Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

ministarstvo unutraSnjih poslova Srbije

Ubijen Bosko Buha

Pomocnik nacelnika Resora javne bezbednosti ministarstva unutrasnjih poslova Srbije, general-major Bosko Buha, ubijen je sinoc u Beogradu, saopstilo je ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije (MUP).
Sarajlic koji je i sam prisustvovao uvidjaju rekao je da su Buhina kola bila parkirana naspram ulaza u hotel "Jugoslavija", i dodao da je Buha ubijen dok je ulazio u kola.
"Na parkingu prilkom ulaska u auto na njega je pucano iz mraka, i on je tom prilikom pogodjen sa vise hitaca, najverovatnije iz automatskog oruzja", istakao je zamenik Okruznog drzavnog tuzioca.
On nije potvrdio informaciju koju je javila RTS da su napad izvela dvojica nepoznatih napadaca.
Buha je posle napada odmah prebacen u bolnicu, gde je, medjutim, jedan sat kasnije preminuo.

BoSko Buha - Biografija

Pomocnik nacelnika Resora javne bezbednosti ministarstva unutrasnjih poslova Srbije Bosko Buha, koji je ubijen prosle noci u Beogradu, rodjen je 30. septembra 1959. godine u Virovitici, u Hrvatskoj.
Fakultet narodne odbrane zavrsio je u Zagrebu, a u Beograd dolazi 1991. posle izbijanja ratnih sukoba u Hrvatskoj i ubrzo postaje nacelnik Odeljenja unutrasnjih poslova u Sopotu, kod Beograda.
Za komandanta Policijske brigade Sekretarijata unutrasnjih poslova (SUP) Beograd postavljen je 1998. godine.
Buha je oko godinu dana proveo na Kosovu, gde je bio i tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine i gde je bio i ranjen. Za nacelnika beogradskog MUP-a imenovan je 6. februara 2001.
U cin general-majora unapredjen je 1. juna 2001. kada je predsednik Srbije Milan Milutinovic, na predlog ministra unutrasnjih poslova Dusana Mihailovica, unapredio nekoliko policijskih oficira.
U novembru 2001. nedeljnik "Reporter" je objavio spisak pripadnika policije za koje je zainteresovan Haski tribunal za ratne zlocine, na kojem se naslo i Buhino ime. Buha je tada izjavio da se radi o "drugoj osobi sa istim imenom".
Posle jedanaest meseci provedenih na mestu sefa beogradske policije, sredinom decembra 2001. postavljen je za pomocnika nacelnika Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije. Mnogi su to protumacili kao njegove smenjivanje, ali je ministar Mihailovic tada izjavio da Buha nije smenjen vec unapredjen.
Buha je ubijen rano jutros oko 2.40, na parkingu ispred hotela "Jugoslavija" u Novom Beogradu, kada je na njega, prilikiom ulaska u automobil, pucala nepoznata osoba. Odmah prebacen u bolnicu gde je, medjutim, jedan sat kasnije preminuo.
Bosko Buha bio je ozenjen i imao je sina.

REAGOVANjA - NicoviC

Jak udarac za policiju i vlast

Advokat i nekadasnji sef beogradske policije Marko Nicovic ocenio je juceda je ubistvo pomocnika resora Javne bezbednosti MUP-a Srbije Boska Buhe "jak udarac za vlast i policiju".
"Ubistvo generala policije Boska Buhe na neki nacin pokazuje da se u pogledu bezbednosti gradjana i imovine nije mnogo promenilo od oktobra 2000. godine i da i dalje postoji siva zona u kojoj zive ljudi sa mocima koje pariraju drzavi", izjavio je Nicovic.
Prema njegovim recima, i ranije se desavalo da organizovano podzemlje, zajedno sa polugama bivseg ali i sadasnjeg establismenta, pokazuje svoju moc na ovakav nacin.
"To pokazuje da postoji siva zona u kojoj zive neki ljudi koji odlucuju o tudjim zivotima, a koji imaju finansijsku i organizacionu moc koja parira drzavi", kazao je Nicovic, dodajuci da u nekim elementima imaju cak i jace moci od drzave.
On je ocenio da najverovatnije postoji vise razloga za ubistvo Boska Buhe.
"Mozda je bio svedok nekih dogadjaja koji bi mogli da budu kompromitujuci za nekoga iz vlasti, sam je izjavljivao da zna mnogo o organizovanom kriminalu, a mozda je rec o osveti bivseg establismenta zbog izdaje jer nije aktivirao svoju policijsku brigadu u odsutnom trenutku 5. oktobra 2000. godine", kazao je Nicovic.
Pomocnik nacelnika Resora javne bezbednosti ministarstva unutrasnjih poslova Srbije, general-major Bosko Buha, ubijen je prosle noci u Beogradu. Na njega su oko 2.40, na parkingu ispred hotela "Jugoslavija" u Novom Beogradu, prilikom ulaska u vozilo pucale iz neposredne blizine nepoznate osobe.

Da li se predsednik Vlade RS naSao u kandzama muslimanske obaveStajne sluZbe AID
i britanske tajne diplomatije?

Lord Esdaun sa Ivanicem priprema gasenje Republike Srpske?

Da li slucano ili namerno, pokazace predstojeci dogadjaji u Bosni i Hercegovini, tek pocetkom maja 2002. godine, kada je britanski diplomata lord Pedi Esdaun u Sarajevu od Volfganga Petrica preuzeo duznost visokog predstavnika medjunarodne zajednice, u BiH i Republici Srpskoj istovremeno su otvorene po tri velike afere.
U Sarajevu je prvo otkriveno da je bivsi ministar spoljnih poslova i moguci naslednik Alije Iztbegovica dr Haris Silajdzic od Pakistana 1992. godine uzeo kredit od 20 miliona dolara, koji nikada nije vratio.
A sada Pakistan od Predsednistva BiH trazi svoje pare natrag. Potom je afera AM SPED demaskirala federalnog ministra finansija Nikolu Grabovca, koji je od veletrgovca Mirka Anica, navodno, uzeo mito da bi ovaj 1997. izbegao porez za uvezenu kafu od 1,7 miliona maraka. Taj novac, namenjen vojsci BiH, invalidima i penzionerima, zavrsio je u Gracu, na racunu firme SICUREDz Inc.
Treci sarajevski skandal, slucaj Pogorelica nastao je javnim otvaranjem dosijea muslimanskog kampa smestenog na brdu iznad Fojnice, koji je tokom devedesetih koristila bosanska tajna policija AID zvanicno za antiteroristicku, a tajno za teroristicku obuku mudzahedina i pripadnika Al Kaide. I pretvorio se u sudjenje petorici Arapa, koji su predstavljeni kao saborci Osama Bin Ladena.

U Republici Srpskoj afera carina otpocela je suspenzijom 26, navodno, korumpiranih radnika Republicke uprave carina, a nastavljena zahtevom Banja Luke da se carina RS ukine i pripoji Federaciji. Slican drzavni scenario predvidjen je i za srpsku policiju u BiH posle afere Prijedor. Vlasti RS su, naime, sa opradvanjem da je MUP RS kriminalizovan i pun ratnih zlocina, nedavno u Prijedoru suspendovale prvo 21 policajca, a potom se to sprema za jos 20 radnika SUP Prijedor, jer su ucestvovali u likvidaciji fra Martinovica, pre nekoliko godina.
Slucaj sa Vojskom RS je porodio trecu aferu koja je uzdrmala Banja Luku. Afera je nastala posle upada 50 pripadnika Sfora u Komandu Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdusne odbrane VRS u Mahovljanima, kod Banja Luke, kada je Sfor oduzeo tri kompjutera i pet sanduka dokumentacije "da bi se utvrdilo da li je s tog mesta bila vodjena operacija pracenja komunikacija Sfora" i suspendovao prvog coveka tih snaga generala Milana Torbicu, kao i sve aktivnosti RV i PVO VRS, cime se Sfor stavio iznad srpske armije u RS.

