Biografija - Miodrag Perisic - Ambasador Srbije i Crne Gore u Kanadi
Rodjen 31 jula 1948. godine u Subotici, Srbija, SR Jugoslavija, Srbin.
Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu. Diplomirao na Grupi za
filozofiju Filozofskog Fakulteta u BeograduZa vreme studija ucestvovao u uredjivanju i objavljivao u listovima Student
i Vidici, a kasnije uredjivao list Knjizevna rec.Od 1978 do 1983 sekretar Zaduzbine Ive Andrica u Beogradu, a od 1984 do
1992 glavni i odgovorni urednik lista Knjizevne Novine.U jesen 1989 sa grupom programskih istomisljenika ucestvuje u osnivanju i
proglasavanju Demokratske stranke.U leto 1992. izabran za clana prve Savezne vlade SR Jugoslavije kao
ministar za informisanje u kabinetu Milana Panica. Iste godine izabran za
poslanika u Saveznoj skupstini na listi Demokratske stranke.Od 1994. do 2000. godine, podpredsednik Demokratske stranke, a od 1996 do
2000. Savezni poslanik izabran na listi koalicije "Zajedno".Aktivan clan u srpskom PEN Centru Medjunarodnog PEN kluba. Potpredsednik i
predsednik Srpskog PEN Centra od 1988. do 1992.U jesen 1991. godine gostovao u Huverovom institutu za rat, revoluciju i
mir na Univerzitetu u Stenfordu, Kalifornija.U jesen i zimu 1991/92 gostovao na nekoliko americkih univerziteta drzeci
predavanja o korenima jugoslovenske krize, ulozi intelektualaca i uzrocima
raspada bivse SFRJ.U julu 1991. u Zenevi, kao eskpert predstavljao Srbiju u poslednjoj
jugoslovenskoj delegaciji na konferenciji KEBS-a posvecenoj raspravi o
polozaju nacionalnih manjina.U decembru 1996. ucestvovao u javnoj raspravi o gradjanskom protestu u
Srbiji u Kongresu SAD, a o ciljevima demokratskog poretka u Srbiji. Istom
prilikom govorio na nekoliko severnoamerickih medija ukljucujuci i kanadski
CBC.U novembru i decembru 1999. gostovao na seminaru na Harvardu, Boston, na fakultetu za vladu i drzavnu upravu "John F.Kennedy". Tom prilikom odrzao predavanje na Tufts univerzitetu.
Objavio nekoliko knjiga, antologiju novije srpske poezije, a poslednje
izdanje mu je knjiga "Razvaline ideoloskog raja", Prosveta, Beograd 1995.Duze od jedne decenije aktivno se bavi pitanjem ukljucivanja dijaspore u
drustveni, politicki (s pravom glasa) i ekonomski zivot Srbije.Zajedno sa Dusanom T. Batakovicem i grupom Srba iz dijaspore, osnivac
nevladine organizacije Veca za demokratske promene u Srbiji, gde je bio
predsednik politickog komiteta do decembra 2000. godine.Sa Beogradjanima, Cacanima, Uzicanima i ostalim gradjanima Srbije, 5,
oktobra 2000. godine proveo i oslobodjenje docekao na trgu Nikole Pasica,
na velikom stepenistu Savezne skupstine.
Ozenjen, otac bliznakinja.
AMBASADA SRBIJE I CRNE GORE U OTAVI:
Generalni konzulat Srbije i Crne Gore u Torontu za zaljenjem obavestava da je njegova ekselencija Miodrag Perisic, izvanredni i opunomoceni ambasador Srbije i Crne Gore u Kanadi, preminuo 06. maja 2003. godine u Otavi.
U Ambasadi Srbije i Crne Gore u Otavi (17 Blackburn Ave.) bice otvorena knjiga zalosti od 07. maja 2003. godine do 09. maja 2003. godine u vremenu od 10.00 casova do 14.00 casova.
