SRBIJA - RepubliCka izborna komisija
Jos mesec dana za predlaganje kandidata
Kandidatura za predsednika Srbije na predstojecim izborima moze se predati jos tacno mesec dana, odnosno do 8. septembra u 24 casa, predvidjeno je Zakonom o izboru predsednika Republike.
Konacna lista predsednickih kandidata trebalo bi da bude utvrdjena najkasnije do 13. septembra, prema azbucnom redu njihovih prezimena.
Listu kandidata za predsednicke izbore, zakazane za 29. septembar, Republicka izborna komisija (RIK) mora objaviti u "Sluzbenom glasniku Republike Srbije" dan nakon njenog utvrdjivanja, odnosno najkasnije do 14. septembra.
Za predsednika Republike moze biti predlozen punoletni drzavljanin Srbije, poslovno sposoban i koji ima prebivaliste na teritoriji Republike najmanje godinu dana pre dana odrzavanja izbora.
Kandidata za predsednika moze predloziti politicka stranka ili druga politicka organizacija, kao i grupa gradjana, koja prikupi najmanje 10.000 potpisa biraca.
Pravo da bira predsednika Srbije ima punoletni gradjanin te republike koji je istovremeno i jugoslovenski drzavljanin, poslovno je sposoban i ima prebivaliste na teritoriji Srbije.
Fond za predsednicke kandidate iznosi hiljadu prosecnih plata u Srbiji, sto je oko devet miliona dinara.
Taj iznos dele kandidati na jednake delove, sto znaci da ce, ukoliko ih bude deset, dobiti po oko 900.000 dinara.
Kandidatura moze biti povucena do dana utvrdjivanja liste predsednickih kandidata.
Za sada je kandidaturu za predsednika Srbije sa potrebnim brojem overenih potpisa biraca predao samo lider opozicione Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Seselj. SRS, kao predlagac, ima pravo da odredi predstavnika u prosirenom sastavu RIK i birackih odbora.
Biracki spisak za predstojece izbore trebalo bi da bude zakljucen najkasnije do 13. septembra u 24 casa, odnosno 15 dana pre odrzavanja izbora.
Ukupan broj biraca trebalo bi da bude objavljen u "Sluzbenom glasniku" do 15. septembra, a konacan broj do 26. septembra, odnosno 48 sati pre pocetka glasanja, do kada su moguce izmene i dopune birackog spiska, na osnovu odluke nadleznog suda.
Tog dana u 24 casa pocinje predizborno cutanje, odnosno zabrana izborne propagande, koja ce trajati do zatvaranja birackih mesta, odnosno do 29. septembra u 20 sati.
Na osnovu zakonskih odredbi, predstavnici parlamentarnih stranaka u Srbiji, Radio-televizije Srbije i Vlade Srbije trebalo bi u subotu, 10. avgusta, da potpisu sporazum o pravilima predstavljanja kandidata za predsednika Srbije u predizbornoj kampanji na programima drzavne televizije, rekao je juce agenciji Beta predsednik skupstinskog Odbora za kulturu i informisanje Skupstine Srbije Ivan Andric.
Pojedine stranke, ali i politicki analiticari, izrazili su vec bojazan zbog mogucnosti izbornih manipulacija, posebno u vezi broja biraca na Kosovu.
Predsednik RIK Radoslav Bacovic izjavio je 6. avgusta da postoje izvesni problemi u vezi spiskova biraca sa Kosova, ali da "misli da ce ti spiskovi biti u redu". On nije mogao da potvrdi da li ce u spiskove biraca sa Kosova biti upisani i Albanci iz te pokrajine, kao sto je bio slucaj na prethodnim izborima.
Bacovic je rekao da "licno misli da nece" biti upisani i Albanci, odnosno da se spiskovi odnose na kosovske Srbe.
Agenciji Beta je receno u RIK-u da su raseljena lica sa Kosova vec na izborima 2000. godine ukljucena u biracke spiskove na osnovu mesta boravka, te da ce tako i ostvariti pravo glasanja na predstojecim predsednickim izborima.
U RIK-u je receno Beti i da jos nije odredjen broj potrebnih kutija, sprejeva i lampi za izbore, te da jos nije precizno utvrdjeno ni koliko je tog izbornog materijala ostalo od prethodnih izbora.
Prema nezvanicnim iznformacijama iz izvora u RIK-u, od prethodnih izbora ostalo je oko rezervnih hiljadu kutija za ubacivanje glasackih listica, a izvestan broj koristenih kutija poklanjan je ili deljen pojedinim javnim ustanovama, koje ih koriste kao za ubacivanje novcica gradjana za humanitarne svrhe i slicno.
Opstinskim upravama ranije je dat rok do 5. avgusta da dostave podatke o potrebnom broju kutija, sprejeva i lampi. Na sednici RIK -a, odrzanoj 3. avgusta, predlozeno je da za nabavku tog izbornog materijala bude raspisan tender.
