BIVŠA JUGOSLAVIJA


HASKI TRIBUNAL

Svedocenje Plavsiceve nije deo nagodbe

Svedocenje Biljane Plavsic u bilo kojem procesu u Haskom tribunalu nije deo nagodbe koju je ona postigla s Tuzilastvom u Hagu, saopstili su njen branilac Robert Pavic i portparol Tuzilastva Florans Artman .
Plavsiceva je pred Haskim tribunalom priznala krivicu za tacku optuznice koja je tereti za zlocin protiv covecnosti tokom rata u BiH, a Tuzilastvo je povuklo preostalih sedam tacaka optuznice, meu kojima je i ona za genocid. Ona je to ucinila posredstvom video veze s nepoznatog mesta, u prisustvu branioca Pavica.
"Ne postoji dogovor izmeu gospoe Plavsic i Tuzilastva da ce ona svedociti u bilo kom predmetu koji se vodi pred ovim Tribunalom", navodi se u Pavicevoj izjavi koju je novinarima u Haskom tribunalu procitao drugi branilac Plavsiceve, Judzin O'Saliven.
U izjavi se navodi i da "ne postoji dogovor" Plavsiceve i Tuzilastva o kazni koja ce Plavsicevoj biti izrecena. "Gospoa Plavsic razume, kao sto to sporazum izricito predvia, da se ona izlaze mogucnosti dozivotnog zatvora", istice se u izjavi. O'Saliven je procitao i da se "prihvatajuci odgovornost i izrazavajuci zaljenje, gospoa Plavsic nada da ce pruziti utehu nevinim zrtvama - muslimanskim, hrvatskim i srpskim - u ratu u BiH. Ga Plavsic poziva i druge, posebno lidere, sa bilo koje strane u sukobu, da preispitaju sebe i svoje postupke".
U izjavi se istice da je "prihvatanje odgovornosti" Plavsiceve "pojedinacno i licno" i da odrazava nacelo da "krivicnu odgovornost snose samo pojedinci" i da odgovornost, cak i ako je u pitanju lider, "ne moze biti pripisana grupi ljudi".
"Prihvatajuci odgovornost, ga Plavsic se nada da ce pomoci svom narodu da prevazie pogrom koji se dogodio tokom protekle decenije, da se izmiri sa susedima, te da, naposletku, obnovi svoj ugled postovanog naroda", procitao je O'Saliven, koji nije zeleo da odgovara na pitanja novinarima.
Portparol Tuzilastva Florans Artman je rekla da je Plavsiceva "donela hrabru odluku, koja doprinosi istini i pomirenju, jer je ona prvi srpski lider koji je priznao krivicu i odgovornost" za pocinjene zlocine.
Artmanova je odbila da odgovori na pitanja o mogucnosti da Plavsiceva u buducnosti svedoci na procesima u Haskom tribunalu, ponavljajuci da to nije deo sklopljenog dogovora. Ona nije zelela da kaze da li to sto je Plavsiceva izjavu dala video vezom znaci da je ona u opasnosti.
Sudija Ricard Mej (Ricard May) zakazao je tu raspravu o izricanju kazne za 16. i 17. decembar. Vece je saopstilo da ce Plavsicevoj produziti privremeni boravak na slobodi i da taj izuzetak cini iz "bezbednosnih razloga", ali da ce ona morati da prisustvuje izricanju kazne.
"Izjavljujem da sam kriva", kazala je Plavsiceva preko video veze sa sudnicom u Hagu, nakon sto ju je sudija Ricard Mej upitao kako se izjasnjava po trecoj tacki optuznice za "progon na politickoj, rasnoj i verskoj osnovi", sto je kvalifikovano kao zlocin protiv covecnosti.
Plavisceva se dobrovoljno predala Haskom tribunalu 10. januara prosle godine, a 6. septembra je pustena na privremenu slobodu do pocetka suenja. Ona je od tada, kako se veruje, zivela u Beogradu.
Nju su dve tacke optuznice teretile za "genocid i saucesnistvo u genocidu", pet za zlocine protiv covecnosti i jedna za krsenje zakona i obicaja ratovanja.
Plavsiceva je, u prvom pojavljivanju pred Haskim tribunalom, u januaru prosle godine, izjavila da se ne oseca krivom po svim tackama optuznice.
Plavsicevoj je trebalo da se sudi zajedno sa bivsim predsednikom Skupstine RS Momcilom Krajisnikom, koji je takoe optuzen za genocid. Suenje je, prema poslednjoj najavi sudije Ricarda Meja, trebalo da pocne u januaru 2003.


