Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

SAVET EVROPE

Prijem Srbije i Crne Gore u Savet Evrope

Ucesnici sastanka predstavnika Saveta Evrope (SE) i Evropske unije pozdravili su buduci prijem Srbije i Crne Gore u Savet Evrope, ocenjujuci da je to vazan element za stabilizaciju regiona i njegovo pridruzivanje procesu evropske saradnje i integracije.
Na sastanku su ucestvovali predsednik Komiteta ministara Saveta Evrope, ministarka inostranih poslova Luksemburga Lidi Polfer, generalni sekretar SE Valter Svimer, ministar inostranih poslova Danske, predsedavajuci EU Per Stig Moler i evropski komesar za spoljnu politiku Kris Paten.
U zakljuccima sastanka odrzanog juce u Strazburu navodi se da su ucesnici iz Saveta Evrope izneli pozitivne ocene njihove posmatracke misije u pogledu priprema za predstojece lokalne izbore na Kosovu.
Ucesnici su naglasili neophodnost trazenja nacina za sire sprovodjenje Konvencija Saveta Evrope i mehanizama nadgledanja na Kosovu.
U zakljuccima se navodi da su ucesnici pozdravili mirno i pravilno odrzavanje izbora u Makedoniji, koji prema njihovoj oceni, obelezava novu fazu na demokratskom putu zemlje i u njenom napretku ka blizoj integraciji u Evropu.
Oni su takodje istakli odlicnu saradnju izmedju predstavnika EU i eksperata Saveta Evrope uoci izbora u Makedoniji i njihov doprinos uspesnom sprovodjenju Ohridskog sporazuma.
Perdstavnici EU i Saveta Evrope takodje su pozdravili pripreme za predstojece izbore u BiH.

DzORDZ BuS:

"Sadam gori od Milosevica"

Americki predsednik DzorDz Bus izjavio je da je iracki predsednik Sadam Husein gori od bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica.
U jucerasnjoj izjavi novinarima, Bus je podsetio da se pre desetak dana obratio UN i saopstio im da on (Sadam Husein) poseduje oruzje za masovno unistenje, da je terorisao svoje susede i svoj narod vise nego sto je to radio Milosevic.
"On (Sadam) je terorisao svoj narod mnogo gore nego Milosevic", kazao je americki predsednik.
"Ne smemo da dozvolimo da lideri razvijaju oruzje, i to najgore na svetu, da ucenjuju Ujedinjene nacije, da nase prijatelje i saveznike drze kao taoce", rekao je Bus kako bi odbranio svoju politiku prema Iraku.
"Bio sam u UN da bih rekao da moraju, za dobro mira, da budu jedna efikasna organizacija, da treba da budemo jaki kako bismo odbranili mir", dodao je americki predsednik i ponovio da, ukoliko UN ne ucine nista po pitanju razoruzanja Iraka, SAD ce to same uciniti.

MILOSEVIC ODBACIO OptuZnicU KAO laZnU

Tribunal sredstvo rata i zlocina

Bivsi predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milosevic odbacio je juce kao "lazne" navode optuznice koja ga tereti za ratne zlocine u BiH i Hrvatskoj i ocenio da je Haski tribunal "nelegalan" i "sredstvo rata i zlocina nad srpskim narodom".
U uvodnoj reci, na pocetku dela sudjenja po optuznicama koje ga terete za genocid u BiH i zlocine protiv covecnosti u Hrvatskoj, Milosevic je ocenio da su navodi optuznice - "lazni" i "apsolutno apsurdni".
"Ja zasluzujem priznanje za zalaganje za mir, a ni Srbija, ni SR Jugoslavija nisu ucestvovali u ratovima (u Hrvatskoj i BiH), pa ne mogu biti ni optuzene za zlocine", rekao je on.
Milosevic je kazao da "u BiH i Hrvatskoj nije bilo agresije, nego gradjanskog rata" i da su tamosnji Srbi "vodili odbrambeni rat". On je konstatovao da "lazna optuznica lisava Srbe svih osnovnih ljudskih prava - prava na zivot i na samoodbranu".
"Srbija ni SRJ nisu bile u ratu ni sa Hrvatskom, ni sa BiH. Upravo Alija Izetbegovic, Franjo Tudjman i Stjepan Mesic su poceli rat sa Jugoslavijom i gradjanima Hrvatske i BiH, svojom secesijom i napadima na srpsko stanovnistvo", istakao je on.
Milosevic je kazao da ne tvrdi da tokom tih ratova nije bilo ratnih zlocina, cije su "zrtve bila sva tri naroda", ali da "nije bila kreirana takva atmosfera, ni politika".
"Zrtve su bili svi narodi u bivsoj Jugoslaviji, gurnuti u rat od spoljnih sila i svojih bezumnih lidera. Rat im je bio nametnut", rekao je on, dodajuci da su prostor za prve ratne zlocine otvorile "nezakonite secesije" Hrvatske i BiH.
Optuzeni je kazao da su on licno i Srbija "ulozili sve napore da se postigne mir", dodajuci da je, tokom rata u BiH, vise hiljada Muslimana naslo utociste u Srbiji i da je medju njima bilo 850 boraca. On je podsetio da je, na primer, podrzao pet medjunarodnih mirovnih planova za BiH.
On je kazao da je rat u BiH izbio nakon sto je odrzan referendum o nezavisnosti bez ucesca srpske zajednice, sto po vazecem Ustavu nije bilo moguce. Milosevic je podsetio da je srpska strana nakon toga prihvatila plan posrednika EU Zoze Kutiljera o ravnopravnosti sva tri naroda i kantonizaciji BiH, a da ga je Izetbegovic odbio.
Milosevic je kazao da ne osporava da su "Srbi (iz Srbije) pomagali Srbima iz BiH i Hrvatske da opstanu na svojim ognjistima", objasnjavajuci da je tako spreceno da nad njima "ponove genocid iz Drugog svetskog rata iste trupe koje su ga tada pocinile pod komandom Hitlera i Musolinija".
"Srbi su pomagali Srbima i to se ovde proglasava zlocinom, a zasto onda nije zlocin to sto je Vatikan obezbedjivao novac za nabavku oruzja Hrvatskoj. Zasto su Srbi zlocinci, a Papa je sveti otac", upitao je optuzeni.
Za izazivanje ratova u bivsoj Jugoslaviji, Milosevic je optuznio SAD i "nacionaliste, separatiste i snage koje su nestale u Drugom svetskom ratu".
On je kazao da je taj rat vodjen medijskom kampanjom, "intervencijama spoljne politike", "strasnim ekonomskim sankcijama koje se mogu nazvati genocidom nad srpskim narodom" i, na kraju, vojnim intervencijama protiv Srba u BiH i hrvatskom ofanzivom "Oluja" u Hrvatskoj, koje je nazvao "najvecim etnickim ciscenjem u istoriji", 1995. godine i bombardovanjem SRJ 1999.
Milosevic je za to okrivio tadasnjeg predsednika SAD Bila Klintona, najavljujuci da ce ga pozvati kao svedoka.
Cilj tog rata je bio da se razbije Jugoslavija i preuredi Balkan, rekao je on, a svrha optuznice je da "pretvori lazi u istine".
"Pocinioci zlocina zele da se oslobode odgovornosti i da ovu presudu iskoriste kao istorijsku istinu", naglasio je optuzeni.
Milosevic, koji je tokom uvodne reci, pobijajuci tvrdnje iz optuznice prikazao i dva filma o ratovima u Hrvatskoj i BiH, zakljucio je da optuzba "nema istinu u rukama, pa mora da izmislja, manipulise i izvodi lazne svedoke", ali da istina izlazi na videlo.
Milosevic ce uvodnu rec nastaviti danas, a nakon toga ce tuzioci izvesti svog prvog svedoka u dokaznom postupku za zlocine pocinjene u BiH i Hrvatskoj.

