PREDSEDNICKI IZBORI U SRBIJI
Labus odustao od kandidature
Podpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus izjavio je juce da ne zeli da se kandiduje na ponovljenim predsednickim izborima u Srbiji, kao i da nije vise clan Demokratske stranke (DS).
Na konferenciji za novinare Labus je najavio da ce do kraja godine na godisnjoj skupstini G17 plus, ciji je funkcioner, biti odluceno da li ce ta ekspertska organizacija prerasti u politicku partiju.
Prema njegovim recima, u G17 plus u toku je rasprava o formiranju stranke u kojoj jedan deo clanstva podrzava takvo resenje, a drugi je za to da G17 plus i dalje ostane nevladina organizacija.
Labus je rekao da ne zeli da se kandiduje na predsednickim izborima, ocenjujuci da je Srbija umorna od svaa i podela, kao i da biracko telo ne veruje da na izborima moze doci do resenja.
On je procenio da je Srbiji potreban politicki konsenzus za nastavak reformi, ali da to nece biti ostvareno kroz predsednicke izbore, koji su zakazani za 8. decembar.
Politicke podele, prema recima Labusa, postoje zbog toga sto "neki ne zele da preuzmu odgovornost za promene".
On je dodao da te svae "ugrozavaju celu zemlju" i da se zbog toga Srbija ponovo nasla "na raskrsnici".
Objasnjavajuci odluku o napustanju DS-a, Labus je rekao da nije on napustio stranku, vec je partija njemu "okrenula lea".
Prema njegovim recima, DS je bojkotovala prethodne predsednicke izbore time sto mu nije dala punu podrsku, iako su ga "mnogi u DS podrzali".
Miroljub Labus je rekao da vise nece govoriti o razlozima za napustanje DS, jer ne zeli da napravi aferu i stetu DS-u, ali je najavio da ce saraivati sa njenim funkcionerima i dalje. Rekao je da je o svojoj odlucio obavestio "neke ljude" u DS -u, ali ne i stranackog predsednika Zorana Djinica.
Povodom izjave jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice u vezi sa pisanjem ustavne povelje, Labus je rekao da ta izjava ima za cilj da meunarodna zajednica izvrsi pritisak na Mila Djukanovica, ali je ocenio da posle izbora u Crnoj Gori savezne institucije nemaju legitimitet.
Labus je jos rekao da ocekuje da ce sadasnja Savezna vlada, koju je nazvao "prelaznom", raditi do Nove godine, uz ocenu da tesko moze da i posle toga nastavi posao.
Na pitanje da li ce podrzati eventualnu kandidaturu Kostunice za predsednika Srbije, Labus je rekao da je preuranjeno da govori o tome, ali je naveo da i dalje misli da Kostunica ne bi bio dobar predsednik Srbije.
On je rekao da ce glasati na predsednickim izborima i demantovao pisanje pojedinih medija da ce kandidat za predsednika biti clan rukovodstva G17 plus Mladjan Dinkic.
FRANCUSKA - INTERPOL
Al Kaida planira istovremene napade u nekoliko zemalja
Ekstremisti iz mreze Al Kaida planiraju, kako se cini, da poduzmu istovremene napade u nekoliko zemalja medju kojima se nalaze i SAD, izjavio je za francuski list "Figaro" Generalni sekretar Interpola Ronald Nobl.
U intervjuu koji ovaj list objavljuje, Nobl je rekao da skorasnji obavestajni podaci ukazuju na ubrzavanje priprema za napad. Nije, meutim, kazao da je jedan takav napad neizbezan. Nobl je izrazio misljenje da je vodja Al Kaide, Osama Bin Laden ziv, mada, kako je rekao, niko nije u stanju da mu ue u trag.
"Desava se nesto zabrinjavajuce. Svi obavestajni eksperti slazu se u tome da Al Kaida priprema veliku teroristicku operaciju - simultane napade, koji nece samo pogoditi SAD vec nekoliko zemalja u isto vreme", rekao je sef Interpola i ocenio da se "borbeno polje sada obuhvata sve zemlje i ukljucuje nekoliko teroristickih grupa".