Povodom smrti ambasadora Miodraga Perisica u Generalnom konzulatu Srbije i Crne Gore u Torontu (377 Spadina Ave.) knjiga zalosti ce biti otvorena od srede 07. maja 2003. godine do petka 09. maja 2003. godine u vremenu od 14.00 do 19.00 casova.
Komemoracija u Otavi odrzace se 8. maja 2003. od 19 h do 22 h u prostorijama ambasade Srbije i Crne Gore.
Komemoracija u Torontu odrzace se 9. maja od 19 h. u Konzulatu Srbije i Crne Gore.
U Torontu, 06. maja 2003. godine
Adrese i telefoni:
AMBASADA SRBIJE I CRNE GORE U OTAVI
17 Blackburn Ave. Ottawa, Ont., Canada, K1N 8A2
Tel.: 613 - 233-6289
Fax: 613 - 233-7850
e-mail:webmaster@yuemb.caKONZULAT SRBIJE I CRNE GORE UTORONTU
377 Spadina Rd., Toronto, ON. Canada
Tel.: (416) 487-5776
Fax: (416) 483-1080
e-mail:genkon@idirect.com
Sudjenje jezdimiru Vasiljevicu
Razbacani dinari, devize, zlatne poluge i dukati...
Sudjenje Jezdimiru Vasiljevicu, vlasniku propale "Jugoskandik" banke, nastavljeno je juce u Okruznom sudu u Beogradu svedocenjem finansijskih inspektora koji su napravili popis stedionioce banke, posle zatvaranja u martu 1993. godine.
Vasiljevic je optuzen da je stedise ostetio za 108 miliona evra i prisvojio za sebe 29 miliona evra.
Svedok Aleksandar Sretenovic, sef finansijske komisije Narodne banke Jugoslavije, koja je napravila popis u Jugoskandiku posle zatvaranja, izjavio je da su inspektori po ulasku u trezor zatekli "haos, gde su svuda bili razbacani dinari, devize, zlatne poluge i dukati".
"Nista od svega nije bilo popisano, a naknadno je utvrdjeno da je vrednost svega toga oko tri miliona maraka", kazao je Sretenovic.
On je naglasio da je Komisija NBJ ustanovila da je od 10. do 13. marta 1993. godine, samo zaposlenima u Jugoskandiku bilo omoguceno da podignu velike novcane iznose, po nalogu savetnika za ekonomsko-finansijske poslove stedionice Ljubivoja Sundica i vrsioca duznosti direktora banke Stevana Protica.
"Zapisnik ko je podigao novac negde sadrzi imena, negde inicijale a negde samo znak upitnika", rekao je Sretenovic, dodavsi da Jugoskandik u 1993. godini nije vodio nikakve poslovne knjige.
Pored Vasiljevica za zloupotrebu sluzbenog polozaja optuzeni su i Sundic i Protic, kao i sef trezora Jugoskandika Dragan Antonijevic i direktor Banke privatne privrede iz Podgorice Milorad Vukotic.
Vlasnik Jugoskandika je zemlju napustio 6. marta 1993. godine i vratio se 22. februara 2001. godine.
Sudjenje Vasiljevicu nastavlja se danas.Podignuta optuznica protiv Stanisica i Simatovica
Tuzilastvo Haskog tribunala juce je objavilo optuznicu protiv bivseg sefa Sluzbe drzavne bezbednosti MUP-a Srbije Jovice Stanisica i bivseg sefa obavestajne uprave DB Franka Simatovica Frenkija koje tereti za zlocine protiv covecnosti i krsenje obicaja i zakona ratovanja.
U optuznici se navodi da Stanisic i Simatovic snose individualnu odgovornost za zlocine pocinjene na podrucju Hrvatske i BiH, ukljucujuci ubistva i deportacije.
Terete se za ucesce u udruzenom zlocinackom poduhvatu ciji je cilj bio nasilno i trajno preseljenje nesrba, uglavnom Hrvata, bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa velikih podrucja Hrvatske i BiH. Terete se za proganjanje na politickoj, verskoj ili na rasnoj osnovi, za ubistvo i nasilne deportacije.