Srpska pravoslavna crkva

Danas se slavi Krstovdan

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i pravoslavni hriscani danas slave Krstovdan ili Vozdvizenje casnog krsta.
Na Krstovdan krst se ukrasava bosiljkom, iznosi se na sred crkve i ostavlja narodu da ga celiva.
Praznik se provodi u strogom postu, zato sto je casni krst, kao sveto drvo, suprotnost rajskom drvetu "poznanja dobra i zla".
Mnogi pobozni hrisani taj dan provode samo na hlebu i grozdju.
Treca nedelja velikog posta zove se Krstopoklona, jer se i tada iznosi krst narodu na celivanje, da duhovno okrepi one koji poste.
U crkvi se krst stavlja u vodu, pa ako se voda smrzne veruje se da ce biti rodna godina, a ako ne bice oskudna i bolesljiva.
Na zimski Krstovdan (uoci Bogojavljenja, 18. januara) po predanju, ukrstaju se vetrovi, a na jesenji (27. septembra) bere se i posvecuje bosiljak.
Praznik Krstovdan ustanovljen je 326. godine kada je pobozna carica Jelena, majka cara Konstantina, otisla u Palestinu da se pokloni svetim mestima i nakon sto je pronasla i pokazala narodu krst na kojem je Hrist bio razapet.
Da bi saznala gde je krst, carica Jelena prethodno je skupila najstarije ljude Judeje koji su joj pokazali na Jevrejina koji je navodno znao mesto na kojem je sklonjen krst.
Jevrejin je, prema predanju, pokazao mesto na kojem je podignut hram boginje Venere a na tom mestu posle duzeg kopanja pronadjena su tri krsta, jedan na kojem je raspet Hrist i dva na kojima su raspeti razbojnici.
U tom trenutku, prema predanju, prolazila je pogrebna povorka a patrijarh Makarije umrlog je dotakao svakim krstom, a kada je to ucinio trecim, na kojem je Hrist razapet, preminuli je oziveo.
Carica poljubi krst, a okupljenom narodu patrijarh Makarije podize krst da pokaze i od tog vremena u crkvi se slavi Vozdvizenije casnog krsta ili Krstovdan.

Kako treba obuci predsednika Srbije

Kad bi Seselj prestao da vice i stavio naocare bez rama, Labus nosio odela ledenoplave boje, a Kostunica uskocio u farmerke i karirane kosulje, sva trojica bi, po oceni stilista, imali iste sanse za predsednicku fotelju. Da li bi, medjutim, njihov, ili pak, izbor Pelevica, Bate, Vuka, Velje ili Micunovica, usrecio naciju, psihijatri nisu bas sigurni. Psihicku stabilnost kandidata jos niko nije proveravao.
Danas kandidatu na izborima, pogotovo za predsednika, nije dovoljno da ima samo dobar politicki program. Birace pridobija i svojim izgledom i nacinom govora. Koliko je to zaista vazno govori cinjenica da u mnogim drzavama postoje agencije za obuku politickih licnosti za javni nastup, ali i pripremu kandidata za izbore.

Viski u malim dozama

Nije dobro kad imate izuzetno snazan politicki program i jasno definisane poruke s jedne strane, a s druge slab vizuelni izgled kandidata - kaze marketing menadzer Natasa Milojevic, narodni poslanik i sef kreativnog tima DOS-a na proslim izborima. - Naravno da nije dobro ni obrnuto. Izmedju sadrzaja poruke i vizuelnog izgleda mora da postoji sklad. Morate da poentirate na kandidatu koristeci u kampanji niz zanatskih trikova. Sef izbornog staba mora da vodi racuna o javnom mnjenju, da informacije o njemu dobija sedmicno, i da na osnovu njih kod svog kandidata potencira dobre i ispravlja lose osobine.
Tamni podocnjaci od nocnog zivota i zamucen pogled od preterane kolicine viskija? Takav predsednik ne bi bas usrecio naciju.
Napusta se ovestali princip zadriglog, neobrijanog i masnog muskarca. Osnovno pravilo jeste da kandidat izgleda zdravo, da je uredno ocesljan i izbrijan. Takodje, ne bi smeo da izgleda kao zguzvan papir od bureka, ali ni da ide na plasticnu operaciju. I to se vidi.
Na plakatima i zvanicnim fotografijama predsednicki kandidat mora na sebi da ima kosulju, kravatu i sako koji mu savrseno pristaju. I ne mora da bude sasvim u modnom trendu i nosi "Versaci" ili "Armanijeva" odela poput Mila Djukanovica. U siromasnoj Crnoj Gori je ocigledno nametnut skorojevicki standard, da predsednik nosi garderobu u vrednosti deset prosecnih plata crnogorskog gradjanina. U bogatoj Norveskoj, takvog politicara bi smatrali rasipnikom i ne bi bio omiljen. U ovoj drzavi se i te kako vodi racuna da odelo, kravata i kosulja predsednika ne prelazi vrednost jedne prosecne plate.
A sta u Srbiji nije pozeljno kad je u pitanju stil odevanja predsednickog kandidata?
Nije dobro da se pojavi u sajkaci i opancima, jer on treba da bude predsednik svih gradjana Srbije, a ne samo Srba, ne preporucuje se ni da upadljivo nosi boje svoje politicke stranke, kao ni boje koje mu ne stoje dobro.
Kad je rec o tehnici javnog govora, tu su, za sada, Amerikanci neprevazidjeni. Kod njih nije vazan samo sadrzaj govora. Vodi se racuna, na primer, na koji nacin se tokom nastupa drze ruke. Da li ce u desnoj ruci biti olovka ili ne, da li je leva ruka u Dzepu ili ne, koliko osmeha i nonsalancije treba uneti...

Nikako kao Seselj i Velja

Vazna je i dinamika govora. I prebrzo, i presporo, poednako je pogresno.
Ne smete govoriti tiho, ali ni vikati - veli ovaj iskusni marketing menadzer i dodaje: - Nikako kao Seselj! Niposto ne smete govoriti suvise uzvisenim jezikom, ali ni biti prosti. Kao Velja Ilic! Izgovor da svaki Srbin psuje, dodatno je skandalozan.
I najzad, vrlo je vazna i fizicka kondicija. Ukoliko kandidat ne govori "iz dijafragme", to se vidi. Njanjav je, unjkav, bez energije. Neubedljiv je i ostavlja utisak blagosti. Za takvog politicara ljudi obicno kazu: "Dobar je, pametan, posten, ali mlak".
Zbog svega navedenog, izuzetno je vazno da predsednicki kandidat sa saradnicima redovno gleda snimke svojih nastupa i ispravlja ono sto predstavlja ozbiljne mane. Izbeci ce tako nepovoljno komentare poput: - "Mnogo mase rukama", "Sedi kao da ima metlu u ledjima" ili "Stoji kao kip".
Gospodin Labus vizuelno veoma dobro nosi svetloplavu boju. Plava boja je boja biznisa. Time on jasno saopstava, mozda to radi nesvesno, da je zainteresovan za ekonomske reforme, jer zna da su standardi i kvalitet zivota kljucne teme. Mislim da ce upravo njegov izgled koji neki zlurado nazivaju "izgledom provincijskog profesora" privuci one neodlucne glasace. Nadam se da ce clanovi njegovog tima voditi racuna i da nece produkovati lose fotografije i los vizuelni identitet koji bi bio u raskoraku sa njegovom politickom porukom.

