SARADNjA SA TRIBUNALOM U HAGU
Milutinovic stigao u Hag
Bivsi predsednik Srbije Milan Milutinovic, koga je Haski tribunal optuzio za ratne zlocine na Kosovu 1999, od juce se nalazi u pritvor UN u Sheveningenu, saopsteno je u Hagu. Dva kombija, ispred kojih je bio policijski motocikl, usla su u krug pritvora UN u Sheveningenu juce nesto pre 13 sati.
U Haskom tribunalu nije zvanicno saopsteno kada ce se Milutinovic prvi put pojaviti pred sudijom i izjasniti o krivici, ali se ocekuje da ce se to dogoditi do kraja nedelje.
Milutinovic je optuzen da je, kao predsednik Srbije, od 1. januara do 20. juna 1999. ucestvovao u "zajednickom zlocinackom poduhvatu" proterivanja znacajnog dela kosovskih Albanaca sa teritorije pokrajine, "u pokusaju da se obezbedi trajna srpska kontrola" nad Kosovom.
Optuznicom, koja je podignuta 24. maja 1999, a dopunjena 29. oktobra 2001, kao ucesnici u "zajednickom zlocinackom poduhvatu" obuhvaceni su i tadasnji predsednik SRJ Slobodan Milosevic, potpredsednik Savezne vlade Nikola Sainovic, nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanic i ministar unutrasnjih poslova Srbije Vlajko Stojiljkovic.
Njima se, u pet tacaka optuznice, na teret stavlja: deportacija albanskog stanovnistva, sto je kvalifikovano kao zlocin protiv covecnosti; nehumano postupanje i nasilno premestanje stanovnistva, kao zlocin protiv covecnosti; ubistvo, kao zlocin protiv covecnosti i krsenje ratnih zakona i obicaja, te progon na politickoj, rasnoj i verskoj osnovi, kao zlocin protiv covecnosti.
Oni su, prema optuznici, planirali, podsticali, naredili, pocinili ili na drugi nacin potpomogli i doprineli kampanji terora i nasilja protiv albanskog civilnog stanovnistva.
U optuznici pise da su snage SRJ i Srbije "po nalogu, na podsticaj ili uz podrsku" optuzenih "sirom cele pokrajine na sistematski nacin nasilno proterale" priblizno 740.000 Albanaca; "masovno i na sistematski nacin" "ubile na stotine albanskih civila"; "masovno granatirale gradove i sela"; pljackale i unistavale imovinu civila; oduzimale im dokumenta i upucivale ka granicama "kako bi se izbrisao svaki trag prisustva deportovanih kosovskih Albanaca".
Imena zrtava masovnih ubistava navedena su u prilogu optuznici, u kojoj se, kao primer tih zlocina, precizira da su srpske snage u selu Racak ubile 45, u Beloj Crkvi 65, u Velikoj i Maloj Krusi 105, a u Izbici 130 albanskih civila.
U optuznici pise da je Milutinovic za te zlocine odgovoran u skladu sa de jure i de fakto ovlascenjima koja je imao kao predsednik Srbije i clan Vrhovnog saveta odbrane.
Osim de jure ovlascenja da, izmedju ostalog, od vlade Srbije i Ministarstva unutrasnjih poslova trazi izvestaje o njihovom delovanju i bezbednosnoj situaciji ili da raspusti skupstinu i vladu, u optuznici se navodi da je Milutinovic imao "sirok de fakto uticaj odnosno kontrolu nad brojnim ustanovama od sustinskog znacaja" koje su "ucestvovale u izvrsenju zlocina", ukljucujuci i policijske snage Srbije.
"Kao predsednik Srbije i clan VSO, u skladu sa svojim de fakto ovlascenjima, Milutinovic je odgovoran za dela svojih potcinjenih unutar VJ i unutar policijskih snaga koji su pocinili zlocine u pokrajini Kosovo od januara 1999", pise u optuznici.
Milutinovic je, uoci Nove godine, u intervjuu Radioteleviziji Srbije izjavio da se ne oseca krivim za zlocine za koje je optuzen i da je optuznica protiv njega "formalna".
Milutinovica ce u Haskom tribunalu braniti Britanac Dzon Livingston, uz pomoc beogradskih advokata Radoja Stefanovica i Miladin Papica.
Postupak protiv Milutinovica, Sainovica i Ojdanica bice objedinjen. Sainovic i Ojdanic dobrovoljno su se predali Haskom tribunalu proslog proleca i u pritvoru u Sheveningenu ocekuju pocetak sudjenja.