Oni su u udruzenom zlocinackom poduhvatu koji obuhvata period od 1. avgusta 1991. do 31. decembra 1995. godine, ucestvovali kao saucesnici ili pomagaci.
U optuznici se pod tackama dva i tri, koje terete optuzene za ubistvo, navode posebni slucajevi grupisani pod nazivima SAO Krajina, Vukovarska bolnica, SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem, Bijeljina, Bosanski Samac, Doboj, Mrkonjic Grad, Sanski Most i Zvornik.
Stanisic i Simatovic se terete da su u okviru udruzenog zlocinackog poduhvata ucestvovali u formiranju, finansiranju i snabdevanju specijalnih jedinica Drzavne bezbednosti (DB), i da su usmeravali clanove i agente DB koji su ucestvovali u zlocinima.
Pored Stanisica i Simatovica, kao ucesnici tog udruzenog zlocinackog poduhvata navode se Slobodan Milosevic, Veljko Kadijevic, Blagoje Adzic, Ratko Mladic, Radmilo Bogdanovic, Radovan Stojicic, Mihalj Kertes, Milan Martic, Radovan Karadzic, Biljana Plavsic, Zeljko Raznatovic i Vojislav Seselj.
U optuznici se navodi da je ne kasnije od maja 1991. godine DB ustanovila ili pomogla formiranje tajnih jedinica ciji je cilj bio izvodjenje specijalnih vojnih akcija na teritoriji Hrvatske i BiH.
U te jedinice spadale su "Crvene beretke", "Tigrovi" Zeljka Raznatovica Arkana, "Marticeva policija", Milicija Srpske autonomne oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, Jedinice za specijalne operacije i Jedinice za antiteroristicka dejstva.
U optuznici se navodi da je Simatovic, uz odobrenje Stanisica, pomogao osnivanje centra za obuku u Golubovicima, u blizini Knina, gde su obucavane oruzane jedinice, kao i da su osnivani i drugi centri za obuku koje je finansirala DB Srbije.
Dobrovoljci i regruti obucavani u tim centrima zatim su rasporedjivani u specijalne jedinice DB ili na lokacije u Hrvatskoj gde su bili potcinjeni Teritorijalnoj odbrani (TO), ukljucujuchi TO SAO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, Marticevu policiju, policiju SAO Krajine, dok su u BiH bili podredjeni Vojsci Republike Srpske, TO ili lokalnim jedinicma Srpske demokratske stranke.
Prema optuznici, Simatovic je bio odgovoran za te specijalne jedinice DB Srbije i usmeravao je njihovo ukljucivanje u akcije u Hrvatskoj i BiH.
Srpske snage koje su cinile specijalne jedinice DB Srbije, delujuci samostalno ili u saradnji sa drugim srpskim formacijama, ukljucujuci MUP Srbije i JNA, kasnije podeljenu na VJ, VRS i VRSK, zauzele su gradove i sela na teritoriji Hrvatske i BiH.
U Haskom tribunalu je saopsteno da je optuznica protiv Stanisica i Simatovica podignuta 1. maja. Oni su trenutno u pritvoru u Beogradu, a uhapseni su u okviru policijske akcije "Sablja", posle ubistva premijera Srbije Zorana Djindjica, 12. marta.
Rasvetljena delatnost grupe Spasojevica -SIPTARADroga krijumcarena iz Bugarske, Turske i Avganistana
Bogradska policija saopstila je danas da je "u potpunosti" razotkrila sve nacine funkcionisanja organizovane kriminalne grupe pokojnog Dusana Spasojevica, zvanog Siptar.
U saopstenju se navodi da je od 25 lica, protiv kojih je podneta krvicna prijava, 17 privedeno istraznom sudiji, koji im je odredio pritvor.
Privedeni su Dusan Krsmanovic (26), Djordje Krsmanovic (28), Marko Adamovic (26), zvani Adam, Zoran Vukojevic (29), zvani Vuk, Dragan Jakovljevic (26), zvani Drakce, Zoran Borojevic (40), Nebojsa Tomic (24), Nenad Tomic (24), Zoran Spaskovic (26), zvani Kiza, Vladan Mladenovic (22), zvani Vlaki, zbog trgovine drogom, otmice, iznude, teske kradje, teskih telesnih povreda.