TAJNI DOGOVOR U LONDONU

Kako tvrde medjunarodni komentatori stanja u BiH i RS, svi ovi dogadjaji bili su posledica zavodjenja reda u Federaciji, u vreme primopredaje strane vlasti, koje su zahtevali i odlazeci Volfgan Petric i dolazeci Pedi Esdaun. To je, u neku ruku, i potvrdjeno u promotivnom govoru lorda Esdauna poslanicima Parlamentarne skupstine BiH, koji je prenosila drzavna televizija 7. maja 2002. godine:
- Nastavicemo sprovodjenje reformi sudstva i tuzilastva, sve dok ne bude uspostavljen pravosudni sistem u koji ce svi gradjani BiH imati puno poverenje - rekao je Esdaun - Upozoravam vas na postojanje organizovanog kriminala u BiH koji ima svoje saucesnike u vlastima svih entiteta.
Taj program lorda Esdauna, visokog predstavnika medjunarodne zajednice za BiH, po misljenju Marka Vilera iz Medjunarodne krizne grupe, bice usmeren na dva zadatka. A to su ujedinjavanje vojske Federacije i Republike Srpske, odnosno dva oruzanih snaga entiteta u zajednicku armiju BiH, stvaranje jedinstvene policije BiH i obezbedjivanje vece moci vlasti u Sarajevu nad entitetima Muslimana, Hrvata, a najvise Srba u BiH.
- Taj zadatak poveren je - kako je utvrdio Mark Viler - prvo bosanskoj tajnoj policiji AID, a potom liderima muslimanskog i srpskog naroda Zlatku Lagumdziji, ministru spoljnih poslova BIH i Mladenu Ivanicu, premijeru Republike Srpske. Volfgang Petric i lord Pedi Esdaun su sa ovom dvojicom lidera prvo u Briselu, a potom nedavno u Londonu obavili razgovor oko jacanja federalne vlasti u BiH, a na ustrb vlasti u Banja Luci!?
Dobro obavesteni Srbi iz RS tvrde da je Zlatko Lagumdzija danas najuticajniji covek u BiH, u dogovoru sa svojim predratnim drugom Mladenom Ivanicem, a uz posredovanje dela medjunarodne zajednice, odlucio da se izvede gusenje i gasenje Republike Srpske i njeno utapanje u Federaciju BiH. Mladen Ivanic je banjalucki profesor, clan G-17, predsednik Partije demokratskog progresa, nekadasnji clan JUL-a i nekadasnji drug Zlatka Lagumdzije, sa kojim se zna kad je ovaj bio visoki funkcioner Saveza socijalisticke omladine BiH, clan SK BiH i clan Predsednistva BiH.
Proces demontriranja Republike Srpske i njeno priblizavanje sarajevskoj politickoj opciji, Ivanic i Lagumdzija otpoceli su, kako danas tvrde srpske patriote iz RS, gasenjem TV RS, tako sto je ova srpska televizija usla u zajednicki dnevnik i Televiziju BiH, zbog cega je morala da bude smenjena direktorka TV RS. Javno premijer Mladen Ivanic se pobunio protiv "promena iza njegovih ledja", a zvanicno nije nista ucinio da ovu seobu srpske televizije u bosansku spreci.
Federalizovanjem srpske televizije oslobodjen je prostor da se preko banjaluckih medija, pre svega Nezavisnih novina, kako tvrde simpatizeri SDS-a, izvede udar na MUP, na carinu RS, a potom i na samu Vojsku Republike Srpske. Sve ove institucije optuzene su za korupciju, organizovani kriminal i zloupotrebu sluzbenih funkcija.

STRANACKI OBRACUN

Bitka sa tim korumpiranim delovima vlasti u RS zamotana je u stranacku borbu za vlast i politicki duel pred nove izbore. To se ponajbolje videlo u slucaju carine RS, jer je otvaranjem ove afere Mladen Ivanic udario na najosetljivije mesto svojih koalicionih partnera iz SDS-a.
Kao ruka koja je zadala udarac, nakon krivicne prijave protiv bivseg premijera Milorada Dodika za odela njegovog obezbedjenja, posluzili su mu ministar finansija u Vladi RS Milenko Vracar i izvestaj Carine BiH koji je bio direktni uzrocnik suspendovanja radnika carine RS i bar privremenog odsecanja znacajnog izvora prihoda SDS-u. A potom i za lansiranje ideje da Republicka uprava carine RS treba da postane deo Carine BiH. Za to je u Sarajevu odvojena zgrada na Marin dvoru.
Carina BiH je investicija koju ce lord Esdaun i medjunarodna zajednica platiti 14,5 miliona eura. Njena namena je da zajednickim organima BiH popunjava budzet, a da entitetima ostanu prihodi od poreza i akciza. Prvi korak stvaranja te zajednice Carine BiH je nacinjen jer se uvoz artikala, koji su pod istragom u Carini RS, u potpunosti sele na carinske prelaze u Federaciji BiH.
Na slican nacin lord Esdaun, uz pomoc Mladena Ivanica treba da Vojsku RS utopi u Armiju BiH, iako je svestan cinjenice da vise od 60 odsto anketiranih gradjana RS ne podrzava formiranje zajednicke vojske Bosne i Hercegovine. A potom da to ucini i sa policijom RS. Da bi se taj projekat ostvario Ivanic treba da smeni i prvog coveka srpske armije generala Novicu Simica i prvog policajca RS Dragomira Jeremica, sto Banjalucani ocekuju da treba da se dogodi tokom ovog leta.
I sve tri sarajevska afere su bosanskoj javnosti predstavljene kao posledica horizontalnih i vertikalnih obracuna unutar alijanske SDA, SDS i HDZ. U aferi sa pakistanskim kreditom suocili su se Haris Silajdzic i Zlatko Lagumdzija, bivsi i sadasnji sef bosanske diplomatije. A u slucaju Pogorelica su se sudarili Munir Alibabic, zvani Munja, sadasnji direktor muslimanske tajne policije AID i bivsi celnici ove Agencije za istrazivanje i dokumentaciju Bakir Alispahic, Irfan Ljevakovic i Enver Mujezinovic.
Obojica, i Lagumdzija i Alibabic, u ispomoc su pozvali drzavne institucije BiH, Televiziju BiH i listova Dnevni Avaz, Slobodna Bosna, ciji je glavni i odgovorni urednik Senad Avdic, bivsi debejac SFRJ i magazin Dani. Zbog takve stranacke, ali i slicne prosarajevske opcije list Nezavisne novine iz Banja Luke je u RS nazvan "srpski Dnevni Avaz", sto je aluzija na muslimansko javno glasilo u Federaciji.

TAJNI AGENT MUNjA

Dodikove pristalice i clanovi SDS-a smatraju da je glavni operativac lorda Esdauna, ali i premijera Mladena Ivanica i ministra Zlatka Lagumdzije upravo novoimenovani sef muslimanske obavestajne sluzbe AID Munir Alibabic - Munja, predratni debejac, a u ratu jedno vreme glavni obavestajac SDA. Upravo ta pozicija disidenta SDA, iako je iz ove stranke smenjen zbog kriminalnih radnji, dovela je Munju na mesto sefa bosanske tajne policije. On je predani saradnik CIA, za ciji je racun Vasingtonu izrucio tzv. Egipatsku grupu, i po cijem nalogu je srusio Halida i Hasana Cengica vodece ljudi te stranke i bliske saradnike Alije Izetbegovica.
Zanimljivo je da je Munja tokom rata intenzivno prisluskivao upravo Zlatka Lagumdziju, ali ih je kasnije zajednicki interes, a to je obracun sa muslimanskim fundamenalistima i teroristima, kao i pranje biografije Lagumdzije kao ratnog ministra u vladi SDA, priblizilo.
Bosanska tajna policija AID, odnosno njen sef Munir Alibabic ima, tvrde mnogi Banjalucani, jake pozicije u Republici Srpskoj. Ima tako naznaka, da je upravo po naredjenju Munje Alibabica, a uz svesrdnu pomoc Vojina Bere, muslimanskog zeta i sadasnjeg zamenika nacelnika centra DB Banja Luka i bivseg zamenika Dragoljuba Trivanovica, Dodikovog direktora Republicke uprave carina, clana PDP Mladena Ivanica, otvorena afera carina u RS.
Prvo su prosarajevski mediji u Banja Luci objavili "tajni" izvestaj medjunarodnih organizacija sa indicijama o zloupotrebama u RUC-u, za koje su predstavnici medjunarodne zajednice decidno napisali da nemaju dokaza. Stubu srama i lincu javnosti izlozili su 26 ljudi iz carine sa punim imenom i prezimenom i to bez ikakvih osnova i bez bilo kakve istrage.
Carina RS se rusi, smatraju Dodikovi ljudi i neki funkcioneri iz Srpske demokratske stranke, jer kada se Republici Srpskoj izbije iz ruku finansijska podrska koju carina daje budzetu RS, a iz njega policiji, armiji i televiziji, Republika Srpska ce lako u toj besparici da se okrene Sarajevu, budzetu federacije BiH i da njima preda mnoge atribute sopstvene drzavnosti.
Jedan od tih atributa je i MUP RS, koji se nasao na udaru medjunarodne i sarajevske tajne politike. Ideju o toj zajednickoj policiji lansirao je prosle godine Volfgang Petric kada je pokusao da u bosanski parlament, a potom i srpski progura Zakon o Agenciji za zastitu i informisanje, sto je embrion zajednickog MUP-a u BiH.