Petooptuzeni Vlajko Stojiljkovic je 11. aprila prosle godine u Beogradu pocinio samoubistvo i postupak protiv njega u Haskom tribunalu je obustavljen.Biografija Milana Milutinovica:
Bivsi predsednik Srbije Milan Milutinovic dobrovoljno se juce predao Medjunarodnom krivicnom tribunalu za bivsu Jugoslaviju.
Predajom Tribunalu, Milutinovic ce biti istovremeno poslednji od cetvorice visokih jugoslovenskih i srpskih funkcionera koji ce se naci u Hagu pod optuzbom za zlocine pocinjene na Kosovu 1999. godine.
Bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic predat je Tribunalu 28. juna 2001. godine, dok su se dvojica optuzenika - bivsi potpredsednik savezne vlade Nikola Sainovic i bivsi ministar odbrane Dragoljub Ojdanic, nakon usvajanja Zakona o saradnji sa tim sudom u 10. aprila 2002, odazvali pozivu savezne vlade za dobrovoljnu predaju.
Poslednji sa te optuznice, bivsi ministar unutrasnjih poslova Vlajko Stojiljkovic izvrsio je u Beogradu samoubistvo dan nakon usvajanja tog zakona.
Milutinovic je optuzen po takozvanoj komandnoj odgovornosti, jer je u vreme dogadjaja na Kosovu bio na funkciji predsednika Srbije.
U poslednjem javnom nastupu, 4. januara ove godine, Milutinovic je drzavnoj Radio-televiziji Srbije (RTS) rekao da se plasi odlaska u Hag, kao i da se ne oseca krivim po tackama optuznice, jer su u vreme sukoba na prostoru bivse Jugoslavije vojska i policija bile van njegove nadleznosti.
Milutinovic je tada negirao da ima "savrsenu dokumentaciju" kojom ce se braniti u Hagu i dodao da postoji sredjena i javna dokumentacija u Predsednistvu Srbije.
Milutinovic je postao predsednik Srbije u decembru 1997. godine pobedivsi u drugom izbornom krugu lidera srpskih radikala Vojislava Seselja.
Rezultate tih izbora mnogi su dovodili u sumnju zbog velikog broja glasova na Kosovu.
Tokom predizborne kampanje, koju je vodio pod sloganom "I Srbija i svet", optuzivao je medjunarodnu zajednicu da se mesa u "unutrasnje stvari Srbije", narocito kada je rec o Kosovu.
Tokom 1998. godine, u vreme kada je kriza na Kosovu pocela da se zaostrava, bio je snazno angazovan u toj pokrajini. On je krajem te godine organizovao potpisivanje "Sporazuma o politickim okvirima samouprave na Kosovu".
Sporazum su potpisali predstavnici nacionalnih zajednica Roma, Egipcana, Turaka i Muslimana sa Kosova, ali ne i predstavnici kosovskih Albanaca. Rec je o neuspelom pokusaju srpskih vlasti da kosovsku krizu rese politickim sredstvima, a na nacin koji njima odgovara.
Milutinovic je bio glavni jugoslovenski pregovarac na pregovorima o Kosovu u Rambujeu i Parizu, koji su prethodili NATO bombardovanju SRJ.
Milutinovic je rodjen 19. decembra 1942. godine u Beogradu, gde se skolovao i zavrsio Pravni fakultet 1965. godine. Kao student bio je clan Predsednistva Saveza socijalisticke omladine Jugoslavije (SSOJ) zaduzen za medjunarodne odnose, a zatim clan Saveza komunista Srbije, koji se 1990. transformisao u Socijalisticku partiju Srbije (SPS).
Iz studentskih dana potice i njegovo prijateljstvo sa Slobodanom Milosevicem. Za delegata u Skupstini SFR Jugoslavije izabran je 1969. godine i bio je clan spoljno-politickog odbora.
U Socijalistickoj partiji Srbije, u kojoj je od osnivanja, bio je potpredsednik i clan Glavnog odbora. Na sve partijske funkcije podneo je ostavku 3. aprila 2000. ali nikada formalno nije iskljucen iz stranke.
Sedamdesetih godina je ministar za obrazovanje i nauku u vladi Srbije u dva mandata. Smatra se da je u tom svojstvu 1975. godine bio formalni izvrsilac odluke o udaljavanju grupe od osam istaknutih profesora sa Filozofskog fakulteta, okupljenih oko casopisa "Praksis", medju kojima su bili Mihailo Markovic, Dragoljub Micunovic, Svetozar Stojanovic, Nebojsa Popov, Zagorka Golubovic i pokojni Miladin Zivotic.