Buduci da Zakon o javnim nabavkama predvidja rok od 45 dana za realizaciju tendera i da bi zato glasacki materijal mogao da stigne tek u oktobru, RIK je zatrazila od Ministarstva finansija i Republicke uprave za zajednicke poslove republickih organa, koja trenutno obavlja poslove Uprave za javne nabavke, da omoguce nabavka izbornog materijala po kracem postupku.
Zakonom je predvidjeno da utvrdjivanje rezultata glasanja na birackom mestu i predaja izbornog materijala RIK-u o sprovedenom glasanju na odredjenom birackom mestu moraju biti obavljeni odmah po zatvaranju birackog mesta, a najkasnije do 30. septembra u 14 sati.
RIK je duzna da utvrdi rezultate izbora najkasnije 3. oktobra do 20 casova, nakon cega bi morala da ih objavi u "Sluzbenom glasniku".
MAKEDONSKA STAMPA:
Lek Zogu sprema rat u Makedoniji
Bivsi kralj Albanije Lek Zogu priprema uz pomoc radikalnih Albanaca vojsku kojom bi ostvario cilj "velike Albanije", tvrdi skopski list "Dnevnik" u tekstu na naslovnoj strani, pozivajuci se pritom na "dobro obavestene izvore".
List pise da je na sastanku odrzanom 8. jula u kasarni Kosovskog zastitnog korpusa u Gnjilanu, kome je prisustvovao i Lek Zogu, dogovoren frontalni napad na makedonske snage bezbednosti pre pocetka parlamentarnih izbora u Makedoniji zakazanih za 15. septembar.
Sastanku je, navodi "Dnevnik", prisustvovao lider Alijanse za buducnost Kosova Ramus Haradinaj, a od makedonskih Albanaca Nevzat Halili, Rufi Osmani, Isni Saciri i bivsi komandant rasformirane Oslobodilacke narodne armije Dzezair Shaciri poznat kao Hodza.
Na sastanku je dogovoreno da se "pojacaju napadi na makedonske pogranicne jedinice, a da se nakon toga zapocne siroki gerilski rat u urbanim sredinama u Makedoniji, da bi potom za tri meseca zapoceo frontalni rat sa makedonskim snagama bezbednosti".
Nova albanska vojska zvace se "Kraljevska armija", tvrdi skopski list i dodaje da je dogovoreno da za dve godine ona osvoji sto vise teritorija na Balkanu.
"Za pocetak, kralj Lek je na sastanku u Gnjilanu komandantu Hodzi dao dva-tri miliona dolara za delovanje u Makedoniji, a izvesni Jakub Asiti imenovan je za vrhovnog komandanta Kumanovskog regiona", tvrdi "Dnevnik" i dodaje da "obavestajci imaju podatak da se u Kumanovsko-lipkovskom regionu nalaze svi komandanti Kosovskog zastitnog korpusa, odnosno "112. brigade".
To su komandanti Sokolji, Maliseva, Jetula i drugi, koji su navodno od Bugarske vec narucili sofisticirano naoruzanje i koji ocekuju da ono preko albanskih veza u Sofiji ovih dana stigne u Makedoniju, pise list.
"Frontom za Makedoniju", prema pisanju "Dnevnika", "rukovodi izvrsni komitet od 15 clanova sa sedistem u Tetovu". U taj front ulaze "Armija Ilirida" i "Nacionalni orlovi", koji su zaduzeni za spijunazu i kontraspijunazu, a vec su formirane i vojne jedinice takozvane "Sarske divizije".
One su zaduzene za delovanje u Ohridu, Strugi, Debru, Kicevu, Gostivaru, Tetovu, Kumanovu i Skoplju, pise skopski list.
"U okviru 'Nacionalnih orlova' formirani su specijalni odredi za likvidaciju Albanaca koji su krali novac ili su saradjivali sa Makedonskom obavestajnom sluzbom.
Na listi za likvidacije su lider bivse ONA-e Ali Ahmeti, vojni komandant bivse ONA-e Gzim Ostreni i potpredsednik Dzaferijeve Demokratske partije Albanaca Menduh Taci".
Na kraju teksta "Dnevnik" navodi da su te informacije poznate i NATO-u i da su procene alijanse da radikali nemaju veliku podrsku Albanaca u Makedoniji za novi rat u toj zemlji.
"Pretpostavlja se da je broj pristalica radikala koji zele novi rat bio oko 200, a prema najnovijim saznanjima, 'Kraljevska armija' je u uniformu obukla oko 600 boraca.
Kralj Lek priprema se da u tu igru ubaci i svoje placenike iz Juzne Afrike, a sakuplja se i novac za kupovinu oruzja za vodjenje frontalnog rata u Makedoniji", pise skopski "Dnevnik".
prikupljeno 57,5 miliona eu od ekstraprofita
Porodica Karic platila preko 4 miliona DM
Primenom Zakona o jednokratnom porezu na ekstradohodak i ekstraimovinu stecenu iskoriscavanjem posebnih pogodnosti za godinu dana je, od predvidjenih 728 miliona, naplaceno tek 57,5 miliona evra.
