Kanada

PUSENJE I TURIZAM

Turisti iznenadjeni zabranom pusenja

Leto je vreme za putovanja, a to se oseca i u Torontu. Svugde ima turista prispelih u grad da bi neki od svojih slobodnih dana tu proveli. Ima ih i iz Evrope, koji su najcesce dosli u posetu svojim rodjacima. Sve je u redu, mada nekima od njih smeta propis o zabrani pusenja u restoranima.
Propis koji je stupio na snagu 1. juna i koji je naisao na nepodeljeno odobravanje protivnika pusenja, koliko god da je opravdan, preti nepovoljnim uticajem na prihod od turizma. Sami vlasnici restorana i barova (gde nije zabranjeno pusenje, ali gde ne mogu da udju mladji od 19 godina) jos uvek ne daju podatke o smanjenom prometu u svojim objektima, ali je evidentno da ima manje gostiju. Cak i oni koji i dalje dolaze u restorane, krace se zadrzavaju, posto im nije dozvoljeno da posle jela zapale cigaretu.
Neki gradjani, a i turisti, navode da je brza hrana koja se tako obilato nudi, mnogo skodljivija po organizam od zabranjenog duvana. Za hranu za sada nema propisa.
Mozda je rano davati neke prognoze, pa ostaje da se vidi koliko ce restorateri i turisticki radnici zaliti za 'zadimljenim' vremenima.


MARIHUANA U MEDICINSKE SVRHE

Odobreno uzgajanje i konzumiranje marihuane

Kanada je od danas postala prva zemlja na svetu u kojoj ce umirucim bolesnicima biti dozvoljeno da uzgajaju i konzumiraju marihuanu, uprkos protestima lekara koji su ukazivali da ce ih takva odluka dovesti u cudnu poziciju.
U Kanadi su, do sada, svi oni koji su zeleli da konzumiranjem marihuane ublaze bolove morali da se obrate ministarstvu zdravlja za posebnu dozvolu. Oko 300 bolesnika je to vec i ucinilo.
Od danas, medjutim, svim bolesnicima koji su u zavrsnim fazama bolesti, odnosno kojima je ostalo manje od godinu dana zivota, bice odobreno izdavanje lekarskih dozvola za uzgajanje marihuane.
Medju onima koji ce moci da iskoriste prednosti nove uredbe i oni koji trpe teske bolove, odnosno oboleli od bolesti kao sto su multipleks skleroza, rak, sida, nekih oblika artritisa i osobe sa problemima sa kicmenom mozdinom.
Organizacije koje rade sa bolesnicima na samrti i tesko obolelim osobama pozdravile su donosenje nove uredbe.
Pacijentima kojima bude dozvoljeno konzumiranja marihuane u medicinske svrhe moci ce da imaju zalihe za najvise 30 dana.


BRITIS KOLUMBIJA: Test

Obicna kuca ne bi izdrzala jaci zemljotres

U Vankuveru je proteklog petka vrsena proba izdrzljivosti kuca na zemljotres. Probu je radio Karlos Ventura, profesor gradjevine i rezultati nisu ni malo povoljni. Kuca na kojoj je radjen test je prosla prilicno neslavno, jer se znacajno deformisala i, po proceni profesora Venture, u slucaju drugog udara priblizne jacine kao prvi, bila bi jos ostecenija i mozda bi se srusila.
Testirana kuca je tipicne gradje za Britis Kolambiju. Stajala je na platformi i uz pomoc hidraulike je simuliran zemljotres. U svojoj strukturi je opremljena senzorima, kojima su prikupljani podaci za kasniju analizu.
Ova proba je znacajna jer se provincija nalazi na trusnom podrucju, gde je moguc i zemljotres jacine 9 stepeni Rihterove skale, katastrofalnih razmera. Tlo se svakog dana zatrese vise od dva puta u proseku, ali je veliki broj potresa toliko slab da se ne oseti. U poslednjih 100 godina u provinciji je bilo 40 zemljotresa preko 6 stepeni Rihtera.
Ovaj test je deo obimnog projekta, koji finansiraju privatni sektor i neke vladine agencije. Njegov zavrsetak je planiran za jesen ove godine.