Uhapseni su i Slobodan Zivkovic (30), zvani Sumadinac, Predrag Plavsic (25), zvani Peca, Nemanja Ivosevic (23), zvani Zika, Petar Jovanovic (25), Dejan Todorovic (28), zvani Deki i Tosa, zbog trgovine drogom, kao i Aleksandar Dautovic (25) zbog otmice i Aleksandar Mircevski (30), zvanog Miler, zbog nanosenja teskih telesnih povreda.
Policija intenzivno traga za Safetom Kalicem (34), Dejanom Milenkovicem (33), zvnim Bagzi, Nikolom Bajicem (34), Vladimirom Milisavljevicem, zvanim Budala, Milosem Simovicem (24), Milanom Jurisicem, zvanim Jure, Zoranom Antokovicem (27) i Ivicom Glavonjicem (27), zvanim Grom.
U saopstenju policije se navodi da je Dusan Spasojevic tokom od 1994. godine do 1997. godine nabavljao heroin u Sofiji od izvesnog Robija, a zatim automobilom "Volvo" u skrivenom bunkeru prenosio od 20 do 30 kilograma droge, a kasnije ga u "tom poslu" zamenjuje Ninoslav Konstantinovic, koji istim automobilom krijumcari drogu iz Bugarske, Turske i Avganistana.
"U pocetku je ove kupovine finansirao Ljubisa Buha Cume", navodi se u saopstenju.
Spasojevic je Kokain nabavljao iz Kolumbije, preko osobe sa kojom su ga upoznali Ljubisa Buha, zvani Cume i Dragoslav Kosmajac, a u februaru 1999. godine na beogradskom aerodromu je uhapsena kolumbjska drzavljanka Marta Kampo sa pet kilograma kokaina namenjenog Spasojevicu.
Posle razlaza Buhe i Spasojevica, pocetkom 2002. godine, Spasojevic pocinje da nabavlja heroin preko Safeta Kalica iz Rozaja i to u kolicinama od po 100 kilograma po ceni od 22.000 nemackih maraka za kilogram.
Kalicevi ljudi su ga dovozili u Beograd, gde ga je preuzimao Dejan Milenkovic, zvani Bagzi, a kao primer se navodi da je novembra prosle godine Spasojevic kupio 70 kilograma heroina, koji je platio delom u novcu, a delom automobilom "Ferari".
Taj heroin je odnet u Krcedin u kucu koju je iznajmio Miladin Suvajdzic, zvani Djura mutavi, u kojoj se nalazio dzak sa 50 kilograma smese za mesanje.
"Da bi se droga sto krace zadrzavala kod njega, Spasojevic je svoju zlocinacku organizaciju podelio na sest grupa i imenovao vodje, i to za Beograd Lorana Milica, zvanog Locko, Ninoslava Konstantinovica i Milana Jurisica, za Novi Sad i Vojvodinu Miladina Suvajdzica, Nenada Opacica, zvanog Nesa, i za Pozarevac Mladjana Micica, zvanog Pacov", navodi se u saopstenju.
Dodaje se da je svaki od njih imao svoju mrezu preprodavaca za teritoriju Srbije i Crne Gore, a da su deo droge prodavali u Austriji i Svajcarskoj.
Jurisic je heroin, koji je dobijao od Spasojevica, zajedno sa Dusanom Krsmanovicem prosledjivao Vukojevicu, a kasnije Marku Adamovicu i DJordju Krsmanovicu da ga oni preko svojih dilerskih mreza preprodaju.
"Jurisic, jedan od sefova u Beogradu, za Zemun i Novi Beograd, je u svojim redovima imao takozvane 'pajser' ekipe zaduzene za nasilje i zastrasivanje kako za neposlusne clanove svoje mreze, tako i za gradjane", saopstila je policija.