U periodu od 26. juna 2001. godine, kada je zakon poceo da se primenjuje, do kraja juna ove godine od predvidjenih 728.726.582 naplaceno je 57.530.742 evra, navodi se u preliminarnom izvestaju o primeni tog zakona, koji prenose "Vecernje novosti".
Konacni izvestaj podnece pocetkom septembra republicki ministar finansija Bozidar DJelic, pise list.
U izvestaju se navodi da je po Zakonu o ekstraporezu podneto 2.750 poreskih prijava, od toga 2.517 protiv preduzeca i 233 protiv pojedinaca, kao i da je prinudnim putem naplaceno oko 24 miliona evra i da je od sedam pojedinaca drzava prinudnim putem naplatila 143.000 evra, a od firmi 73 miliona.
"Vecernje novosti" navode da su ekstraporez na stanove i kuce vece od 90 kvadrata platile, do kraja juna 2002. godine, i 22 poznate licnosti, dok je sest osoba i dalje na listi duznika.
Bivsi ministar informisanja Aleksandar Vucic je platio ekstraporez u iznosu od 41.207 maraka, bivsi direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes je za kucu dodatno dao jos 375.755 maraka, bivsi nacelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Vlastimir DJordjevic platio je 17.177 maraka, dok je Bogoljub Karic (slika) platio 649.698 maraka, Danica i Jelena Karic po 1.462.467, a Stefan Karic 746.986 maraka.
List prenosi da je pokojni ministar policije Vlajko Stojiljkovic platio 104.925 maraka, predsednik Srbije Milan Milutinovic 35.341 maraka, bivsi ministar za spoljnu trgovinu Borisav Vukovic 161.241 maraka, bivsi predsednik Skupstine Srbije Dragan Tomic 32.913, dok je duplo vise od njega platila bivsa ministarka informisanja Radmila Milentijevic.
Nekadasnji generalni sekretar Saveznog ministarstva spoljnih poslova Danilo Pantovic platio je 66.307 maraka, bivsi republicki premijer Mirko Marjanovic 22.680, clan Srpske radikalne stranke (SRS) Dragan Todorovic 122.253, nekadasnji prvi covek SDB Jovica Stanisic u tri rate 276.010, a bivsi ambasador SRJ u Skoplju Zoran Janackovic 2.860 maraka.
Bivsi ambasador SRJ u Bugarskoj Rados Smiljkovic i nekadasnji ministar sporta Zoran Bingulac platili su 40.001 marku, odnosno 22.383 maraka, donedavni direktor SJU "Borba" Zivorad DJordjevic 990 maraka, a potpredsednik SRS-a Tomislav Nikolic delimicno je izmirio obaveze i posto placa u tri rate, do sada je dao 135.000 maraka od 180.405, objavljuju "Vecernje novosti".
Najveci dug u iznosu od 104.143 maraka ima bivsi direktor cementare u Kosjericu Ratomir Munitlak, bivsi funkcioner Socijalisticke partije Srbije (SPS) Goran Trivan takodje nije platio dug od 88.000 maraka, poslanik SPS-a DJuro Lazic treba da plati 26.557 maraka, a njegova partijska koleginica Gorica Gajovic 7.642 maraka.
Bivsi potpredsednik Savezne vlade Nikola Sainovic duguje nesto manje od 15.000 maraka, dok najmanji dug ima bivsi ministar bez portfelja Tomica Raicevic u iznosu od 950 maraka.
"Vecernje novosti" prenose i da je postupak naplate obustavljen protiv generalnog sekretara SPS-a Zorana Andjelkovica 12. decembra 2001. godine, a protiv bivseg sefa medijske kuce "Politika" Aleksandra Prlje nekoliko meseci kasnije.
List objavljuje da je Republicka uprava javnih prihoda najavila da ce od duznika prinudno naplatiti dugovanja.
Kanada i SAD
Kretjen sumnja da napad na Irak znaci borbu protiv terorizma
Premijer Kretjen je ove nedelje doveo u pitanje da li se Busova odluka da napadne Irak moze podvesti pod borbu protiv terorizma. On je naglasio da njih dvojica nisu o tome razgovarali, i da on nema namere da nagadja o tome. Tu kratku izjavu, premijer je dao na putu za sastanak kabineta.
Ministar inostranih poslova Bil Grejem je rekao da pretnje napadom na Irak sluze jedino da Sadam Husein pripremi odbranu zemlje, sto automatski znaci da se situacija moze samo pogorsati. On smatra da bi bilo mnogo delotvornije da americka strana prepusti da predstavnici UN rese postojeci problem. Odgovarajuci na pitanje da li Kanada ima nameru da da podrsku americkoj akciji, on je istakao da je prvenstvena zelja vlade da se omoguci da globalni pravni sistem stupi na scenu i da time treba da se pozabave UN.
Ipak, on nije potpuno odbacio mogucnost kanadskog angazovanja, napominjuci da ce se najverovatnije traziti momentalna akcija.