REPUBLIKA SRPSKA

Policiji RS urucena meunarodna akreditacija

Ministartvu unutrasnjih poslova Republike Srpske (RS) juce je urucena akreditacija kojom se potvruje da MUP RS zadovoljava evropske standarde za obavljanje policijskog posla.
Akreditaciju je ministru unutrasnjih poslova RS Dragomiru Jovicicu urucio specijalni izaslanik generalnog sekretara UN u BiH Zak Pol Klajn.
Klajn je tim povodom rekao da akreditacija predstavlja jasan signal da je policija RS izvrsila potrebne reforme radi unutrasnje reorganizacije, kao i da je u prethodnom periodu postala efikasnija u obavljanju svojih aktivnosti.
"Ovaj dogaaj predstavlja prekretnicu u istoriji policije BiH, posebno RS", istakao je Klajn, izrazavajuci nadu da ce policija RS i u narednoj godini nastaviti proces reformi u skladu sa modernim, evropskim standardima.
On je pozvao vlasti u Federaciji BiH da sto pre rese pitanje imenovanja direktora federalne policije, navodeci da im do resenja tog pitanja ne moze biti urucena akreditacija UN.
Klajn je od policije RS zatrazio da udvostruci napore kako bi se sto pre otkrile ubice nadavno ubijenog nacelnika Centra javne bezbednosti Srpskog Sarajeva Zeljka Markovica.
Ministar policije RS Dragomir Jovicic je rekao da je meunarodna akreditacija veliki korak MUP RS na putu ka demokratizaciji drustva i cvrscem povezivanju sa Evropom i svetom.
On je takodje kazao da je policija RS opredeljena da postane "sposobna, profesionalna i nepotkupljiva policija, koja ce zajedno sa graanima, te jacanjem meunarodnog poverenja, uz plansku sadrzajniju saradnju sa nadleznim institucijama, obezbediti stabilan javni red i mir, licnu i imovinsku sigurnost svih graana RS".
Ceremoniji dodele akreditacije prisustvovali su predstavnici vlasti RS i BiH, misije UN i drugih meunarodnih organizacija u BiH, kao i pripadnici policije i brojni graani.


BIH - IZBORI

Izborna tisina pocela sinoc u 19 

Izborna tisina u Bosni i Hercegovini pocla je sinoc u 7 casova i trajace do 5. oktobra u 19 sati, kada se u celoj BiH zatvaraju biracka mesta na kojima ce graani birati nove predstavnike za drzavne i entitetske organe vlasti.
Poslednji dan predizborne kampanje u Banjaluci je obelezen pojacanom aktivnoscu politickih partija.
U Gospodskoj ulici u Banja Luci, u samom centru grada, aktivisti vodecih politickih partija prolaznicima dele propagandni stranacki materijal i cvece. Na nekoliko metara jedni od drugih postavljeni su punktovi Srpske demokratske stranke (SDS), Partije demokratskog progresa (PDP), Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Socijaldemokratske partije BiH (SDP BiH) i Demokratskog narodnog saveza (DNS).
Gradom kruze i automobili oblepljeni plakatima SDS i SNSD-a koji pozivaju graane da veceras dou na zavrsne predizborne skupove ovih stranaka.
Zavrsni miting SDS-a odrzace se veceras u banjaluckoj sportskoj dvorani "Borik", dok je SNSD svoje pristalice pozvao da se veceras okupe na Trgu Krajine.


