Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

...bezbednost, povratak prognanih, sudbina nestalih srba...

Kostunica razgovarao sa Ananom o Kosovu

Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Kostunica razgovarao je sinoc telefonom sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Kofijem Ananom o Kosovu i predstojecim izborima u pokrajini.
Kako je saopsteno iz kabineta predsednika SRJ, Anan je, u duzem razgovoru, ukazao na vaznost predstojecih izbora na Kosovu, posebno istakavsi znacaj izlaska i drugih nealbanaca na te izbore.
On je izrazio razumevanje za, kako je rekao, "opravdane prituzbe" Srba zbog stanja na Kosovu i naglasio neophodnost saradnje izmedju UNMIK-a i jugoslovenskih drzavnih organa, kako bi se razlozi tih prituzbi otklonili, navodi se u saopstenju.
U razgovoru koji je inicirao Anan, Kostunica je konstatovao da Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 nije ispunjena u delu koji se odnosi na Srbe i ostale nealbance, njihovu bezbednost, povratak prognanih i rasvetljavanje sudbine nestalih.
"On je izrazio nadu da ce narednih dana, u razgovoru sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara, biti reafirmisane i cvrsto zajamcene obaveze iz Rezolucije 1244, sto bi jedino moglo da predstavlja podsticaj Srbima i drugim nealbancima da izadju na izbore", navodi se u saopstenju iz kabineta predsednika SRJ.
Kostunica je pozvao juce predsednike jugoslovenske i srpske vlade da danas odrze zajednicku sednicu obe vlade na kojoj bi se razmotrilo stanje na Kosovu, pre svega u odnosu na predstojece izbore u pokrajini 17. novembra.
U saopstenju iz kabineta predsednika SRJ, navodi se da je Kostunica premijerima poslao nacrt deklaracije koju bi trebalo da usvoje dve vlade.
U tom dokumentu se konstatuje da Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 nije ispunjena u delu koji se odnosi na Srbe i druge nealbance, njihovu bezbednost, povratak prognanih i traganje za nestalima, uprkos tome sto je od dolaska UNMIK-a i Kfora proteklo 28 meseci, navodi se u saopstenju.
U nacrtu deklaracije, takodje, predlozen je okvir trajne saradnje UNMIK-a i Kfora sa jedne i drzavnih organa SRJ, sa druge strane, radi reafirmacije obaveze iz Rezolucije 1244 koje su od zivotnog interesa za Srbe i ostale nealbance.

CESKA

Kosovska mafija pomaze avganistanskim svercerima droge

Ceska Centrala za borbu protiv narkotika raspolaze informacijama da avganistanski sverceri heroina pokusavaju u saradnji sa kosovsko-albanskom mafijom u Ceskoj da otvore novi put ove droge na Zapad preko Ceske, i tako izbegnu balkansku trasu.
Sef nacionalne Centrale, Jirzi Komorous , saopstio je juce na konferenciji za novinare u Pragu da su avganistanske grupe koje kontrolisu sverc narkotika, uoci americkog bombardovanja, poslale vecu kolicinu heroina preko Srednje Evrope, izbegavajuci Tursku.
Iz Ceske bi heroin trebalo da bude distribuiran na Zapad, a pare se vracaju u Avganistan da finansiraju rat. Komorous je izjavio da je vec "ocigledno da su kosovsko-albanske zlocinacke organizacije povezane sa avganistanskim".
Generalna uprava carina i Centrala za borbu protiv narkotika su na konferenciji obavestile novinare o najnovijoj operaciji tokom avgusta i septembra, kada je uhapseno 10 clanova jedne od kosovsko-albanskih grupa - sedam Albanaca s prostora bivse Jugoslavije, dva Ceha i jedan Poljak.
U avgustu je na putu za Prag uhapsen kurir sa 2,7 kilograma efedrina svercovanog iz Bugarske od koga bi moglo da se proizvede 50.000 doza popularne ceske droge pervitin. Odrediste kurira bila je ilegalna laboratorija za proizvodnju pervitina na jugu Ceske.
Tokom septembra, medju uhapsenima se naslo i pet glavnih organizatora sverca efedrina i kokaina. Kosovsko-albanska mafija, koja svoje clanove u Ceskoj, pored Kosova, regrutuje i u Makedoniji i samoj Albaniji, do sada se uglavnom drzala sverca heroina na koji ima monopol na ceskom i slovackom trzistu.
Komorous je potvrdio da je u grupi organizatora sredinom septembra uhapsen i Besnik Sadria, jedan od dvojice ljudi zaduzen u kosovsko-albanskoj mafiji za reketiranje Albanaca koji zive i rade u Ceskoj.
Besnik Sadria je prilikom hapsenja ranjen i ostao je paralizovan. Angazovao je advokata da tuzi cesku drzavu, jer tvrdi da nema veze sa poslovima Albanca koji je uhapsen zajedno s njim u kolima a koji je vec osudjivan u Svedskoj.
Besnik Sadria ima legalnu zlatarsku radnju, a pistolj koji je prema tvrdnjama policije potegao prilikom hapsenja takodje je uredno prijavljen.
Prilikom pretresa stanova nadjeno je pored efedrina i kokaina i ilegalno oruzje - automat hrvatske proizvodnje.

IZBORI NA KOSOVU - VLADAN BATIC:

DOS o izborima nakon razgovora Kostunice i Hekerupa

Jedan od lidera vladajuce koalicije u Srbiji Vladan Batic izjavio je juce da ce se lideri DOS-a izjasniti o ucescu Srba na izborima na Kosovu nakon razgovora predsednika SRJ Vojislava Kostunice i sefa UNMIK-a Hansa Hekerupa.
"Sacekacemo sastanak Kostunice sa Hansom Hekerupom buduci da smatramo da je Kostunica najkompetentnija licnost da donese sud o ucescu ili neucescu na izborima. Treba da saslusamo njegovo misljenje i vrlo je verovatno da ce to biti i zajednicko misljenje svih stranaka clanica DOS-a", rekao je Batic novinarima u Skupstini Srbije.
Prema najavi portparola UNMIK-a Suzan Manuel, Kostunica i Hekerup razgovarace u sredu u Beogradu.
Batic je, medjutim, kazao da u ovom momentu jos uvek nema uslova za izlazak na izbore zakazane za 17. novembar na Kosovu, te da bi ucesce na njima bez dobijanja zvanicnih garancija predstavljalo "politicko samoubistvo".
"Ako se, naprotiv, te garancije dobiju onda bi politicki bilo racionalnije na tim izborima ucestvovati, jer ako se garancije dobiju izbori ce imati politicki legitimitet i ucetvovali Srbi ili ne oni ce biti validni, jer ih organizuju Ujedinjene nacije", kazao je Batic, koji je predsednik Demohriscanske stranke Srbije.
Hekerup ce zatraziti u sredu od jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice da ohrabri kosovske Srbe da ucestvuju na opstim izborima 17. novembra, saopstio je juce UNMIK.
Kako je na konferenciji za novinare kazala portparol UNMIK-a Suzan Manuel, tema razgovora Hekerupa i Kostunice ce biti "napori koje cini UNMIK u pogledu poboljsavanja uslova za kosovske Srbe".
"Sve ovo se cini sa ciljem da se ohrabri eventualna odluka gospodina Kostunice za ucesce Srba u kosovskim izborima" rekla je Susan Manuel.
Izvori u UNMIK-u navode da ce Hekerup predati Kostunici dokument od 25 strana, o naporima UNMIK-a za poboljsanje uslova zivota Srba na Kosovu.
"Rec je o listi svih oblasti u kojima nastojimo da poboljsamo uslove za Srbe, pocevsi od sudstva, slobode kretanja, povratka iseljenih, infomacija o nestalima i drugim pitanjima", rekla je Suzan Manuel.