SAD I MEDJUNARODNI KRIVICNI SUD
SAD traze od Rima sporazum o imunitetu za vojnike
Americka administracija zvanicino je od Rima zaatrazila da potpise bolateralni sporazum koji ce americke drzavljane na italijanskom tlu stititi od eventualnog gonjenja pred Medjunarodnim krivicnim sudom, pise danas italijanska "Stampa".
Americki drzavni podsekretar Dzon Bolton u poseti Italiji predao je zvanicni zahtev Busove administracije "da potpisu bilateralni sporazum koji ce americkim gradjanima na teritoriji Italije garantovati imunitet u odnosu na Medjunarodni krivicni sud", navodi list.
SAD su potpisale sporazum o osnivanju suda ali ga nisu ratifikovale. Americka administracija se zestoko protivi sudu, trazeci da vojnicima iz SAD angazovanim u medjunarodnim misijama ne bude sudjeno pred tim sudom.
Predsednistvo italijanske vlade potvrdilo je da je stigla americka molba.
"Sada je ispitujemo. Moramo da sa nasim evropskim partnerima utvrdimo da li je moguce pronaci zajednicki odgovor koji nudi neki oblik garancija Sjedinjenim Drzavama", pise list.
Italija se nalazi u delikatnoj situaciji - izmedju prijateljstva koje je premijer Silvio Berluskoni proklamovao ka americkom predsedniku i cinjenice da je jedna od zemalja koje su se najvise angazovale u osnivanju stalnog Medjunarodnog krivicnog suda. Statut suda je i potpisan u Rimu pre cetiri godine.
"Ne mozemo zauzeti poziciju koja je suprotna duhu sporazuma koji smo potpisali. Moramo se vise angazovati u potrazi za nacinom da Amerikance dovedemo u poziciju da se ne plase. Mi moramo da ih ubedimo da to nije sporazum usmeren protiv njih", kazao je izvor iz predsednistva italijanske vlade listu "Stampa".
Austrijska stampa nedavno je objavila da je Vasington potpisivanje bilateralnog sporazuma zatrazio i od vlade Holandije, na cijoj se teritoriji, u Hagu, nalazi sediste suda.
SRBIJA I RS
DJindjic razgovarao sa Mladenom Ivanicem
Predsednik vlade Srbije Zoran DJindjic izjavio je juce da postoje zajednicki projekti iz domena energetike i privatizacije koji treba da doprinesu stvaranju zajednickog privrednog prostora Srbije i Republike Srpske (RS).
"Nasa strategija je da u saradnji dve republike ne budu zastupljeni samo uvoz i izvoz roba i usluga vec i investicije", rekao je DJindjic, nakon sastanka u vladi Srbije sa premijerom RS Mladenom Ivanicem.
DJindjic je rekao da su rasciscena stara dugovanja Srbije prema RS u oblasti energetike i da je plan da se do kraja godine regulisu dugovi iz oblasti zdravstva.
"Dogovorili smo se da do kraja godine rascistimo dugovanja na nivou zdravstva koje imaju osiguranici RS prema Zdravstvenom fondu Srbije", rekao je DJindjic.
Prema njegovim recima, postoji i treci segment neregulisanih dugova izmedju republika, koji se odnosi na saveznu vladu i koji se tice dugovanja Vojske Jugoslavije prema RS.
DJindjic je rekao da ocekuje da ce do kraja godine robna razmena izmedju RS i Srbije biti veca nego sto je bila prosle.
Premijer Ivanic je rekao da je do sada mnogo toga uradjeno i da su uspostavljena pravila saradnje koja ranije nisu bila prisutna.
"Prosle godine je doslo do znacajnijeg ucesca bankarskog kapitala iz Srbije u RS, gde su prisutne dve banke iz Srbije, sto je za nas veoma znacajno", rekao je Ivanic.
Za RS je veoma znacajan sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i RS i on ce ubrzo dati povoljne rezultate, koji ce dovesti do izravnavanja neravnoteze u razmeni dve republike, rekao je Ivanic.
Broj problema je daleko manji, nego ranije i stanje je mnogo sredjenije u odnosima RS i Srbije, rekao je Ivanic.
Razgovoru dva premijera prisustvovali su i ministar za rudarstvo i energetiku Srbije Kori Udovicki i srpski ministar trgovine, turizma i usluga Slobodan Milosavljevic.
psihijatrijskE institucijE Ujedinjenih nacija na Kosovu
Pacijenti silovani i fizicki napadani pred ocima osoblja UN
Pacijenti u psihijatrijskim institucijama Ujedinjenih nacija na Kosovu silovani su i fizicki napadani pred ocima osoblja UN, prenosi britanski "Gardijan" delove izvestaja americke nevladine organizacije "Mental Disability Rights International" (MDRI) koja se bori za prava mentalno obolelih.
Kako pise "Gardijan", prema juce objavljenim rezultatima u Njojorku, pacijenti su drzani u prljavim i ponizavajucim uslovima, uz pretnju da ce biti kaznjeni ukoliko prijave zlostavljanja.