Interpol, organizacija sa sedistem u Parizu, bavi se koordiniranjem meunarodne borbe protiv kriminala, a Nobl je prvi Amerikanac koji se ikada nasao na njenom celu. Prema njegovim recima, rizik od teroristickih napada je "stvaran, kao i uvek", bez obzir na izvesne uspehe u razbijanju ekstremistickih grupa, narocito u Evropi.
"Rekao bih da je sadasnji rizik od napada u najmanju ruku stvaran kao pre dogaaja od 11. septembra. Neaktivne (teroristicke) celije i dalje su na mestu i nepoznate policiji, ali su spremne da stupe u dejstvo koliko sutra", izjavio je Nobl i dodao da je voa Al Kaide ziv.
"Uprkos intenzivnim potragama nismo uspeli da otkrijemo gde se on nalazi. Dok mi neko ne dokaze suprotno, smatram Osamu Bin Ladena beguncem koji je ziv", rekao je "Figarou" sef Interpola.
Ronald Nobl je kazao da su Bin Ladenova finansijska sredstva ostala netaknuta, bez obzira na napore da se preseku kanali za finansiranje ekstremistickih grupa.
"Osama Bin Laden je multimilioner. Bio je izuzetno bogat i pre 11. septembra, a takav je i danas", izjavio je Nobl. On je Bin Ladenovo bogatstvo procenio na izmeu 280 i 300 miliona dolara, i dodao da se ogroman deo tih sredstava nalazi u gotovini.
EVROPSKA UNIJA I SRJ
Strpljenje Evrope je pri kraju
Premijer Srbije Zoran Djinic izjavio je juce u Briselu da je sada "na ispitu" sposobnost Srbije i Crne Gore da ispune uslove za pridruzivanje Evropskoj uniji i upozorio da u EU vise nema razumevanja za bilo kakvo odlaganje usvajanja ustavne povelje i stvaranje drzavnih organa.
"Mi to moramo da prelomimo u novembru, na jedan ili drugi nacin", rekao je srpski premijer agencijama Beta i Tanjug na zavrsetku trodnevnih razgovora s celnicima Evropske unije.
Djinic je, posle susreta s predsednikom Evropske komisije Romanom Prodijem, rekao da evropski sagovornici, ne ulazeci u pojedinosti, samo traze da i SRJ ispunjava medjunarodne obaveze, kao sto je saradnja s Haskim sudom.
On je izrazio uverenje da ce vlasti u Beogradu "s vremenom uspeti da sa 'dovoljnom' ocenom poloze taj ispit".
inic je naglasio da su svi nesporazumi oko neblagovremenog pristizanja evropske pomoci Srbiji i SRJ sada otklonjeni, istakavsi da "EU nasoj zemlji mnogo vise pomaze nego Amerika ili druge zemlje".
Predsednik srpske vlade je rekao i da je u razgovorima s evropskim zvanicnicima dobijeno obecanje da ce se trziste EU otvoriti za kljucno vazan srpski izvoz tekstila, koznih proizvoda i namestaja, sto ce omoguciti dolazak krupnih stranih investitora.
inic je, u protekla dva dana, visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom i evropskim komesarom Krisom Patenom, istakao da je strategijski interes clanica EU da na Balkanu nemaju kriminal, sverc droge, oruzja i ljudi, vec na isti nacin ureen deo Evrope kao unutar evropske petnaestorice.
Ako se to sredi u Srbiji i Crnoj Gori, kao zemlji preko koje se to sve bitno prelama, onda ce i ostali deo jugoistocne Evrope lakse moci da bude "evropski ureen", protumacio je inic interes EU.
Zamoljen da kaze kakav zakljucak nosi iz razgovora koje je imao sa tri kljucna zvanicnika EU - Prodijem, visokim predstavnikom Havijerom Solanom i evropskim komesarom Krisom Patenom - inic je rekao da je "nasa zemlja kljucna u jugoistocnoj Evropi i geografski i politicki, tako da mnogo toga zavisi od dogadjaja u nasoj zemlji".
"Ja mislim da je to pragmatizam evropskih politicara da oni shvataju da, podrskom nasoj zemlji, oni resavaju u jednom paketu mnoge druge probleme - i Bosnu i Makedoniju, sve te krize, i uspostavljaju most s Bliskim istokom, isto kao i most izmeu zapadnog dela Balkana - Bosne i Hrvatske i istocnog - Rumunije i Bugarske".
