Nezavisne Novine

Kanada

Sve viSe naznaka oporavka privrede

Nezaposlenost i dalje opada

Stopa nezaposlenosti i dalje opada. U martu je ponovo doslo do otvaranja novih radnih mesta, sto je pokazatelj ojacavanja privrede. Trend je nastavljen, tako da je u martu bilo 7,7 odsto nezaposlenih, u odnosu na 7,9 u februaru.
Od pocetka godine je zaposleno novih 170.000 radnika, i to je najveci kvartalni rast jos od 1987. godine, kazu statisticari. Oni isticu da je zaposleno otprilike podjednako stalnih i privremenih radnika.
Odnos novozaposlenih zena, muskaraca i mladih ide u korist zena, koje su dobile 59.000 od ukupnog broja. Od toga, 42.000 zena je dobilo stalni posao, mnogo vise od muskaraca. Nastavlja se situacija koja je i prosle godine bila primecena, posto je za trecinu vise pripadnica lepseg pola, nego pripadnika jaceg pola, dobilo posao.
Sada se vec moze reci da zemlja nije u recesiji, mada su pre svega nekoliko meseci ekonomisti strahovali da ce do nje doci.
Kanadska banka, samim tim, moze da pocne povecavanje svoje interesne stope, koja je sada na dva odsto. Tako niska stopa odavno nije bila. Analiticira, ipak, napominju da ce Banka najverovatnije sacekati jos koji mesec, do juna, pre nego sto ih uskladi. Procenjuje se da se prvo uskladjivanje za cetvrtinu procenta moze ocekivati sredinom ovog meseca. Smatra se da do kraja godine povecanje treba da dostigne 1,5 odsto. Ono sto moze spreciti ovakav razvoj, dolazi iz SAD-a, najveceg kaandskog trgovinskog partnera, gde situacija nije najpovoljnija. Tamo, naime i dalje nema naznaka da je oporavak na vidiku.
Sto se kanadskog dolara tice, on je porastao za 15 odsto, tako da je u petak vredeo 62,90 americkih centi.
Ukoliko se nastavi ovakvim tempom, stopa rasta kanadske privrede bi mogla da dostigne 4,5 odsto do kraja ove godine. Medjutim, sadasnji rast je uglavnom podstaknut uz pomoc potrosaca, koji su trosili vise zahvaljujuci malim interesnim stopama. Jos nije ostvarena potpuna poslovna sigurnost, mada se i tu vidi dovoljni napredak.

Profesor masinstva sa Univerziteta u Torontu, Baher Abdulhaj je nacinio istrazivanje o postovanju ogranicenja brzine na autoputevima u Ontariju. Na osnovu prikupljenih podataka, on je zakljucio da svega jedan odsto vozaca postuje ogranicenje brzine od 100 kilometara na sat, a da cak 85 odsto vozaca vozi izmedju 120 i 130 kilometara na sat. On, stoga, preporucuje da se zakon promeni da bi pratio ono sto se i desava na putevima.
Predstavnici Kanadske automobilske asocijacije smatraju da preporuka profesora Abdulhaja ima smisla i podrzavaju je. Dejvid Lenhart, porparol Asocijacije, ipak, predlaze da se izvrse dodatna ispitivanja pre nego sto se to i ostvari u praksi. Ispitivanja bi trebalo da urade inzenjeri iz Ministarstva saobracaja. On je primetio i da saobracajna policija tolerise vece brzine, u zavisnosti od saobracajnih uslova i gustine, jedina razlika bi bila to sto vozaci u tom slucaju ne bi vise krsili propise. Njegova sugestija je da bi, ukoliko se usvoji novo, vece ogranicenje brzine, onda ne bi trebalo da se tolerise njeno prekoracenje.
Dejv Rektor, policajac-specijalista za kontrolu saobracaja, smatra da bi time vozaci jos vise povecali brzinu kojom se krecu i da bi situacija na autoputevima bila jos gora. On je rekao da mnogi vozaci nemaju odgovarajuce sposobnosti da se nose ni sa sadasnjim brzinama, a kamoli sa onima koje se predlazu.
I predstavnici vlade se protive ovom predlogu. Ansar Ahmed, portparol ministra saobracaja Breda Klarka, kaze da se njihova saznanja ne poklapaju sa ovima do kojih je dosao profesor Abdulhaj. Ona, naprotiv, ukazuju da bi se povecao broj saobracajnih nezgoda i nesreca, ukoliko bi se povecala brzina na autoputevima. Stoga, u vladi uopste nemaju nameru da razmatraju izmene u saobracajnim propisima.