"Sifonjeri" sisli s vlasti

Trka za predsednika Srbije se zahuktala. Izborni stabovi su se ozbiljno dali u posao. Naravno i kad je rec o kreiranju izgleda politicara za koga rade. Tako je ovih dana u jednom nedeljniku ekskluzivno objavljeno da je Danica Draskovic angazovala Dejana Milicevica da Vuku uradi stajling za izbore. Poznati stilista, nekad BK, a sada ruzicaste televizije, Asok Murti takodje se priljkucio jednom timu. Za koga radi, za sada je tajna, jer ga ugovor obavezuje na cutanje.
Modni kreator i stilista Darko Kostic je bio ukljucen u neke prethodne izborne kampanje. Radio je, kaze, sa politicarima mladje generacije koji su uglavnom prihvatali njegove sugestije. Primecuje da je prethodna vlast uglavnom nosila "sifonjer odela", ona sa dvorednim zakopcavanjem.
Nova garnitura politicara se oblaci modernije sto je u skladu sa njihovom politikom. Narod je navikao da ljude na vlasti vidja u odelima i kravatama, u tom zvanicnom stajlingu. Dijapazon oblacenja bi ipak morao da bude mnogo siri. U svetu se o tome i te kako vodi racuna. Od striktno poslovnog do sportskog, sto diktira mesto na kojem se pojavljuje. Da li je to Skupstina, hipodrom ili voznja bicikla.
Evo kako Darko Kostic komentarise stil pojedinih predsednickih kandidata. Pocinje od Miroljuba Labusa.
On oblaci dobra firmirana odela, modernog kroja. Sakoi su sa jako visokim reverima, sto vizuelno izduzuje figuru. Seda kosa i brada u kombinaciji sa autoritativnim odelom cine da izgleda intelektualno i mocno. Mislim da bi mu odlicno pristajali i tonovi ledenoplave i mastilo crne boje.

Mladji i mrsaviji

Sto se Velje Ilica tice, njemu nedostaje malo vise inventivnosti u oblacenju. Trudi se da izgleda modernije, ali je uocljiva nesigurnost, narocito u kombinovanju boja. Uz teget odelo bi mu, recimo, bolje pristajala zuckasta ili kremicasta kosulja, umesto najcesce birane svetloplave.
Protivnik sam i raskopcanih odela i kravata koje dosezu ispod kaisa - kaze Darko. U takvom izdanju se gospodin Ilic cesto moze videti. Na odela sa visokim kopcanjem obavezno se nose krace kravate.
Borislav Pelevic je obicno u odlicnim farmerkama, "polo" majicama i supercipelama. I odela su odlicnog kroja i dobro mu pristaju. Uvek je doteran i on je, prema Darkovom sudu, nas najbolje obuceni politicar.
Ni Vuk Draskovic nije uvek strogo formalno odeven. I on se cesto moze videti bez kravate, u sakou, kosulji i farmerkama. Sto se vizuelnog izgleda tice, u odnosu na pocetak njegove politicke karijere, uocljiv je veliki napredak. Ranije je bio neuredan i zapusten, a sad je uredan i sredjen. Zato deluje i mnogo mladje.
Na zvanicnoj fotografiji za ove izbore, Vojislav Seselj odlicno izgleda. Ima dobro odelo sa visokim kopcanjem, savrsenu kravatu i odlicnu boju kosulje. Skratio je kosu pa deluje mladje. Ocigledno je da se pridrzavao, smatra Darko Kostic, necijeg strucnog saveta. Jedina zamerka bi mogla da se stavi na naocari. Uzi oblik, bez rama bi mu bolje pristajao.
On, inace, stalno nosi kosulje u plavim tonovima, a mnogo bolje bi mu stajale tamnije boje. Delovao bi mladje i mrsavije. Seselj je, takodje, klasicni zastupnik neformalnog nacina oblacenja koji podrazumeva kosulju s kratkim rukavima i kravatu. Ako vec ne voli da nosi sako, onda obavezno treba da oblaci tamne kosulje i jednobojne kravate bez printa.
A Vojislav Kostunica? Prema misljenju Darka Kostica, on cesto nosi odela prevazidjenog kroja i nema jasan stil u odevanju.
Odlicno bi mu stajale tamnije nijanse, mozda sivo-braon kombinacije. "Kantri luk" koji podrazumeva sako od tvida, kariranu kosulju i svetle farmerke, za njega bi bio pun pogodak. Delovao bi toplije i opustenije. I obavezno bi trebalo da promeni frizuru.

Dobri cika Micun

Izgled Marjana Risticevica, kandidata Narodne seljacke stranke, Darko kratko komentarise.
Trebalo bi, pre svega, da stilizuje bradu i sredi kosu kako ne bi izgledao ruralno. I selo je napredovalo poslednjih godina. Retko ko da i tamo vise kombinuje kariranu kosulju i kravatu sa arabeskama. On je mlad covek i zato mora da obrati vise paznje na svoj izgled.
Prema Dragoljubu Micunovicu pak, Darko Kostic nije isuvise strog.
On deluje kao dobri cika tako da zanemarujem sta ima na sebi. Oblaci se staromodno, nosi odela sa dvorednim zakopcavanjem. Medjutim, kad je Micunovic u pitanju to ne smeta.
No, sta se sve krije iza stila odevanja, retorike i scenskog ponasanja?
Pre nesto vise od jedne decenije, prim. dr Aleksandar Taskovic, tada poslanik u srpskom parlamentu, trazio je da se sve licnosti na istaknutim politickim funkcijama podvrgnu psihijatrijskom pregledu. Smatrao je da svi oni koji obavljaju odgovorne drzavne poslove moraju da budu ne samo telesno zdravi, vec i da se proveri kakvi su na socijalnom, psihijatrijskom i psiholoskom planu.
To je izuzetno vazno, narocito kad je rec o predsednickim kandidatima - kaze ovaj poznati psihijatar. - Mozda nose nesto u sebi sto predstavlja potencijalnu opasnost za narod i drzavu. U istoriji ima mnogo negativnih primera. Da se za Hitlera na vreme znalo da je paranoik, sigurno ne bi bilo Drugog svetskog rata i sezdeset miliona mrtvih. Ni u Rusiji ne bi mozda bilo cistki, da je i kod Staljina ranije otkrivena paranoja. Pa da se i kod nas malo vise povelo racuna 1990. godine, kad je za predsednika konkurisao Milosevic, mozda ne bi bilo ratova i svih onih cuda na ovim prostorima. Proveravanjem strukture licnosti i genetike, moguce je predvideti da li odredjena osoba dok je na funkciji moze uleteti u krizu i dovesti u opasnost naciju.
Ovakvi pregledi u svetu se podrazumevaju. Podrazumeva se i da predsednicki kandidat ima stabilnu porodicu i da je dobar vaspitac. Ako je autoritet svojoj deci i na radnom mestu, onda ce biti i politicki autoritet. To je dovoljna garancija da nece uraditi nesto nepromisljeno.
Dr Taskovic se vraca u nasu politicku stvarnost.

Vecite mladozenje

Bicu otvoren - kaze. - Mislim da mnogi koji su promovisani u predsednicke kandidate ili su najavili kandidaturu, ne znaju koje su obaveze i duznosti predsednika drzave. Obaveze su takve da kod vecine prevazilaze mentalne, telesne, obrazovne i politicke mogucnosti!
Uglavnom sve dosad najavljene kandidate dobro poznaje.
Seselja i Vuka nazivam vecitim mladozenjama - veli. Toliko puta konkurisu za predsednika Srbije, a nikako da budu izabrani. Seselj jeste brzomisleci covek, ali je konfliktna licnost koja iz odredjenih sukoba pravi reklamu svojoj stranci. Po njemu su u politickoj borbi sva sredstva dozvoljena. Neko ko zeli da bude na celu nacije ipak mora u svemu da bude umeren, da drzi rec, da je tolerantan i da postuje one druge koji pripadaju drugoj stranci, drugoj naciji i veri.
Vuk Draskovic je toliko sujetan, da je SPO poistovetio sa sobom, dok Miroljub Labus, po misljenju dr Taskovica, mozda jeste dobar ekonomista, ali nema nacionalni osecaj.
Velja Ilic, opet, igra na tu nacionalnu srbijansku kartu, ali je, zato, smatra Taskovic, konfliktan, netolerantan i stalno napada.
Vojislava Kostunicu ubraja u ljude koji smatraju da je jutro pametnije od veceri. On razmislja.
Zbog toga ga nepravedno optuzuju da je neodlucan - kaze dr Taskovic.