"Ja sam praktican covek i znam da, ako Evropa ne bi imala interes da ima nas u Evropi, nista ne pomaze nasa zelja da mi budemo u Evropi. Jer tu nema ljubavi, tu postoji samo projekcija strategijskog interesa", rekao je Djinic, dodajuci da je interes Evrope miran kontinent, bez kriminala, sverca ljudi, droge i oruzja na svojim granicama.
EU je, primetio je inic, bila u nedoumici "da li da potrosi narednih cetiri - pet godina i da nas izoluje, zaobie, sto bi bila neka druga opcija koja je bila planirana do oktobra 2000. godine. A to znaci da sreivanje naseg dela kontinenta ostavi za kasnije i da napravi jedan most preko Rumunije, Bugarske, Grcke i Turske".
On je objasnio da je sada, meutim, ova druga, pozitivna koncepcija na snazi i da Beograd treba da se potrudi da je iskoristi, jer ako je promasi, ponovo ce na snagu doci stav 'Ostavimo ih da se krckaju, pa da vidimo sta ce da bude, a mi da pravimo Evropu bez njih'.
inic je izrazio uverenje da Beograd jeste spreman za taj test i dodao da pokusava da ubedi svoje sagovornike da i ono sto citaju u novinama, kao i razne izjave raznih politicara, ne treba ozbiljnije da uzimaju u obzir.
"Neka citaju podatke sta se realno u nasoj zemlji dogaa. Neka pitaju Svetsku banku i Meunarodni monetarni fond i Evropsku banku sta se stvarno u zivotu zbiva kod nas i videce da je mnogo veci napredak ostvaren nego u bilo kojoj drugoj zemlji u tranziciji".
Na pitanje kako tumaci navode nekih evropskih izvora u Briselu da je EU pocela da razmislja i o "zaostravanju pitanja saradnje s Haskim sudom i da skoro primene americki pristup", postavljajuci to kao uslov za dalje jacanje veza sa Srbijom, inic je uzvratio da je "ukupno mozda pet minuta bilo posveceno Hagu" za vise sati razgovora sa celnicima Unije u protekla tri dana u Briselu.
Ipak, Djinic je objasio da Hag jeste formalni uslov, odnosno da Brisel trazi da se ispunjavaju meunarodne obaveze.
"Evropsku uniju, znaci, ne zanima koji je to stepen saradnje, sta je problem, sta nije. Vec navode da postoji primedba da se ne sarauje dovoljno i traze da se to ucini. Zato sto je to uslov i ako se to ponavlja i, posle izvesnog vremena zakljuci da vi to kocite, onda ce to biti veliki problem".
inic je ukazao i na cinjenicu da "petnaest zemalja EU imaju svoje vlade, koje vode i sopstvenu nacionalnu politiku i koji ce konacno i organima EU preneti zahtev da se nesto preduzme.
Zamoljen da kaze da li je razjasnjeno, odnosno da li se stanje popravilo posle ranijih njegovih kritika na racun sporog priliva pomoci "obecane" Srbiji i SRJ preko Pakta stabilnosti za Jugoistocnu Evropu i Evropske komisije, inic je rekao da se to "sad rascistilo" i da sve ide rutinskim tokom.
"Kad je rec o Paktu stabilnosti, nas problem je bio sto smo mi kasnije, tek 2001. postali clan, a vec su projekti bili definisani i oni se finansiraju. Pakt postoji od 1999, projekti su utvreni, sredstva su obezbedjena i sad je u toku finansiranje 50 projekata na Balkanu, ali ne kod nas. Jednostavno nije bilo moguce da se mi u to naknadno ukljucimo", rekao je Djinic.
"Sto se EU tice, ona nas mnogo vise podrzava nego ostali svetski cinioci - Amerika, Rusija, Kina i drugi. Nikad nije dovoljno pomoci, moglo bi i vise, ali, u nacelu, to sve ne ide lose i bilo je samo potrebno malo javnog pritiska iz nekoliko zemalja Unije, da bi to malo ubrzalo".
Srpski premijer je rekao da se sada vrsi pritisak na EU da nam se povecaju kvote za tekstil, kozu i drvnu industriju, dodajuci da ti sektori ne mogu na dobar nacin da se restrukturisu jer nema zainteresovanih investitora ako nema trzista.