Preprodavci narkotika za Jurisicevu grupu bili su braca Krsmanovic, Adamovic, Jakovljevic, Borojevic, Zivkovic, braca Tomic, Plavsic, Ivosevic, Jovanovic, Antokovic, Todorovic i Glavonjic, dok su "pajser" ekipu sacinjavali Spaskovic, Mladenovic, Mirceski i Dautovic.
"Pajser" ekipa je najcesce svoje zrtve presretala automobilima, odvozila na Zemunsko groblje, gde su ih "maltretirali, tukli, i na najsurovije nacine se izivljavali nad njima", a jedanaest njihovih zrtava, od kojih su neki bili neposlusni clanovi, imaju trajne posledice tog mucenja, navodi se u saopstenju policije.
PREMIJER SRBIJE - ZORAN ZIVKOVIC
Komisija o propustima u obezbedjenju Djindjica
Premijer Srbije Zoran Zivkovic najavio je juce da ce Vlada Srbije u naredne dve nedelje formirati drzavnu komisiju koja ce ispitati da li je bilo propusta u obezbedjenju pokojnog premijera Zoran Djindjica.
Zivkovic je rekao, na konferenciji za novinare, da ce tu komisiju ciniti politicari i eksperti, a da na njenom celu nece biti ni premijer Srbije, ni ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic.
Upitan da li ce u toj istrazi biti pokrenuto i pitanje odgovornosti ministra policije, Zivkovic je rekao da ce republicka Vlada objaviti zvanicne rezultate i na osnovu onoga sto komisija utvrdi, usledice i predlog odluke o nivou odgovornosti.
Premijer Srbije je izrazio zadovoljstvo rezultatima akcije "Sablja" navodeci da je to pocetak borbe protiv organizovanog kriminala.
"Sada nastupa pravosudje, a to je deo u koji se Vlada Srbije nece mesati. Odluke koje bude doneo sud za mene i Vladu ce biti konacne", rekao je premijer, i izrazio ocekivanje da ce "pravosudje biti na visini zadatka kao sto je to bila policija u proteklih mesec i po dana".
On je rekao da ocekuje i da ce istrage koje su pokrenute u borbi protiv privrednog i finansijskog kriminala dati rezultate i najavio da ce ta borba biti nastavljena u svim sferama.
Govoreci o procesu harmonizacije ekonomskih odnosa Srbije i Crne Gore, Zivkovic je rekao da ce biti zadovoljan tek kada bude usaglaseno svih 100 odsto carinskih stopa.
Prema njegovim recima, usaglasavanje preostalih 20 odsto carinskih tarifa, u poljoprivredi i metalskom kompleksu , nije lak posao, jer su ogromne razlike u privredama Srbije i Crne Gore.
"Kraj nedelje je vreme kada cemo izmeriti dokle se stiglo u usaglasavanju. Za Vladu Srbije taj posao je prioritet broj jedan", rekao je Zivkovic i dodao da republicka Vlada mnogo ocekuje od samita Evropske unije koji ce biti odrzan u junu mesecu u Solunu.
Govoreci o mogucnosti da se bivsi oficir JNA optuzen za ratne zlocine u Vukovaru Veselin Sljivancanin preda dobrovoljno Haskom tribunalu, Zivkovic je rekao da nadlezni organi u Srbiji tragaju za njim, ali da bi bilo dobro kada bi se on dobrovoljno predao.
Kometarisuci inicijativu Demohriscanske stranke Srbije o referendumu za samostalnu Srbiju, Premijer Srbije je rekao da Vlada ne stoji iza nje, ali da svaka stranka ima pravo da pokrece razne inicijative.
"To jeste intersantna tema, ali je postavljena u nevreme. Ne ozbiljno je otvarati to pitanje samo nekoliko meseci po formiranju drzavne zajednice Srbije i Crne Gore", rekao je Zivkovic.
UMUP-u Srbije radi 1.300 zena policajacaU bazi bivse JSO - nastavni centar MUP-a
Ministar unutrasnjih poslova Srbije Dusan Mihajlovic izjavio je juce da je Zandarmerija preuzela u potpunosti objekat, naoruzanje i specijanu opremu Jedinice za specijalne operacije (JSO) u bazi u Kuli i dodao da ce, ubuduce, taj objekat sluziti kao nastavni centar MUP-a Srbije.