Bolje Valter nego Regan

Sto se Bate Zivojinovica ili srpskog Regana, kako su ga vec nazvali, tice, dr Aleksandar Taskovic misli da bi bilo bolje da ostane zapamcen kao Valter.
Nekad sam sedeo s njim u Skupstini i ne secam se kad je izasao za govornicu. Ne moze neko da bude predsednik drzave i da bude cutolog.
Dragoljub Micunovic, pak, na psihoskeneru pokazuje se kao stari lisac koji ume da balansira, kao iskusan i stabilan covek cija se rec postuje.
Bilo kako bilo, po misljenju ovog psihijatra, Srbiji su sada potrebni ljudi sa psiholoskim profilima i Kostunice i Djindjica i Micunovica i Covica. Uopste nije vazno ko je od njih na kojoj funkciji. Mogli bi da budu srpski "drim-tim", samo kad bi se dogovorili.
Narod je dugo u konfuziji, zakljucuje dr Aleksandar Taskovic. Mnogo ljudi je ostalo bez posla, porodica je razbijena, ne postujemo jedni druge. Narod je zbunjen i velikim izbornim obecanjima. Jos kad se zahuktala predizborna kampanja, pa kad je Seselj zagrmeo protiv Labusa, Velja protiv ovoga, a Vuk protiv onoga, tek onda se napravila konfuzija. Nezna se sta je laz, a sta istina. I ko ovom narodu misli dobro?

Bez kravate samo na splav

Izborni stab Miroljuba Labusa nema zadatak da brine o stajlingu svog kandidata, mada ga ponekad prakticno posavetuju, na primer, da ne nosi kariranu kravatu pred kamerama jer igraju boje.
Kakva ce odela da nosi gospodin Labus, njegov je licni izbor. Godinama se isto oblaci, jos otkad je postao profesor Pravnog fakulteta. Cak i kad neka situacija ne zahteva eleganciju, on nosi kravatu.

Nece u manekene

Vojislav Seselj se oblaci sam, a o izgledu brine on licno i njegova supruga, izricit je Aleksandar Vucic, generalni sekretar SRS.
Najvaznije je da bude cist i uredan. On ne moze da se takmici s drugim politicarima po skupocenim odelima. Seselj je prepoznatljiv po skromnom odevanju i u tome je pravi predstavnik svog naroda. Za njega je najvaznije da pridobije birace ozbiljnim argumentima, a ne marketinskim prevarama. Mi ne prodajemo maglu. Oni koji angazuju stiliste, verovatno bi pobedili na nekoj modnoj reviji, istice Vucic.
Sisanje po direktivi
Velja Ilic trosi svoj novac za garderobu, koju najcesce nabavlja od prijatelja iz Italije, saznajemo od Nate Zivanovic, menadzera za odnose s javnoscu u Novoj Srbiji.
Jednom mu je taj prijatelj doneo odelo ciklama boje. "Ti si lud", rekao mu je Velja, "daj ovo nekom pevacu". Za nastupe se ne priprema nesto posebno. Ja mu samo skrenem paznju na dezene kravate i kosulje i opomenem ga kad treba da se podsisa. Cipele sam bira. Voli sto sire i udobnije.

Kako Danica kaze

Izborni stab SPO angazovao je Dejana Milicevica da napravi fotografije Vuka Draskovica za predizbornu kampanju, ali ne i stilistu koji ce se pozabaviti njegovim izgledom.
Situacija je suvise teska da bismo davali novac za to. U tome su gospodinu Draskovicu najdragoceniji saveti njegove supruge Danice koja se u modu vise nego dobro razume, kaze Vlajko Senic, portparol SPO.

Najvaznije je ko je kandidat, njegova biografija, ime i prezime.

SRBIJA-IZBORI

Pocela izborna tisina

U Srbiji je od sinoc na snazi izborna tisina uoci predsednickih izbora u nedelju, 29. septembra.
Izborna tisina trajace do zatvaranja birackih mesta u nedelju.
Izborni zakon utvrdjuje da su 48 casova pre dana odrzavanja izbora i na dan izbora do zatvaranja birackih mesta zabranjeni izborna propaganda preko sredstava javnog obavestavanja i javni skupovi, kao i objavljivanje procena rezultata.
Zabranjeno je i isticanje propagandnog materijala na birackom mestu i na 50 metara od birackog mesta.
Na nedeljnim izborima za predsednika Srbije ucestvuje 11 kandidata.
Izbori ce osim u centralnoj Srbiji, biti organizovani i na 268 birackih mesta na Kosovu, gde je utvrdjeno da za to postoje uslovi.
Ovo su cetvrti izbori za predsednika Srbije od uvodjenja visestranackog sistema u Srbiji, 1990. godine.
Sadasnji predsednik Srbije Milan Milutinovic izabran je na redovnim izborima 7. decembra 1997. godine, a svoju duznost u petogodisnjem mandatu preuzeo je 5. januara 1998. godine.

SKUPSTINA CRNE GORE

Izabrane nove sudije Ustavnog suda

Poslanici crnogorskog parlamenta su bez rasprave tajnim glasanjem, izabrali nove sudije Ustavnog suda Crne Gore koje je predlozio crnogorski predsednik Milo Djukanovic.
Sudije su izabrane vecinom glasova prisutnih poslanika.
Za predsednika Ustavnog suda Crne Gore izabran je profesor Pravnog fakulteta u Podgorici Radoje Korac, a za sudije Veselin Rackovic, Radovan Krivokapic i Zoran Smolovic.
Sednici nisu prisustvovali poslanici opozicionog Liberalnog saveza (LS). Portparol te stranke Slavko Perovic ranije je izjavio da poslanici te stranke nece doci na sednicu, jer se crnogorski predsednik Milo Djukanovic nije izvinio zato sto je rukovodstvo LS, tazkovani Mali kabinet, nazvao "organizacijom nacistickog duha".
Potpredsednik Narodne stranke Predrag Popovic rekao je da je prisustvo dela poslanika te stranke danasnjoj sednici "odgovoran odnos prema parlamentu".
"Lider stranke Dragan Soc i ja ostali smo pri stavu da sa DJukanovicem necemo komunicirati dok se javno ne izvini sto je poslanike nazvao sakalima i bezvrednim ljudima", rekao je Popovic.
Visoki funkcioner Srpske narodne stranke (SNS) Goran Danilovic rekao je da je sednici prisustvovao zbog postovanja i odgovornosti prema parlamentu.
"Meni licno Djukanovic ne treba da se izvini za teske reci, jer znam da to ne bi bilo iskreno", rekao je Danilovic agenciji .
Lider Socijalisticke narodne partije Predrag Bulatovic ranije je rekao da je za njega mnogo vaznija stabilnost Crne Gore od onoga sto prica "nervozni DJukanovic".
Sefovi poslanickih klubova LS i koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" potpisali su ranije sporazum da nece komunicirati sa DJukanovicem dok im ne uputi izvinjenje.
Ustavni sud Crne Gore ima pet clanvoa, a odluke se donose prostom vecinom.
Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic rekao je da ce petog kandidata za sudiju Ustavnog suda predloziti naknadno.