SVET JE DOBIO sofisticiranog neprijatelja...

Al-Kaida - moderni terorizam

Svet se nakon 11. septembra probudio u novom kosmaru - pojavi modernog, sofisticiranog neprijatelja koji se razlikuje od muslimanskih fundamentalistickih organizacija kakve je Zapad u poslednje dve decenije nazivao "teroristickim".
Al-Kaida, teroristicka mreza saudijskog disidenta Osame bin Ladena, zapravo je konfederacija ekstremnih religijskih istomisljenika, organizacija koja ima sredstva i potrebne kapacitete da ubija svim sredstvima, ukljucujuci i nulearnim oruzjem ako uspe da ga nabavi.
Za razliku od drugih islamskih organizacija, koje su proklamovale nacionalne ciljeve i koje regrutuju sledbenike iz obespravljenih slojeva, Al-Kaida je kao svoj cilj najavila porazavanje celokupne zapadne civilizacije, i to njenim sopstvenim, modernim sredstvima, navodi Rojters.
"Neki clanovi te mreze imaju sposobnost, znanje i iskustvo da izvrse takav napad. Oni znaju kako funkcionise savremeni svet, jer su u njemu odrasli i skolovali se", kaze Dzordz Dzofe, strucnjak za Bliski istok na Univerzitetu Kembridz.
Strucnjaci smatraju da ta organizacija dobija znacajna finansijska sredstva od Bin Ladena i koristi medjunarodne veze u ujedinjavanju razlicitih militantnih pokreta za usaglasenu globalnu borbu.
Analiticar Univerziteta Sent Endrjus, Magnus Ranstorp, smatra da ono sto izdvaja Osamu bin Ladena jeste cinjenica da je "globalizovao terorizam", pri cemu moze da koristi usluge razlicitih pojedinaca razlicitih sposobnosti. "To mu omogucava da se suprotstavi ostatku sveta. Sve ostale organizacije su lokalne," kaze Ranstorp.
"To je nesto nalik privatizaciji terorizma. On regrutuje ljude sa svih strana, tako da ima nepresusan izvor ljudi za napad na neprijatelje," ocenio je on.
Ta tajna organizacija regrutuje ljude iz srednje klase, skolovane studente koju su proputovali svet, ali takodje i arapske dobrovoljce koji su se borili protiv sovjetskih snaga u Avganistanu. Nakon regrutacije, sledi obuka i test njihove odanosti preko ucesca u veoma rizicnim akcijama, u kojima se proveravaju sposobnosti, vera i privrzenost.
Bin Laden je i sam, uz blagoslov Vasingtona, dovodio borce u Avganistan za borbu protiv sovjetskih snaga; sada ih vraca nazad na americko tlo kako bi izvodili udare u zemlji koju je oznacio kao "neprijatelja islama."
Al-Kaida je i mreza u cijem sastavu su borci koji su se odupirali sovjetskoj okupaciji Avganistana, a u njenim celijma, koje su nikle sirom sveta, deluju gradjani Jemena, Egipcani, Saudijci, Avganistanci, Pakistanci i Alzirci.
Strucnjaci smatraju da Bin Laden trazi pojedince sa odredjenim psiholoskim profilom - inteligentne ali zbog svog religioznog ekstramizma podlozne manipulaciji i uticaju.
Bin Laden je, izmedju ostalog, kao jedan od svojih ciljeva postavio obaranje postojecih rezima na Bliskom istoku i srednjoj Aziji, a njegova poruka je usmerena ka pobudjivanju savesti muslimana i muslimanske zajednice.
Do osnivanja Al-Kaide, svi ekstremni islamisticki pokreti kao sto su egipatski Al-Dzihad, Gama Al Islamija i alzirska Oruzna islamisticka organizacija, bili su pojave na lokalnom nivou koji su vodili bitke za uspostavljanje islamske drzave.
Bin Laden je taj koji ih ujednio u zajednicki front.
Nakon pobede nad sovjetskim snagama, Al-Kaida je postala autonomna organizacija koja je pronasla razloge da svoj gnev usmeri protiv Zapada, prevashodno protiv americkog vojnog prisustva u Saudijskoj Arabiji, americke podrske Izraelu u okupaciji Palestine, ali i zbog sankcija uvedenih Iraku, uz narocito zalaganje SAD.
Pored proklamovanih ciljeva, bin Laden je kao svoje neprijatelje identifikovao celu zapadnu civilizaciju, uvodeci pri tom potpunu distinkciju izmedju muslimanskih vernika i zapadnih nevernika, sto se moglo cuti i u njegovoj poruci, emitovanoj nakon teroristickih napada u Njujorku i Vasingtonu proslog meseca.
Covek, koji je potresao svet apokalipticnim prizorima americkih gradova 11. septembra, najavio je mogucnost napada nuklearnim, hemijskim i bioloskim oruzjem. Prilikom jednog intervjua 1999. godine, upitan da li namerava da pribavi takvo oruzje, Bin Laden je odgovorio: "Ako budem nabavljao takvo oruzje, to ce biti zbog izvrsenja duznosti."
Mnogi postavljaju pitanje da li je on u stanju da ubedi i druge u neophodnost pridruzivanju svetoj borbi, ali on je jasno izneo svoje uverenje da je borba zapravo religiozna duznost.
"Treba da u potpunosti shvatimo nasu religiju. Borba je deo nase religije i naseg serijata (religijskog zakona). Za one koji vole Boga i njegovog proroka, ova religija to ne moze na negira. Ko god negira i najmanje nacelo nase religije cini najtezi greh prema islamu," izjavio je bin Laden u jednoj o svojih poruka.

