Sprecavanje bozicne sluzbe Anglikanske crkve u Patrijarsiji SPCPokusaj sramocenja SPC
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije osudio je juce sprecavanje Bozicne sluzbe Anglikanske crkve u Beogradu i ocenio da je to posledica "ateizacije drustva" posle Drugog svetskog rata i pokusaj sramocenja Srpske pravoslavne crkve.
Izrazavajuci nadu da se takav incident nikada vise nece ponoviti, mitropolit Amfilohije izjavio je Radiju Svetigora na Cetinju da se nada da ce ucesnici tog incidenta "doci razumu" i shvatiti da se "tako ne sluzi ni Bogu ni rodu, ni Crkvi, nego se samo nanosi steta i uzima obraz narodu", kojeg krasi "gostoprimstvo prema svakome", a pogotovo prema ljudima koji su njegovi dobrotvori.
"Ovde se nije radilo o niokakvom sasluzivanju, niti zajednickoj molitvi, nego ustupanju prostora svetstenstvu Anglikanske crkve da obavi bogosluzenje, jer nemaju svoj hram u Beogradu", naveo je mitropolit Amfilohije i ukazao da su u desetinama hramova Anglikanske crkve u Engleskoj sluzili svestenici SPC, posebno posle Drugog svetskog rata.
Mitropolit Amfilohije naveo je i da je Anglikanska crkva posle Prvog svetskog rata osnovala koledz Sv. Simeon Mirotocivi u Engleskoj iz kojeg su dosli "najugledniji ljudi SPC izmedju dva rata, medju kojima su bili vladika Nikolaj Velimirovic i Justin Popovic.Mitropolit Amfilohije naglasio je da je obicaj vec decenijama da anglikanci u Beogradu proslavljaju Bozic u kapeli Sv. Jovana Krstitelja u Patrijarsiji i da je blagoslov za to dat u znak zahvalnosti SPC i njenih poglavara, pocev od patrijarha Dimitrija, zbog ogromne pomoci Anglikanske crkve prognanicima iz zemlje tokom Prvog svetskog rata.
On je naveo da akteri incidenta nemaju veze ni sa Patrijarsijom, ni patrijarhom Pavlom, ni sa Bogoslovskim fakultetom, kako su "zeleli neki od njih da se predstave ili je zeleo neko da ih presdtavi".Identifikovano 10 osoba, nisu saopstena imena
Beogradska policija identifikovala je deset osoba koje su ucestvovale u sprecavanju svecane bozicne sluzbe Anglikanske crkve u beogradskoj Patrijarsiji.
Protiv tih lica podnete su krivicne prijave zbog sumnje da su izvrsili krivicno delo - ometanje verskih obreda, a sa osumnjicenima su obavljeni informativni razgovori, navedeno je u saopstenju iz beogradske policije.
Policija nije saopstila imena osumnjicenih, kao ni eventualne grupacije kojima bi mogli da pripadaju.
U saopstenju se dodaje da je "u toku identifikacija preostalih izgrednika protiv kojih ce, takodje, biti podneta krivicna prijava".
Prema saopstenju policije, u incidentu pred beogradskom Patrijarsijom na Badnje vece po gregorijanskom kalendaru, 24. decembra, ucestvovalo je dvadesetak lica.
Ocevici su ranije izjavili da je u incidentu ucestvovalo izmedju trideset i pedeset mladica, koji su sprecili ulazak anglikanskih vernika i svestenika u kapelu u beogradskoj Patrijarsiji u kojoj je trebalo da se odrzi bozicna sluzba Anglikanske crkve.
Cetvrtina zamenika tuzilaca nije reizabranaNapravljena mala lustracija u sudstvu
Ministar pravde Srbije Vladan Batic izjavio je danas da je imenovanjem 417 zamenika javnih tuzilaca od strane Visokog saveta pravosudja izvrsena "delimicna lustracija" u toj oblasti.
Batic je prilikom polaganja zakletve novoizabranih zamenika tuzilaca u Skupstini Srbije rekao da je u javnotuzilackoj organizacji izvrseno oko 75 odsto imenovanja, i dodao da je prilikom izbora "verovatno doslo do ogresenja" o neke ljude koji nisu izabrani.
"Medjutim, ovo je vreme brzih i hitnih promena. Pozivam Vas da ne ucestvujete u montiranim politickim procesima, kakvih je bilo u vreme prethodne vlasti", rekao je Batic novim zamenicima tuzilaca.
