23. decembar 2003.

Sudjenje optuzenima za ubistvo Zorana Djindjica

Pocetak raspleta ili novi zaplet

Sudjenje optuzenima za ubistvo premijera Srbije Zorana djindjica pocelo je juce u 10 sati u Specijalnom sudu za borbu protiv organizovanog kriminala u Beogradu.
Na optuzenickoj klupi ce se naci 21 osoba, dok ce petnaestorici, koji su u bekstvu, biti sudjeno u odsustvu.
Od optuzenih bi pred sudom prvi trebalo da se pojavi bivsi zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO) Zvezdan Jovanovic, koji se tereti da je ispalio hitac koji je usmrtio djindjica.
U bekstvu se, pored Milorada Lukovica Legije, glavnog osumnjicenog za organizaciju atentata na Zorana djindjica, nalazi jos 14 osoba.
Optuznica je povucena protiv LJubise Buhe, Miladina Suvajdzica i Zorana Vukojevica, koji su dobili status svedoka saradnika.
U sudskom vecu se pored predsedavajuceg sudije Marka Kljajevica, nalaze i sudije Nata Mesarevic i Milimir Lukic.
Advokati traze izuzece tuzioca, nastavak danas u 10 sati
Sudjenje grupi od 36 osoba optuzenih za ubistvo Zorana djindjica i vise desetina drugih krivicnih dela bice nastavljeno danas u 10 sati, posto su advokati zatrazili izuzece specijalnog tuzioca i njegovih zamenika.
Branilac Dusana Krsmanovica, advokat Miroslav Todorovic, zatrazio je izuzece specijalnog tuzioca Jovana Prijica, uz tvrdnju da je on prosle nedeLje posetio njegovog klijenta u pritvoru i da mu je tom prilikom ponudio nagodbu ako ponovi svoj iskaz dat u istrazi.
Advokati Nenad Vukasovic i Ilija Radulovic zatrazili su i izuzece predsednika Okruznog suda Radoslava Bacevica.
Pre toga je predsednik Okruznog suda odbio zahtev odbrane za izuzecem sudskog veca kojim predsedava Marko KLjajevic.
Prvi dan procesa pratilo je vise od 70 novinara, a optuzene brani 44 advokata.
Na pocetku sudjenja advokat Nenad Vukasovic, branilac Zvezdana Jovanovica optuzenog da je ubio premijera Srbije, zatrazio je da se razdvoji postupak za ubistvo djindjica od ostalih krivicnih dela, sto je sud odbio.
Sudjenje su pratile uobicajene mere bezbednosti za specijalni sud, sto podrazumeva detaLjan pretres svih koji ulaze u zgradu suda, kao i ostavLjanje mobilnih telefona i svih sprava za audio i video snimanje na portirnici suda.
Pred zgradom suda clanovi rodbine optuzenih i ostecenih, kao i zainteresovani gradjani, pojavili su se pre osam sati, iako je sud otvoren tek sat kasnije. Medju njima su vidjeni i majka pokojnog premijera Srbije Mila djindjic i bivsi sef njegovog obezbedjenja Milan Veruovic, koji je i sam bio ranjen prilikom atentata.
Pored Milorada Lukovica-Legije, u bekstvu se nalaze braca Milos i Aleksandar Simovic, Dejan Milenkovic-Bagzi, Ninoslav Konstatinovic, Sretko Kalinic, Zoran Povic, Milan Jurisic, Vladimir MilisavLjevic i jos nekoliko osoba.
Predsedavajuci sudskog veca Marko KLjajevic saopstio je da ce se sudjenje nastaviti sutra u 10 sati, dodavsi da ce se o zahtevu za izuzece specijalnog tuzioca i predsednika Okruznog suda do tada izjasniti Vrhovni sud Srbije i republicki javni tuzilac.

 

Advokat trazi razdvajanje optuznice

Na pocetku sudjenja pripadnicima "zemunskog klana" advokat Nenad Vukasovic, branilac Zvezdana Jovanovica, optuzenog da je ubio premijera Srbije, zatrazio je da se razdvoji postupak za ubistvo Djindjica od ostalih krivicnih dela.
Optuznica tereti 36 osobe za vise desetina krivicnih dela, medju kojima su ubistva, otmice i preprodaja droge.
Advokat BiLjana Kajganic, branilac Dejana Milenkovica Bagzija, koji je u bekstvu i kome se sudi u odsustvu, zatarazila je izuzece sudskog veca.
Nakon toga je predsedavajuci veca Marko KLjajevic dao pauzu od sat vremena u kojoj ce se predsednik Okruznog suda u Beogradu izjasniti o tom zahtevu.
Bivsi zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanovic tereti se da je ispalio hitac koji je usmrtio djindjica.
U bekstvu se, pored Milorada Lukovica Legije, glavnog osumnjicenog za organizaciju atentata na Zorana Djindjica, nalazi jos 14 osoba.
Optuznica je povucena protiv LJubise Buhe, Miladina Suvajdzica i Zorana Vukojevica, koji su dobili status svedoka saradnika.
U sudskom vecu se pored predsedavajuceg sudije Marka KLjajevica, nalaze i sudije Nata Mesarevic i Milimir Lukic.