Racan pozitivno ocenio 

Svedocenje Mesica u Hagu

Hrvatski premijer Ivica Racan izjavio je juce da je svedocenje predsednika Stjepana Mesica pred Haskim tribunalom u postupku protiv Slobodana Milosevica "kvalitetno i potrebno" jer, kako je rekao, pokazuje Milosevicevu umesanost u agresiju na Hrvatsku.
"Svedocenje je bilo izuzetno dobro i vazno, jer je predsednik Mesic svedok dogaaja u bivsoj Jugoslaviji", naglasio je Racan.
Hrvatski premijer je dodao kako nije uspeo da vidi nastavak suenja, za koji veruje da ce graanima biti interesantan.


Meunarodna zajednica bez favorita u izborima u BiH

Visoki predstavnik meunarodne zajednice u BiH Pedi Esdaun izjavio je da meunarodna zajednica nema favorita na predstojecim izborima u toj zemlji.
"Raniji predstavnici meunarodne zajednice su ukazivali na svoje eventualne favorite, ali nasa politika u BiH je sazrela i nema potrebe da graanima govorim za koga da glasaju", rekao je Esdaun u intervjuu za bijeljinsku televiziju BN TV.
Esdaun je, ipak, graanima BiH porucio da proslost moraju da ostave iza sebe i da treba da se okrenu reformama i buducnosti.
"Zato graanima i kazem da na izborima treba da na umu imaju svoju decu", kazao je on.
Prema njegovim recima, brzina ulaska BiH u EU zavisice od dinamike reformi koju ce sprovoditi nove vlasti koje budu izabrane 5. oktobra.
"Buducnost i sudbina BiH ce se odlucivati u cetiri godine i odmah po konstituisanju nove vlasti bice potrebno raditi na uspostavljanju vladavine prava, na ekonomskim reformama i stvaranju uslova za zaposljavanje graana", rekao je Esdaun.


Zorana Banic osudjena na 13 godina zatvora

Sudsko vece Zupanijskog suda u Zadru osudilo je Zoranu Banic (51) iz Zemunika Gornjeg na 13 godina zatvora zbog saucesnistva u ratnom zlocinu nad civilnim stanovnistvom u selu Skabrnja, pored Zadra, u novembru 1991. godine.
Kako je izjavila predsednik sudskog veca, sudija Enka Mokovic, tokom obnovljenog sudskog postupka nesumnjivo je utvreno da je Zorana Banic, kao pripadnica vojnih formacija SAO Krajine, 18. novembra 1991. godine bila u Skabrnji i nasilno isterivala iz podruma i kuca civile, uglavnom starce i decu.
Prema recima sudije, utvreno je i da je Baniceva ucestvovala u ratnom zlocinu u kojem su 34 civila ubijena hicima iz vatrenog oruzja, iz neposredne blizine.
Iako nije utvreno da je optuzena licno ubijala civile, nepobitno je da je ucestvovala u njihovom isterivanju iz kuca i podruma i u odvozenju na sabirna mesta, rekla je Mokovic prilikom citanja presude. Sudsko vece delimicno je promenilo presudu iz 1995. godine, po kojoj je optuzena u odsutnosti osuena na 20 godina zatvora.
Ta se presuda zasnivala, nastavila je Mokovic, na izjavi Zeljka Segarica, prezivelog svedoka skabrnjskog zlocina, koji je tvrdio da je video optuzenu kako ubija njegovog strica Krstu Segarica. Kasnije je taj svedok promenio svoju izjavu.
Sadasnja presuda od 13 godina zasniva se na iskazima vise svedoka, meu kojima je kljucni bio Neven Segaric, koji je optuzenu u maskirnoj uniformi i naoruzanu automatskim oruzjem video u vise razlicitih situacija na dan zlocina.
Sud je prihvatio izjave vise svedoka, koji su tvrdili da su videli Zoranu Banic u Skabrnji kao verodostojne, a odbacio je izjavu optuzene da toga dana nije bila u Skabrnji.
Sud nije prihvatio ni iskaz svedoka Marije Mizdalo, cije je svedocenje stiglo diplomatskim putem iz Jugoslavije, a koje bi optuzenoj Banic prizilo alibi.
Vece je utvrdilo da je Zorana Banic bila medicinska sestra, ali da se taj dan u Skabrnji nije ponasala kao medicinska sestra, nego da je "sluzila vojnim potrebama neprijateljske vojske", kao i da je svojim ponasanjem krsila odredbe Zenevske konvencije i Meunarodnog ratnog prava.
U obnovljenom sudskom postupku sud je saslusao 54 svedoka i vestacenja patologa i psihijatara.
Osudjena Zorana Banic ostaje u pritvoru, a do pravomocnosti presude moze, po recima sudije Mokovic, bice upucena na izdrzavanje izrecene zatvorske kazne.
Nakon presude, branilac Zorane Banic, zagrebacki advokat Luka Susak novinarima je izjavio da njegova klijentkinja zeli da se presuda Zupanijskog suda dostavi Haskom tribunalu.