Predsednik Hrvatske Stjepan MesiC

Bobetko otpuzen za konkretne zlocine

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesic rekao je, povodom optuznice koju je protiv generala Janka Bobetka podigao Medjunarodni sud u Hagu, da je Bobetko optuzen za "sasvim konkretne zlocine koji su se nesumnjivo dogodili".
"General je, na osnovu takozvane komandne odgovornosti, optuzen za sasvim konkretne zlocine, koji su se nesumnjivo dogodili, u vreme, odnosno nakon jedne odredjene vojne operacije, a koji su, nazalost, isto tako nesumnjivo pocinjeni na hrvatskoj strani", rekao je Mesic u kracem obracanju naciji preko Hrvatske radio-televizije.
Mesic je podsetio gradjane da je Hrvatska duzna da "saradjuje sa sudom koji je osnovala medjunarodna zajednica kako bi se sudilo onima koji su odgovorni za ratne zlocine pocinjene na tlu bivse Jugoslavije".
"Ponavljam: rec je o punoj saradnji, u svakom slucaju i u svako vreme", dodao je on.
Konstatujuci da ekstremni politicki krugovi, koji su poslednjih dana sve glasniji i agresivniji, uporno ponavljaju tezu da svet, koji navodno ne zeli hrvatsku drzavu, optuzbom protiv generala Bobetka zeli da rusi njene temelje, predsednik je rekao da to "nije istina i da se legitimitet Domovinskog rata tom optuznicom ne dovodi u pitanje", kao ni da se ugrozava samostalnost Hrvatske.
On je, ipak, u slucaju generala Bobetka, prigovorio Haskom sudu sto sa generalom nije razgovarano podizanja optuznice, dodajuci da ne moze prihvatiti formulaciju iz optuznice koja govori o sukobima hrvatskih snaga i hrvatskih Srba.
"Svi vrlo dobro znamo da su po sredi bili sukobi dela srpske manjine koju je pobunio i kontrolisao (bivsi predsednik Srbije i SRJ Slobodan) Milosevic - i hrvatske drzave", rekao je Mesic.
On je na kraju upozorio gradjane da ekstremne politicke snage u Hrvatskoj "spremno i bez ikakvih skrupula iskoriscavaju slucaj generala Bobetka da pokusaju ne samo da promene odnos Hrvatske prema Haskom sudu, nego i da celi razvoj Hrvatske usmere u pravcu, suprotnom od onog kojim se ona danas krece".
"Nije legitimno i nece se dopustiti mobilisanje na antievropskoj i antidemokratskoj platformi. Nije legitimno i ne dolazi u obzir dovodjenje Hrvatske u polozaj taoca bilo cijih ambicija, privilegija ili straha od istine, odnosno odgovornosti. Niko nema mandat za uvodjenje Hrvatske u novu izolaciju", kategoricno je kazao Mesic.
On je dodao kako ce ponasanje Hrvatske u sadasnjoj situaciji odrediti njenu buducnost na medjunarodnoj sceni, naglasavajuci pritom da zemlja mora ustrajati na tome da je Hrvatska pravna drzava, da svi zakoni jednako vrede za sve i da niko nema pravo i ne sme imati bilo kakve privilegije, bez obzira na predjasnje zasluge.
"'Slucaj Bobetko' nije i nikada ne sme postati 'slucaj Hrvatska'", zakljucio je Mesic, upozoravajuci da "ima onih koji zele da 'slucaj Bobetko' iskoriste da bi od Hrvatske napravili 'slucaj'".
Mesic je na kraju naglasio da bi trebalo insistirati na tome da se otvorena pitanja u zemlji ne resavaju na ulici, na estradnim koncertima i u krugovima ovih ili onih interesnih grupa, nego da se sva pitanja moraju resavati iskljucivo u okviru institucija sistema, sto je iskljuciv zadatak hrvatske Vlade.

vazduSnim napadima uniStITI protivvazduSnU odbranU

Scenario za napad na Irak

Napad na Irak, bez obzira za koji ce se ratni plan opredeliti americki predsednik DzorDz Bus, gotovo ce sigurno poceti iz vazduha, ocenjuje agencija Asosiejted pres.
Vojni strucnjaci smatraju da ce se prvo vazdusnim napadima americkih borbenih aviona i krstarecim raketama "tomahavk" nastojati da unisti iracka, relativno moderna, protivvazdusna odbrana. Meta vazdusnih napada nece biti protivvazdusne jedinice i oruzje, vec radari i komunikaciona mreza koja ih spaja.
Cilj SAD ce biti uspostavljanje potpune kontrole nad vazdusnim prostorom kako bi se omogucilo neometano bombardovanje lokacija u Iraku i obezbedila podrska kopnenim snagama.
Americke snage ce pokusati vazdusnim napadima da izoluju ili ubiju irackog predsednika Sadama Huseina i druge iracke lidere, kao i da ugroze Huseinovu elitnu Republikansku gardu i interni sistem bezbednosti oko irackog predsednika. Americki ministar odbrane Donald Ramsfeld je rekao da ce glavna meta americke vojne operacije biti Sadam Husein, a ne infrastruktura u Iraku.
Mnogi strucnjaci smatraju da je za uklanjanje Huseina i unistavanje irackog programa za oruzje, gotovo sigurno biti potrebno ukljucivanje i kopnenih snaga koje bi u Irak usle vec u prvim danima bombardovanja.
"Nece biti moguce resiti iz vazduha problem oruzja za masovno unistavanje", rekao je Ramsfeld prosle nedelje u americkom Kongresu.
On je dodao da ce za to biti potreban "duboki prodor i sredstva ciji efekat nece biti lep", aludirajuci na oruzje koje ce biti neophodno za unistavanje bunkera koji su sakriveni duboko pod zemljom.
Strucnjaci smatraju da postoje velike sanse da ce Husein pribeci oruzju za masovno unistavanje. Americki vojnici poseduju opremu i vakcinisani su protiv hemijskog i bioloskog oruzja, ali bi njihovo napredovanje bilo usporeno u slucaju da iracke snage upotrebe to oruzje.
U amerckoj vojnoj kampanji protiv Iraka bice mozda pokusaja da se sacuvaju izvesne komunikacione veze izmedju vlasti u Bagdadu i vojske u drugim delovima zemlje.
Pojedini strucnjaci strahuju da bi iracki komandanti nizeg ranga, ukoliko budu odseceni od Bagdada, mogli da upotrebe iz ocaja hemijsko ili biolosko oruzje. S druge strane, oni bi, ako bi ostali dovoljno povezani sa Bagdadom da cuju da se rat odvija nepovoljno po njih, mogli da se povuku iz borbe ili da prebegnu.
Nakon prvog kruga vazdusnih napada koji bi trajali vise dana ili nedelja, SAD bi mogle da se odluce za privremeni prekid dejstava kako bi procenile da li iracki vojnici pocinju da dezertiraju i da li su opozicione snage zaposele odredjene teritorije ili izazvale pobunu.
Procene o tome koliko ce vojnika biti potrebno za kopnenu operaciju, variraju od 50.000 do 350.000 i vise. Vise od 500.000 americkih vojnika i njihovih saveznika ucestvovalo je u Zalivskom ratu.
Strucnjaci smatraju da bi za prebacivanje tog broja vojnika bilo potrebno oko tri meseca. Vise hiljada americki vojnika je vec razmesteno u regionu, za potrebe borbe protiv terorizma ili saradnje sa prijateljskim zemaljama. Velike kolicine vojnog materijala i opreme, ukljucujuci tenkove, oklopne transportere, nalaze se na podrucju Persijskog zaliva.
Americki zapovednici raspolazu sa vise opcija prebacivanja americkih snaga u Irak, a za vecinu planova bice potrebno odobrenje drugih zemalja, od kojih su neke to vec odbile.
Americke snage bi iz Kuvajta mogle da se upute na sever prema Bagdadu, ili da s juga, iz juzne Turske krenu prema irackoj prestonici. Mars na Bagdad sa zapada je malo verovatan, posto je Saudijska Arabija odbila da pruzi podrsku SAD. Irak se sa istoka granici sa Iranom, zbog cega je prakticno iskljucena mogucnost napada iz tog pravca.
Osvajanje Bagdad bi moglo da bude kljucno za uspeh operacije. Gradska borba bi, medjutim, mogla biti pogubna, posto su mnoge prednosti SAD u tehnologiji i komunikacijama beskorisne u zatvorenim prostorima i urbanom terenu.
SAD u Kuvajtu raspolazu sa 9.000 vojnika, dve kopnene i jednom vazdusnim bazom. U Bahreinu se nalazi stab Pete flote americke mornarice. Oko 4.200 vojnika je, takodje, stacionirano u toj zemlji.
Oko 3.300 americkih vojnika nalaze se u Kataru, a SAD su nedavno u vazdusnoj bazi Al-Udeid, napravile najvecu pistu u regionu i bazu opremile vrhunskom tehnologijom. Oko 600 americkih najvisih vojnih oficira trebalo bi da dodju u tu bazu u novembru.
U Saudijskoj Arabiji je razmesteno 6.000 americkih vojnika, a u Omanu 2.400, uglavnom pripadnika vazdusnih snaga. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima nalazi se oko 500 americkih vazduhoplovaca.
Od oko 1.700 americkih vojnika u Turskoj, vecina se nalazi u vojnoj bazi InDzirlik iz koje americki i britanski avioni proteklih godina polecu u patrolu nad zonama zabrane leta u severnom Iraku.
U DZibutiju se nalazi oko 800 pripadnika americkih specijalnih jedinica.
Nuklearni nosac Ju-Es-Es Abraham Lonkoln nalazi se u severnom Arabijskom moru i patrolirace Persijskim zalivom. Na njemu su, po prvi put, razmesteni novi mlaznjaci F/A-18 Super Hornet, koji imaju veci domet i bolje oruzje od starog tipa F/A 18.
SAD raspolazu i sa nosacem Ju-Es-Es Dzordz Vasington koji ce biti u dometu za napade na Irak do povratka u bazu u Norfolk, u Virdziji. NJegova zamena, Ju-Es-Es Hari Truman doplovice u Persijski zaliva krajem novembra.