MDRI je tokom dve godine pratio situaciju u ustanovama za mentalno bolesne u Stimlju i Pristini. Aktivisti americke organizacije su u nekoliko navrata zatekli obolele kako leze na betonu u naslagama ljudskog izmeta.
Jedan neimenovani predstavnik UNMIK-a rekao je Gardijanu da izvestaj "generalno nije netacan".
On je dodao da su pacijenti uglavnom Srbi, dok je okolno stanovnistvo u vecini albansko, tako da pacijenti mogu da budu "maltretitrani ili ubijeni" ako ih otpuste iz bolnica, pise "Gardijan".
Prema pisanjima "Gardijana", MDRI je optuzio UN zato sto nastavlja da finansira renoviranje institucija umesto da ulaze u programe za ukljucivanje pacijenata u programe rehabilitacije.
Izvrsni direktor MDRI Erik Rozental (Eric Rosenthal) rekao je da je njegova organizacija za potrebe tog izvestaja ispitivala stanje u glavnim psihijatrijskim centrima na Kosovu - na psihijatrijskom odeljenju univerzitetske bolnice u Pristini (75 kreveta), domu za starije osobe (165 kreveta) i "specijalnom centru" u Stimlju (285 kreveta).
Prema njegovim recima, pacijentima je pripreceno od strane osoblja da cute. "Ako kazete nesto ruzno o zaposlenima, Bog ce vas kazniti", preneo je jedan od aktivista MDRI reci medicinske sestre zaposlene u pristinskoj Univerzitetskoj bolnici.
"Nedostatak zastite od fizickog i seksualnog zlostavljanja predstavlja, prema medjunarodnom pravu, nehuman i ponizavajuci cin. Sramota je da UN nisu nista uradile da to istraze", rekao je izvrsni direktor MDRI.
Doktor Robert Okin, nacelnik psihijatrijske bolnice u San Francisku i jedan od autora izvestaja, rekao je da je UN zanemario svoje standarde za zastitu i tretman mentalno hendikepiranih osoba u dve institucije na Kosovu - u Stimlju i u Pristini.
Sa druge strane, UNMIK je saopstio da je u toku rad na specijalnim programima za upoznavanje osoblja i medicinskih sestara o ovom problemu, kao i da su deca iz ustanove u Stimlju prebacena i vise nisu izlozena maltretiranju.
"Potrebno je vise vremena da se izgradi, na lokalnom nivou, struktura i mahanizam za borbu protiv ovakvog fenomena", navodi se u saopstenju UNMIK-a a prenosi "Gardijan".
UN: Nega mentalnih bolesnika na Kosovu neadekvatna
Ujedinjene nacije (UN) su priznale da nega i tretman mentalnih bolesnika na Kosovu nisu adekvatni, ali su za to okrivile medjunarodne donatore koji ne obezbedjuju dovoljno sredstava.
Misija UN na Kosovu "bila je svesna zloupotreba i propusta u toj oblasti...i slaze se da postoje ozbiljni problemi u tretmanu mentalno bolesnih ili osoba sa poremecajima", kazao je portparol UN Fred Ekhart (Eckhard).
"Misiji su potrebni izvori kako bi se unapredilo osoblje, obuka i infrastruktura. Do sada, medjutim, reakcija pokrovitelja u odnosu na prioritete u oblasti mentalnog zdravlja je bila siromasna", kazao je on.
U tri glavna psihijatrijska centra na Kosovu leci se oko 500 pacijenata.
Organizacija "Mental disabiliti rajts internesenal" (Mental Disability Rights International - MDRI) saopstila je juce u Njujorku da su pacijenti u psihijatrijskim ustanovama na Kosovu zrtve "nasilja, silovanja i seksualnog iskoriscavanja".
Ta organizacija, koja zastupa prava mentalno obolelih osoba, saopstila je na osnovu dvogodisnjeg proucavanja situacije na Kosovu, da se takvi pacijenti u kljucnim institucijama na Kosovu "podvrgavaju izuzetno neodgovarajucim psihijatrijskim tretmanima" i da borave "u uzasnim i ponizavajucim uslovima".
IZBORI - MarSiCanin:
Kostunica donosi odluku za nekoliko dana
Potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Dragan Marsicanin izjavio je da ce lider te stranke Vojislav Kostunica odluku o tome da li ce se kandidovati za predsednika Srbije doneti krajem ove ili pocetkom iduce sedmice.
"Ukoliko do kandidature dodje, bice to kratka kampanja. Kostunica ce nastaviti da nosi politicku koncepciju s kojom su gradjani Srbije najvecim delom dobro upoznati", rekao je Marsicanin u intervjuu za najnoviji broj nedeljnika "Vreme".
On je naglasio da ce, ukoliko se Kostunica kandiduje, "nesumnjivo da ce se stvari zavrsiti u drugom krugu".