SRBI CE DATI KARADzICA?

Bosanksa tajna policija AID dosta slobodno deluje na prostorima Republike Srpske. Munjini najverniji saradnici u RS su jedan poslanik SDP-a, jedan poslanik SNS u RS, jedan dopisnik Slobodne Evrope, pojedini urednici Srne i TV RS. Svi oni su danas zagovornici ideje da MUP RS treba da postane deo MUP-a BiH, odnosno zajednicke policije u Federaciji, sa centrom u Sarajevu. U Bijeljini tajna policija AID ima od nedavno svoj Centar za prikupljanje informacija za hapsenje Radovana Karadzica. Te informacije, na osnovu podataka srpskih saradnika iz Bijeljine i sa Pala, javno lansira upravo tajno glasilo AID, list Dnevni Avaz.
Po misljenu Marka Vilera iz Medjunarodne krizne grupe, a i kako je objavio londonski Tajms, uspeh britanskog dilomate na funkciji visokog predstavnika medjunarodne zajednice u BiH zavisice ponajvise od sposobnosti lorda Esdauna da pronadje i izruci Hagu bivse srpske lidere dr Radovana Karadzica i generala Ratka Mladica. Lord Pedi Esdaun je bivsi komandos britanske Kraljevske marinace, bivsi agent tajne sluzbe MI6 i lider Liberalno-demokratske stranke preko kojih je vec bio duboko umesan u dogadjaje na tlu bivse Jugoslaviji. Cesto je posecivao Sarajevo, a 1999. godine se javno zalozio da NATO bombarduje Jugoslaviju. A proletos je bio svedok u Hagu protiv Slobodana Milosevica, koji ga je i nazvao engleskim spijunom.
Esdaun je u vise navrata britanskim medijima izjavio da SDS i vlast u Republici Srpskoj znaju gde se nalaze Radovan Karadzic i Ratko Mladic i od vlasti RS zatrazio njihovo izrucenje. Nezvanicno se tvrdi da je Esdaun dobio potvrdu iz Banja Luke, a tu se misli najvise na premijera Mladena Ivanica, da ce do kraja godine pitanje Radovana Karadzica i Ratka Mladica biti reseno?!
To navodno obecanje Mladena Ivanica je njegov najveci rizik, ali i najveci adut njegovim kriticarima, jer je premijer RS vec optuzen da je "sarajevski covek" morao da se brani od kritika Petra Kunica, potpredsednika i Branka Dokica, ministra u njegovoj vladi, Dodikove stranke i citave Srpske demokratske stranke.
Premijer RS je optuzen da se nalazi u raljama bosanske tajne policije AID i britanske tajne diplomatije, da je uhavcen u klopci britanske tajne sluzbe MI6 i samog glavni lorda Pedija Esdauna, koji svojim uticajem i odlukama sprecava smenu Mladena Ivanica sa funkcije premijera RS. Ceni se da upravo Radovan Karadzic i Ratko Mladic danas, najvise stite premijera RS, jer su njih dvojica najveci zalog i ulog Mladena Ivanica Sarajevu i Londonu.

SVINjAREV SIN

Dzeremi Dzon Esdaun, zvani Pedi je rodjen je u Indiji 27. februara 1941. godine, kao najstariji sin pukovnika indijske armije. Kada je imao pet godina, njegov otac je postao svinjar u Severnoj Irskoj, gde je od tada ziveo.
Nadimak Pedi "zaradio" je tokom skolovanja u privatnoj engleskoj skoli zbog izrazenog irskog akcenta. Aktivirao se u Kraljevskoj mornarinci u dzunglama Bornea i na ulicama Belfasta. Sluzbovao je kao oficir i diplomatski agent na Dalekom istoku, najvise u Kini i u Britanskoj misiji u Ujedinjenim nacijama u Zenevi.
Marko Lopusina

Srbija, Crna Gora I EU

Izrada Ustavne povelje do kraja jula

Najvisi predstavnici SRJ, Srbije i Crne Gore razgovarali su danas u Beogradu sa visokim predstavnikom Evropske unije (EU) Havijerom Solanom o izradi Ustavne povelje zajednice Srbije i Crne Gore i izrazili uverenje da ce taj dokument biti izradjen tokom jula.
Nakon serije odvojenih razgovora, odrzan je plenarni sastanak sa kojeg je izdata zajednicka deklaracija u kojoj je upucen poziv clanovima Komisije da bez odlaganja pocnu rad na Ustavnoj povelji Srbije i Crne Gore.
"Rad na nacrtu povelje mora biti zasnovan iskljucivo na Polaznim osnovama za preuredjenje odnosa Srbije i Crne Gore od 14. marta 2002. godine i mora imati za cilj najsiri moguci konsenzus, cime ce se olaksati neophodno skupstinskog usvajanje Ustavne povelje", naglaseno je u zajednickoj deklaraciji sa sastanka predsednika SRJ i Crne Gore Vojislava Kostunice i Mila Djukanovica, potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa, premijera Crne Gore Filipa Vujanovica i Havijera Solane.
Tom sastanku prisustvovao je i sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic. Kako je kasnije objasnio Havijer Solana, premijer Srbije Zoran DJindjic nije prisustvovao plenarnom sastanku, jer je otisao u Novi Sad na sednicu predsednistva DOS-a.
Ucesnici sastanka su zakljucili i da ce biti preduzete intenzivne aktivnosti u cilju dogovaranja modaliteta harmonizovanja trgovinske i carinske politike i uspostavljanja zajednickog trzista.
Svi sagovornici Havijera Solane istakli su nakon odvojenih razgovora da bi Ustavna povelja trebalo da bude izradjena do kraja jula.
Nakon razgovora i Solana je rekao da ce pisanje Ustavne povelje biti zavrseno do kraja jula, odnosno da ce "citav proces biti zavrsen i pre tog vremena".
On je na beogradskom aerodromu ocenio da "kod svih lidera" sa kojima je razgovarao u Beogradu postoji volja da se Ustavna povelja donese.
Visoki predstavnik EU je rekao da ocekuje da ce predsednicki izbori u Srbiji i Crnoj Gori biti odrzani "u septembru, oktobru ili novembru" i da ce parlamentarni izbori u novoj zajednici Srbije i Crnoj Gore biti odrzani "posle njih, mozda pocetkom sledece godine".
Potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub Labus, prvi danasnji sagovornik Solane, rekao je novinarima da "nama ne trebaju eksperti za pisanje Ustava" vec da nam je potrebna "jasna pozicija Brisela o tome koje su to institucije neophodne na nivou centralne vlade".
Labus je rekao da Solana nije postavio nove rokove ali da bi "idealno bilo ako bi Ustavna povelja bila doneta do kraja jula"
Crnogorski predsednik Djukanovic je novinarima u Palati federacije u Beogradu rekao da je realno da u prvoj polovini jula bude zavrsena ustavna povelja, a u drugoj polovini jula pocetak rasprave u parlamentima o tom dokumentu i sve uz uslov da rad oko izrade ustavne povelje bude dobro organizovan.
"Zainteresovani smo da se tekst beogradskog sporazuma doslovno i sveobuhvatno tumaci i da se na temelju tog teksta radi ustavna povelja", rekao je Djukanovic, navodeci da to istice zbog "nekih pokusaja" da beogradski sporazum bude nadogradjivan i na bilo koji nacin menjan sto, kako je rekao, ne odgovara Crnoj Gori.
Srpski premijer Zoran DJindjic izrazio je, nakon sastanka sa Solanom, ocekivanje da ce ustavna povelja Srbije i Crne Gore biti izradjena najkasnije u julu i da ce sadrzati resenja koja ce omoguciti integraciju zemlje u Evropu.
DJindjic je rekao da je vazno da ustavna povelja "sadrzi dovoljno elemenata koji zemlju kvalifikuju za proces evropske asocijacije i integracije" i omogucavaju pozitivnu ocenu Evropske komisije za ulazak u EU.
Prema njegovim recima, jedine otvorene teme su nacin biranja poslanika buduceg saveznog parlamenta, kao i funkcionisanje Skupstine i Vlade SRJ do konstituisanja novih drzavnih organa. Djindjic je ocenio da su ta pitanja proceduralna, a ne sustinska.
Predsednik Veca gradjana Skupstine SRJ Dragoljub Micunovic izjavio je da se evropski predstavnik interesovao za brzinu usvajanja ustavne povelje Srbije i Crne Gore, kako bi sto pre poceo proces asocijacije SRJ u EU.
"Solana se intresovao kojom ce brzinom moci da se izradi ustavna povelja i istakao da je to 'nas proces' i da je EU tu da nam, ako zatrazimo, pruzi strucnu pomoc", rekao je Micunovic novinarima.