Jedinstveni svetski novCani sistem

Jedinstven americki dolar

Robert Mandel, ekonomista, dobitnik Nobelove nagrade, rekao je ovih dana da bi svet trebalo da razmatra jedinstveni novcani sistem, zasnovan na americkom dolaru. On smatra da bi Kanada trebalo da se okrece ka jedinstvenoj svetskoj moneti, radije nego sto se zalaze za jedinstvenu severnoamericku.
On je napomenuo da se veci deo Azije vec krece u smeru uvodjenja fiksnog kursa sa SAD-om.

Poslednjih dana mandata

Premijer Haris u Holivudu

Dok se buduci premijer Ivz bavi razgovorima bitnim za sastav svog kabineta, sadasnji, a odlazeci, Majk Haris pokusava da u poslednjim danima zavrsi jos po neki od zacrtanih ciljeva. Zato i planira da ode u Los Andjeles i Holivud da bi reklamirao mogucnosti koje Toronto pruza mocnoj filmskoj industriji.
Premijer Haris smatra da je za privredu grada i provincije veoma znacajna stavka i snimanje filmova, jer je samo prosle godine to donelo oko dve milijarde dolara. Postoje indicije da ce se to i povecati, posto ce Studios of America iznajmiti staru centralu Hern u ulici Lesli i saciniti studio.
Ovaj projekat ne znaci da ce se stati sa planiranim studijima u priobalnom delu. Oba studija ce, po Harisovim recima, obezbediti Torontu mesto vrhu severnoamericke filmske industrije.
Premijer Haris je, takodje najavio i promene u poreskom sistemu koje se odnose na filmsku i televizijsku produkciju, a koje ce brze doneti novac producentima, nego sto je to sada slucaj.
Opozicioni politicari zameraju Harisu zbog ovog putovanja, smatrajuci da nije u redu sto ce poslednju nedelju svog mandata provesti u razgovorima sa bosovima iz filmske industrije. Oni se pitaju koliko poslodavaca salje svoje zaposlene u poslednjoj radnoj nedelji na poslovni put u Kaliforniju.
Medjutim, Harisov portparol je rekao da je premijerov put poslovnog karaktera, iako nije dao informacije o njegovim detaljima.

Retka pojava

Pet planeta na istom delu neba

Pocevsi od sledece subote, u narednih pet nedelja ce moci na nebu da se vidi retka pojava - da se pet planeta vidljivih golim okom, Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn, nadju na istom delu neba.
Tako nesto se nije desilo 62 godine.
Bice dovoljno samo da pogledate u nebo, mada, nece biti na odmet upotrebiti i dvogled, posebno da biste lakse videli Merkur. Ta planeta je stalno u zoni sumraka.
Upravo ona je i glavni razlog sto se ova pojava retko vidja. Kao najblizi Suncu, Merkur retko kada reflektuje dovoljno jaku svetlost, ali u ovih desetak dana ce nakratko biti vidljiv.
Nasuprot njemu, druge dve planete, Venera i Jupiter, su najsvetlija tela na nebu, posle Meseca. Planete se vec redjaju. Cetiri su na zapadnom delu nebeskog svoda, ali je potrebno znati kada se mogu videti. Najbolje doba dana je kasni sumrak, izmedju 8:45 i 9:15, uz potpuno cisti horizont.
Najlakse cete uspeti da sve vidite ukoliko prvo pronadjete Veneru, najsvetliju planetu, na zapadnom delu horizonta. Zatim bi trebalo odrediti Jupiter, drugu po jacini, iznad Venere.
Ostale dve su smestene na podjednakoj udaljenosti izmedju njih, s tim sto je Saturn blizi Jupiteru, a Mars, najslabijeg intenziteta svetlosti, blize Veneri.
Kako dani budu prolazili, Venera ce se primicati Jupiteru, a u isto vreme Merkur ce se pojaviti ispod Venere, cineci petu planetu u nizu.