Djinic je preneo obecanja svojih sagovronika da ce to u vrlo kratkom roku biti reseno, navodeci da je to bila jedna od konkretnih tema u razgovoru s evropskim komesarom (Krisom) Patenom.
"U sustini, nasi odnosi sa EU su jos uvek 'medeni mesec', jos uvek vlada meusobno razumevanje, i dalje se savetujemo i jos uvek imaju strpljenja sa nama",rekao je Djinic.
Meutim, rekao je srpski premijer, to strpljenje se blizi kraju kada je u pitanju ustavna povelja, zbog cega to pitanje mora da se "prelomi" u novembru "na jedan, ili drugi nacin".
"To je taj prvi test koji moramo da polozimo i posle se nastavljaju razgovori o jacanju saradnje, izradi studije o izvodljivosti (za sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju SRJ-EU), o spremnosti nase zemlje za tu integraciju", rekao je Djinic.
"Svakako ce oni pronaci jos nesto sto moramo da popravimo. Pretpostavljam da je to zakonodavstvo, regulative, energetika, telekomunikacije, zdravstvo, skolstvo. Onda sledi analiza EU, pomoc njihova da to sredimo i potom sledi jedan zivotni proces usaglasavanja jednog modernog sistema, kao sto je evropski i jednog prilicno zastarelog, kao sto je nas. A to znaci da ce biti ucinjen napredak u nasem drustvu ka usvajanju evropskih standarda", dodao je srpski premijer.
Tri kljucne nuzne stvari su naznacene u razgovoru s komesarom Patenom - usvajanje ustavne povelje (da bi EU imala partnera za pregovore i sprovoenje buduceg sporazuma), usaglasanje trzista Srbije i Crne Gore kroz sprovodjenje "Akcionog plana" i "politicki uslovi-posebno Hag".
"Sad je na nama da odradimo taj posao. Povelja treba da bude izglasana, organi moraju biti konstituisani, da oni preuzmu pregovaranja s Evropskom unijom", rekao je Djinic.
Dodao je da studija o izvodljivosti treba da bude povoljna i da "onda krenemo u proces stabilizacije i asocijacije koji ce se zavrsiti nasim clanstvom u Evropskoj uniji".
inic je na kraju rekao da "od nas zavisi koliko cemo godina, ili decenija, biti kandidati za clanstvo u EU, posto to vise nije stvar pregovora vec realnih rezultata.
"Nase clanstvo u EU nije stvar politickih pregovora, nego stvar realnih promena u nasem drustvu, u ekonomiji i u institucijama. Moramo biti osposobljeni da ravnopravno saobracamo sa svima u Evropskoj uniji. To bi, civilizacijski, mozda bio najveci dogaaj od dolaska Slovena na Balkan", zakljucio je predsednik srpske vlade.
gnev Evropljana izazvalo delovanje vlade SAD
Antiamerikanizam rasprostanjen u Evropi
Antiamerikanizam u Evropi nije problem za SAD, vec je problem za same Evropljane, zakljucak je ucesnika sastanka austrijskog drustva za americke studije koji je odrzan ovog vikenda u Becu.
Tokom diskusije na kojoj su americki i austrijski naucni radnici razgovarali o fenomenu amerikanizma i antiamerikanizma, americki knjizevni kriticar Vinsent Kling prikazao je sliku Amerike predstavljenu u delima austrijskih knjizevnika u dvadesetom veku i ocenio da je gnev Evropljana prema SAD izazvalo unilateralno delovanje sadasnje vlade u Vasingtonu, odnosno nekonsultovanje vlade sa drugim zemljama i zaobilazenje meunarodnih institucija.
Antiamerikanizam u Austriji nakon Drugog svetskog rata, prema recima istoricara Gintera Bisofa sa univerziteta iz Nju Orleansa bio je blazi oblik antiamerikanizma prisutnog u Evropi, pre svega u Nemackoj i Francuskoj.
On je kazao da je desnicarski tabor mrznju prema SAD objasnjavao pre svega razlikama u kulturi, pri cemu su korisceni stereotipi iz doba nacisticke diktature.
Privredni istoricar Franc Matis sa Univerziteta u Insbruku u svom referatu govorio je o antiamerikanizmu u Trecem svetu, negirajuci tezu da je bogatstvo razvijenog sveta kupljeno siromasenjem zemalja u razvoju.