SKUPSTINA SRBIJE

Sednica prekinuta, nastavak u sredu

Skupstina Srbije prekinula je juce posle podne sednicu na kojoj se razmatra predlog zakona o radu, koji je prethodnih dana izazvao veliko nezadovoljstvo sindikata radnika.
Nastavak sednice zakazan je za sredu, 25. oktobra, sto je izazvalo nezadovoljstvo poslanika opozicije, pre svega Srpske radikalne stranke (SRS), koji su optuzili vladajucu koaliciju DOS da namerno izbegava da sutra nastavi sednicu, jer su za danas zakazani protesti sindikata ispred Skupstine Srbije, koji se protive zakonu o radu.
Na predlog poslanika SRS Tomislava Nikolica, skupstina je odlucila da predstavnici poslanickih klubova u zgradi parlamenta docekaju delegaciju sindikata i sa njima razgovaraju o njihovim zahtevima.
Savez sindikata Srbije (SSS), Ujedinjeni granski sindikati (UGS) "Nezavisnost" i Novi sindikat zdravstva (NSZ) pozvali su poslanike u Skupstini Srbije da se pridruze njihovom zahtevu i zauzmu se za povlacenje Predloga zakona o radu iz skupstinske procedure.
Lideri SSS, UGS "Nezavisnost" i NSZ najavili su da ce u Beogradu organizovati protest radnika iz cele Srbije, ako ne bude povucen Predlog zakona o radu.
"Vi namerno hocete da izbegnete proteste radnika. Recite otvoreno da je jedini razlog sto nastavljamo rad u sredu, a ne danas, to sto se plasite sindikata i radnika Srbije. Nemojte traziti neke druge razloge za bezanje od sopstvenog naroda i radnika", rekao je poslanik SRS Aleksandar Vucic.
Odgovorio mu je predsednik Skupstine Dragan Marsicanin koji je rekao da je razlog za odlaganje sednice za sredu, to sto vlada treba da se izjasni o vise od 1.000 amandmana koji su ulozeni na njene zakonske predloge.
"Imao sam prethodnih dana sastanke sa sindikatima. Imali smo korektne razgovore. I tada i ranije sam govorio, niko ne sme bilo koga da sprecava u sindikalnim i politickim slobodama i niko se ne plasi onoga koji izrazava svoje nezadovoljstvo", rekao je Marsicanin.
Tokom jucerasnje sednice Skupstina Srbije usvojila je u nacelu predlog zakona o popisu stanovnistva.
Na pocetku sednice Vlada Srbije povukla je iz dnevnog reda svoj predlog izmena i dopuna Krivicnog zakona Srbije, radi usaglasavanja sa novim saveznim Krivicnim zakonom.
Razlog za usaglasavanje zakona je u tome sto je Vlada Srbije predlozila da se umesto smrtne kazne propise maksimalna kazna zatvora do 20 godina. Medjutim, u medjuvremenu i Savezna vlada podnela je svoj predlog zakona kojim se takodje predlaze ukidanje smrtne kazne, ali i zamena maksimalnom kaznom zatvora do 40 godina.
Skupstina Srbije danas je konstatovala i da su potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Pravdic i ministar zdravlja Obren Joksimovic podneli ostavke na te funkcije.
Tokom sednice dogodio se i indicent kada je lider SRS Vojislav Seselj polio vodom predsednika skupstine Dragana Marsicanina nakon sto mu je izrecena opomena zato sto je govorio bez odobrenja predsednika parlamenta.

STRAJKACKI ODBOR SINDIKATA

Nastavljamo strajk...!

Strajkacki odbor Saveza sindikata Srbije (SSS) odlucio je sinoc da nastavi aktivnosti, s obzirom na to da Vlada Srbije nije povukla predlog zakona o radu iz dnevnog reda zasedanja Skupstine Srbije.
"Strajkacki odbor SSS na vecerasnjoj sednici odlucio je da i pored odlaganja zasedanja Skupstine Srbije nastavbi aktivnosti utvrdjenim odluikom Veca SSS, s obzirom da nije doslo do povlacenja zakona o radu iz skupstinske procedure", navodi se u saopstenju.
Strajkacki odbor SSS pozvao je clanove da sutra dodju na protetsni skup "Radnicka Srbija u Beogradu".
Savez sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati (UGS) "Nezavisnost" i Novi sindikat zdravstva (NSZ) pozvali su danas poslanike u Skupstini Srbije da se pridruze njihovom zahtevu i zauzmu se za povlacenje Predloga zakona o radu iz skupstinske procedure.
Lideri SSS, UGS "Nezavisnost" i NSZ najavili su da ce sutra u Beogradu organizovati protest radnika iz cele Srbije, ako ne bude povucen Predlog zakona o radu.
Skupstina Srbije prekinula je danas posle podne sednicu na cijem je dnevnom redcu i predlog zakona o radu, koji je prethodnih dana izazvao veliko nezadovoljstvo sindikata radnika.
Nastavak sednice zakazan je za sredu, 25. oktobra, sto je izazvalo nezadovoljstvo poslanika opozicije, pre svega Srpske radikalne stranke (SRS), koji su optuzili vladajucu koaliciju DOS da namerno izbegava da sutra nastavi sednicu, jer su za sutra zakazani protesti sindikata ispred Skupstine Srbije, koji se protive zakonu o radu.
Savezdz sindikata Srbije pokrenuo je 16. okotbra strajkove u Srbiji nezadovoljan predlozenim zakonom o radu.

ZajedniCka radna grupa Vlade Srbije i vojvoDJanske vlade

Vracanje autonomije Vojvodini po etapama

Zajednicka radna grupa Vlade Srbije i vojvodjanske vlade zakljucila je u Novom Sadu da se autonomija Vojvodini vraca postepeno, etapu po etapu.
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Veselinov izjavio je da je postignut dogovor da se resava "grupa po grupa pitanja" i da se ne donosi samo jedan zakon, kojim bi se obnovila autonomija Vojvodine, "vec da se ide u etapama".
"Detaljno osmotrivsi tezinu zadatka, videli smo da bi donosenje jednog golijatskog zakona prakticno odlozilo vracanje autonomije Vojvodine. Zato smo zakljucili da je bolje vracati autonomiju po grupama pitanja, koje mozemo da resavamo, jer Vojvodina je opravdano nestrpljiva", rekao je Veselinov.
On je dodao da je prosiren broj oblasti u kojima je moguca autonomija Vojvodine, ali nije zeleo da precizira koji su to novi segmenti u kojima ce biti vracene nadleznosti Pokrajini.
"Sem odbrane, spoljne i monetarne politike, odnosno onih klasicnih oblasti koje pripadaju drzavi, sve ostalo je podlozno regionalnoj samoupravi", rekao je Veselinov.
Ministar poljoprivrede je dodao da je postignut dogovor i da se ubrza rad ne samo na obnavljanju autonomije Vojvodine u okviru postojeceg Ustava, nego i na njenom unapredjenju, "kako bi ona bila jaca i stabilnija od prethodne".
"Ocekuje da u skupstinsku proceduru ubrzo udju mnogi zakoni koji ce obradovati sve u Vojvodini koji veruju da je ekonomska i politicka autonomija nas nasusni hleb", rekao je Veselinov.
Zajednicka radna grupa sinoc je razmatrala dokument o vracanju autonomije Vojvodini, koji je pripremio ekspertski tim Vlade Srbije.
"Ekspertski tim Vlade Srbije napisao je svoj papir, koji ce u cetvrtak (25. oktobra) biti razmotren na sednici Izvrsnog veca Vojvodine. Vece treba da prihvati ili ne prihvati taj papir sa odredjenim sugestijama", izjavio je nakon sastanka predsednik pokrajinskog Izvrsnog veca DJordje DJukic.
On nije zeleo da precizira sta se nalazi u "papiru" ekspertskog tima Vlade Srbije, ali je rekao da predstoji trazenje kompromisa izmedju tog dokumenta i omnibus zakona, koji je pripremila pokrajinska administracija.
"Politicari treba da odrede 'kolicinu autonomije', ali ne znaju kako to da napisu. Pravnici znaju da napisu, ali ne znaju o cemu treba da pisu", obrazlozio je DJukic.
Potpredsednik Vlade Srbije i clan zajednicke grupe Jozef Kasa izneo je ocekivanje da ce se nakon vecerasnjeg sastanka "razgovori ubrzati", dodajuci da se najkasnije za 10 dana "moraju videti opipljivi rezultati".
"Nacelno smo raspravljali i o tekstu omnibus zakona i o predlozima ekspertskog tima. Sve ce se to uzeti u obzir, ali je neophodan jos jedan krug usaglasavanja pre nego sto pravnici sve to uoblice u jedinstven predlog i dostave Vladi Srbije", rekao je Kasa.