Zajednicka deklaracija sa plenarnog sastanka

Najvisi predstavnici SRJ i Crne Gore i visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izdali su danas, nakon razgovora u Beogradu, zajednicku deklaraciju u kojoj su pozvali clanove Komisije da bez odlaganja pocnu rad na Ustavnoj povelji Srbije i Crne Gore.
Prenosimo u celini zajednicku deklaraciju sa sastanka predsednika SRJ i Crne Gore Vojislava Kostunice i Mila Djukanovica, potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa, crnogorskog premijera Filipa Vujanovica i visokog predstavnika EU Havijera Solane. Na sastanku je bio i sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic:
"Ucesnici su pozdravili pozitivne odluke skupstina Crne Gore i Srbije, kao i Savezne skupstine o Polaznim osnovama za preuredjenje odnosa Srbije i Crne Gore potpisanim 14. marta 2002. godine. Sa zadovoljstvom su konstatovali da su clanovi Komisije za izradu Ustavne povelje imenovani.
Ucesnici su pozvali clanove Komisije da zapocnu svoj vrlo znacajan rad na Ustavnoj povelji bez odlaganja i da preduzmu sve u cilju brzog napretka u njenoj izradi. Rad na nacrtu povelje mora biti zasnovan iskljucivo na Polaznim osnovama za preuredjenje odnosa Srbije i Crne Gore od 14. marta 2002. godine i mora imati za cilj najsiri moguci konsenzus, cime ce se olaksati neophodno skupstinskog usvajanje Ustavne povelje.
Istovremeno, preduzece se intenzivne aktivnosti u cilju dogovaranja modaliteta harmonizovanja trgovinske i carinske politike i uspostavljanja zajednickog trzista.
Ucesnici su naglasili odlucujuci znacaj brze i potpune primene Polaznih osnova za preuredjenje odnosa Srbije i Crne Gore od 14. marta
- za razvoj saradnje izmedju drzava clanica - za napredak u medjunarodnoj integraciji drzavne zajednice Srbije i Crne Gore i - za realizaciju evropske perspektive.
Oni nece stedeti truda da ovaj proces ubrzaju. Oni pozdravljaju spremnost EU da, ukoliko bude potrebno, pomogne svojim savetom i strucnoscu".

SRJ I EU - DJukanoviC

Glavna tema primena sporazuma

Predsednik Crne Gore Milo DJukanovic izjavio je da se glavna tema njegovih razgovora sa predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku Havijerom Solanom i predstavnicima vlasti u Beogradu ticala kvalitetnih priprema za primenu sporazuma o buducim odnosima Srbije i Crne Gore.
On je novinarima u Palati federacije u Beogradu rekao da je realno da u prvoj polovini jula bude zavrsena ustavna povelja, a u drugoj polovini jula pocetak rasprave u parlamentima o tom dokumentu i sve uz uslov da rad oko izrade ustavne povelje bude dobro organizovan.
Djukanovic je rekao da je, zajedno sa crnogorskim premijerom Filipom Vujanovicem, najpre razgovarao sa Solanom, potom ucestvovao u zajednickom sastanku sa Solanom, predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom i potpredsednikom Savezne vlade Miroljubom Labusom, a nakon toga je imao poseban razgovor sa Kostunicom
"Ponovili smo zadovoljstvo zbog potpisivanja beogradskog sporazuma i izrazili zabrinutost zbog kasnjenja, koje je izazvano opstrukcijom u Saveznoj skupstini", rekao je Djukanovic i izrazio ocekivanje da bi nakon formiranja ustavne komisije mogao da usledi efikasniji rad na izradi ustavne povelje.
"Zainteresovani smo da se tekst beogradskog sporazuma doslovno i sveobuhvatno tumaci i da se na temelju tog teksta radi ustavna povelja", rekao je DJukanovic, navodeci da to istice zbog "nekih pokusaja" da beogradski sporazum bude nadogradjivan i na bilo koji nacin menja sto, kako je rekao, ne odgovara Crnoj Gori.
On je istakao da je neophodno da se izmedju vlasti u Beogradu i Podgorici afirmirse duh novih odnosa zajednice Srbije i Crne Gore, rekavsi da su prethodni osnosi dve republike "najlosiji u istoriji".
Odnosi su losi, dodao je DJukanovic, jer se i dalje neka resenja donose u institucijama savezne drzave, a ne uz saglasnost Srbije i Crne Gore.
DJukanovic je dodao da je neophodno da bude zavrsena "etapa gradjenja odnosa izmedju vlasti u Beogradu i opozicije u Crnoj Gori" i da se afirmisu odnosi na relaciji vlasti u Beogradu i vlasti u Crnoj Gori.
Crnogorski predsednik je rekao da u danasnjim razgovorima nije bilo govora o nacinu izbora poslanika za buduci zajednicki parlament Srbije i Crne Gore i podsetio da je sporazumom od 14. marta predvidjeno da republike utvrdjuju nacin izbora poslanika.
On je dodao da je nepotrebno da ustavnu povelju potvrdjuje Savezna skupstina, nakon sto je usvoje parlamenti Srbije i Crne Gore.

HAG - Uprava carina finansirala nabavku vojne opreme

Milionske devizne uplate kompanijama na Kipru

Na racune osam kompanija na Kipru, vlasti u Srbiji i Jugoslaviji uplatile su od jula 1992. do juna 2000. milionska devizna sredstva, tvrdi se u jednom izvestaju tuzilastva Haskog tribunala.
Finansijski ekspert Morten Torkildsen, koji je sacinio podnesak za tuzilastvo tribunala, precizira da je uplaceno 1.032. 207.200 nemackih maraka, 80.038.242 dolara, 63.809. 060 svajcarskih franaka, 390. 241.674 austrijska silinga i druge valute.
Od te sume, samo na racun jedne kiparske banke od januara 1998. do marta 1999. uplaceno je 508.569.995 maraka u gotovom, navodi se u podnesku.
Na osnovu dokumentacije koju je zvanicno dobio iz Austrije, sa Kipra, iz Bugarske, Grcke i Svajcarske, Torkildsen je zakljucio da je taj novac iznosen i uplacen na racune kompanija, otvorene u kiparskim i grckim bankama kojima su upravljali predstavnici ofsor filijale Beogradske banke na Kipru.
"Zbog prirode depozita na tim racunima, uglavnom u velikim sumama deviza, ne moze se sa apsolutnom tacnoscu tvrditi da su sva ta sredstva poreklom iz jugoslovenske Savezne uprave carina, ali na bazi dokumentacije u ovom izvestaju, mislim da je jedini logicni izvor za najveci deo tih sredstava Savezna uprava carina, pod kontrolom Mihalja Kertesa i upravom Slobodana Milosevica", navodi se u izvestaju.
Te kiparske kompanije su obavile velike transfere novca na racune kompanija i pojedinaca u preko 50 zemalja, a veliki transferi su obavljeni na bankarske racune u Grckoj, Nemackoj, Austriji, Kipru, Svajcarskoj, Luksemburgu, Lihtenstajnu, Singapuru, Monaku, Gerzniju, Manovom ostrvu i Dzerziju, zakljucio je Torkildsen dodajuci da je mogao da ustanovi trag samo malog procenta tih transakcija.
Po njegovim recima, bankarski dokumenti predstavljaju dokaz postojanja dela posebne finansijske strukture koja je stvorena da bi se finansirale i podrzale aktivnosti MUP-a, Vojske Jugoslavije, fabrike oruzja u SRJ i Srbiji u prvoj polovini 1999. godine, ukljucujuci policijske i vojne jedinice koje su bile aktivne u oruzanom sukobu na Kosovu.
U zakljucku na kraju obimnog izvestaja u kojem je naveo izvode iz zapisnika sa saslusanja Mihalja Kertesa, Vuka Ognjanovica, Jovana Zebica, Slobodana Milosevica, Nikole Sainovica, Jovice Stanisica, Radomira Markovica i Borke Vucic, Torkildsen navodi da je Slobodan Milosevic dao instrukcije Kertesu da se Resoru drzavne bezbednosti uvek isplate sume koje zatrazi.
Sredstva sa racuna kiparskih kompanija uplacivana su firmama u Izraelu, Rusiji i SAD, a prema raspolozivoj dokumentaciji Torkildsen zakljucuje da su te firme ukljucene u proizvodnju i prodaju opreme koja se moze koristiti za vojne operacije.
Transakcije koje je bio u mogucnosti da prati kroz pribavljenu dokumentaciju pokazuju da su sve kompanije koje je navela Borka Vucic - Neokom (Neocom), Mikrotri (Microtri), Aviatrend, Nitrako, C.C. Kidijak (C. C. Cidiac) i Abridz trejding (Abridge Trading Ltd), dobile sredstva za kupovinu opreme za MUP i VJ.