"Siromasenje Treceg sveta nema gotovo nikakve veze sa industrijalizacijom Evrope i SAD, vec je ona prouzrokovana u tim zemljama", ocenio je on.
AMERIKA TRAZILA UKIDANjE HUMANITARNIH ORGANIZACIJA
BiH rasadnik islamskih terorista
Bosna i Hercegovina u ovom trenutku predstavlja rasadnik potencijalnih islamskih terorista, takozvane "bele" ili "evropske" Al-kaide, pise banjalucki magazin "Patriot" pozivajuci se na izvore iz domacih i medjunarodnih krugova u BiH.
"Ti izvori tvrde da se novcem iz islamskih zemalja koji prolazi kroz 'humanitarne' organizacije finansira versko skolovanje najmanje 100 hiljada mladih bosanskih muslimana", pise taj list.
List navodi da su neke od tih organizacija "Furkan", "Aktivna islamska omladina" i "Muslimanski omladinski savet" i druge, cije su zatvaranje u BiH nedavno zatrazile SAD kako bi se "sprecile dalje teroristicke aktivnosti u drzavi".
"Udruzenje graana 'Furkan' registrovano je u Sarajevu 1997. godine kao 'nevladina i apoliticna organizacija' ciji je jedan od ciljeva, kako pise u dokumentima te organizacije, stvaranje BiH kao drzave uredjene po serijatu i pravim islamskim vrijednostima", navodi se u tekstu.
Svoje kancelarije "Furkan", na cijem je celu Nermin Karacic, ima u Zenici, Zavidovicima, Konjicu, Visokom i Ilijasu, a u njima se obavlja najstroza versko -politicka obuka clanova udruzenja, koju vrse predavaci sa islamskih fakulteta iz Saudijske Arabije i Emirata.
U tekstu se dodaje da je jedan od predavaca Nezim efendija Halilovic - Muderis, imam dzamije i islamskog centra "Kralj Fahd" u Sarajevu i jedan od voa vehabistickog pokreta u BiH, koji se smatra odgovornim za ratne zlocine koje je jedinica pod njegovom komandom pocinila nad srpskim stanovnistvom u opstini Konjic.
Prema tom listu, polaznici "Furkana" obucavaju se u kampu na obali Jablanickog jezera, a slicni kampovi tokom leta organizuju se i na podrucju planine Crni Vrh, na brdu Cerovac u opstini Tesanj i na adi reke Bosne u selu Nemila kod Zenice.
Prema istim podacima, visednevni "izleti" mladih islamista organizovani su i u okolini Sarajeva, Travnika, Konjica, Jablanice, Bugojna, Bihaca, Cazina i Velike Kladuse.
U tekstu se dodaje da u te kampove, s vremena na vreme, odlaze i clanovi Aktivne islamske omladine (AIO), takoe nevladine organizacije koja se nalazi na americkom spisku onih ciji rad treba zabraniti. AIO su u oktobru 1995. godine u Zenici osnovali mladi bosnjacki pripadnici odreda El mudzahid.
Prvi predsednik udruzenja, koje svoje kancelarije ima u gotovo svim opstinama sa bosnjackom vecinom u FBiH, bio je Nedim Haracic, a potom su tu funkciju preuzimali Ismet Fazlic, Adnan Pezo i Almin Foco.
Izvori "Patriota" tvrde da aktiviste AIO treba traziti i meu povratnicima u rubne opstine RS, posebno u Kotorskom kod Doboja, gde tu organizaciju vode Tahir Halilovic, Emir Lisinovic, Muris Sivcevic i Dzemal Becic.
Postojanje jakog odbora AIO zabelezeno je i u selu Kamenica u teslickoj opstini, gde aktivnosti te organizacije vode Mithad Topovcic, Esad Stenaklic i Mehmed Cerovac, dok je trenutno sediste centrale te radikalne islamske organizacije u sarajevskom naselju Bistrik.
U tekstu se navodi da Amerikanci traze i zatvaranje Visokog saudijskog komiteta (VSK), ali da ce tu organizaciju biti teze zatvoriti, jer je ona pod direktnim patronatom saudijske kraljevske porodice, odnosno, jer njeni aktivisti koriste sve privilegije ovlastenih diplomatskih predstavnika, ukljucujuci i 24 vozila sa diplomatskim tablicama.
