna samo medjunarodna pomoc, vec pre svega regionalna saradnja.
Ona je podsetila da je po pitanju regionalne saradnje doslo do napretka, te da je 12 zemalja Balkana 13.decembra prosle godine potpisalo takozvanu Deklaraciju iz Palerma protiv trgovine belim robljem, kojom se obavezuju na redovnu saradnju i stvaranje institucija za zastitu pogodjenih lica. Deklaracija sadrzi i obavezu ujednacavanja zakonodavstva.
Medjutim, zakljucuje Konrad, borba protiv trgovine belim robljem bice efikasna tek kada se budu poboljsali katastrofalni socijalni i ekonomski uslovi, kao i kada se korupcija bude suzbijala u pojedinim zemljama.
Zoran Mirkovic
Bec

ALBANCI NA KOSOVU

Obelezena godisnjica studentskih protesta u Pristini

Kosovski Albanci su, nizom menifestacija, poceli obelezavanje dve decenije od studenstskih demonstracija, na kojima je glavni zahtev bilo da se pokrajina Kosovo proglasi za republiku u sastavu bivse Jugoslaivje.
Ondasnje jugoslovenske komunisticke vlasti su morale da upotrebe silu da bi suzbile te masovne demonstracije, koje su zahvatile celu pokrajinu.
U tim protestima bilo je mrtvih i na strani snaga bezbednosti i medju demonstrantima.
Obelezavanje tih demonstracija, koje su tadasnje komunisticke vlasti jednoglasno nazvale separatistickim, pocelo je otkrivanjem memorijalne ploce ispred studentske menze u Pristini i akedemijom "Albansko prolece '81".
Ondasnje visednevne demonstracije pocele su u toj menzi, a formalni povod bilo je nezadovoljstvo hranom i uslovima smestaja u studentskom domu, da bi odmah potom ti zahtevi dobili i politicku domenziju.
Jedan od ondasnjih studentskih vodja, sada uticajni politicar medju kosovskim Albancima, Hidajet Hiseni, rekao je na akademiji da su demonstracije iz 1981. godine "slomile svemocni mit jugoslovenskog drzavnog aparata". On je te demonstracije nazvao "oslobodilackim pokretom" koji je, kako je rekao, predstavljao "pocetak kraja zime ropstva".
Tim demonstracijama, kazao je Hiseni, je "otvorena nova epoha u traganju za rusenjem komunistickog sistema".
"Tada se neravnopravnost svakim danom povecavala, a u medjuvrmenu Kosovo je zatrazilo resenja. Srpski rezim je poceo da uvodi teske uslove, ne samo samo studentima, vec i prema celokupnom stanovnistvu Kosova" , kazao je on.
Hiseni je istakao da je "Kosovo 1980-ih godina imalo vise politickih zatvorenika nego Juznoafricka Republika".
U svim skolama na Kosovu danas je prvi cas posvecen tim demonstracijama.
Slicnih demonstracija bilo je na Kosovu i ranije. Albanski studenti su, u novembru 1968. godine, takodje organizovali demonstracije, kada su trazili da pokrajina dobije status republike.
Te demonstracije nisu imale nista zajednickog sa protestima u ostalim jugoslovenskim univerzitetskim centrima i studentskim demonstracijama sirom sveta.

SLOVENCI O NATO NA KOSOVU

Kriza na jugu Srbije kao bumerang

Svima koji su po malo zmurili na jedno oko kada su obuceni albanski ustanici sa oruzjem u ruci prelazili administrativnu granicu izmedju Kosova i Srbije, zeleci da jug Srbije pretvore u jedno od sredstava za rusenje Milosevica, to se sada vraca kao bumerang, pise ljubljansko "Delo".
U komentaru "Virus, koga je tesko kontrolisati", objavljenom u vrhu prve strane, istice se da je preterana tvrdnja da je americki deo Kfora zakuvao sadasnju krizu, a odgovornost za krizu se pripisuje "spoljnom i neodgovornom igranju vatrom".
"Jug Srbije je postao opasno ratno zariste, koje se siri u Makedoniju. Ujedno stabilizuje porazene snage na jugoslovenskim i srpskim izborima i destabilizuje izborne pobednike, koji u ocima sve veceg broja svojih pristalica, ispadaju smesni sa svojom miroljubivom politikom", zakljucuje komentator vodeceg slovenackog dnevnika.