Zamenici javnih tuzilaca polozili su zakletvu u Skupstini Srbije pred predsednikom parlamenta Natasom Micic, u prisustvu clanova Visokog saveta pravosudja i republickog javnog tuzioca Sinise Simica.
Ministar pravde je ocenio da gradjanima Srbije nedostaje pravda, i dodao da oni od sudija i tuzilaca ocekuju da povrate "poljuljano poverenje" u pravosudje i pravdu. Batic je rekao da vise "ne sme biti prijava koje zavrsavaju po fiokama", kao i da se mora delovati "brzo i odlucno", bez "laznih pogodbi".
Prema njegovim recima, ministarstvo pravde ce se potruditi da se zaposlenima u pravosudju obezbede "maksimalni uslovi za rad", ali i da u pravosudju zavladaju "red, rad i disciplina".
Zavrseno izdvajanje RDB iz MUP-a Srbije
Ministarstvo unutrasnjih poslova (MUP) Srbije i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) sklopili su juce sporazum kojim je okoncan proces izdvajanja Resora drzavne bezbednosti iz MUP-a i obezbedjeni uslovi za samostalno delovanje BIA.
U saopstenju MUP-a Srbije navodi se da su ministar Dusan Mihajlovic i direktor BIA Andreja Savic potpisali Sporazum o razgranicenju imovine i sredstava i uredjivanju medjusobnih prava i obaveza.
Mihajlovic i Savic potpisali su i Uputstvo o obaveznim oblicima i nacinu ostvarivanja saradnje BIA i MUP-a Srbije, kao i Resenje o razgranicenju imovine i sredstava na rezimu koriscenja Resora drzavne bezbednosti MUP-a Srbije.
Skupstina Srbije donela je ranije ove godine zakon, kojim je Resor drzavne bezbednosti transformisan u Bezbednosno-informativnu agenciju, izdvojenu iz MUP-a Srbije.
Premijer Srbije Zoran Djindjic:"Milutinovic treba sam da se javi Haskom sudu"
Premijer Srbije Zoran DJindjic izrazio je danas ocekivanje da ce predsednik Srbije Milan Milutinovic kada mu istekne predsednicki mandat sam kontaktirati kancelariju Haskog tribunala u Beogradu kako bi dobio odredjene pogodnosti pred tim sudom.
Na konferenciji za novinare, DJindjic je rekao da bi i za samog Milutinovica bilo bolje da se ceo slucaj resi bez velike politicke buke. Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom jasan je i tu nikakvih izuzetaka nece biti, porucio je premijer. Milanu Milutinovicu petogodisnji mandat predsednika Srbije istice 5. januara naredne godine.
DJindjic je izrazio zadovoljstvo zbog ekonomskih promena i napretka u ovoj godini, ali je rekao da je nezadovoljan bezbednoscu u zemlji. On je ocenio da je u Srbiji sada rizicnije biti policajac ili sudija nego kriminalac.
Premijer je naveo da nije u potpunosti zadovoljan sudstvom i da je jos dosta veliki procenat uslovnih kazni. Dodao je da se mora poostriti kaznena politika.
Prema njegovim recima, u sledecoj godini ce i policija biti bolje tehnicki i kadrovski opremljena za obracun sa organizovanim kriminalom. DJindjic je negirao tvrdnje pojedinih medija da mu je biznismen Ljubisa Buha Cume prijatelj i naveo da se sa njim nikada nije susreo nasamo.
On je odbacio mogucnost da je postavljanje bombi u Buhino preduzece "Difens roud" uperen na Vladu Srbije ili drzavu, ali je kazao da su sredstva koja su koriscena u domenu teroristickog delovanja. Prema njegovim recima, taj napad treba tretirati kao terorizam, ne zbog ciljeva, vec zbog sredstava koja su koriscena i mera koje treba da preduzme Vlada.
Premijer Srbije je kazao da je realno ocekivati da se u narednoj godini sacuva politicka vecina u parlamentu koja bi omogucila usvajanje vaznih reformskih zakona. Dodao je da u narednoj godini treba da bude usvojen novi ustav Srbije, kao i da bude doneto resenje za konacni status Kosova, jer dalje odlaganje tog pitanja moze biti samo na stetu drzave.