"Komitetom u Saudijskoj Arabiji zvanicno upravlja Naser El Saed, ucitelj Fatiha El Hasanenina, Izetbegovicevog licnog prijatelja i osnivaca zabranjenog beckog ogranka TVRA, 'humanitarne' organizacije putem koje je bosnjacki politicki vrh tokom rata 'uvezao' najveci broj mudzahedina i finansirao njihov boravak u BiH", pise "Patriot".
HASKI TRIBUNAL
Milosevic trazi pustanje na slobodu
Bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic zatrazio je juce u Haskom tribunalu, gde mu se sudi, da bude pusten na slobodu kako bi popravio svoje zdravlje i pripremio odbranu, istovremeno odbijajuci predlog sudskog veca da imenuje advokata ili u sudnici prihvati pomoc svojih pravnih savetnika.
"Rekao sam ranije da ni po koju cenu necu napustiti bitku koju vodim na ovom politickom suenju. Vi dobro znate da nikuda necu pobeci", rekao je Milosevic, nakon jednonedeljnog odsustvovanja iz sudnice zbog iscrpljenosti i problema s visokim pritiskom.
Milosevic je zatrazio od sudija da ga puste na slobodu i daju mu vremena kako bi mogao da "sanira zdravlje" i posveti se brojnim dokumentima koje mu je Tuzilastvo dostavilo. Milosevic je rekao da, pod sadasnjim uslovima, nema mogucnosti da se bavi ni svojim zdravljem, ni odbranom.
Rasprava je usledila je nakon sto je Tuzilastvo predlozilo da se njemu nametne branilac, iako on to ne zeli. Sudsko vece je 1. novembra, kada se Milosevic razboleo po treci put od pocetka suenja, 12. februara, izrazilo zabrinutost za privoenje suenja kraju i zatrazilo da obe strane i "prijatelji suda" daju predloge o daljem toku i brzom okoncanju procesa.
Milosevic je juce predlog Tuzilastva nazvao "nelegalnim" i "zlonamernim". "Ova druga strana zeli da mi oduzme pravo da govorim i nametne nekakvog advokata, na sta nema pravo", rekao je on. Milosevic se pozvao na niz meunarodnih i americkih konvencija i sporazuma koji garantuju da se "nikome ne moze oduzeti pravo da se sam brani".
On je podsetio sudsko vece, kojim predsedava Ricard Mej, da je i samo ranije donelo takvu odluku i da bi trebalo da je se pridrzava.
Na konstataciju sudije O-Gon Kvona da bi trebalo da se priprema i za svoju odbranu, koja ce uslediti nakon sto Tuzilastvo zavrsi dokazni postupak, i da bi bilo bolje da imenuje advokata, Milosevic je odgovorio da ne priznaje Haski tribunal i da zato ne moze imenovati branioca.
"Ovo nije posao za advokate, jer ja znam mnogo vise od njih", objasnio je on.
Na pitanje sudije Kvona da li bi prihvatio da njegovi pravni savetnici Zdenko Tomanovic i Dragoslav Ognjanovic sede u sudnici i pomazu mu, Milosevic je odgovorio: "Nisu mi potrebni".
Predsedavajuci sudija Mej je Milosevica pozvao da, "u sopstvenom interesu", jos jednom razmotri predlog da mu pomazu pravni savetnici, upozoravajuci ga da je na sebe preuzeo voenje "dugog i kompleksnog procesa", a da mu je "zdravlje lose".
Mej je rekao Milosevicu da ne mora odmah dati odgovor, jer ce sudsko vece predloge Tuzilastva i "prijatelja suda" razmatrati naknadno.
Dokic potvrdila da propusta AustralijuNece igrati na Otvorenom prvenstvu Australije
Jugoslovenska teniserka Jelena Dokic potvrdila je da nece igrati na Otvorenom prvenstvu Australije pocetkom sledece godine, a kao razlog je navela da oseca da jos uvek nije dobrodosla u zemlju u kojoj je zivela sest godina.
"Osecam da nisam spremna da se vratim tamo. Mislim da to ne bi bila dobra ideja, jer mislim da bi bilo losih reakcija od strane medija, navijaca i svih ostalih", rekla je teniserka posle eliminacije od Serene Vilijams u drugom kolu Masters turnira u Los Anelesu.