Marsicanin, koji je i predsednik DSS-ove vlade u senci, ocenio je da je konstantni pad rejtinga stranaka DOS-a od republickih izbora 2000. godine razumljiv, posto je njihova popularnost bila nerealno visoka, i posledica "prenaduvanog ocekivanja".
"Rejting DOS-a je logicno poceo da opada. Osnovni uzrok je u razocaranosti gradjana u tu grupaciju, za koju smatraju da je procerdala energiju koja je bila sakupljena u oktrobru 2000. godine. Ponovo jaca uverenje iz Milosevicevog vremena da su svi isti kada dodju na vlast i da zato vlast i ne treba menjati", naveo je Marsicanin.
Prema njegovoj oceni, ambijent za pocetak reformi u Srbiji je stvoren, ali prave reforme jos nisu otpocele. Preduslov za privlacenje inostranih investitora u Srbiju je, prema Marsicaninovim recima, uspostavljanje pravno stabilne drzave.
"Njih ne interesuje ko je na vlasti i ko ce formirati vladu. Njih interesuje da kapital bude bezbedan, da ima sudsku zastitu - a tu smo ponovo na terenu pravne drzave, institucija", istakao je Marsicanin.
KOSOVSKA MITROVICA - M. IvanoviC:
Nikada nisam dobio optuznicu
Predsednik Srpskog nacionalnog veca severnog Kosmeta Milan Ivanovic, koga je juce pokusala da uhapsi policija UNMIK -a, izjavio je da nikada nije dobio optuznicu medjunarodnog sudije koja ga tereti za pokusaj ubistva prilikom demonstracija u Kosovskoj Mitrovici u aprilu ove godine.
Ivanovic je novinarima u Mitrovici rekao da je za tu optuznicu saznao iz medija na albanskom jeziku.
On je ocenio da su pokusaji njegovog hapsenja "rezultat sinhronizovane akcije albanske strane sa jedne, i UNMIK-a i Kfora sa druge strane".
Ivanovic je jos dodao da "nikakvog kontakta sa oruzjem" nikada nije imao.
"Ovim se zeli da se napravi ravnoteza izmedju pojedinih ratnih zlocinaca koji su uhapseni i mene sa druge strane, kako bi se stvorila lazna simetrija", rekao je Ivanovic.
On je ispricao da su razgovori o hapsenju "vodjeni vec duze vreme" i da je najpre bilo reci da ce biti uhapseni momci koji cuvaju most na Ibru koji Mitrovicu deli na severni i juzni deo, te da je kasnije broj "cuvara mosta" cije se hapsenje priprema smanjen, a "povecan broj politickih predstavnika".
Milan Ivanovic je ocenio da moze biti optuzen "jedino za javno iznosenje politickih stavova".
Ivanovic je ranije u izjavi agenciji Beta rekao da je jedina akcija uperena protiv policije UNMIK-a u kojoj je ucestvovao bilo - bacanje pokvarenih jaja na policijsku stanicu u Mitrovici.
Za vreme aprilskih protesta u tom gradu, nakon hapsenja jednog od "cuvara mosta" Slavoljuba Jovica, demonstranti su nekoliko dana posto bi se miting zavrsio odlazili do UNMIK-ove policijske stanice i gadjali je jajima.
Milan Ivanovic je inace osumnjicen za pokusaj ubistva prilikom demonstracija u Mitrovici 8. aprila 2002, neposredno nakon Jovicevog hapsenja.
UNMIK, koji je danas pozvao Ivanovica da se preda, naveo je da je tom prilikom 22 pripadnika UN policije povredjeno u napadima rucnim bombama i iz snajpera.
"Doktor Ivanovic je obavesten o nalogu za njegovo hapsenje i zato treba da se preda nadleznim vlastima", ustvrdila je u izjavi agenciji Beta portparol UNMIK-a Suzan Manuel.
Policija UNMIK-a je juce u dva navrata pokusala da uhapsi Ivanovica, ali ga nije pronasla, a on je agenciji Beta rekao kako se tokom pre podneva nalazio na svom radnom mestu - u mitrovackoj bolnici.
Ljubljana
Zamerke hrvatskim i crnogorskim letovalistima
Na crnogorskoj obali nije se ove godine pojavio ni priblizan broj od deset do dvadeset hiljada bombasticno najavljivanih i ocekivanih gostiju iz Slovenije.
Da je vreme "sindikalnog" turizma proslo mogli su tako ovog leta da osete i crnogorski turisticki radnici.
Zamerke onih, koji su se odlucili da letuju u Crnoj Gori su opet preterano visoke cene za skromnu i neljubaznu uslugu i neobnovljenu turisticku infrastrukturu.
Jadranska letovalista u Hrvatskoj i dalje su prva destinacija slovenackih turista, koji se, istina, sve cesce vracaju kuci nezadovoljni, pre svega preterano visokim cenama, neljubaznom uslugom i nedostatkom prave zabave. Pitanje je da li ce Jadran biti i dalje na prvom mestu sve zahtevnijih Slovenaca.