CRVENO - BELI UBEDLJIVI PROTIV PIROCANACA

Zvezda samo dodaje gas

Crvena zvezda - Radnicki Pirot 4:0 (1:0)
Stadion Crvene zvezde; Gledalaca 500
Strelci: Bogdanovic u 36. i 75. minutu, Lalatovic u 48. minutu i Jankovic u 75. minutu
Prema ocekivanju, Crvena zvezda se lakom i ubedljivom pobedom plasirala u cetvrtfiale Kupa Jugoslavije. Za Pirocance je bio dovoljan i kombinovan sastav "Crveno-belih", jer je trener Filipovic odlucio da na ovoj utakmici odmori nekolicinu standardnih prvotimaca.
Ocekivalo se da ce Crvena zvezda od prvog minuta zaigrati agresivno, efikasno, ali umesto kise golova u prvih 45 minuta na "Marakani" je "vladala" ona prava kisa, jesenji pljusak, koji je umnogome omeo i jedne i druge. Ipak, sansi je bilo, Milovanovic, Orahovac, Bogdanovic, Vidic… mogli su da zatresu mrezu Joncica. Ali, na prvi gol se cekalo do 36. minuta, kada je posle lepog prodora Baste a zatim centarsuta, Bogdanovic poslao glavom loptu u mrezu. U samom finisu Mrdja je mogao da duplira prednost, ali je bio nedozvoljeno nonsalantan nadomak gola Radnickog.
U nastavku, daleko leprsavija igra "Crveno-belih" a vec u 48. minutu kapiten Lalatovic je dobro izveo slobodan udarac sa 20 metara, iskosa a golman Joncic je bio nemocan - 0:2. Ne dugo zatim, svaku dilemu svojim drugim golom otklonio je Bogdanovic, a tacku na ubedljivu pobedu stavio je mladi Bosko Jankovic, kome je ovo bio i debi u prvom timu Crvene zvezde. U tom, 75. minutu asistirao mu je jos jedan poletarac, Marko Perovic, koji je debitovao pre nekoliko dana u Budvi.
Nazalost, Zvezdina pobeda uzela je i danak. Deset poslednjih minuta "Crveno-beli" su igrali sa desetoricom igraca, posto se povredio Kovacevic, koji je hramljuci napustio teren.

U beogradskom Centru "Sava"

Medjunarodni biznis forum 7. i 8. oktobra u Beogradu

U beogradskom Centru "Sava" 7. i 8. oktobra bice odrzani Sastanak ministara trgovine zemalja clanica Procesa saradnje u jugopstocnoj Evropi (JIE) i Medjunarodni biznis forum u o trgovinskoj liberalizaciji i olaksicama u tom regionu.
Kako je najavljeno na konfereciji za novinara u jugoslovenskom ministarstvu inostranih poslova, taj skup treba da da dodatni podsticaj pregovaranju o slobodnoj trgovini u regionu i da omoguci poslovnim ljudima da razmene iskustva o tom procesu.
Pomocnik saveznog inistra za inostrane poslove Jelica Minic je rekla da sastanak treba da ukaze na stvarno stanje stvaranja zone slobodne trgovine JIE i istakla da ce poceti desetominutnim filmom u kojem o tom procesu govore ucesnici na terenu - spediteri, prevoznici i drugi ucesnici u medjudrzavnoj trgovini.
Miniceva je istakla da je beogradski skup doprinos konkretnim aktivnostima Procesa saradnej u JIE, kojim SR Jugoslavija trenutno predsedava i najavila da ce u toku jugoslovenskog mandata biti organizovane jos dve konfererncije biznis forum i konferencija ministara inostranih poslova.
Ona je istakla da SRJ ucestvuje u sest regionalnih inicijativa, aplicira u sedmom, a namerava da se ukljuci i osmu CEFTA inicijativu.
Pored clanica Procesa saradnje JIE ucesce na skupu su, kako je saopsteno, potvrdili visoki zvanicnici Komisije Evropske unije, Pakta za stabilnost, OECD i drugih medjunarodnih organizacija.
Punopravne clanice Procesa saradnje u JIE su Albanija, BiH, Bugarska, Grcka, Makedonija, Rumunija, Turska, SRJ, dok Hrvatska ima status posmatraca.
Organizatori skupa u Centru "Sava" su Savezno ministarstvo za inostrane poslove, Savezno ministatrstvo za ekonomske odnose sa inostranastvom, Privredna komora Jugoslavije u saradnji sa Paktom za stabilnost u JIE, asocijacijom balkanskih komora (ABC) i Projektom partnerstva Unije nemackih privrednih komora ABC-DIHK.

SrpskA i MakedonskA pravoslavnA crkvA

Drzavne odnose ne vezivati za crkvena pitanja

Jugoslovensko ministarstvo inostranih poslova saopstilo je juce da odnose izmedju Srpske i Makedonske pravoslavne crkve ne treba "vezivati za odnose izmedju drzava".
U saopstenju se navodi da SRJ i Makedonija "imaju veoma razvijene odnose i uspesnu svestranu saradnju, bez znacajnijih otvorenih pitanja".
"Takodje, sva sporna crkvena pitanja bi trebalo da se resavaju bez uplitanja drzava, kako ne bi predstavljali prepreku daljem razvoju jugoslovensko-makedonskih odnosa, koji mogu da posluze za uzor u nasem regionu", ocenilo je Savezno ministarstvo inostranih poslova. To saopstenje izdato je nakon sto je Ministarstvo inostranih poslova Makedonije ocenilo da je odluka Sabora Srpske pravoslavne crkve da imenuje vladiku velesko-povardarskog Jovana za egzarha patrijarha Pavla u Makedoniji "mesanje u unutrasnje stvari" te drzave.
"Intenzivan politicki dijalog na svim nivoima, medjusobno razumevanje i uvazavanje u tretiranju svih pitanja odnosa izmedju dve zemlje, kao i brojni potpisani medjudrzavni sporazumi i protokoli, a posebno Sporazum o opisu i utvrdjivanju medjudrzavne granice, konkretan je izraz cvrste orijentacije dve zemlje za razvoj dobrosusedstva i znacajan su doprinos stabilizaciji prilika u reginu", navodi SMIP.
Dodaje se da je u obostranom interesu unapredjenje odnosa dve zemlje, a da su "po Ustavu SRJ drzava i crkva odvojene i da shodno tome crkvena pitanja ne treba vezivati za odnose izmedju drzava".
Odlukom Sinoda kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve vladika Jovan je razresen duznosti episkopa velesko-povardarskog i rascinjen nakon sto je stupio u kanonsko jedinstvo sa SPC i ostalim pomesnim pravoslavnim crkvama.
Sabor SPC je imenovao mitropolita velesko-povardarskog Jovana za egzarha arhiepiskopa peckog i patrijarha srpskog, uz napomenu da ce ta odluka biti na snazi sve do uspostavljanja potpunog kanonskog poretka u makedonskoj Crkvi.
Jedan od glavnih zahteva SPC je da Makedonska pravoslavna crkva ponisti odluku o progonu mitropolita velesko-povardarskog Jovana iz eparhije.