"Oprema JSO bice rasporedjena i data na koriscenje Zandarmeriji, Specijalnoj antiteroristickoj jedinici (SAJ), dakle onim jedinicama kojima je takva oprema potrebna za obavljanje njihovih zadataka", rekao je Mihajlovic novinarima u Kuli.
Ocenio je da komandanti rasformirane JSO "nisu bili dorasli zadatku da od ove jedinice naprave najelitniju jedinicu MUP-a Srbije".
Mihajlovic je rekao da ce oni pripadnici JSO, koji su ozbiljno i profesionalno obavljali svoj posao, nastaviti da rade u drugim jedinicama MUP-a Srbije, u zavisnosti od toga zasta su obuceni.
Naglasio je da je policija u vanrednom stanju "uspesno odbranila Srbiju od nasrtaja organizovanog kriminala" i najavio da ce se borba protiv svih vidova kriminala nastaviti "istim intenzitetom i u jos sirem spektru"
On je izrazio uverenje da ce Vlada Srbije uskoro povecati plate policajcima, posto bi, u suprotnom, niske plate mogle da ugroze neke rezultate reformi u MUP-u Srbije.
Uopitan da li je policija upoznata sa aferom oko nezakonitog izvoza secera u EU, Mihajlovic je rekao da je to "posao za carinu i republicka ministarstva trgovine i poljoprivrede".
Ministar policije juce je u Nastavnom centru MUP-a u Kuli, bivsoj bazi JSO, prisustvovao pocetku kursa za obuku zena policajaca.
Naveo je da je na prethodna dva kursa - u Sremskoj Kamenici i Kursumlijskoj banji obuceno 756 zena policajaca tako da danas u MUP-u Srbije radi 1.300 zena policajaca.
Mihajlovic je rekao da su zene tokom obuke pokazale bolje rezultate od njihovih muskih kolega i dodao da akcijom "Zene u policiji", u sklopu reformi MUP-a Srbije, od ovog ministarstva zeli da se napravi "moderan i savremen servis gradjana".
U bivsoj bazi JSO u Kuli, pored zena policajaca, nalaze se i pripadnici Zandarmerije.
JSO je rasformirana 25. marta, odlukom Vlade Srbije, posle saznanja da su pojedini njeni pripadnici direktno ili indirektbno umesani u ubistvo srpskog premijera Zorana DJindjica 12. marta.
Kabinet predsednika SCGVrhovni savet odbrane na Svetom Stefanu
Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovic sazvao je juce sednicu Vrhovnog saveta odbrane (VSO) za utorak, 6. maja, na Svetom Stefanu u Crnoj Gori.
Kako se navodi u saopstenju iz Kabineta predsednika SCG, na sednici ce biti razmatrana pitanja o organizacijskoj strukturi Ministarstva odbrane, nadleznostima za resavanje o odnosima u sluzbi, saradnjom sa Haskim tribunalom i drugim pitanjima iz nadleznosti Saveta.
Ministar odbrane SCG Boris Tadic predlozio je VSO da Generalstab ubuduce bude organizaciona jedinica unutar Ministarstva.
Generalstab Vojske je do sada bio posebna organizaciona jedinica, van Ministarstva. Tadic je kazao da je takva promena "preduslov" svih ostalih reformi u sistemu odbrane i dodao da ona znaci "dominaciju civilnog faktora" u civilno-vojnim odnosima. On je kazao da je ta promena "izuzetno znacajan trenutak i preduslov za dalje reforme".
Ministar odbrane je jos najavio da ce 7. maja govoriti pred Severnoatlantskim savetom o reformi sistema odbrane u Srbiji i Crnoj Gori.
Tadic je najavio i da ce od tog politickog tela NATO-a traziti podrsku za reforme koje se sprovode u sferi odbrane, ukljucujuci i pristupanje Srbije i Crne Gore programu Partnerstvo za mir.