Zamerke Hrvatima i Crnogorcima idu u prilog Grcima. Krf, Rodos i Krit su turisticke agencije ove godine za pedeset odsto vise prodavale nego prethodnih godina. Na ceni su, takodje, obilasci Skandinavije i, posebno, Skotske i Irske.
Potraznja za aranzmanima u hotelima bugarskih crnomorskih letovalista "Zlatni pjasci" iznenadila je turisticke agencije u Sloveniji.
Bugari su sa obnovljenim hotelima, dopunjenom vanpansionsokom turistickom ponudom, umerenim cenama i besprekornom uslugom, uz prihvatljive cene, najavili ozbiljnu konkurenciju slovenackim tradicionalnim destinacijama na hrvatskom Jadranu.
Slovenacki turista voli konfor, a ovog leta ga za oko 500 evra, ukljucujuci i prevoz avonom, otkriva na obalama Crnog mora.
Ipak, moglo bi se zakljuciti da je ove godine manji broj onih koji su se odlucili da godisnji odmor provedu u inostranstvu. Razlozi su u pravilu finansijske prirode, sto su pokazale i brojne ankete u slovenackim medijima. Skroman kucni budzet i bogata ponuda slovenackih planina, banja i morskih letovalista uspesna su zamena za odlazak u blize ili dalje inostranstvo.
Od planinskih letovalista ove godine vode Rogla, Kranjska Gora i Bohinj, a od urbanih Bled, Ptuj i Kostanjevica na Krki.
Medju banjama su najpopularnije Olimia kod Podcetrtka, Lasko i Terme Zrece, a na moru Strunjan, Portoroz i Piran.
Ono sto je karakteristicno za sve turisticke krajeve u Sloveniji je veliki broj priredbi, kao sto su "Kravlji bal" na Bohinju, festival cipke u Idriji i noci zabave u gotovo svim mestima.
Slovenci veoma rado koriste godisnjeodmorske usluge seoskog turizma. Bogata trpeza, svez zrak i rekreacija uz niske cene u turistickim domacinstvima u Radovljici i drugim selima privlace ne mali broj ljudi.
Slovenija je u ovom delu Evrope posebno poznata po velikom broju uredjenih biciklistickih staza za rekreativce, teniskih igralista i u poslednje vreme po sve vecem broju golf igralista.
Uz to, letnji meseci u gradovima nisu ni malo dosadni. Slovenijom je zavladala prava festivalomanija. Od maja do septembra u skoro svim gradovima i mestima odrzavaju se brojni festivali kulture sa bogatim medjunarodnim programom.
Samo u Ljubljani i ovog leta se redjaju "Ljubljanski ljetni festival", koji je u maju poceo gostovanjem Boljsoj teatra, "Trn fest" na kojem je nedavno gostovao ciganski ansambl trubaca iz Rumunije, a sledi festival "Eh ponto", koji ce biti otvoren slovenackom premijerom Pavicevog Hazarskog recnika u izvodjenju beogradskih umetnika.
I, zato, dok se u ove avgustovske dane preko Italije i drugih evropskih zemalja, sporo pomice neprekidna kolona vozila zaljubljenika jadranskih obala, ne mali broj njih se odlucuje da na dan-dva prekine voznju, a neki i da godisnji odmor iskoriste u zemlji na "juznoj strani Alpa."
Aleksadnar Mlac
Ljubljana
Cija je "AIK banka" iz NISA
Ko ce biti direktor najuspesnije banke
Direktor AIK Banke iz Nisa, Ljubisa Jovanovic, i dalje je na tom polozaju ali samo na internet prezentaciji banke.
Bankom, koju je Privredna komora Srbije proglasila najuspesnijom u protekloj godini, trenutno rukovodi vrsilac duznosti umesto dugogodisnjeg direktora kome Narodna Banka Jugoslavije osporava reizbor.
Zbog toga sto se suprotno zakonu nasao u Uopravnom odboru BC banke, koja je otisla u stecaj, Jovanovic nije reizabran za direktora i takvu funkciju u bilo kojoj banci nece moci da obavlja ni narednih deset godina.
Bez obzira sto Jovanovic tvrdi da "nikada nije ni vrata video BC Banku" i da je u upravni odbor izabran bez svog znanja, guverner NBJ kaze da ce sporno clanstvo u upravnom odboru biti predmet ispitivanja.
"Jovanovic ima pravo da dokazuje svim mogucim sredstvima da je bez svog znanja izabran za clana UO. On jeste bio clan UO BC Banke, a sada je pitanje da li to sto je bio bez svog znanja moze da povuce neke posledice", rekao je Dinkic novinarima u Nisu.
Uz opasku da "nema nista protiv Jovanovica," koga cak i ne poznaje dobro, Dinkic naglasava da ce reizbor direktora AIK Banke proteci po zakonu.
"Cudi me da Jovanovic nije poveo postupak protiv vlasnika BC Banke koja je inace kriminalno poslovala jos pre godinu dana, nego je cekao sada kada mu je dosao reizbor", kaze Dinkic i dodaje da je vrlo cudno i sto je BC banka "veliki deo gotovog novca drzala kod Jovanovica u AIK Banci."