DJindjic je kazao da mu je mandatar za sastav crnogorske vlade Milo DJukanovic predlozio da Srbija u buducoj zajednickoj drzavi zadrzi mesto ministra inostranih poslova, jer ce Crna Gora imati mesto predsednika zajednice.
Premijer je dodao da Srbija, zbog kontrole vojnog budzeta, zeli da dobije i mesto ministra odbrane zajednice i izrazio nadu da ce to biti dogovoreno sa crnogorskim partnerima.
On je jos kazao da nema kandidata za guvernera centralne banke Srbije i da ce to biti mnogo ozbiljnije pitanje nego sto se sada cini. DJindjic je dodao da ce prvo biti obavljene ozbiljne konsultacije medju strankama kako bi kandidat za guvernera sigurno dobio podrsku vecine u parlamentu.U nelegalne aktivnosti su umesani i ljudi iz stranaka na vlasti
Ne plasim se pretnji bivsih saradnika Milosevica
Guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Mladjan Dinkic izjavio je juce da se ne plasi krivicne prijave koja je protiv njega podneta, posebno sto ona dolazi od strane bivseg saradnika Slobodana Milosevica.
"Krivicnu prijavu protiv mene ne dozivljavam kao pretnju, jer se ne plasim ljudi, koji su bivsi saradnici Slobodana Milosevica", izjavio je Dinkic Beti.
Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije podnelo je krivicnu prijavu protiv guvernera Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Mladjana Dinkica zbog krivicnog dela "neprijavljivanja krivicnog dela ili ucinioca".
Dinkic je rekao da mu nije poznato da je Mihajlovic, kao ministar policije, resio ni jedan ozbiljniji slucaj, a da su neki slucajevi cak zataskani.
Pljacka Prve preduzetnicke banke, slucaj Branka Crnogorca, Astra banka su samo primeri velikih slucajeva koji nisu reseni, rekao je Dinkic i dodao da je slucaj pljacke Prve preduzetnicke banke namerno zataskan, jer su tu ucestvovali ljudi bliski ministru Mihajlovicu.
NBJ je podnela 436 prijava za krivicna dela, tokom dve godine policiji i tuzilastvu i 12.154 prijava za privredne prestupe, rekao je Dinkic.
"Gotovo nista od toga nije reseno, niti imamo odgovor sta se sa time desilo", rekao je Dinkic.
Dinkic je rekao da NBJ, kada je u svom radu naisla na krivicno delo, uvek je podnosila prijavu nadleznim organima.
Krivicna dela "naduvavanja" uvoznih faktura, su pronasli drugi organi, koji se plase da objave o cemu se tu radi, pre svega carina i savezni devizni inspektorat, rekao je Dinkic i dodao da to nije posao NBJ.
"Inspektori se plase, jer su pronasli da su u malverzacije kod uvoznih faktura umesani pripadnici Nove demokratije", rekao je Dinkic.
Prema recima Dinkica, desavalo se da su inspektori koji su pronasli krivicna dela privodjeni na informativni razgovor.
Pored ljudi iz Nove demokratije, u nelegalne aktivnosti su umesani i ljudi iz drugih vladajucih stranaka, ali je i sam ministar Mihajlovic umesan, rekao je Dinkic.
"Jedna od zloupotreba je bila, pri nabavci opreme za policiju. Kada su takve stvari otkrivane inspektori, koji su to otkrili, bili su pozivani na informativne razgovore", rekao je Dinkic.
"Ako Vlada Srbije hoce da sacuva obraz, treba da smeni Mihajlovica", rekao je Dinkic.VOJISLAV SESELj:
"Vlasti znaju ko je digao u vazduh Difens roud"
Lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Seselj izjavio je juce da predstavnici vlasti u Srbiji znaju ko je podmetnuo eksploziv u preduzece "Difens roud" i zatrazio od njih da to i saopste.
"Nemoguce je da (premijer Srbije) Zoran DJindjic i (ministar policije) Dusan Mihajlovic ne znaju ko je izazvao diverziju u 'Difens roudu', jer je ona uradjena toliko precizno i strucno da je veoma mali broj ljudi u igri", rekao je Seselj na konferenciji za novinare.
On je od DJindjica i Mihajlovica zatrazio da u Skupstini Srbije saopste "koliki je stepen kriminalizacije drzave", sta su do sada uradili na planu borbe protiv kriminala i sta nameravaju da urade.