NOVI SAD - NENAD CANAK :

Predsednik Skupstine Vojvodine kritikuje premijera Srbije

Predsednik Skupstine Vojvodine Nenad Canak izjavio je da nema nameru da prestane da se bavi javnim radom i ocenio da republicki premijer Zoran DJindjic pokusava da prikrije odsustvo rezultata kroz izazivanje politickih kriza.
U intervjuu novosadskom "Dnevniku" od nedelje, DJindjic je Cankovo ponasanje na Televiziji Novi Sad 9. oktobra ocenio kao "neoprostivo" i rekao da on, umesto javne, treba da bira drugu profesiju, ne iskljucujuci mogucnost raspisivanja vanrednih pokrajinskih izbora.
"DJindjic kroz izazivanje kriza pokusava da prikrije odsustvo rezultata. U Vojvodini se tacno zna kako stvari stoje i bice izbora ako treba, jer smo se tako dogovorili, ali nisam siguran da gospodin DJindjic moze tako rezolutno u maniru turskog bega da odlucuje kada ce gde biti izbora. O tome ipak treba da odluce parlamenti", rekao je Canak agenciji Beta.
On je republickog premijera optuzio da "praznoslovljem pokusava da prikrije svoje sustinsko odsustvo koncepcije" i zapitao da li takav politicar treba da se bavi javnim delovanjem.
"Ja se javnim delovanjem necu prestati baviti sve dok to traze ljudi koji su glasali za mene i za stranku kojoj pripadam. Sto se DJindjica tice, opet mislim da treba da prespava, jer ovo sto radi nastavak je centralisticke politike koja je dovela do svega ovoga. Mislim da DJindjic ne zna sta radi, jer da zna - to bi radio sa daleko vecim oprezom", ocenio je Canak.
Prema njegovim recima, DJindjiceve izjave su "pausalni napad na Vojvodinu" i predstavljaju veliki nauk za sve gradjane Vojvodine koji daleko vise treba da se oslanjaju na sopstvene snage u teznjama za povratak autonomije Vojvodini.
"Ako je samo pre godinu dana paljenje zgrade i Skupstine i Televizije bilo herojski cin, kada su pretuceni radnici te televizije, onda se to smatralo oslobodjenjem, a sada se na jednu tablu (sa natpisom Radio-televizija Srbije) ovako reaguje. Stvarno ne razumem", rekao je Canak.
On je naveo da su u noci 9. oktobra kada je, uz psovke i pogrde, skinuo tablu RTS-a sa ulaza u zgradu TV Novi Sad, s njim u Televiziji bili i visoki funkcioneri Demokratske stranke Borislav Novakovic, Gordana Comic i DJordje DJukic.
"Neki od njih su naknadno promenili svoje izjave, ali to njima na obraz. Svi koji pokusavaju da se dodvore centralama u Beogradu bice zrtvovani prvom prilikom od strane tih istih centrala", ocenio je Canak.
"Najdublje me rastuzuje (DJindjiceva) prica o zakonu o radio-difuziji, koji ce navodno sve resiti. Pazljivo smo proucili taj zakon, u njemu nema ni 'V' od Vojvodine, ni 'T' od nekakve vojvodjanske televizije", kazao je Canak.
Canak je izjavio da krivicne prijave koje je protiv njega podnela sluzba obezbedjenja Radiotelevizije Srbije (RTS) predstavljaju montirani politicki proces i implicitno optuzio Vladu Srbije da stoji iza tog procesa.
"Posto je RTS pokrenuo sve to, a Upravni odbor RTS-a imenovala je Vlada Srbije, ja ne bih dalje da vam dajem koordinate, zakljucite sami ko stoji iza montiranog procesa protiv mene", rekao je Canak na konferenciji za novinare.
Opstinsko javno tuzilastvo u Novom Sadu saopstilo je juce da je pokrenulo zahtev za sprovodjenje istrage protiv Nenada Canka, zbog osnovane sumnje da je izvrsio krivicno delo "zloupotrebe sluzbenog polozaja u sticaju sa krivicnim delom povrede ugleda Republike Srbije i krivicnim delom sirenja laznih vesti".
Tuzilastvo je preciziralo da su krivicne prijave podnete od strane RTS -a, zbog Cankovog ponasanja na Televiziji Novi Sad 9. oktobra.
"Dela koja mi se pripisuju su zaista fascinantna. Tu se pominje narusavanje ugleda Republike Srbije, a ja moram da podsetim da nema goreg narusavanja ugleda Srbije nego da joj na celu bude covek (Milan Milutinovic) koga Haski tribunal drzi vrlo visoko kotiranog na listi ratnih zlocinaca", kazao je Canak.
On je ocenio da "sirenje laznih vesti", koje mu se stavlja na teret, zapravo znaci da se ponovo uvodi verbalni delikt na mala vrata.
"Jedna jednostavna stvar a to je pitanje vlasnistva i ingerencija nad necim sto su gradjani Vojvodine stvarali svojim sredstvima, kao sto je RTV Novi Sad, politizuje se do te mere da ispada da svako ko se zapita sta se desilo sa nasom imovinom, nasim ingerencijama i nasom televizijom pocinje da se proganja krivicnim prijavama", rekao je Canak.
On je ocenio da je to tip progona koji je do sada "retko vidjen na ovim prostorima" i dodao da je to pokazatelj da je drustvo u ozbiljnoj krizi.
"Tuzioci koji me tuze su ljudi iz vremena rezima (bivseg predsednika SRJ) Slobodana Milosevica i oni do dana danasnjeg nisu promenjeni. Ovo je jedna zavera od strane onih za koje smo mislili da ih vise necemo gledati posle 5. oktobra prosle godine i onih koji su se polakomili na Milosevicev nacin svevlasti", ocenio je Canak.
On je rekao da pitanje RTV Novi Sad nije pitanje jedne medijske kuce, vec pitanje imovine gradjana Vojvodine i pitanje sta ce se desiti s firmama u Vojvodini i sta ce se desiti sa privatizacijom.
"Da li ce Skupstina Vojvodine i ovaj put, kao i nebrojeno puta do sada, jednostavno i lako biti skinuta s dnevnog reda i prakticno ukinuta. Ili cemo uspeti da se izborimo da ne mogu da se stvari dogadjaju u Vojvodini bez da gradjani Vojvodine preko svojih predstavnika o tome kazu neku rec", naveo je Canak.
On je rekao da uprkos svim zamerkama koje ima na rad republicke vlade, ima i punu svest o teskocama s kojima se ona suocava.
"Ne mogu da razumem da, umesto da se stvaraju logicni saveznici izmedju dojucerasnjih saboraca protiv bivseg rezima, opet nas, kao i Milosevic, optuzuju da smo izdajnici, separatisti, neprijatelji", rekao je Canak.
On je ocenio da krivicne prijave koje su podnete protiv njega i najava republickog premijera Zorana DJindjica da ce biti pokrenuto pitanje poverenja Canku na mestu predsednika Skupstine Vojvodine nisu pitanje jednog mesta u Skupstini Vojvodine, vec buducnosti reformi.
"Za reforme smo se svi zalagali, ali one nisu dale rezultate koje smo ocekivali. Gradjani vise nisu spremni da budu zavaravani", rekao je Canak.
Komentaricsuci DJindjicevu preporuku da treba da promeni profesiju posto ne zna da se kontrolise, Canak je upitao da li to znaci da je cinjenica da ne ume da sakrije prava osecanja hendikep.
"Ako je tako, onda to znaci da je kriti osecanja prednost. Dakle, biti hladni, proracunati licemer je nesto dobro i vazno da bi se covek bavio politikom. Preporucujem gospodinu DJindjicu da bude dekan Filozofskog fakulteta", naveo je Canak.
Canak, koji je i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, danas se, prvi put nakon 5. oktobra prosle godine, pojavio sa crno-belom maramom oko vrata, koju je veoma cesto nosio za vreme bivseg rezima, uz objasnjenje da ce je nositi "do oslobodjenja".
"Ovu maramu sam nosio godinama, potcrtavajuci oslobodilacke koordinate naseg pokreta. Ovoga trenutka, montiranim procesima protiv mene, stekle su se okolnosti i u ikonografiju koju smo imali u borbi protiv Milosevica. Nadam se da necemo morati da se vracamo i na sredstva koja smo primenjivali tada", kazao je Canak.