Kako je najavljeno iz Marovicevog kabineta, sednici ce pored clanova VSO, prisustvovati i Boris Tadic, njegov zamenik Vukasin Maras, nacelnik Generalstaba general Branko Krga i savetnik predsednika SCG za odbranu Blagoje Grahovac.
Zavoda za informatiku i statistiku BeogradaU Beogradu oko 200.000 ucenika
Beograd trenutno ima oko 200.000 ucenika u osnovnim i srednjim skolama, podaci su Zavoda za informatiku i statistiku Beograda.
Prema tim podacima, osnovne skole pohadja 132,3 hiljade djaka, dok u srednje skole ide 73,4 hiljade ucenika.
Beogradski ucenici rasporedjeni su u 7,6 hiljada odeljenja - u skolskim klupama sedi 103,8 hiljada decaka i 102 hiljade devojcica.
U osnovnim skolama predaje 7,7 hiljada nastavnika, a predavaca u srednjim skolama ima 5,8 hiljada. Skolsku 2002/03 godinu upisalo je 16,3 hiljade prvaka, a u osmim (zavrsnim razredima osnovne skole) je 17.000 ucenika.
Sto se tice srednjih skola, najbrojniji su gimnazijalci - 19,4 hiljade, ucenika elektrotehnickih skola je 8,9 hiljada, masinskih 8,5 hiljada, a ekonomskih i pravno-administrativnih skola je osam hiljada.
U Novom Beogradu i Zemunu u osnovne skole ide po 16 hiljada ucenika, a Stari grad prednjaci u broju srednjoskolaca - na teritoriji te opstine ima ih oko 10,6 hiljada. Prema podacima Sekretarijata za obrazovanje, u Beogradu ima 278 redovnih, specijalnih i muzickih osnovnih i srednjih skola.
KOSOVO I METOHIJA - RADA TrajkovicVojsku SCG ukljuciti u vojne snage na Kosovu
Poslanik srpske koalicije "Povratak" u Skupstini Kosova Rada Trajkovic predlozila je juce da se jedinice Vojske Srbije i Crne Gore (VSCG) ukljuce u medjunarodne vojne snage na Kosovu.
Rada Trajkovic je za jagodinsku televiziju "Palma plus" kazala da predstavnici VSCG koji imaju redovne susrete sa oficirima KFOR-a treba da "ponude ucesce" srpskocrnogorskih vojnih jedinica u misiji UN u Pokrajini.
Ona je dodala da KFOR-u treba ponuditi i ucesce specijalnih jedinica VSCG koje bi trebalo da pomazu u borbi protiv "teroristicke organizacije ANA" koju je "identifikovala i medjunarodna zajednica".
"S obzirom da je nasa vojska rehabilitovana i da se njeni delovi nalaze u misiji UN u Timoru, smatram da nema prepreka da budu prisutne i u snagama UN na Kosovu i Metohiji u cilju zastite ugrozenih gradjana ne samo nealbanske, vec i albanske nacionalnosti", rekla je Rada Trajkovic.
Prema njenim recima, iznenadjuje najava NATO-a da ce uskoro biti smanjen broj vojnika na Kosovu za oko 10.000 ljudi.
Ona je navela da je ta odluka cudna jer dolazi u vreme kada je medjunarodna zajednica proglasila albansku oruzanu formaciju ANA teroristickom organizacijom.
Rada Trajkovic je kritikovala smanjivanje broja vojnika KFOR-a i zbog toga sto je u toku prenos ovlascenja sa medjunarodne misije na privremene kosovske institucije u kojima, prema njenim recima, sede ljudi odgovorni za zlocine i nad Srbima i nad Albancima.
"Odluka o povlacenju oko 10.000 vojnika KFOR-a je izvlacenje medjunarodne zajednice iz slozene kosovske situacije i posredno priznanje da nisu uspeli da urede ovaj prostor na nacin koji su definisali prilikom dolaska na Kosmet u dokumentu Saveta bezbednosti 1244", rekla je Rada Trajkovic.