HRVATSKA - HAG

Racan uveren u podrsku graana za saradnju s Hagom

Predsednik hrvatske Vlade Ivica Racan izjavio je da je uveren da Vlada uziva "veliko razumevanje i podrsku" graana zbog saradnje s Haskim tribunalom.
"Uveren sam da za saradnju sa Sudom u Hagu i meunarodnom zajednicom Vlada ima veliko razumievanje i podrsku graana", rekao je Racan novinarima prilikom otvaranja graevinskih radova na buducem Centru za rehabilitaciju "Zagreb".
Premijer je kazao da ne moze govoriti o daljim aktivnostima u slucaju generala Janka Bobetka, ali da je Vlada odlucila da koristi razlicita pravna sredstava kroz saradnju sa sudom u Hagu, sa kojim nije u sukobu.
Optuznicu protiv Bobetka i nalog za njegovo hapsenje i predaju vladin Biro za saradnju s Haskim sudom primio je u ponedeljak, 23. septembra, a u njoj se Bobetko optuzuje za ratne zlocine nad srpskim civilima u septembru 1993, za vreme vojne akcije "Medacki Dzep".
Vlada je najavila da ce ove nedelje Ustavnom sudu Hrvatske uputiti zahtev za misljenje o ustavnosti haske optuznice protiv generala Bobetka, jer smatra da je akcija u Medackom Dzepu bila legalna i legitimna antiteroristicka operacija, a ne akcija etnickog ciscenja, smisljena zbog progona civila na politickoj, rasnoj i verskoj osnovi.
Vlada je Hagu uputila i molbu za podnosenje interlokutorne, odnosno prethodne zalbe, kojom se od Haskog suda trazi da joj se dopusti zalba na nalog za hapsenje i predaju penzionisanog generala Bobetka.
Hapsenje, kao najteza mera prisile prema generalu Bobetku, neopravdana je jer nema nikakvih pokazatelja da se bez hapsenja nije moglo osigurati njegovo ucesce u postupku pred Haskim sudom, navodi se u molbi Hrvatske, ciji je sadrzaj u utorak poslepodne objavio Haski sud.
U toj molbi Hrvatska ukazuje i na moguce resenje - da se generalu Bobetku uputi redovan sudski poziv da pristupi pred sud i izjasni se u pogledu optuzbe, a da se tek ukoliko on to odbije sprovede njegovo hapsenje i predaja.
Portparol Suda DZim Lendejl rekao je da je sad na Zalbenom vecu Haskog suda da se izjasni o toj hrvatskoj molbi.
EU je u poneeljak pozvala Hrvatsku da u potpunosti sarauje s Haskim sudom u slucaju generala Bobetka, upozorivsi da bi izostanak saradnje mogao ugroziti njeno dalje priblizavanje Uniji.
Isto su vec ranije ucinili i Vece Evrope, Velika Britanija i SAD.
I hrvatski predsednik Stjepan Mesic, koji od utorka u Hagu svedoci u procesu protiv bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica, je u svom televizijskom obracanju naciji prosle nedelje rekao da "saradnja sa sudom u Hagu znaci puno saraivanje Hrvatske i svakog njenog graanina".
Sabor je u prosli petak podrzao odluku Vlade da pokrene pravni spor s Hagom zbog optuznice protiv Bobetka, ali vladajuca koalicija nije podrzala zahtev opozicije da se pokrene izmena Ustavnog zakona o saradnji s Haskim sudom i raspisivanju referenduma, na kojem bi se graani o tome izjasnili.


| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright 1996-2002 "NOVINE"


POWERED by