Povodom eksplozije u "Difens roudu", Seselj je upitao da li su masine koje su izgorele u pozaru bile osigurane, ko je vlasnik tih masina i, ako su bile osigurane, da li u ugovoru o osiguranju postoji i klauzula o nadoknadi u slucaju teroristickog akta.
Lider radikala optuzio je i potpredsednika Vlade Srbije Nebojsu Covica da je "urgirao" da posao asfaltiranja puta izmedju Doljana i Zupca dobije novopazarska firma "Novi Pazar - put" zbog toga sto je navodno vlasnik te firme brat jugoslovenskog ministra za etnicke i nacionalne zajednice Rasima Ljajica.
Prema Seseljevim recima, "Novi Pazar - put" dobio je taj posao iako su postojale dve povoljnije ponude preduzeca sa Kosova.
Povodom incidenta kada je sprecena bozicna sluzba anglikanske crkve u kapeli beogradske Patrijarsije, Seselj je kazao da se SRS ne mesa u crkvene poslove, kao i da crkva treba da ostane van stranacke politike, jer takvo mesanje donosi "strasne negativne posledice".
"Mi ne bismo taj dogadjaj preuvelicavali, zao nam je sto je do njega doslo, ali je najveca krivica u onim delovima crkvene hijerarhije koji su se dosad mesali u stranacku politiku i politicki svrstavali", misljenja je lider radikala.
BEOGRAD I KOSOVO I METOHIJASrbi sa Kosova traze od Beograda vece angazovanje
Politicki predstavnici kosovskih Srba istakli su juce da bez Srbije i Jugoslavije sami niti mogu, niti hoce da resavaju svoje probleme i naglasili potrebu veceg angazovanja vlasti u Beogradu na Kosovu.
"Sa tom namerom smo se i obratili predsedniku Jugoslavije Vojislavu Kostunici, premijeru Srbije Zoranu DJindjicu i drugim zvanicnicima u Beogradu", rekao je vladika Rasko-prizrenski Artemije, na konferenciji za novinare u Medija centru u Beogradu.
Pohvalivsi spremnost predstavnika republicke i savezne vlasti da se ukljuce u resavanje kosovskog problema, Artemije je rekao da Srbi sa Kosova "nisu u potpunosti zadovoljni susretima sa DJindjicem i Kostunicom, pogotovo zato sto na njima nisu postignuti konkretni i jasni zakljucci".
"Ostaje da razmislimo sta nam treba dalje ciniti, a ocekujemo i puno razumevanje medjunarodne zajednice za nase probleme, jer u resavanjima pitanja bezbednosti, postovanja ljudskih prava i drugih, tapkamo u mestu", rekao je Artemije.
Predsednik Srpskog nacionalnog veca severnog Kosova Milan Ivanovic rekao je da u pokrajini nema pozitivnih pomaka, vec da se polozaj Srba svakodnevno pogorsava. Ivanovic je zamerio vlastima u Beogradu da nedovoljno saradjuju sa kosovskim Srbima prilikom izrade i potpisivanja sporazuma sa UNMIK-om.
On smatra da formiranje privremenih institucija na Kosovu vodi formiranju nezavisnog Kosova, dodajuci da "ozbiljnost situacije na Kosmetu nalaze zajednicku, jedinstvenu strategiju Beograda".
Komentarisuci kako su najvisi politicki zvanicnici u Beogradu na jucerasnjim susretima shavatili ozbiljnost kosovske situacije, Ivanovic je rekao da je "DJindjic bio pragmatican, Kostunica odgovoran i ozbiljan, Svilanovic, koji je sa Kosova, ali ne govori o Kosovu - nezavistan, mudar i promisljen, a Covic je bio zimska idila".
Sef Poslanickog kluba koalicije "Povratak" Rada Trajkovic rekla je da je od dolaska misije medjunarodne zajednice na Kosovo i Metohiju multietnicki koncept doziveo krah, posebno ukazujuci da su gradovi postali etnicki cisto albanski. Ona se zalozila da u novom ustavu Srbije, Kosovo i Metohija budu sastavni deo Republike.
Ona smatra da su postojece pokrajinske institucije "u funkciji odvajanja Kosova". Srbi nece ucestvovati u pokrajinskim institucijama "dok (Mihael) Stajner ne nadje odgovor na diskriminaciju", rekla je Trajkoviceva.