BosnA se u ovom trenutku smatra najopasnijim uporiStem terorista u jugoistoCnoj Evropi

Al-kaida naredila napad na baze Sfor-a u Tuzli

Visoki oficiri teroristicke organizacije "Al-kaida" uputili su elektronskom postom naredjenje clanovima Aktivne islamske omladine u BIH da napadnu baze Sfor-a i UN u Tuzli, pise banjalucki magazin "Patriot".
Taj magazin, pozivajuci se na izvore bliske Antiteroristickom timu BIH, navodi da bi potvrda za to mogla biti pronadjena u komjuterima koji su izuzeti iz prostorija islamske humanitarne organizacije "Al haramania" u Travniku, koje je nedavno pretresla specijalna policija Federacije BIH, zbog sumnji da je ta organizacija deo svetske teroristicke mreze.
"Poruka je registrovana, ali odmah i izbrisana, iz cega se moze zakljuciti da je zadatak aktivista 'Al haramania' bio da poruku prime i proslede nekome od 'spavaca' Al-kaide u regionu centralne Bosne, koji se u ovom trenutku smatra najopasnijim uporistem za teroriste u jugoistocnoj Evropi", pise u tom tekstu.
List dalje navodi da su cetvorica aktivista organizacije "Al haramania" nakon informativnog razgovora u policiji pusteni, dodajuci da je indikativno to sto je neposredno uoci akcije policije Federacije BIH iz Travnika otisao Abduladhim Maktouf, Iracanin sa bosanskim pasosem i vlasnik firme "Palma", koja se bavila prodajom bele tehnike i pakistanskog namestaja.
U tekstu stoji da je Maktouf u BIH stigao pre rata, da se tu ozenio i u Travniku otvorio videoteku "Palma".
"Hrvatska obavestajna sluzba u srednjoj Bosni zabelezila je da je vlasnik videoteke 'Palma' finansirao obuku mudzahedina u kampu osnovanom u selu Mehuric kod Travnika", istice se u tekstu.
Magazin "Patriot" prenosi tvrdnju americkih izvora da je najmanje 20 islamskih humanitarnih organizacija u BIH u vezi sa teroristima.
Provere su do sada vrsene u "Benevolens internesnel fondaciji", "Al haramaniu", "Global rilif fondaciji" i "Taibah internacionalu", ali ce, kako navodi list, po nalozima americkih agenata, policija Federacije BIH uskoro proveriti sluzbenike i finansije jos osam islamskih humanitarnih organizacija.

HUMATIRNA AKCIJA Princ Aleksandra i princeze KatrinE

Vise od pola miliona evra pomoci bolnicama u Nisu

Princ Aleksandar Karadjordjevic i princeza Katrina poklonili su juce bolnickim ustanovima u Nisu medicinsku opremu vrednu vise od pola miliona evra.
Princ Aleksandar je otvorio odeljenje za bolesti zavisnosti i gerontopsihijatriju i specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Toponici pored Nisa.
Pomoc u opremanju ovog odeljenja stigla je preko engleske humanitarne fondacije "Lajf-lajn" ciji je pokrovitelj princeza Katarina, a u ukupna vrednost pomoci je 240 hiljada evra.
"Ova bolnica brine o ljudima koji su ovde zbog posebnih nevolja, sto od lekara i drugog medicinskog osoblja zahteva posebno pozrtvovanje, visoko znanje ali pre svega veliku ljubav. Ovo inace nije kraj nase pomoci, jer cemo i dalje licno ili preko svojih prijatelja iz sveta pomagati da ova ustanova po opremljenosti bude na evropskom nivou", rekao je princ Aleksandar u bolnici u Toponici.
Karadjordjevici su posetili i Klinicki centar gde su na Decijoj klinici otvorili adaptirano odeljenje prenatalne dijagnostike u cije opremanje je fondacija "Lajf-lajn" ulozila 24O hiljada evra.
Klinici za neurohirgiju Karadjordjevici su poklonili aspirator vredan 38 hiljada evra.

ITALIJA

Velika operacija protiv ruske mafije

U toku je velika operacija protiv clanova ruske mafije i njihovih partnera ukljucenih u pranje novca u Italiji, Francuskoj, Nemackoj, Svajcarskoj, SAD, Kanadi i Monaku, saopstilo je danas italijansko ministarstvo unutrasnjih poslova.
Medju do sada uhapsenima u toku te operacije, pod nazivom "Paukova mreza", nalaze se osim ruskih mafijasa i neki italijanski i strani biznismeni koji su osumnjiceni za pranje novca.
Operaciju vodi italijansko drzavno tuzilastvo za borbu protiv mafije, a ona je obuhvatila veliku mrezu italijanskih i stranih gradjana odgovornih za udruzivanje sa delinkventima radi pranja i recikliranja novca ilegalnog porekla, navodi se u saopstenju ministarstva.
U toj operaciji uz specijalnu jedinicu italijanske policije ucestvuje i americki FBI, a u akciji vise stotina italijanskih policajaca u vise gradova sirom Italije vec je uhapseno pedesetak od 150 lica koja su pod istragom.
Medju uhapsenim poslovnim ljudima nalaze se direktori firmi koje se bave uvozom i izvozom, nekretninama, konfekcijom, kozmetikom i masinama za obradu drveta.
Vec je izdato oko 300 naloga za hapsenje u raznim bankarskim institucijama u Njujorku, Parizu, Frankfurtu, Stutgartu, Monaku, Zenevi i svajcarskim kantonima Sent-Gal i Tesin.
U Italiji je u okviru ove operacije vec zaplenjeno oko 70 dobara u ukupnoj vrednosti od preko tri miliona evra.

O ustavnoj povelji i DSS, DPS, SNP

DSS bez mandata u skupstini

Predsednistvo DOS-a zakljucilo je sinoc da buduca ustavna povelja Srbije i Crne Gore treba da sadrzi model odrzive drzavne zajednice u skladu sa nacelima evropske integracije, saopstio je jedan od lidera te koalicije Dragan Veselinov.
Veselinov je, nakon sastanka, novinarima procitao saopstenje u kome se navodi da je ustavna povelja Srbije i Crne Gore odrziva "ukoliko njene cinioce podrze sve cetiri glavne strane - DOS, Demokratska partija socijalista (DPS), Demokratska stranka Srbije (DSS) i Socijalisticka narodna partija Crne Gore (SNP) i preuzmu politicku odgovornost za njeno sprovodjenje".
U saopstenju je navedeno i da ce tokom izrade ustavne povelje Srbije i Crne Gore "na odgovarajuci nacin biti istaknuto da Srbija u zajednicu sa Crnom Gorom ulazi sa autonomnim pokrajinama Vojvodinom i Kosovom i Metohijom".
Predsednistvo vladajuce srpske koalicije konstatovalo je da su prestali mandati 21 poslaniku DSS-a u Skupstini Srbije "s obzirom da ovi poslanici nisu obrazlozili svoje izostanke sa skupstinskih sednica, kao ni razloge zbog kojih su, nezavisno od toga, podizali svoje novcane prinadleznosti u skupstini".
DOS ce, kako se navodi u saopstenju koje je procitao Veselinov, koji je bio domacin sastanka, u skladu sa odlukom predsednistva od 3. juna 2002. zameniti te poslanike novim iz redova DOS.
Sastanku DOS-a su prisustvovali i premijer Srbije Zoran DJindjic, kao i lideri stranaka koalicije Dusan Mihajlovic, Goran Svilanovic, Rasim Ljajic, Dragoljub Micunovic, Momcilo Trajkovic, Slobodan Orlic, Dragan Milovanovic, Dragan Veselinov, Nebojsa Covic, Miodrag Isakov i Nenad Canak.
Lideri DOS-a su zakljucili da bi trebalo raspisati predsednicke izbore, jer ove godine istice mandat predsedniku Srbije Milanu Milutinovicu.
Liga socijaldemokrata Vojvodine, ciji je lider Dragan Veselinov, predsedavace i sledecim sastankom DOS-a.