Od 1983. do 1987. godine bio je van politike, na mestu upravnika Narodne biblioteke Srbije, sto je, kako je sam tada rekao, doziveo kao "progon u Sibir". Krajem osamdesetih, kada je Milosevic preuzeo kompletnu vlast u Srbiji, postao je ambasador u tadasnjem jugoslovenskom Ministarstvu inostranih poslova i nacelnik Uprave za stampu, kulturu i informacije.
U septembru 1989. godine imenovan je za ambasadora bivse SFRJ u Atini gde je ostao i nakon raspada Jugoslavije i formiranja SR Jugoslavije 1992. godine.
Na mesto ministra inostranih poslova SR Jugoslavije dosao je 18. avgusta 1995. godine, nakon odlaska Vladislava Jovanovica za ambasadora pri UN. Na istu duznost ponovo je izabran 20. marta 1997. godine.
U svojstvu sefa jugoslovenske diplomatije bio je clan delegacije predsednika Srbije Slobodana Milosevica u Dejtonu gde je 21. novembra 1995. godine potpisan dogovor o uspostavljanju mira u Bosni i Hercegovini (BiH), a u avgustu 1996. potpisao je sa hrvatskim kolegom Matom Granicem u Beogradu bilateralni sporazum o normalizaciji odnosa izmedju Hrvatske i SR Jugoslavije, koji su prethodno na sastanku u Atini utanacili predsednik Hrvatske Franjo Tudjman i tadasnji predsednik Srbije Slobodan Milosevic.
Posle gubitka vlasti Slobodana Milosevica na izborima 2000. Milutinovic je prihvatio saradnju sa novim vlastima, ali je njegovo prisustvo u javnosti bilo jos redje i mahom protokolarno.
Autor je knjige "Universitet - eppur si muove" - Reforma univerziteta izmedju tradicije i buducnosti, kao i niza clanaka, priloga i referata, a posebno iz oblasti obrazovanja i nauke, te medjunarodnih odnosa. Nosilac je Ordena zasluga za narod sa srebrnom zvezdom i Ordena rada sa zlatnim vencem, kao i Plakete Beograda (1969. i 1974.godine).
Govori engleski i francuski jezik. Ozenjen je Olgom Milutinovic sa kojom ima sina Veljka.
SKUPSTINA SRJZakon o rehabilitaciji politickih osudjenika
Pred jugoslovenski parlament stigao je vladin Predlog zakona o rehabilitaciji politickih osudjenika i kaznjenika, koji se odnosi na zrtve politickih progona od 29. novembra 1945. godine, pa sve do stupanja zakona na snagu.
Rehabilitacija se predlaze za sva lica koja su od 29. novembra 1945. godine, kao zrtve politicke ili ideoloske represije, ubijena uhapsena ili kaznjena, bez obzira na to da li je protiv njih vodjen propisani postupak ili ne.
Predlozeni zakon predvidja da se rehabilitovano lice smatra neosudjivanim.
U obrazlozenju zakonskog predloga navodi se da je pravni institut rehabilitacije predvidjen Krivicnim zakonom SRJ, ali da "tako postavljen" ne dovodi do prestanka svih pravnih dejstava ranijih osuda.
Zbog toga je, kako se navodi, predlogom zakona predvidjeno da se rehabilitovano lice smatra neosudjivanim.
Vlada u obrazlozenju takodje navodi da je u proteklih 50 godina u Jugoslaviji vodjen veliki broj procesa protiv politickih neistomisljenika u kojima je stradalo mnogo neduznih ljudi i da je radi ispravljanja istorijskih nepravdi nuzno doneti poseban zakon.
Ponovo se raspravlja o himni Crne GoreOj, svijetla majska zoro...?
Socijaldemokratska partija (SDP) obnovice svoj raniji predlog da Crna Gora dobije drzavnu himnu.
Prema informacijama iz te partije, stav o njenom predlogu uskoro bi trebalo da zauzme nova crnogorska Vlada. SDP je ranije predlozila da himna Crne Gore bude pjesma "Oj, svijetla majska zoro".
Ta pesma je za drzavnu himnu predlagana i uoci donosenja Ustava Crne Gore 1992. godine, ali nije usvojena.
Crna Gora nema svoju himnu jos od vremena gubitka samostalne drzave 1918. godine. Do tada je kao drzavna himna vazila pjesma "Ubavoj nam Crnoj Gori", za koju je tekst napisao Jovan Sundecic, a muziku komponovao Ceh Anton Sulc.