KVEBEK I IMIGRANTI

Predlog da se plati imigrantima da ne dolaze u Montreal

Postoje neki nagovestaji da bi kvebecka vlada uskoro mogla da plati imigrantima da se ne doseljavaju u Montreal.
Poslednjih nekoliko godina oni su vec poceli da uvode mere za odvlacenje ljudi iz oblasti grada, u kome zivi polovina stanovnika Kvebeka i gotovo 90% useljenika. Samo prosle godine je potroseno bar pola miliona dolara na reklamiranje poslova i zivota u drugim krajevima provincije, ali gotovo bez rezultata.
U nekim regionima imaju potrebe za imigrantima zbog nedostatka radne snage, koja je rezultat starenja populacije. 
Vlada razradjuje nacine za placanje onima koji pozele da se nasele u drugim krajevima, tako da na primer posle dve godine zivota van Montreala mogu da dobiju povracaj imigracionih taksi, troskova prevoza i avionskih karata za Kanadu.
Pjer Pol Klermon, iz kvebeckog Ministarstva za imigraciju se, ipak, ogradio navodeci da jos uvek nije donesena konacna odluka.


NAJVISE MEDALJA, ukupno 42 osvojila je Francuska

Frankofonske igre

Cetvrte frankofone igre odrzane su u dvoranama i na stadionima sa obe strane reke Otave - u dvojezicnoj prestonici Kanade i njenom kvebeckom, frankofonom Halu.
Deset dana, oko 3.000 ucesnika iz 50 drzava Evrope, Azija, Afrike i Amerike takmicilo se za medalje u sedam sportskih disciplina i osam kulturnih programa.
Za razliku od slicnih velikih manifestacija kao sto su Univerzijada, Igre dobre volje, Igre Komonvelta ili Panamericke igre, na kojima se nagradjuju samo sportisti, na Frankofonim igrama zlatna, srebrna i bronzana odlicja ravnopravno se dodeljuju i slikarima, vajarima, recitatorima i drugim ucesnicima u disciplinama kulturno-umetnickog sadrzaja.
Termin Frankofonija skovao je 1880. godine francuski geograf Onesim Reklus i njime vezao sve zemlje u svetu ciji se stanovnici sluze francuskim jezikom. Istoimena medjunarodna institucija rodjena je vek kasnije, ali je ona i dan-danas daleko manje formalna nego, na primer, njen anglofoni pandan Komonvelt.
Prvi Samit sefova drzava ili vlada frankofonih zemalja odrzan je u Parizu 1986, a od tada se ovakvi skupovi odrzavaju svake druge godine. Kanadski grad Monkton u atlantskoj provinciji Nju Bransvik bio je domacin 1999, a oktobra ove godine lideri Frankofonije sastace se u Bejrutu, glavnom gradu Libana.
Na prvim Frankofonim igrama u Maroku 1989. ucestvovalo je 1.800 predstavnika iz 30 zemalja. Druge, uz ucesce 3.000 sportista i umetnika iz 43 drzave odrzane su 1994. u Parizu, a trece, na kojima se takmicilo 1.700 ucesnika, pre cetiri godine na Madagaskaru.
Kao i na prethodne tri, i na Igrama u Otavi bilo je uocljivo odsustvo Alzira. Alzirci jos uvek ne mogu da zaborave rat za nezavisnost koji su od 1962. vodili protiv francuskih kolonizatora i u kome je stradalo milion i po njihovih sunarodnika.
Pravo ucestvovanja na frankofonim "olimpijadama" nemaju samo sportisti i umetnici iz zemalja u kojima je vekovima u upotrebi francuski jezik, vec i predstavnici drzava u kojima se francuski uci u skolama ili govori na diplomatskim prijemima. Objasnjeno je da je Frankofonija kao organizacija otvorena za sve i da na Igrama mogu ucestvovati i zemlje poput Poljske, Ceske, Bugarske, Albanije, Slovenije, Makedonije i drugih.