U odbranu direktora Jovanovica koji je na toj funkciji 15 godina ustali su i akcionari AIK Banke koji su odlucili da iskoriste pravo zalbe na odluku NBJ i da povedu upravni spor, kako bi dokazali da ne postoje prepreke za reizbor dosadasnjeg direktora.
"Nasi interesi su da Jovanovic i dalje bude na celu AIK Banke. Za 15 godina uspeo je da od AIK Banke stvori jednu od najuspesnijih i najmocnijih finansijskih institucija u zemlji," kazao je predsednik skupstine akcionara Tomislav Jovanovic na sednici skupstine akcionara.
Njegov kolega, Zlatimir Pavlovic, akcionar banke i direktor fabrike Belvit, pozadinu spora oko reizbora direktora vidi u nameri da se kapital AIK Banke preseli u Beograd.
"Iza odluke o smeni krije se namera beogradskog lobija da kapital ove banke preseli u glavni grad. Scenario je dobro poznat, u pitanju je kapital koji svi hoce da stave pod svoje," tvrdi Pavlovic.
AIK Banka, prema tvrdnjama rukovodstva, raspolaze kapitalom od 150 miliona dolara, a od ukupne dobiti komercijalnih banaka u zemlji ostvaruje 27 odsto.
"Jedan radnik AIK Banke zaradi godisnje 54 puta vise od proseka na nivou zemlje," tvrdi doskorasjni direktor Jovanovic.
Prema njegovim recima "najnoviji udar na AIK banku samo je jos jedan u nizu koji je poceo namerom Komercijalne banke da je stavi pod svoje pre nekoliko godina."
Jovanovic kaze da je AIK bila na udaru i tokom Milosevicevog rezima kada je postojala namera da ta banka postane drzavna.
Zaposleni u AIK da njihova banka nikada nije bila u minusu, nije koristila obaveznu rezervu, nema obaveze po osnovu stare devizne stednje, nema obaveza prema NBJ i poslovnim partnerima, sto je svrstava u red najlikvidnijih i najsolventnijih banaka u zemlji.
Zoran Kosanovic
Nis
MITROVICA - SNV:
Politicki motivisani pokusaji hapsenja M.Ivanovica
Clanovi Srpskog nacionalnog veca severnog Kosova i Metohije osudili su juce pokusaje hapsenja lidera veca, Milana Ivanovica, ocenivsi da su politicki motivisani i predstavljaju dodatni pritisak na Srbe sa severnog Kosova.
Clan izvrsnog odbora SNV severnog Kosmeta, Marko Jaksic ocenio je na konferenciji za novinare da je "osnovni razlog" pokusaja da se Ivanovic uhapsi - "njegovo politicko delovanje kao predsednika SNV".
"Ovo je jos jedan u nizu pokusaja da se Srbi sa Kosova isele i stvore uslovi za formiranje nezavisnog Kosova. Imali smo period od pet meseci mira i kada smo pomislili da se situacija smirila, pripadnici medjunarodne zajednice su ovakvim gestom pogorsali situaciju," rekao je Jaksic.
On je izrazio ocekivanje da ce jugoslovenska vlada i Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju, na cijem je celu potpredsednik vlade Srbije Nebojsa Covic, stati u zastitu Srba sa Kosova i spreciti njihov ponovni egzodus.
Clan izvrsnog odbora SNV severnog Kosmeta, Vladimir Rakic rekao je da su gradjani Kosovske Mitrovice "uznemireni" i da cekaju reakciju veca.
"Najgori potez koji bismo mogli da povucemo je da se sklanjamo sa ovih prostora. Pokusacemo da se konsolidujemo i da po svaku cenu ostanemo ovde", rekao je Rakic.
"Ukoliko budemo prinudjeni da privremeno napustimo Kosovo, icicemo pred vladu Srbije, ne u prihvatne centre", rekao je clan regionalnog odbora SNV severnog Kosmeta Nebojsa Jovic.
"Pored svega, pokusacemo da donesemo trezvenu odluku, ali hapsenje nevinih ljudi necemo nikako dozvoliti", rekao je on.
Vladimir Rakic je podsetio da je pre 15 dana na inicijativu Nebojse Covica formiran pregovaracki tim za dogovore sa sefom UNMIK-a Mihaelom Stajnerom na cijem celu je Milan Ivanovic, ali da do danas nije zakazan ni obavljen nijedan razgovor.
Pokusaje hapsenja Ivanovica je osudio i Srpski pokret otpora sa Kosova i Metohije (SPOT), na cijem je celu predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupstine Srbije Momcilo Trajkovic.
Ta stranka, clanica DOS-a, zatrazila je "hitno objasnjenje i izvinjenje za takav potez medjunarodnih snaga". U saopstenju se ukazuje na opasnost da takve akcije "mogu jos vise da Srbe udalje od mirovnih snaga" i dovedu u pitanje njihov izlazak na izbore.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