Ta pesma je prvi put izvedena 1870. godine, kada je proglasena za drzavnu himnu.
Kao nesluzbena, druga, himna, u Crnoj Gori se, medjutim, dugo pevala pesma kralja Nikole "Onamo, 'namo".
Prije deset godina bilo je predloga da i ta pesma bude proglasena za drzavnu himnu Crne Gore.
Ipak, najvise izgleda da postane himna ima pesma "Oj, svijetla majska zoro", iako strucnjuaci nisu jedinstveni u tome.
Jedni smatraju da je veoma popularna u narodu i da je vec to preporucuje za himnu, ali ima i onih koji ocenjuju da bi se ta pesma u muzickom smislu morala doraditi.
Ima i relevantnih ocena da u Crnoj Gori prvo treba formirati kvalitetan simfonijski orkestar koji bi mogao da izvodi himnu.
ZAGADJENJE IBRA
Zahtev UNMIK-u da dozvoli rad domacih strucnjaka na Kosovu
Srpska ministarka za zastitu zivotne sredine Andjelka Mihajlov zatrazila je juce od UNMIK-a da ekipi strucnjaka iz Srbije hitno bude omoguceno da na Kosovu ispita uzroke zagadjenja fenolom.
Na konferenciji za novinare, Mihajlovljeva je rekla da je u pismu administratoru UNMIK-a za zastitu zivotne sredine zatrazeno da srpsko Ministarstvo bude redovno informisano o razmerama ispustanja fenola u reke Ibar i Sitnicu, kao i da bude utvrdjena odgovornost za to sto srpske vlasti nisu o tome obavestene.
Mihajlovljeva je navela da su se ona, potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic i ministarka rudarstva i energetike Kori Udovicki sastali danas sa sefom Kancelarije UNMIK-a u Beogradu Polom Meklenburgom, koji ih je obavestio da je u subotu, 19. januara, na Kosovu izmerena 300 puta veca koncentracija fenola od one koju dozvoljavaju srpski propisi.
Na pitanje zasto srpske vlasti o tome nisu obavestene, predstavnik UNMIK-a se izvinio i uputio ih an administratora za zivotnu sredinu na Kosovu, rekla je Mihajlova.
Andjelka Mihajlov rekla je da je koncentracija fenola u vodi za pice u Kraljevu normalizovana, dodajici da se fenol u pijacoj vodi javio usled plavljenja Ibra, a ne zbog zagadjenja izvorista te reke.Odrzan sastanak sa predstavnicima UNMIK-a
Sastanak zvanicnika srpskih ministarstava za ekologiju i energetiku i predstavnika UNMIK-a u vezi sa zagadjenjem reke Ibar odrzan je u Beogradu, saopstio je sef Koordinacionog centra za Kosovo Nebojsa Covic.
"Dogovoreni su sastanci tehnickih ekipa UNMIK-a i eksperata Vlade Srbije", rekao je Covic novinarima u Vladi Srbije.
Merenja su, prema njegovim recima, "pokazala da je u Obilicu ustanovljena 300 puta veca koncentracija fenola od dozvoljene", odnosno da je umesto jednog miligrama po litru, registrovano 300 miligrama.
"Imamo strucnjake koji znaju otprilike sta se desava", rekao je Covic nakon potpisivanja jednog sporazuma u zgradi vlade. Moguci uzroci su, prema njegovim recima "susara, sto je manje verovatno ali ne moze da se iskljuci, i "gasifikacija".
Gasifikacija je, kako je objasnio Covic, obustavljena pre 10-ak godina, ali je zbog specificnosti procesa tamo ostalo oko 800 tona fenola u rezervoarima i oko 15 miliona litara fenolske vode.
"Ukoliko se time ne upravlja na adekvatan nacin, pri velikim vodama moze da dodje do odredjenih havarija, probijanja ograda i ulaska koncentrata u Sitnicu, a iz Sitnice u Ibar, a iz Ibra moze i dalje", kazao je on.
Ekipe iz centralne Srbije su, prema Covicevim recima, spremne i cekaju da odu na Kosovo kako bi pomogle u resavanju tog problema.
Zvanicnici UNMIK-a kazali da je na Kosovu u toku detaljno ispitivanje mogucih uzroka zagadjenja Ibra.