RTS - ALEKSANDAR CRKVENjAKOV

Zakon o radiodifuziji nece skoro biti donet

Generalni direktor Radio-televizije Srbije (RTS) Aleksandar Crkvenjakov izjavio je juce da Zakon o radiodifuziji nece biti donet za mesec-dva, kako je najavljivano.
"Zakon o radio-difuziji nece biti donet za mesec ili dva. A i kada bude usvojen taj zakon, predstoji jos period prekompozicije celog sistema RTS-a koji ce trajati mozda i godinu dana", rekao je Crkvenjakov novinarima u Novom Sadu.
On je kazao da je Upravni odbor RTS-a imenovao novo rukovodstvo Televizije Novi Sad, navodeci da je TV NS potrebna "jaka licnost" koja ce upravljati tim delom sistema.
"TV Novi Sad je u losem stanju i za osam meseci ovde nije nista uradjeno, pa smatram da moze bolje da se radi. Zato je imenovano novo rukovodstvo, a ne zbog politike. Pun mi je nos politike, iskreno receno", kazao je Crkvenjakov.
On je rekao da na njega niko ne vrsi politicki pritisak, sem predsednika Skupstine Vojvodine Nenada Canka koji mu je, kako je kazao, pretio demonstracijama ukoliko za direktora TV NS ne bude izabran njegov kandidat.
"Nije tacno da sam posle toga primao instrukcije od republickog premijera Zorana DJindjica. Samo sam mu, onako s nogu, u prolazu, rekao da mozemo da imamo frku u sistemu", kazao je Crkvenjakov.
"Savet gospodina DJindjica, kazem samo savet, jer ja radim onako kako ja mislim da treba, a ne kako mi politicari govore, bio je da uradim kako ja mislim da treba, da ne slusam i da ne podlezem politickim pritiscima", kazao je Crkvenjakov.
Crkvenjakov je danas boravio u Novom Sadu da bi dao izjavu Anketnom odboru Skupstine Vojvodine, koji se bavi istrazivanjem dogadjaja od 9. oktobra, kada je Nenad Canak uz pogrdne reci, besno skinuo tablu RTS-a sa ulaza u TV Novi Sad.
Pred Anketnim odborom danas se pojavio i sam Canak, a izvestaj i preporuke Anketnog odbora naci ce se na dnevnom redu narednog zasedanja Skupstine Vojvodine, u petak 26. oktobra.