PRAVOSDUJE U SRBIJI

Djindjic i Batic postavili zadatke sudovima

Najvisi zvanicnici Vlade Srbije i sudova u republici sukobili su se danas oko ocena i nacina rada pravosudnih organa.
Na sastanku predstavnika zakonodavne, izvrsne i sudske vlasti u Skupstini Srbije, premijer Zoran Djindjic i ministar pravde Vladan Batic zatrazili su od predstavnika pravosudja razresnje sudija koji su se ogresili o profesiju, ubrzanje postupaka i kaznjavanje "celnika bivseg rezima i lokalnih mocnika" i efikasniji rad u "uobicajenim postupcima".
DJindjic je rekao je da su to ocekivanja gradjana Srbije, koji prigovaraju da se u sudstvu nista nije promenilo.
Predstavnici Vrhovnog suda Srbije i Okruznog suda u Beogradu ostro su odgovorili na primedbe Djindjica i Batica na rad pravosudja, isticuci da je do sada izostala prava saradnja izvrsne vlasti.
DJindjic je naveo da su samo trojica sudija razreseni duznosti i da nije presudjeno ni u jednom procesu za pronevere u vreme bivseg rezima i zamerio sto je 60 odsto izrecenih kazni uslovno.
Predsednica Vrhovnog suda Srbije Leposava Karamarkovic, njen zamenik Zoran Ivosevic i predsednica Okruznog suda u Beogradu Vida Petrovic Skero ostro su odgovorili na premijerove i ministrove navode i na Baticev dopis naslovljen "reforme pravosudja" u kojima se sudovima postavljaju rokovi koji nisu u skladu sa zakonima.
U dopisu se zahteva "razresenje 50-100 sudija po incijativi ministra pravde iz oktobra 2001. godine", u roku od 15 dana, "okoncanje postupka protiv 50-100 celnika bivseg rezima i lokalnih mocnika" u roku od tri meseca, i "pokretanje postupaka protiv iste kategorije po podnetim krivicnim prijavama" u roku od dva meseca.
Takodje se zahteva "zakazivanje rocista i pretresa u maksimalnom roku od 15-30 dana", "znatno ostrije kazne i radikalizovanje pritvora", uz "rok odmah", te "rigirozna disciplina u pogledu dolaska i odlaska sa posla". U dopisu se navodi da ce ministar nadzirati sprovodjenje tih "reformi".
Karamarkoviceva je zamerila ministru sto prica o obilasku 70 sudova, a nije posetio ni Vrhovni sud, ni Okruzni sud u Beogradu i navela da "nema dobre saradnje", jer "nije saradnja kada ministar dodje u sud prepodne, provede 15 minuta, pa ode na promociju svoje stranke".
Ona je ipak zamerila svojim kolegama sto nisu sproveli lustraciju, ali je ukazala da inicijativa iz ministarstva nije dovoljna, vec su potrebni i dokazi koji ce se izneti na opstu sednicu Vrhovnog suda.
Karamarkoviceva je pomenula i da je sastanak ministra pravde, predstavnika sudova, tuzilastva i policije nedavno organizovao sef misije OEBS-a Stefano Sanino i zapitala da li je potrebno da takve sastanke organizuje OEBS.
Predsednica Vrhovnog suda je zapitala kako moze da se javno izjavi da je nase pravosudje spremno da sudi za ratne zlocine kada ne postoje onovni bezbednosni uslovi u beogradskoj Palati pravde.
Sudija Vrhovnog suda Zoran Ivosevic je naveo da je podrske izvrsne i zakonodavne vlasti pravosudju ima, ali je zapitao da li je ona samo retoricka.
Ustavni sud Srbije ne funkcionise, sudovi nisu imali prilike da se izjasne o pravosdunim zakonima, "jedan ambasador je znao za hapsenje Slobodana Milosevica 20 dana pre sudije", potpredsednik vlade se razbesneo na sudiju na jugu Srbije jer je oslobodio lokalnog funkcionera, a sef poslanicke grupe DOS-a saopstva da se nece odazvati na sudjenje gde je svedok, rekao je Ivosevic.
On je ocenio da je ipak vise rec o "inerciji nego intenciji" da se naskodi sudstvu.
Ivosevic je naveo da su u sudstvu svesni ozbiljnih problema, ali zele da ih resavaju po zakonu. Komentarisuci zahtev za smenjivanja, on je kazao da ce se "uskoro stvoriti fantasticna prilika za lustraciju, kada se usvoji novi ustav".
Predsednica Okruznog suda u Beogradu Vida Petrovic Skero ostro je zamerila zbog postavljanja nezakonskih rokova sudijama i podsetila da je jedan predsednik suda smenjen, a jedan sudija razresen sudijske duznosti, jer nisu ispostovali rok od osam dana koji im je prethodna vlast dala za presudjivanje tadasnjem opozicionaru, danas jednom od celnika vlasti.
Povodom Baticevih navoda da je juros izvrsena kontrola Okruznog suda u Beogradu i da je do 9.30 casova samo 23 sudija doslo na posao, Skero je zapitala kako ministar moze da izda dozvolu televizijskoj ekipi i to samo iz BK televizije da udje i snima da li sudije dolaze na vreme na posao.
Skero je navela podatke o povecanju azurnosti Okruznog suda i dodala da je zadatak sudova da izvrse lustraciju u pogledu neazurnosti, dok je za lustraciju u pogledu politickih sudjenja i montiranih procesa potrebno usvojiti zakon o lustraciji.
Komentarisuci bezbednost i uslove rada, ona je kazala da je u petak javljeno da je u Palati pravde postavljena bomba i da sudija u takvim uslovima treba da odluci da li da evakuise zgradu u kojoj je sedam hiljada ljudi.
Predsednica Drugog opstinskog suda u Beogradu Gordana Milosevic zamerila je ponovo ministru na nacinu na koji je zatrazio razresenje sudija, kada su oni o tome saznali iz medija.
Na njene reci da treba vremena da se sudije nauce sta znaci biti nezavisan, Djindjcih i Batic su se nasmejali.
Republicki javni tuzilac Sinisa Simic naveo je da je policija prosle godine podnela 146.000 prijava, na osnovu kojih su tuzilastva podigla 95.000 optuznica, od kojih 6.000 za zloupotrebu sluzbenog polozaja.
On je kazao da je, od izrecenih kazni, 61.5 odsto uslovnih, 20 odsto zatvorskih i 16,67 odsto novcanih.
Simic je takodje zamerio sto od podizanja optuznice do pokretanja postupka prodje sest meseci do godinu dana.
U izjavi novinarima posle sastanka, na pitanje sta misli o argumentima sudija, Batic je rekao: "Ti argumenti su neosnovani, pitajte gradjane Srbije sta misle. Nemamo mi nikakva naredbodavna ovlascenja, ali trazimo rad, red i disciplinu".

CRNA GORA

Maras otputovao u Italiju zbog Djukanovica

Savetnik predsednika Crne Gore za pitanja bezbednosti Vukasin Maras otputovao je u Italiju kako bi se informisao o pokretanju istrage protiv crnogorskog predsednika Mila DJukanovica zbog navodnog ucesca u sverc cigareta, pise danas podgoricki dnevnik "Glas Crnogoraca".
Pozivajuci se na izvore u crnogorskom ministarstvu unutrasnjih poslova, list je naveo da je "jedini razlog ovog iznenadnog (Marasevog) putovanja" pokretanje istrage protiv DJukanovica.
U tekstu se dodaje da se ocekuje da ce Maras, koji je otputovao u Italiju pre dva dana, doneti u Crnu Goru "blize informacije o 'slucaju Djukanovic'".
"Glas Crnogoraca" objavio je juce i izvode iz izvestaja o radu italijanske parlamentarne komisije o mafiji, navodeci da se u tom tekstu, napisanom na vise od 2.000 strana, Crna Gora "nazalost, pominje na preko 150 stranica".