CeSki dnevnik "HospodarZske novini"

Balkan bezbedniji i ekonomski sposobniji

Smanjenje ekonomske pomoci i medjunarodnih trupa na Balkanu dokaz je da glavni finansijeri, Evropska unija i SAD, smatraju da je region bezbedniji a privrede njegovih zemalja sposobnije, ocenjuje danas ceski dnevnik "Hospodarzske novini" .
Glavni argument za potvrdan odgovor na pitanje da li zapadne vlade veruju da se region stabilizovao, prema pisanju ceskog privrednog dnevnika je cinjenica da Balkan ovog leta i jeseni dozivljava "izbornu eksploziju", koja nije pracena nikakvim nasiljem.
"Makedonski parlamentarni izbori, gde se ocekivala eksplozija tenzija izmedju Makedonaca i Albanaca, protekli su mirno. Kampanja pred predsednicke izbore u Srbiji naredne nedelje je na momente groteska, na momente ostra, ali ekstremisticki kandidati nemaju sanse da udju u drugi krug", konstatuje list.
"Hospodarzske novini" upozoravaju da stabilnost na Balkanu i dalje ugrozava siroka mreza organizovanog kriminala koja na Kosovu, u Makedoniji, Bosni, Hrvatskoj i Srbiji kontrolise kako dobar deo legalne ekonomije, tako i ilegalnu, kao sto je trgovina oruzjem, narkoticima i belim robljem.
"Privreda (regiona) je jos uvek slaba i oslanja se na injekcije iz inostranstva", pise privredni dnevnik i dodaje da su "ultranacionalisti u defanzivi, ali ukoliko ne podje za rukom da se obnovi privredni rast a ljudima obezbedi posao, mogu ponovo da steknu popularnost".
"Jesenji izbori nagovestavaju da Balkan polako pocinje da se oslobadja zavisnosti od Zapada. Posmatraci se slazu da ce to trajati jos godinama", zakljucuju "Hospodarzske novini".

HAG- Del Ponte:

SRJ drzi kljuc za utvrdjivanje istine

Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte rekla je juce, na otvaranju dela sudjenja Slobodanu Milosevicu po optuznicama za zlocine u BiH i Hrvatskoj, da SR Jugoslavija "drzi kljuc" za utvrdjivanje istine na tom procesu.
Del Ponteova je, u uvodnoj reci, ocenila da je saradnja zvanicnog Beograda s Tuzilastvom "nedovoljna", "manjkava", "teska" i "nepredvidiva", bilo da je rec o potencijalnim svedocima ili o "arhivama kojima jos nemamo pristup".
"S velikim zaljenjem, moram da kazem da SRJ ne insistira na zelji da se pred ovim sudom utvrdi istina. Jugoslavija drzi kljuc za utvrdjivanje istine", naglasila je ona.
Del Ponteova je istakla da se vise ne nada da ce jugoslovenske vlasti "podsticati svedoke" da daju iskaz na sudjenju Milosevicu.
"Trazim samo da im dozvole da se pojave, tako sto ce odustati od krivicnog gonjenja zbog odavanja drzavnih i vojnih tajni", kazala je glavna tuziteljka.
Prema njenim recima, na sudjenju Milosevicu ce "mnogo zavisiti od toga koliko ce trece strane, odnosno drzave kao SRJ, ali ne samo ona, ispunjavati svoje obaveze. Ona je, aludirajuci na SAD, pozvala sve zemlje koje bi mogle obezbediti svedoke da pred Haskim tribunalom postupe onako kako to cine u nacionalnom pravosudju.
Del Ponteova je izrazila zadovoljstvo tokom prvog dela sudjenja Milosevicu, po optuznici za ratne zlocine na Kosovu, ocenjujuci da je njima potvrdjeno da je moguca primena medjunarodnog humanitarnog prava.
Ona je najavila da ce u delu sudjenja posvecenom BiH i Hrvatskoj biti "proporcionalno manje svedoka o dogadjajima, a vise onih koji ce govoriti o odgovornosti optuzenog".
U nastavku uvodne reci Tuzilastva, o glavnim delovima optuznice koja Milosevica tereti za genocid u BiH i zlocine protiv covecnosti u Hrvatskoj govorio je tuzilac Dzefri Najs.

NIKSIC

Vrhovni sud potvrdio legalnost novih vlasti

Vrhovni sud Crne Gore potvrdio je legalnost novih lokalnih vlasti u Niksicu, koju cine Socijalisticka narodna partija (SNP), Narodna stranka (NS), Srpska narodna stranka (SNS) i Liberalni savez (LS).
Vrhovni sud Crne Gore odbacio je tuzbu opstinskih odbora Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokratske partije (SDP) u Niksicu protiv novih lokalnih vlasti u toj crnogorskoj opstini povodom verifikacije mandata cetiri odbornika sa liste vladajuce koalicije.
U saopstenju iz kabineta gradonacelnika Niksica Zore Miljanic navodi se da je ta odluka Vrhovnog suda juce stigla na adresu SO Niksic, cime je konacno resena enigma legaliteta nove vlasti u Nisksicu koji je "osporavala sadasnja opozicija, a bivsa gradska vlast DPS-SDP, kao i neki poznati crnogorski pravnici, sudije, profesori prava i pojedini predstavnici medija".
Miljaniceva, koja je iz redova Liberalnog saveza, saopstila je da je u protekla dva meseca iz redova DPS i SDP podneto 37 tuzbi kojima se osporavala legalnost nove lokalne samouprave u tom gradu.
"Ovim resenjem Vrhovnog suda Crne Gore ne samo da se potvrdjuje legalitet jedne vlasti vec i sve njene odluke odnosno izbor uparvni odbora javnih preduzeca, radnih tela i ostalih odluka donetih u prethodna dva meseca", navodi se u saopstenju.
U Skupstini opstine Niksic vladajuca koalicija ima 21 mandata, a koalicija DPS-SDP 20 odbornika.

CRNA GORA

Potvrdjeno devet izbornih lista, jedna vracena na doradu

Crnogorska Republicka izborna komisija (RIK) potvrdila je do sada devet lista za parlamentarne izbore 20. oktobra, dok je izbornu listu Socijalisticke partije Jugoslavije za ocuvanje Jugoslavije vratila na doradu.
RIK je juce potvrdila izbornu listu koalicije "Zajedno za promjene", koju cine Socijalisticka narodna partija, Srpska narodna stranka i Narodna stranka, kao i listu Patriotske koalicije za Jugoslaviju, u kojoj su Narodna socijalisticka stranka, Srpska radikalna stranka Vojislava Seselja, Jugoslovenska udruzena levica i Stranka deviznih stedisa.
Juce su potvrdjene i liste Demokratske koalicije "Albanci zajedno", Bosnjacke demokratske koalicije - Harun Hadzic i Bosnjacke koalicije, kao i liste Liberalnog saveza i Stranke zastite stednih uloga i socijalne sigurnosti.
Republicka izborna komisija ranije je potvrdila izbornu listu Demokratske partije socijalista i Socijaldemoktatske partije pod nazivom "Demokratska lista za evropsku Crnu Goru - Milo Djukanovic" i listu Srpske radikalne stranke Ilije Darmanovica.
Clan RIK Neven Gosovic rekao je da je lista Socijalisticke partije Jugoslavije vracena na doradu, jer dostavljeni izborni materijal ne sadrzi odluke nadleznih organa partije kojima se potvrdjuje zajednicka koaliciona izborna lista.
Prema zakonu o izboru odbornika i poslanika, podnosioci izbornih lista imaju imaju rok od 48 sati da otklone ebventualne nedostatke, a RIK im na njih mora ukazati takodje u roku od 48 sati od prijema liste.
RIK ce zbirnu izbornu listu utvrditi zrebom najkasnije do 5. oktobra do kada podnosioci lista imaju pravo da se povuku iz izborne trke.
Predizborna kampanja za vanredne parlamentarne izbore u Crnoj Gori zvanicno je pocela u ponoc kada je istekao rok za predaju izbornih lista.