Ministarstvo unutraSnjih poslova Srbije

Predstavljena studija OEBS-a o radu policije u SRJ

Ministarstvo unutrasnjih poslova (MUP) Srbije i Misija OEBS-a u Jugoslaviji predstavili su Studiju o radu policije u SRJ, o situaciji u tom resoru i preporukama za reformu, u skladu sa vazecim standardima u zemljama Evropske unije i OEBS-a.
Ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic rekao je na konferenciji za novinare da bi policija trebalo da se reformise do 2004. godine, u saradnji sa OEBS-om, dodajuci da je vec formirana radna grupa koja ce raditi na zakonskim projektima.
Mihajlovic je rekao da ce preporuke OEBS-a biti osnova za rad na transformaciji policije, dok ce konacne predloge dati strucnjaci.
Prva od ukupno 106 preporuka OEBS-a jeste da sef policije bude policajac operativac sa najvisim cinom, koji nece imati poziciju ii zvanje u vladi, sto je Mihajlovic podrzao, ali je dodao da ce svaka preporuka biti tema za raspravu.
Sef Misije OEBS-a u SRJ Stefano Sanino rekao je da je MUP Srbije resen da radi na reformama i da se bori protiv organizovanog kriminala.
On je dodao da se studija bavi pitanjima dekriminalizacije i depolitizacije policije, borbe protiv organizovanog kriminala i vracanja poverenja gradjana u policiju, kao i pitanjem organizacije i strukture policije.
Prema njegovim recima, cilj studije je i mobilizacija medjunarodne zajednice i potencijalnih donatora koji bi pomogli reformu policije.
Sanino je pozitivno ocenio rad ministra Mihajlovica rekavsi da je on dobio veliki teret u nasledje od bivseg rezima. On je dodao da MUP ima jos dosta posla, pre svega u borbi protiv organizovanog kriminala, u koju treba da se ukljuci citavo drustvo. Ministar Mihajlovic je rekao da je pitanje izdvajanja Sluzbe drzavne bezbednosti iz MUP-a stvar zakona i dogovora u vladi i parlamentu da se to i sprovede.
Prepreka izdvajanju Sluzbe drzavne bezbednosti je i nereseno pitanje odnosa u jugoslovenskoj federaciji, posto bi bilo logicno da se takva obavestajna agencija formira na nivou federacije, kazao je Mihajlovic.
Mihajlovic je izjavio i da je "obavesten" da ce se penzionisani admiral Vojske Jugoslavije Miodrag Jokic dobrovoljno predati Haskom tribunalu, koji ga je optuzio za ratne zlocine pocinjene na podrucju Dubrovnika 1991. godine.
On je kazao da je obavesten da ce se Jokic dobrovoljno predati Haskom tribunalu cim obezbedi advokata i prikupi dokumentaciju u vezi sa optuzbama Haskog tribunala na njegov racun, koju nije mogao ranije da dobije, jer je jos 1992. godine izbacen iz vojne sluzbe.
Prema recima Mihajlovica, Jokic je vojno lice i za njegov slucaj zaduzeno je vojno pravosudje.
Mihajlovic je potvrdio da ce se danas, zajedno sa premijerom Srbije Zoranom DJindjicem, sresti sa glavnim tuziocem Haskog tribunala Karlom del Ponte.
On je rekao da je policija upozorila Sindikat Srbije da su zakonom zabranjeni javni skupovi i demonstracije ispred zgrada saveznog i republickog parlamenta za vreme odrzavanja sednica.
Povodom najave Saveza sindikata Srbije da ce sutra organizovati protest radnika iz cele Srbije ispred zgrade repubickog parlamenta zahtevajuci povlacenje Predloga zakona o radu iz Skupstinske procedure, Mihajlovic je rekao da se, po zakonu, za vreme sednica ne mogu odrzavati javni skupovi ni demonstracije.
Mihajlovic je rekao da je organizator sutrasnjeg protesta upozoren na tu zakonsku odrdbu i da je na njemu da ispostuje zakon.

General Strugar:

Nisam ratni zlocinac

General u penziji Pavle Strugar izjavio je juce, pred polazak za Hag, da nije ratni zlocinac i da ce dokazati pred Haskim tribunalom svoju nevinost. "Ja idem sa ubjedjenjem da cu u Hagu dokazati svoju nevinost", rekao je Strugar Televiziji Crne Gore na podgorickom aerodromu, uoci polaska za Hag.
Strugar je juce ujutro u sedam sati otputovao u Hag, posle odluke da se dobrovoljno preda Haskom tribunalu. On je, zajedno sa trojicom oficira bivse JNA optuzen za ratne zlocine u okolini Dubrovnika 1991. godine.
Policija je izolovala novinare u zgradi podgorickog aerodroma, a snimanje je dozvoljeno samo ekipi Televizije Crne Gore. Strugar je, vidno uzbudjen, rekao da je 42 godine bio vojnik.
"Uvek sam radio dostojanstveno, ljudski prema ljudima, prema drzavi, od Triglava do DJevdjelije. Ja sam i u ratu bio takav", rekao je on. Strugar je istakao da ocekuje da ce sudjenje u Hagu biti "pravedno" i da ce dokazati da je "nevin covek".
"Ja idem sa ubjedjenjem da je to isto tako castan sud, kao i onaj koji bi bio u JUgoslaviji", rekoa je Strugar. Televizija Crne Gore je prikazala snimak na kojem pored generala Strugara u avionu sedi njegov sin.

general u penziji optuZen za zloCine u Dubrovniku

General Pavle Strugar u Hagu

Jugoslovenski general u penziji Pavle Strugar, optuzen za zlocine u Dubrovniku krajem 1991. godine, predao se juce Tribunalu u Hagu, potvrdio je oko 14:30 portparol Dzim Lendejl .
Strugar je prvi oficir bivse JNA koji se dobrovoljno predao Tribunalu. On je 49. u pritvoru UN u Hagu, a deveti general.
Portparol Tuzilastva Florans Artman rekla je agenciji da je dobro sto se general Strugar predao ali da je "izgubljeno sedam meseci".
Sestorica generala koji su u pritvoru UN u Hagu dosli su dobrovoljno. Svi su sa hrvatske i bosnjacke strane. Trojica pritvorenih generala VRS bili su uhapseni.
Svi generali u pritvoru u Hagu poticu iz JNA u kojoj su bili oficiri, a samo general Strugar optuzen je kao pripadnik JNA. Ostali su napustili JNA i pridruzili se drugim oruzanim snagama koje su ucestvovale u ratovima u bivsoj Jugoslaviji.
Tribunal je 2. oktobra otpecatio optuznicu protiv generala Strugara i jos trojice oficira bivse JNA za ubijanje civila, razaranje i pljacku 1991. godine na podrucju Dubrovnika, u Hrvatskoj, u vojnoj operaciji za prikljucenje tog dela Hrvatske Srbiji i Crnoj Gori.
Za ubistvo 43 civila i ranjavanje daleko veceg broja, razaranje i unistenje kulturnih i istorijskih spomenika i za pljacku optuzeni su komandant dubrovacke operacije Pavle Strugar, viceadmirali Miodrag Jokic i Milan Zec i kapetan prve klase Vladimir Kovacevic zvani Rambo.
To je druga optuznica Tribunala u Hagu protiv bivsih oficira JNA za zlocine u Hrvatskoj. Prva je podignuta 1995. godine protiv Mileta Mrksica, Veselina Sljivancanina i Miroslava Radica za zlocine u Vukovaru u novembru 1991. godine.
Optuznica protiv Strugara, Jokica, Zeca i Kovacevica podignuta je 27. februara ove godine, a 1. marta glavni tuzilac Karla del Ponte saopstila je da je optuzila jedan broj ljudi pod pecatom za zlocine u Dubrovniku.
Del Ponteova je 1. oktobra trazila od sudija da skinu pecat posto vlasti SRJ, kao i Srbije i Crne Gore, duze od sedam meseci nisu uhapsile i predale optuzene, saopsteno je kada je optuznica otpecacena.
General Strugar i viceadmirali Jokic i Zec su u penziji.
Strugar je, prema optuznici, u oktobru 1991. godine imenovan za komandanta Druge operativne grupe koju je JNA formirala za operaciju na dubrovackom podrucju. Jokic je tada bio komandant Devetog vojno-pomorskog sektora sa stabom u Kumboru, u Crnoj Gori. Nacelnik staba bio je Milan Zec. Kovacevic je bio komandant bataljona trebinjske brigade JNA potcinjenog Devetom VPS.
Oni su optuzeni za teske povrede Zenevskih konvencija i za krsenje zakona i obicaja rata za vreme medjunarodnog oruzanog sukoba i delimicne okupacije Hrvatske, navodi se u optuznici.
Od 1. oktobra do 7. decembra 1991. godine Pavle Strugar, Miodrag Jokic, Milan Zec i Vladimir Kovacevic, pojedinacno i u saradnji sa drugima, ucestvovali su u zlocinima koji im se pripisuju da bi "osigurali kontrolu nad delovima Hrvatske koji je trebalo da cine takozvanu 'Dubrovacku Republiku'.
"Cilj JNA, i vlasti Srbije i Crne Gore bio je da odvoje taj prostor od Hrvatske i pripoje ga Srbiji/Crnoj Gori i drugim podrucjima u Hrvatskoj i Bosni nad kojima je trebalo uspostaviti srpsku kontrolu", pise u optuznici.
Radi ostvarenja tog cilja snage JNA pod komandom optuzenih napale su dubrovacko podrucje Hrvatske, iz Crne Gore, BiH i sa mora. U napadu su ucestvovale kopnene, pomorske i vazdusne snage JNA kao i njoj potcinjene jedinice teritorijane odbrane Crne Gore, paravojne jedinice i specijalna policija. Hrvatske snage brojale su 670 ljudi rastegnutih na 75 kilometara.
Zbog arhitekture iz 17. veka Dubrovnik je upisan u svetsku kulturnu bastinu. Bio je demilitarizovan, u njemu nije bilo vojnih ciljeva, a zidine su bile oznacene u skladu sa Haskom konvencijom iz 1954. godine o zastiti kulturnih dobara u oruzanom sukobu.
U staro jezgro Dubrovnika za dva meseca palo je oko 1000 granata. Od 824 kuce u starom gradu 56 su pogodjene projektilima, osteceno je 438 krovova, a devet zgrada je potpuno unisteno, prema podacima prikupljenim u saradnji sa Unesko-m.
Snage JNA zauzele su i podrucje oko Dubrovnika - Konavle, Zupu Dubrovacku i Primorje gde su sistematski pljackali. Velika razaranja izvrsena su kada je JNA vec drzala taj prostor, navodi se u optuznici.
Dubrovnik je, prema optuznici, do jeseni 1991. godine bio postedjen sukoba unutar Hrvatske u kojoj su srpski pobunjenici drzali velika podrucja. Na prostoru Dubrovnika nije bilo medjuetnickih sukoba niti objekata JNA, pise u optuznici.
Stab JNA u Kumboru saopstio je 30. septembra da ce grad Dubrovnik biti pod pomorskom blokadom i narednog dana zapocela je ofanzivna kopnena operacija. Vazdusne snage JNA napale su telekomunikacije i veze Dubrovnika sa ostatkom Hrvatske i JNA je presekla dovod struje i vode stanovnicima Dubrovnika.
Sporazum o prekidu vatre potpisan je 7. decembra 1991. godine, ali su snage JNA ostale oko Dubrovnika, koji je bombardovan i u maju 1992. godine. JNA se povukla u oktobru 1992. godine.