Tako su se makedonski sportisti u Otavi takmicili u aletici, boksu, stonom tenisu i odbojci na plazi, a slovenacki u atletici, dzudou, kosarci i odbojci na plazi.
Ove dve bivse jugoslovenske republike imale su svoje predstavnike i u kulturnoumetnickom delu Igara. Clanovi AKUD "Mirce Acev" nadmetli su se u plesnoj umetnosti odnosno folklornim igrama, a Makedoniju su zastupali i vajarka Slobodanka Stevcevska, slikarka Jasmina Novkovska, pesnikinja Ana Pejcinova i fotograf Dejan Gileski.
U slovenackoj kulturnoj reprezentaciji bili su vajar Primoz Pugelj, slikar Andrej Brumen Kop, fotograf Tomo Brejc, pripovedacki par FavrelicreIlc, kao i petoclana komicarska grupa "Grejpfrut".
Najvise medalja, ukupno 42, od cega 13 zlatnih, 11 srebrnih i 18 bronzanih, osvojila je Francuska. Na drugom mestu je nacionalna ekipa domacina, Kanade sa 38 medalja, 12 zlatnih, 8 srebrnih i 18 bronzanih. Medjutim, Kanadjani su imali jos dve reprezentacije, kanadsko-kvebecku i ekipu Kanada-Nju Bransvik, od kojih je prva osvojila 17 medalja, 3 zlatne i po 7 srebrnih i bronzanih odlicja.
Zvanicna sportska takmicenja odrzana su u sest disciplina: fudbalu, kosarci, atletici, boksu, stonom tenisu i dzudou. Medalje su dodeljene i u dve demonstracione sportske discipline (odbojka na plazi i trke invalida u prikolicama) koje su prvi put uvedene na Igrama u Otavi, ali one nisu ukljucivane u ukupan zbir osvojenih trofeja.
Pravu senzaciju priredio je Kanadjanin Dzejson Tunks koji je u bacanju diska osvojio zlatnu medalju nadmasivsi olimpijskog pobednika iz Sidneja, Litvanca Alekna Virgilijusa.
Slicno iznenadjenje u trci na 100 metara priredio je Stiven Baklend, sprinter sa africkog ostrva Mauricijus koji je bio brzi od clana zlatne kanadske stafete Bruni Surina .
Zabelezeno je i da je 37 sportista i drugih clanova nacionalnih ekipa odbilo da se vrati u maticne zemlje zatrazivsi azil u Kanadi. Po kanadskom zakonu status izbeglice mogu zatraziti lica koja sebe smatraju ugrozenim po osnovu veroispovesti, pola, politickog misljenja ili grupne pripadnosti.
Sportska i kulturna takmicenja posmatralo je oko 200.000 gledalaca koji su za ulaznice platili preko dva miliona kanadskih dolara. Toliko je, medjutim, kostala samo ceremonija svecanog otvaranja u Otavi, plus milion dolara potrosenih za, takodje spektakularnu, nocnu priredbu zatvaranja u Halu.
Ukupan budzet Igara iznosio je cak 40 miliona dolara. Polovina je pokrivena parama iz drzavne kase, a drugu polovinu obezbedili su sponzori. Organizatori, pak, veruju da su neposredne i posredne koristi od Igara dvostruko vece i da mogu dostici 80 miliona dolara.
Marketinska korist od Igara je znacajna jer obim godisnje trgovinske razmene izmedju Kanade i zemalja Frankofonije iznosi 18 milijardi dolara.
Frankofone igre videlo je oko 300 miliona televizijskih gledalaca na cetiri kontinenta. Na Igrama je bilo akreditovano 1.300 novinara.


Click for Toronto Forecast

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright 1996-2001 Nezavisne NOVINE
Hitometer
POWERED by