PODGORICA

Britanski ambasador posetio Podgoricu

Britanski ambasador u SRJ Carls Kroford razgovarao je juce u Podgorici sa crnogorskim zvanicnicima i liderima koalicije "Za promene".
Ambasador Kroford je u razgovoru sa predsednicom skupstine Vesnom Perovic izrazio nadu da ce izbori u Crnoj Gori proteci u demokratskoj, fer i slobodnoj atmosferi, i da ce ta republika nakon izbora uci u period stabilnost u kome bi se u najkracem roku sprovele neophodne reforme, saopsteno je iz kabineta predsednice parlamenta.
U saopstenju se navodi da je Vesna Perovic naglasila da je sadasnja politicka kriza u Crnoj Gori produkt "negativne tranzicije" u poslednjih 12 godina.
U saopstenju iz kabineta potpredsednika crnogorske vlade navodi se da su se britanski ambasador i potredsednik vlade Dragan Djurovic saglasili da je nakon izbora veoma vazno formirati stabilnu vladu koja ce nastaviti sa zapocetim ekonomskim i demokratskim reformama.
Zajednicki je ocenjeno da, u duhu Beogradskog sporazuma, sto pre treba usvojiti Ustavnu povelju buduce zajednice Srbije i Crne Gore kako bi se stvorili uslovi za prijem u Savet Evrope.
U saopstenju iz kabineta predsednika skupstinskog odbora za medjunarodne odnose saopsteno je da su se Kroford i predsednik odbora Svetozar Marovic saglasili da je nuzno sto pre usvojiti Ustavnu povelju i povratiti punopravno clansvo u SE.
Britanski ambasador je ranije danas razgovarao sa liderima koalicije "Za promene" Pradragom Bulatovicem i Draganom Socem.

KOSOVO - SKUPSTINA

Zavrseno zasedanje Skupstine Kosova

Po dolasku zamenika sefa poslanicke grupe koalicije "Povratak" Sokola Djordjevica, srpski predstavnici usli su u salu Skupstine Kosova, gde su poslanici u njihovom odsustvu vec usvojili dva nacrta zakona koje je predlozila Vlada Kosova.
Predlozi zakona o hipoteci i o formiranju registra o imovini i pravu na nekretnine usvojeni su bez diskusije.
Poslanici "Povratka" nisu zeleli da udju u skupstinsku salu dok im se nije pridruzio Djordjevic, koji je kasnio na zasedanje posto mu jutros nije bila obezbedjena pratnja od Strpca do Pristine.
Po ulasku srpskih poslanika, Skupstina Kosova je usvojila panel predlog koji se odnosi na ustavnu zalbu koalicije "Poratak", da se novi sistem devetogodisnjeg osnovnog skolovanja ne primenjuje u nastavi na srpskom jeziku jos ove godine.
Clan predsednistva kosovskog parlamenta Oliver Ivanovic rekao je za skupstinskom govornicom da bi sada primena tog sistema mogla da spreci povratak raseljenih koji imaju skolsku decu.
Ivanovic je izrazio nadu da ce se nakon promena obrazovnog sistema u citavom regionu naredne skolske godine, deca raseljenih lako ukljuciti u kosovsko skolstvo.
Poslanici, medjutim, nisu usvojili drugu ustavnu zalbu koalicije "Povratak" - panel predlog o ravnopravnoj upotrebi srpskog i albanskog jezika u visokom skolovanju.
Predlog nije prihvacen jer ga je potpisao samo jedan, medjunarodni clan panela, dok ga je srpski predstavnik Gojko Savic usmeno prihvatio na samoj sednici, a svoj potpis nije stavio ni albanski clan panela.
O panel predlozima se ne vodi rasprava, vec se samo glasa o njihovom usvajanju.
Sustina neprihvacenog predloga je, prema recima Olivera Ivanovica, ravnopravnost univerziteta na srpskom i na albanskom jeziku.
Ivanovic je kazao da je sada na sefu UNMIK-a Mihaelu Stajneru da odluci da li ce zakon ponovo vratiti u proceduru, ili ce ga sam izmeniti u skladu sa panel predlogom.
Ivanovic je rekao da je amandman koji je predlozila srpska koalicija delimicno izmenjen u panel predlogu i da se u njemu govori o Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici na srpskom jeziku i o potpunoj ravnopravnosti srpskog i albanskog jezika, kao i o mogucnostima da se otvore univerziteti i na drugim jezicima, ukoliko se ukaze potreba.
Jucerasnje skupstinsko zasedanje zavrseno je poslanickim pitanjima, od kojih je najvise paznje izazvalo pitanje o neispunjenim finansijskim obavezama Vlade Kosova prema stradalima u razornom zemljotresu u Gnjilanu.
Poslanici su vladi zamerili sto nije uplatila pet miliona eura obecanih za sanaciju stete izazvane zemljotresom.

KOSOVO - SAD

Rubin u poseti Kosovu

Bivsi portparol Stejt departmenta Dzejms Rubin izjavio je preksinoc u Pristini da ce kosovski Albanci biti slobodni tek kada pred lice pravde budu izvedeni svi oni koji su pocinili "losa dela".
"Vi ste pobedili rat i vi ste slobodni, to je istina i vi treba da znate da to nista nece promeniti, ali, naravno, kosovski Albanci imaju los imidz za koji ste vi krivi, jer znate ljude koji su cinili losa dela i oni treba da odgovaraju", rekao je Rubin na predavanju "Kosovo nakon 11. septembra", u organizaciji Kosovske inicijative za civilno drustvo i pristinske televizije Kohavizion.
On je takodje rekao da su na Kosovu ucinjene velike pozitivne promene, bez obzira sto i dalje ima elemenata koji teze da destabilizuju Kosovo.
Govoreci o teroristickoj grupi Al-Kaida, Rubin je kazao da je njen cilj da svet cini jedan islamisticki kalifat, ali da SAD to nikada nece dozvoliti.
Rubin koji je doputovao u trodnevnu posetu Kosovu, razgovarao je sa predsednikom Ibrahimom Rugovom o aktuelnoj situaciji u pokrajini.
Rubin kazao je da je u svojstvu clana Borda Medjunarodnog komiteta za spas (IRC) dosao da se upozna sa projektima koji se ostvaruju na Kosovu.
Rugova je, nakon tog susreta, kazao da je razgovor vodjen o aktuelnoj situaciji na Kosovu, posebno o postignutim napretkom u poslednje tri godine.

On je rekao da je Rubinu izrazio priznanje kosovskog naroda za njegov doprinos.
"Razgovarali smo o buducnosti Kosova i postignutom napretku i pogledima medjunarodne zajednice koja sada ima nove problema kao sto su Avganistan i Irak", kazao je Rugova.
Rubin je, prema Rugovinim recima, kazao da ce medjunarodna zajednica jednog dana otici sa Kosova i da stanovnici pokrajine moraju da sami pronadju put ekonomskog razvoja bez pomoci sa strane sto predstavlja jedan veliki izazov.
Rubin je danas razgovarao i sa komandantom Kfora, generalom Marselom Valantenom (Marcel Valentin), dok ce sutra imati susret sa sefom UNMIK-a Mihaelom Stajnerom (Micael Steiner).