Dokiceva je roena u Osijeku, u Hrvatskoj, odakle je njena porodica, pocetkom rata u bivsoj Jugoslaviji, presla u Srbiju, odakle je 1994. godine emigrirala u Australiju.
Zbog problematicnih odnosa s javnim mnenjem u toj zemlji, prvenstveno zbog stalnih sukoba njenog oca Damira sa Teniskim savezom Australija, clanovi porodice Dokic vratili su se u novembru 2000. godine u SRJ, gde su dobili jugoslovenske pasose.
"Imala sam mnogo problema sa medijima pred kraj svog boravka u Australiji i mislim da su ljudi poceli da osecaju isto to. U svakom slucaju, mislim da me ne bi podrzavalo mnogo ljudi", kazala je 19-godisnja teniserka.
"Za mene je veliki rizik da idem u Australiju, nikada ne znate sta moze da se desi. Ako bi nesto krenulo lose na mentalnom planu, osecala bih se lose posle", dodala je Jelena Dokic.
BIH - UNEP
Osiromaseni uranijum otkirven u Hadzicima i Han Pijesku
Strucnjaci UN ustanovili su radioaktivno zracenje na dve lokacije u sarajevskom predgrau Hadzici i jednoj u Han Pijesku, sto je posledica bombardovanja municijom s osiromasenim uranijumom, tokom vazdusnih udara NATO 1995.
Ovi podaci objavljeni su u preliminarnim rezultatima ispitivanja koje su strucnjaci Programa za zastitu zivotne sredine UN (UNEP) vrsili koristeci vrlo osetljive instrumente na 14 lokacija u BiH, tokom mesec dana.
Tim UNEP od 17 clanova koji je predvodio Peka Havisto savetovao je vlastima BiH da pocnu dekontaminaciju te tri lokacije i da edukuju stanovnistvo o mogucim opasnostima po zdravlje.
Objavljivanje konacnog izvestaja o ispitivanjima u BiH najavljeno je za mart 2003.
Prema podacima zvanicnika BiH, tokom bomardovanja srpskih polozaja oko Sarajeva, 1995, avioni NATO izbacili su oko 10.800 projektila s osiromasenim uranijumom.
Strucnjaci UNEP u izvestaju navode da su zabrinuti za situaciju u Hadzicima i Han Pijesku, dodajuci da su neke materije povezane sa osiromasenim uranijumom i prasinu pronasli i u zgradama koje su u upotrebi.
Oni su upozorili da objekti koji su pogoeni osirimasenim uarnijumom pre koriscenja moraju biti propisno ocisceni kako bi se sprecili rizici po zdravlje.
Tim od 17 strucnjaka dosao je u BiH na poziv valsti kako bi se ispitale sumnje da je zivotna srdina i dalje zagaena osiromasenim uranijumom i da to ugrozava zdravlje lokalnog stanovnistva i pripadnika meuaradonih mirovnih snaga.
U isto vreme u BiH su boravili medicinski strucnjaci iz Svetske zdraverstvene organizacije i americke vojske koji su obisli nekoliko bolnica i prikupili podatke.
VOJISLAV SESELj
Stanisic narucio moju likvidaciju
Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Seselj izjavio je juce da je iz dva izvora saznao da je bivsi sef Drzavne bezbednosti Jovica Stanisic od nekadasnjeg komandanta Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije Franka Simatovica Frenkija narucio njegovu likvidaciju.
Seselj je, na vanrednoj konferenciji za novinare, saopstio da je to nareenje izdato sinoc, i dodao da svoje tvrdnje moze da potkrepi tonskim zapisima.
Prema njegovim recima, informacija je potekla od pripadnika jedne od sluzbi bezbednosti i coveka bliskog Jovici Stanisicu.
Osvrcuci se na uslovnu kaznu koja mu je juce izrecena u Petom opstinskom sudu po tuzbi biznismena Stanka Subotica Caneta, Seselj je rekao da je takvu presudu doneo "covek koji nije normalan i treba da ide u sudnicu".