naCelnik GeneralStaba Vj NebojSa PavkoviC

Insistiranja MKG ni principijelna ni konstruktivna

Insistiranje na mom uklanjanju sa duznosti nacelnika Generalstaba, samo zbog toga sto sam bio na odredjenoj duznosti u nekom prethodnom periodu, nije ni principijelno ni konstruktivno, rekao je u u intervjuu za danasnji "Glas" nacelnik Generalstaba Vj Nebojsa Pavkovic.
"Sasvim je sigurno da nisam bio, niti mogu biti prepreka demokratskim procesima u nasoj zemlji, kao ni njenom ukljucivanju u medjunarodne integracije, iz prostog razloga sto u vrsenju duznosti u potpunosti sledim odluke drzavnog rukovodstva", rekao je Pavkovic.
"Da li u toj neoborivoj istini, clanovi MKG (Medjunarodne krizne grupe), mozda vide greh ove vojske i mene kao njihovog nacelnika Generalstaba?", pita se Pavkovic.
Na pitanje da medju clanovima MKG ima ostre kriticare, Pavkovic je rekao da ga "njihovi stavovi ne iznenadjuju, jer medju clanovima MKG ima licnosti koje su bile angazovane u kreiranju odluka ili u planiranju i izvodjenju kampanja protiv nase zemlje".
"Moja i njihova pozicija sa stanovista licne odgovornosti za ulogu koju smo imali u tom periodu su slicne. Izvrsavali smo zadatke koje je drzavna politika odredila", dodao je Pavkovic.
"Ja sam kao komandant armije svoje znanje koristio da sacuvam svoje ljude i borbenu tehniku od mnogostruko nadmocnije vojne koalicije. Rat je zavrsen, nastala je nova situacija. Jugoslavija, uz podrsku medjunarodne zajednice zeli da sto pre uhvati korak sa svetom i otkloni posledice visegodisnje stagnacije", rekao je Pavkovic za "Glas".
On je, takodje, rekao da uprkos svezih secanja na aktere tragicnih desavanja, gradjani prihvataju njihove nove uloge.
"Verujemo u njihove dobre namere i usluge koje nam mogu pruziti u postojecim uslovima. Ne mislim da je to pitanje nemogucnosti izbora, vec pre svega realnosti i razumevanja postojece situacije", rekao je Pavkovic.
"Pristajemo da saradjujemo i sa onim zemljama i armijama koje su izvrsle vazdusni udar na nasu zemlju. Polazimo od proste cinjenice da je svet jedna nedeljiva celina, pa je prirodno da idemo u pravcu prastanja i mirenja, kao vec vidjenog procesa na prostoru zapadne Evrope po zavrsetku Drugog svetskog rata", rekao je Nacelnik Generalstaba VJ.
Zamoljen za komentar povodom izvestaja MKG u kojem su napadnuti on i patrijarh Pavle, Pavkovic je rekao da je "indikativno da su napadnute drustvene institucije koje uzivaju najveci ugled kod gradjana".
"Tvorci zahteva, iz citirane nevladine organizacije (MKG), mozda zamisljaju da bi za nacelnika Generalstaba, pa cak i za srpskog patrijarha, mogli da nametnu licnosti po svom izboru i kriterijumima samo njima poznatim. Bojim se da takvi zahtevi mogu da izazovu otpor kod gradjana, a prvenstveno kod pripadnika VJ prema vec prihvacenoj ideji prikljucivanja zemlje programu Partnerstvo za mir", rekao je Pavkovic.
Pavkovic je u intervjuu rekao da "je ovaj narod uvek cenio svoje nacionalno i ljudsko dostojanstvo i prepoznavao pozadinu ovakvih 'dobrih usluga'".

SRBIJA - RESTITUCIJA

Predstavljen Nacrt zakona o vracanju imovine crkvama

Nacrtom srpskog zakona o povracaju imovine crkvama i verskim zajednicama predvidjeno je da oduzeta imovina bude vracana naturalno i pod jednakim uslovima svim verskim zajednicama.
Nacrtom je predvidjen jednak tretman svih crkava i verskih zajednica prilikom vracanja nacionalizovane i na druge nacine oduzete imovine posle Drugog svetskog rata, rekao je predsednik Radne grupe za izradu nacrta zakona akademik Slobodan Perovic na okrugom stolu koji su organizovali Udruzenje pravnika Srbije i republicka ministarstva privatizacije i finasija.
Skupu u Hotelu "Internacional" prisustvovali su predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Rimokatolicke crkve, tri evengelisticke crkve - luteranske, reformatorske i metodisticke, jevrejske i islamske zajednice.
Perovic je rekao da je osnovno nacelo da imovina bude vracana naturalno, jer bi "novcano u sustini predstavljalo nastavka nacionalizacije". Vratiti imovinu verskim zajednicama bice, prema njegovim recima, lakse nego drugim licima, jer su zemljiste, sume i ostala crkvena imovina uglavnom ostali nepromenjeni i najveci deo ce moci da se vrati naturalno.
"Povracaj imovine crkvama i verskim zajednicama ne zahteva velika finansijska sredstva", rekao je on i dodao da je to jedan od razloga zasto je vracanje imovine verskim zajednicama izuzeto iz opsteg nacrta zakona o restituciji.
Perovic je istakao da crkvena imovina, nacrtom zakona, nije favorizivana u odnosu na ostalu nacionalizovanu imovinu. On je jos ocenio da zakon treba doneti po hitnim postupku. Predstavnici crkava su ocenili da je nacrt zakona dobar.
Episkop vranjski Pahomije rekao je da pravoslavna crkva generalno nema primedbe na nacrt zakona o vracanju imovine verskim zajednicama. Jedina veca zamerka, prema njegovim recima, jeste da da donosenje zakona kasni.
Katolicku crkvu taj nacrt zakona raduje, makar i kasnio, rekao je biskup Djuro Gasparovic.

CRNA GORA - VLADA

Verovatno odazivanje na Vujanovicev poziv

Portparol Socijalisticke narodne partije (SNP) Dragan Koprivica izjavio je da je "visok stepen izvesnosti" da ce se predstavnici koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" odazvati pozivu mandatara Filipa Vujanovica za konsultacije o novoj crnogorskoj vladi.
Koprivica je kazao da predstavnike koalicije za Jugoslaviju interesuje predlog Vujanovica o novoj vladi i njenim programskim ciljevima, te da je usled toga "visok stepen izvesnosti" da ce sefovi poslanickih klubova SNP-a, NS-a i SNS-a otici na te razgovore.
On je potvrdio da je SNP dobila poziv od Vujanovica, sto su, potvrdili i lideri Narodne stranke i Srpske narodne stranke Dragan Soc i Bozidar Bojovic.
Ti razgovori trebalo bi da budu odrzani u petak, 14. juna.
Koprivica je kazao i da ce celnici Koalicije, nakon sto saznaju mandatarov predlog, prema njemu zauzeti stav i Vujanovicu uputiti odgovor.
"Red je dati odgovor, jer se nalazimo u ukupno specificnom trenutku na prostoru zajednicke drzave", rekao je Koprivica, ali nije mogao da kaze kada ce celnici koalicije doneti definitivnu odluku da li ce njihovi predstavnici razgovarati sa Vujanovicem.
Soc i Bojovic ranije su rekli da bi ta odluka mogla da bude doneta narednih dana, ali ni oni nisu mogli da preciziraju kada ce to biti.
Celnici koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" u prosli cetvrtak odlucili su da na eventualnim razgovorima sa Vujanovicem nastupe jedinstveno, najavivsi da ce konacnu odluku o tome da li ce njihovi predstavnici otici na te razgovore doneti posto dobiju mandatarovu ponudu.
Na istom sastanku, celnici koalicije odlucili su da na razgovore sa Vujanovicem, u slucaju da se odazovu pozivu, odu sefovi poslanickih klubova clanica koalicije - SNP-a, SNS-a i NS-a.
Filip Vujanovic zapoceo je proslog ponedeljka razgovore o novoj vladi sastankom sa delegacijom SDP-a, a nastavio ih u sredu razgovorom sa sefom poslanickog kluba Liberalnog saveza Miroslavom Vickovicem.
Vujanovic je SDP-u uputio ponudu da buducu vladu formiraju Demokratska partija socijalista, SDP i LS, sto je Predsednistvo te stranke podrzalo, navodeci da bi to mogla da bude polazna osnova za dalje pregovore.
Vickovic je, medjutim, u razgovoru sa Vujanovicem preneo stav te stranke da je on neprihvatljiv za mandatara.
Liberali su vise puta ponovili da zele da formiraju vladu sa DPS-om i SDP-om, ali da su za mandatare te vlade neprihvatljivi Vujanovic i funkcioneri DPS-a Miomir Mugosa i Svetozar Marovic.
Crnogorski predsednik i lider DPS-a Milo Djukanovic pre dva dana ponovo je odbacio zahtev LS-a da promeni mandatara, najavivsi ujedno i mogucnost da DPS formira vladu sa koalicijom "Zajedno za Jugoslaviju".
U izjavi danasnjim "Vijestima" potpredsednik SNS-a Ranko Kadic odbacio je, medjutim, tu mogucnost, izrazivsi uverenje da ce umesto formiranja nove vlade na jesen biti odrzani vanredni parlamentarni izbori.