CRNA GORA

SNP optuzuje DPS za opstrukciju razgovorao federaciji

Opoziciona Socijalisticka narodna partija (SNP) Crne Gore optuzila je vladajucu Demokratsku partiju socijalista (DPS) za neprincipijelnost i opstrukciju razgovora o buducnosti federacije.
SNP u saopstenju ocenjuje da "inacenje" celnika DPS-a, u pogledu ucesnika o buducnosti SRJ, do kraja osvetljava "neozbiljnu vlast koju danas ima Crna Gora".
"U trenutku kada cela medjunarodna zajednica podrzava nastavak dijaloga shvatajuci da obe republike gube dragoceno vreme, vrhuska DPS-a gubi dane gradjanima Crne Gore, inateci se sa citavim svetom", ocenjuje najjaca crnogorska opoziciona partija.
SNP nagalsava da se, bezeci od dijaloga, DPS "zaplice u klupko svojih nedoslednosti, koje je najbolji znak definitovnog rasula te partije".
Saveznu vladu, po oceni te partije, priznaje celokupna medjunarodna zajednica, u koju pored SAD, Rusije, Evropske unije, spadaju i drugi najuticajniji politicki cinioci u svetu.
"DPS je navodno 'pametniji' od celog sveta i zbog takve vrste politicke pameti svakodnevno belezi brojne i razlicite negativne poene, sto se posebno refelektuje u padu popularnosti te partije u ocima medjunarodne zajednice", pise u jucerasnjem saopstenju SNP.

ODNOSI IZMEDJU SRBIJE I CRNE GORE

DPS optuzila Kostunicu da minira razgovore o Federaciji

Demokratska partija socijalista (DPS) Crne Gore juce je ponovo optuzila jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu da je nespreman za dijalog o buducnosti SRJ i da "ultimatumima, ucenama i trikovima vrsi pritisak na Crnu Goru".
U saopstenju DPS-a navodi se da Kostunica prihvata i podrzava samo onu politiku i snage koje se "podanicki odnose prema njemu" i javno se angazuju na stvaranju novog "kulta licnosti".
Vladajuca crnogorska partija je u saopstenju navela hronologiju svojih poziva na pregovore i optuzila predsednika SRJ da je razgovore odlagao "izmisljanjem novih uslova".
"Za njega (Kostunicu) politika nije javna stvar, vec poligon za skriveno cenkanje i trgovanje", navodi se u saopstenju DPS-a.
Ta partija istice da je "ostala privrzena dijalogu i dogovoru", sto je potvrdjeno "iskrenim pozivima Vladi Srbije da bez predrasuda" sa crnogorskim vlastima pregovara o odnosima izmedju Srbije i Crne Gore.

PREDRAG SIMIC ZA "EKSPRES"

Razvezuje se kosmetski cvor

Spoljno-politicki savetnik predsednika SR Jugoslavije Predrag Simic izjavio je da ce medjunarodna zajednica uskoro morati da pocne da odvezuje Gordijev cvor, koji je "sama napravila i tu ponasanje kosovskih Albanaca ide naruku Jugoslaviji".
"Ma kako to izgledalo, ali vreme sada radi za nas... Da je ova vlast u stanju da postepeno resava problem sa albanskom manjinom pokazao je i primer juga Srbije, gde jos ima otvorenih pitanja, ali ne vise neresevih", rekao je Simic za sutrasnji broj dnevnika "Ekspres".
On je ocenio bi da medjunarodna zajednica, posto sebi ne moze da dozvoli da prizna greske na Kosovu, Srbe mogla proglasiti "nekooperativnima" i u slucaju da oni izadju na izbore.
"Medjunarodna zajednica ne moze sebi da dozvoli da, posle toliko godina ulozenih u razvoj svoje vizije odnosa na Balkanu, sada prizna da je pogresila. Jednostavnije ce biti primeniti vec oprobani recept, a to je proglasti Srbe nekooperativnima".
"Svejedno da li zbog neizlaska na izbore ili zbog napustanja konstitutivne sednice novog kosmetskog parlamenta, jer je izvesno da bi se, ukoliko do toga dodje, u prvih pola sata stvorila atmosfera koju srpski poslanici ne bi izdrzali i napustili zasedanje. Postavlja se samo pitanje koje je zlo manje za Srbe", rekao je on.
On je dodao da, iako su "sve cesca upozorenja da se nece dozvoliti da se formiranje parlamenta zloupotrebi za ostvarenje separatistickih snova albanske manjine u Jugoslaviji", u politickim krugovima kosovskih Albanaca i dalje nema naznaka o opcijama za ponovnu integraciju albanske manjine u okviru Srbije i SRJ.
"To samo govori da njima status protektorata UN i civilnih administratora... odgovara, jer im ostavlja dovoljno prostora za odrzanje haosa i stanja nesigurnosti koje tamo vlada", rekao je Simic.
Spoljno-politicki savetnik predsednika SRJ smatra, takodje, da sadasnji sef UNMIK-a Hens Hekerup "nece sastaviti ni tri meseca na Kosovu i Metohiji posle izbornog postupka".
Simic je ocenio da je Hekerup "samo vest birokrata koji ce sva otvorena pitanja grunuti pod tepih, sprovesti izbore i proglasiti pobedu, makar bila i Pirova".
On je rekao da vojni i politicki zvanicnici u medjunarodnim protektoratima, po zavrsetku mandata, jasno definisu greske u politici koja se u protektoratu vodi, ali da njihovi naslednici cine "iste ili jos gore poteze".