Seselj je rekao da je postupak koji je protiv njega voen u Petom opstinskom sudu morao biti prebacen u Cetvrti opstinski sud, gde se protiv njega vodi osam postupaka po istom osnovu, kako bi se vodio objedinjeni postupak po svim tuzbama. Lider SRS je istakao da je sudija koji mu je juce izrekao presudu "direktni izvrsilac mafije".
"Ja sam sve saopstio javnosti i to je moja jedina odbrana. Ja druge odbrane nemam. Meni je vlast otela blindirani dzip SRS na protivzakonit nacin, i razoruzala sve clanove obezbeenja SRS koji su imali pistolje i uredne dozvole za nosenje pistolja. Dakle, vlast je mene spremala za likvidaciju", naveo je Seselj.
CRNA GORA
Prioritet usvajanje Povelje i reforme
Prioritet Crne Gore je donosenje Ustavne povelje buduce drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, kao i sprovoenje ekonomskih i socijalnih reformi, rekao je danas crnogorski predsednik Milo ukanovic u razgovoru sa ambasadorom Nemacke u SR Jugoslaviji Kurtom Leonbergerom.
U saopstenju iz ukanovicevog kabineta dodaje se da su se sagovornici saglasili da je potrebno vece prisustvo nemackih privrednih subjekata u Crnoj Gori.
Nemacki ambasador razgovarao je danas u Podgorici i sa predsednikom Skupstine Crne Gore Filipom Vujanovicem koji je izneo stav crnogorskih vlasti da su se etkli svi uslovi za usvajanje Ustavne povelje i da ona pocne sto pre da se primenjuje, navodi se u saopstenju iz Vujanovicevog kabineta.
Potpredsednik Vlade Crne Gore Dragan urovic u razgovoru sa nemackim ambasadorom istakao je vaznost nastavka dobre saradnje Nemacke i Crne Gore, posebno u trgovini, poljoprivredi, bankarstvu i izgradnji vaznih infrastrukturnih objekata.
Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju
Resenje za Kosovo nece zadovoljiti nijednu stranu
Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic rekao je da konacnim resenjem statusa juzne srpske pokrajine nece biti zadovoljni ni Srbi ni Albanaci, istakavsi da bi on najzadovoljniji bio ukoliko bi Kosovo postalo odrzivo multietnicko drustvo.
"Uveren sam da ni Srbi ni Albanci nece biti zadovoljni onim sto ce biti konacno resenje", rekao je Covic u intervjuu najnovijeg izdanja magazina "Reporter".
Navodeci da se "problem Kosova i Metohije prenosi na 2003. godinu", Covic istice dilemu "da li ce neko hteti da ga otvara, da se bavi njime i da dolazi do nekih resenja".
"Bez sreivanja stanja na Kosovu i Metohiji, bez statusa Kosova i Metohije nema stabilnosti na ovom prostoru. To je nas prioritetni posao. Nista ovde ne moze da se uradi ni u ekonomiji, ni u privredi, ni u borbi protiv kriminala ako se prostor Kosova i Metohije ne sredi i ne postavi na realne osnove. Ovako se zavaravamo", smatra Covic.
Covic bi "voleo da Kosovo i Metohija bude multietnicko".
"Sada smo blizi da imamo zone u kojima su koncentrisane pojedine nacionalne zajednice i da ce to biti pretprostor. Onda da podizanjem standarda, ekonomskog i privrednog nivoa doemo do multietnickog drustva", kaze ovaj potpredsednik Vlade Srbije zaduzen za Kosovo.
"Zeleo bih da Kosovo i Metohiju resimo, ali da to bude odrzivo. Ono sad moze da se zanemaruje, da se primiri, ali da li smo iskreni i pravedni prema generacijama koje dolaze? Rodice se opet neko ko ce da napravi politicku igranku ili manipulaciju. Opet ce napraviti tucu i rat. Kosovo i Metohija mora da se potpuno integrise u sve evropske tokove", smatra Covic.
Upitan da li deli utisak graana da je Kosovo "evropska kloaka i da ona mozda treba da postoji kao takva, sa drogom, oruzjem, svercom", Covic je rekao da je u njemu trenutno takva situacija, ali da se on ne slaze da treba da ostane u takvom stanju.
"Sa tim se ne slazem i nikada se necu sloziti. Jer to je bomba sa atomskom energijom u Evropi, a u nasem je dvoristu", rekao je Covic.