HASKI TRIBUNAL - SVEDOK K6

SDB imala planove za unistenje OVK

Zasticeni svedok K6, koji je devedesetih godina radio u Sluzbi drzavne bezbednosti u Pristini, rekao je danas na sudjenju Slobodanu Milosevicu pred Haskim tribunalom, da je ta sluzba imala vise planova za unistenje OVK, ali da nikada nije dobila ovlascenje da ih sprovede.
Svedok K6, koji govori na albanskom jeziku, a svedoci uz zastitu lika, ali mu glas nije iskrivljen.
K6 je rekao da je "od samog pocetka" SDB imala konkretne podatke o "svakoj bazi i akciji" OVK i vise puta ponovio da je "siguran" da je "optuzeni bio detaljno informisan o OVK", preko tadasnjeg nacelnika SDB Jovice Stanisica.
"Oni (OVK) su tada mogli biti eliminisani, ali SDB u Pristini nije imala takvo ovlascenje. Planovi su sacinjavani od 1991, a u '97, '97 i '98 su postojali konkretni i detaljni planovi", rekao je svedok. Prema njegovim recima, svi takvi planovi su "prenoseni u Srbiju, Stanisicu".
U prvom delu svog svedocenja, K6 je govorio o strukturi SDB na Kosovu, rekavsi da je nacelnik bio David Gajic, a da je on radio u odeljenju za suzbijanje terorizma u Pristini.
Odgovarajuci na pitanja tuzioca Dzefrija Najsa, svedok je kazao da je na Kosovo povremeno dolazila specijalna jedinica SDB zvana "crvene beretke" iz baze u Beogradu. Njihov dolazak organizovao je zvanicnik SDB Zoran Dragovic, kazao je on.
Upitan u dva navrata da li je, dok je on radio za SDB, bilo zajednickih operacija tih jedinica SDB i Vojske Jugoslavije, K6 je odgovorio negativno. "Ne, nije bilo konkretne saradnje, jer su to bile tajne posebne jedinice koje su radile za SDB", kazao je svedok.
K6 je rekao da je komandant te jedinice bio u Beogradu i da ga nije znao, ali da je znao jednog njemu bliskog coveka pod nadimkom "Cema". "Njihove aktivnosti su bile usredsredjene na antiterorizam, kako su to zvali. Ali, zapravo, oni su sprovodili terorizam. Umesto da likvidiraju OVK, oni su ga stvarali", rekao je svedok.
Osim njih, on je rekao da su na Kosovu bili i Arkanovi "tigrovi", "Seseljevi ljudi" i "Crna ruka". Svedok je kazao i da je "Arkan rodjen na Kosovu i da mu je majka zivela u pristinskom naselju Ulpijana".
On je rekao i da je sef pristinskog SDB Milan Lakovic "Misko" tada govorio da "za svakog ko ne podrzava politiku optuzenog nece biti mesta na Kosovu" a da su iste stavove ponavljali i politicari "Jaksic i Trajkovic i mnogi drugi". "
Srpski narod na Kosovu je podrzavao tu politiku i zato se situacija pogorsala".
U prvih sat i po vremena iskaza K6, u cak pet navrata je, na zahtev tuzioca Najsa i samog svedoka, prelazeno na "privatnu sednicu", sto znaci da na galeriju za novinare nije prenosen ton iz sudnice.
K6 bi, prema predsudskom podnesku Tuzilastva, trebalo da svedoci o tome da je tadasnji potpredsednik Savezne vlade Nikola Sainovic naredio napad na Racak i da je sa policijskim generalom Sretenom Lukicem pokusao da prikrije zrtve.

PRIZREN

Vojna policija Kfora uhapsila 13 osoba

Specijalne jedinice Kfora uhapsile su 13 osoba sa podrucja Prizrena pod sumnjom da su umesane u kriminalne radnje, objavili su jutros mediji na albanskom jeziku u Pristini.
Prema tim izvorima, te osobe uhapsene su u nedelju, a u akciji njihovog privodjenja ucestvovalo je nekoliko stotina pripadnika specijalnih jedinica vojne policije Kfora.
Zvanicnici vojne policije Kfora nisu dali pojedinosti u vezi s tim hapsenjima, koja predstavljaju jednu od najvecih akcija do sada u okviru najavljene ostre borbe protiv organizovanog kriminala.
Predstavnik Kfor-a u Pristini Drju Anderson izjavio je, navode ti izvori, da se sumnja da su te osobe bile umesane u privredni i finansijski kriminal.
Prema izvorima koji su zeleli da ostanu anonimni, uhapsene osobe su najverovatnije pripadnici jedne kriminalne organizacije cije se delovanje pratilo od januara ove godine. Borba protiv organizovanog kriminala na Kosovu najavljena je kao jedan od najvecih prioriteta medjunarodnih i kosovskih institucija.
Civilni administrator UN-a na Kosovu Mihael Stajner u vise navrata je upozorio kako se kriminal nece tolerisati.

KOSOVSKA MITROVICA Cepmen

Nije bilo fizickog sukoba Srba i Albanaca

Na Kolasinskom brdu u severnom delu Kosovske Mitrovice, juce je doslo samo do verbalnog sukoba oko sezdesetak Srba i Albanaca iz tog grada, najverovatnije zbog vlasnistva nad zemljistem, izjavio je danas portparol UNMIK policije za Mitrovicu Dzon Cepmen.
Cepmen je za Betu rekao da su snage Kfora i UNMIK policije sve vreme stajale izmedju dve grupe, kako bi sprecile njihov fizicki kontakt i eventualni incident. Verbalni obracun je trajao nekoliko sati, a medjunarodne snage nisu morale da intervenisu, posto su se Srbi i Albanci mirno razisli, dodao je on.
Pristinski elektronski mediji javili su danas da se u severnom delu Kosovske Mitrovice dogodio tezi incident, odnosno da je izbila tuca izmedju grupa u kojima je bilo po 60 Srba i Albanaca. Ti mediji se, takodje, pozivaju na Cepmanovu izjavu.
Srpski izvori rekli se Beti da su Albanci navodno dosli juce na Kolasinsko brdo da kose travu i da takvo ponasanje shvataju kao provokaciju.

UNMIK

Razlike u porezima osnov za sverc cigareta

Direktor UNMIK-ove carinske kancelarije na Kosovu Dzon Robertson (John) izjavio je danas da su konkretne mere za suzbijanje sverca cigareta u regionu ujednacavanje carinsko-poreskih opterecenja, unapredjenje carinske kontrole i razmena informacija medju zemljama.
U izjavi nakon izlaganja, drugog dana radnog stola Regionalnog nadzornog komiteta Projekta za olaksavanje trgovine i saobracaja u jugoistocnoj Evropi, zatvorenog za novinare, Robertson je istakao da razlike u poreskom opterecenju predstavljaju osnov za sverc cigareta.
"U regionu postoje zemlje koje imaju mnogo vece takse i poreze nego sto su na Kosovu i takve razlike u poreskim opterecenjima predstavljaju idealnu priliku da se organizovani kriminal bavi stvaranjem profita kroz sverc", naglasio je Robertson.
Prema njegovim recima, kolicina cigareta koja bez ikakvih poresko-carinskih opterecenja cirkulise u ovom regionu je ogromna i predstavlja veliki gubitak prihoda za svaku zemlju. On je dodao da je najveci protok cigareta iz Hrvatske, Grcke, Albanije i iz Velike Britanije.
Kako je naglasio, treba medjutim biti oprezan sa takvim statistickim podacima, jer vecina produkta koji stizu na Kosovo ne dospeva na trziste Kosova, a razlog je upravo razlika u poreskom opterecenju na toj teritoriji i u okruzenju.
"Ta razlika obezbedjuje da robe koje dolaze na Kosovo budu distribuirane u drugim zemljama gde je moguce ostvariti vecu profitabilnost", naglasio je Robertson.
On je kazao da je uspostavljanjem UNMIK-ove carine na Kosovu, drasticno povecan prihod carinskih sluzbi, kao i broj firmi koje u potpunosti posluju u zakonskim okvirima, sto, prema njegovim recima, govori o uspesnosti njihovog rada.
"Podaci do kojih smo dosli pokazuju da grupe koje se bave krijumcarenjem na Kosovu uvidjaju da vise ne postoji nikakva tolerancija za kriminal, ali ostaje jos mnogo posla da se obavi na tom polju", dodao je Robertson.
On je podsetio da Kosovo nije clanica Inicijative za saradnju zemalja jugoistocne Evrope, jer nije priznato kao legalni entitet, ali i naglasio da su principi te Inicijative u potpunom skladu sa onim sto carina UNMIK-a sprovodi na toj teritoriji.
Carinska kontrola Pristinskog aerodroma, na koji kako je rekao stizu velike kolicine cigareta kargo letovima je dobra, ali je naglasio da ne moze biti potpuna. "Nas posao kao obavestajne i istrazne sluzbe je da prepoznamo slabe tacke kontrole i da uposlimo nase resurse, a podaci pokazuju da smo u tom poslu uspesni i na pravom putu", kazao je Robertson.On je i dodao da sverc cigareta na Kosovu nije etnicki problem, vec problem kriminaliteta i istakao da ce kriminal iskoristiti sve finansijske mogucnosti, bez obzira na nacionalnost.