U preliminarnoj istrazi nije bilo indikacija sta je izvor povecane koncentracije fenola i olova u vodi Ibra, rekla je Beti Doson iz dela UNMIK-a zaduzenog za obnovu i ekonomski razvoj. Puna istraga je u toku, dodala je ona. "UNMIK-ovo Odeljenje za zivotnu sredinu i inspektori preduzimaju mere da utvrde izvor zagadjivanja i koje se mere predostroznosti mogu preduzeti da bi se to pitanje resilo", kazala je Dosonova.
Prema prvim analizama Ministarstva za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine Srbije, objavljenim u petak, izvor zagadjenja Ibra su najverovatnije industrijska postrojenja sa Kosova.
Reka Ibar izlila se u podrucju Zickog polja 11. januara, posle cega je preventivno iskljuceno devet od dvadeset reni bunara iz kojih se pijacom vodom snabdeva Kraljevo.
Analize vode iz kraljevackog vodovoda pokazale su da su koncentracije fenola i olova vece za dva, odnosno 2,8 puta, nakon cega je nacelnik Raskog okruga Mile Koricanac zabranio njeno koriscenje. Potom je u opstini Kraljevo proglaseno vanredno stanje, a Kraljevcani se pijacom vodom snabdevaju iz cisterni.
Koricanac je u nedelju najavio da bi u mestima uz Ibar u Raskom okrugu uskoro takodje moglo biti proglaseno vanredno stanje jer je, kako je saopsteno, koncentracija fenola u reci cak 50 puta veca od dozvoljene.
KOSOVO - REAGOVANjAOsuda najave Albanaca o rusenju pravoslavne crkve
Demokratska stranka Srbije (DSS) i Srpska pravoslavna crkva na Kosovu usprotivile su se najavi zvanicnika kosovskih vlasti da u sirem centru Pristine poruse nedovrsen pravoslavni hram "Hrista Spasa".
Ministarstvo za obrazovanje u Vladi Kosova i loklane vlasti u Pristini nagovestili su danas preko albanske stampe rusenje crkve, objasnjavajuci da je izgradjena na prostoru koji pripada Univerzitetu i da ne postoji dozvola za njenu gradnju.
DSS smatra da takvim najavama pojedini albanski politicari pokazuju svoje pravo lice, potvrdjujuci da iza prekopavanja pravoslavnih grobalja, miniranja crkava i proterivanja preko tri stotine hiljada nealbanaca sa teritrije Kosova i Metohije ne stoje samo nedogovorni pojedinci.
"Rec je o smisljenom teroru dela albanskog politickog establismenta na teritriji juzne srpske pokrajine", navodi se u reagovanje DSS-a.
Ta stranka podseca da je nedavno u toj crkvi podmetnuta bomba i zahteva od UNMIK-a da spreci najavljeni i slicne pokusaje srpovodjenja "ksenofobicne politike na prostoru Kosova i Metohije, jer se moze desiti da nadlezna kosovska ministarstva uskoro zatraze gradjevinske dozvole i za Pecku patrijarsiju i manastir Gracanicu".
Najavi rusenja hrama usprotivila se i Eparhija rasko-prizrenska i kosovsko-metohijska, dodajuci da je "rec o necuvenom primeru institucionalnog nasilja nad srpskim narodom".
"Sada kampanju unistavanja pravoslavnih crkava od albanskih ekstremistickih grupa javno preuzimaju nove kosovske institucije. Pod vidom toboznje demokratije i zakona, nastavlja se varvarsko unistavanje preostalih pravoslavnih svetinja i to sve pred ocima demokratskog sveta", ocenio je Episkop rasko-prizrenski Artemije.
Vladika Artemije podseca da je u cetrnaestom veku uz jos 11 pravoslavnih crkava i manastira postojala crkva "Hrista Spasa" koju su Turci po osvajanju Kosova i Metohije porusili i na njenim temeljima sagradili"Pirinez dzamiju".
Pristinski Srbi su, navodi vladika, odavno nameravali da ponovo sagrade taj drevni hram na drugom mestu, ali komunisticke vlasti nisu davale dozvolu.
Dozvola je konacnon dobijena tek pocetkom devedesetih godina. Eparhija poseduje urednu zemljisnu dokumentaciju i apsolutno su neprihvatljive tvrdnje da je crkva izgradjena na "univerzitetskom zemljistu", tvrdi vladika Artemije i porucuje da bi eventualna dozvola novih opstinskih vlasti za rusenje hrama bila "najjasnija poruka srpskom narodu da albanske vlasti zele etnicki cisto muslimansko Kosovo".