KOSOVO - DSK

Ubijen novinar pristinskog dnevnika

Izborni stab Demokratskoga saveza Kosova (DSK) odlucio je da odlozi sve predizborne skupove te stranke, zbog ubistva u Srbici.
U Srbici je u subotu uvece iz vatrenog oruzja ubijen novinar pristinskog dnevnika "Bota sot" Bekim Kastrati, dok je od zadobijenih povreda preminuo Besim Dajaku, telohranitelj lidera DSK-a Ibrahima Rugove, saopstio je Kosovski informativni centar blizak DSK-u.
Kastrati je bio dopisnik "Bote sot", lista koji na Kosovu vazi za glasilo blisko Rugovinoj stranci.
U istom napadu, bivsi komandant zvanicno demilitarizovane Oslobodilacke vojske Kosova Gani Geci zadobio je lakse povrede i prebacen je u bolnicu americke baze Bondstil kod Urosevca.
Koordinator dnevnika "Bota sot" Sefki Ukaj ocenio je da ubistvo Kastratija predstavlja tezak udarac za sve novinare na Kosovu.
Portparol policije UNMIK -a Derek Cepel rekao je da je na vozilo u kome su se nalazili Kastrati, Dajaku i Geci, iz drugog vozila u vise navrata otvorena vatra.
On je dodao da do sada nije privedena nijedna osumnjicena osoba.
"Za sada nema informacija da li je sinocni napad bio politicki motivisan, u okviru istrage bi moglo da bude utvrdjeno da postoji politicki motoiv, ali za sada nemamo argumente zato, jer je istraga u toku". rekao je Cepel.

KOSOVO-OEBS

OEBS osudio dvostruko ubistvo

Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu izrazila je "duboku zabrinutost i ostro osudila" ubistvo dvojice Albanaca u Srbici.
U petak uvece u Srbici su ubijeni novinar lista "Bota sot" Bekim Kastrati i Besim Dajaku, lokalni funkcioner Demokratskog saveza Kosova.
Sef kosovske misije OEBS-a, norveski diplomata Dan Everts izavio je da se incident dogodio u osetljivo vreme - pred opste izbore zakazane za 17. novembar.
"Iako su motivi napada jos uvek nejasni i istraga u toku, bilo koji zlocinacki incident ove vrste treba najstrostrije osuditi. OEBS je narocito zabrinut, jer se ovaj incident dogodio u vreme predizborne kampanje, a jedna od zrtava ovog napada je novinar", zakljucio je Everts.

KOSOVO - NEBOJSA COVIC:

Srbija i SRJ nemaju nameru da se odreknu Kosova

Predsednik jugoslovenskog Koordinacionog centra za Kosovo Nebojsa Covic izjavio je da vlasti u Beogradu jos nisu donele odluku o ucescu kosovskih Srba na opstim izborima 17. novembra, naglasavajuci da jugoslovenske i srpske vlasti "nemaju nameru da se odreknu Kosova".
Covic je, na konferenciji za novinare u Beogradu, negirao da je Pariski klub otpis dela duga SR Jugoslavije uslovio ucescem kosovskih Srba na predstojecim izborima.
Covic je, govoreci o Okruglom stolu "Albanci i susedi", koji je u utorak odrzan u Pristini istakao da je predstavnicima kosovskih Albanaca i medjunarodne zajednice predstavio "osam mera za povratak poverenja na Kosovu".
Prema njegovim recima, mere poverenja sadrze dodatno razjasnjavanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i saradnju na primeni tog akta, garancije da Kosovo nece biti nezavisno, postovanje Haske konvencije o ljudskim pravima, ekshumaciju leseva, amnestiju za srpske zatvorenike na Kosovu, onemogucavanje majorizacije u buducem parlamentu, garancije bezbednosti i slobode kretanja, masovan povratak prognanih nealbanaca, sporazum o saradnji UNMIK-a i vlasti u Beogradu i formiranje zajednicke komisije koja ce nadgledati sprovodjenje sporazuma o saradnji.
Covic je, takodje, istakao da je jedan od lidera kosovskih Albanaca napustio Okrugli sto nakon sto je spomenuo slucaj Glodjani, gde je 1998. godine u Radonjickom jezeru pronadjeno oko 40 tela kosovskih Srba.
Prema izvestajima medija, Okrugli sto je napustio Ramus Hajradinaj, nekadasnji komandant zone "Dukadjini" Oslobodilacke vojske Kosova i predsednik Alijanse za buducnost Kosova, koga vlasti u Beogradu smatraju odgovornim za "slucaj Glodjani".
Konferencija za novinare organizovana je povodom pustanja dvojice Srba, Stojana Jovanovica i Bogoljuba Misica, iz zatvora u Kosovskoj Mitrovici u kome su bez sudjenje proveli 22 meseca.
Misic i Jovanovic iz Zocista kod Orahovca proveli su 22 meseca u pritvoru osumnjiceni da su u selu Vranjak pocinili "ratne zlocine". Optuznica protiv te dvojice Srba preinacena je u nanosenje teskih telesnih povreda i oni su, uz kauciju od po 7.500 nemackih maraka, pusteni iz zatvora.
Jedan od lidera Srba sa severa Kosova i clan Covicevog koordinacionog centra, Oliver Ivanovic ocenio je da slucaj Jovanovica i Misica na najbolji nacin pokazuje tragicno stanje u kome se nalazi UNMIK-ovo pravosudje na Kosovu, navodeci da su "albanske sudije nesankcionisano napravile niz katastrofalnih gresaka".
Potpredsednik jugoslovenskog Komiteta za Kosovo i Metohiju Vladimir Bozovic, takodje, je upozorio na "tragicno" stanje kosovskog pravosudja, isticuci da ce od UNMIK-a zatraziti odstetu za vreme koje su Misic i Jovanovic proveli u pritvoru.