 

Zarko Korac:

Legija je na prostoru bivse Jugoslavije

Prvooptuzeni za ubistvo premijera Zorana Djindjica, Milorad Lukovic Legija nalazi se na prostoru bivse Jugoslavije, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Zarko Korac, ali nije mogao da precizira gde se Lukovic nalazi.
"Prema nasim saznanjima, Lukovic je na prostoru bivse Jugoslavije", rekao je Korac u intervjuu za "Vesti", ali i dodao da "kao clan vlade, ne zna" i u kojoj drzavi.
"Poznato mi je samo da MUP Srbije ima neka saznanja gde se (Lukovic) nalazi i da je nasoj policiji nedostupan. Poznato mi je i da se MUP obracao nekim institucijama i policijama u svetu sa molbom za pomoc, ali ocigledno da to za sada nije imalo uspeha", rekao je Korac.
Prema njegovim recima, "odgovor bi trebalo da da ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic, mada je vrlo neprijatno o tome govoriti tokom predizborne kampanje, jer bi moglo da se pomisli da se sa tim ide u javnost zbog politickih poena".
Osvrcuci se na sutrasnji pocetak sudjenja za ubistvo premijera djindjica, Korac je izrazio uverenje da ce se tokom sudjenja potvrditi da su osumnjiceni zaista organizatori i izvrsioci ubistva, ali je dodao i da "ostaje politicki kontekst ubistva koji je za sada zatvoren, jer nema relevantnih podataka".
"U otkrivanju politickih inspiratora kljucni svedok bi bio upravo jedan od vodja "zemunskog klana" Milorad Lukovic, koji je u bekstvu. Bilo bi zaista dragoceno kada bi se (Legija) suocio s pravdom", rekao je potpredsednik vlade, koji je bio i predsednik vladine komisije za ispitivanje sistema obezbedjenja pokojnog premijera.
"Tesko mi je da poverujem da je (Legija) sve sam uradio i da nije imao politicku podrsku i zato je vazno da se to otkrije. Postoje podaci da su Dusan Spasojevic i on vidjali Ljude iz bivseg rezima, da su odrzavali kontakte i sa nekim stranim obavestajnim sluzbama, uspostavljene tokom ratova na prostoru bivse Jugoslavije", naveo je Korac.
Prema njegovim recima, tesko je, medjutim, otkriti s kim se sve vidjao Lukovic i celnici "zemunskog klana", jer su "do januara ove godine, uz pomoc tadasnjeg zamenika BIA Milorada Bracanovica uspevali da sakriju te kontakte".
Govoreci o propustima u Djindjicevom obezbedjenju, on je ocenio da je bilo "vrlo mnogo nestrucnosti" i da "kod nekih nije bio u pitanju nehat, vec svesna namera da se Djindjicevo obezbedjenje ne realizuje kako treba i da postoji odgovornost jednog broja ljudi koji su navedeni i imenom i prezimenom".
On je, medjutim, kazao da ne moze da saopsti podatke koji govore o tome.

 

SPS 10. put na izbore, radikali uvek samostalno

Od skoro 70 stranaka koje samostalno, u koalicijama ili na listama drugih partija nastupaju na predstojecim parlamentarnim izborima, samo je Socijalisticka partija Srbije ucestvovala na svih devet dosadasnjih republickih i saveznih izbora.
Za prevremene parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 28. decembar, liste su podnele 11 stranaka, sest koalicija i jedna grupa gradjana.
Prvi put ce svoju snagu na republickim izborima odmeriti G 17 plus, Otpor, Laburisticka partija Srbije, Socijalisticka narodna stranka i Savez Srba Vojvodine, kao i desetina manjih partija koje su u koaliciji, ili imaju kandidate na listama drugih stranaka.
Srpska radikalna stranka, koja je registrovana u februaru 1991. godine, cetiri meseca posle prvih parlamentarenih izbora, jedina je stranka koja je na svim potonjim izborima nastupala samostalno.
Najvise glasova radikali su osvojili na saveznim izborima 1992. godine, koje je bojkotovala opozicija, (milion i 166 hiLjada, a najmanje na republickim u decembru 2000. godine - 322 hiLjade).
Demokratska stranka Srbije, registrovana je u avgustu 1992. godine, nakon rascepa u Demokratskoj stranci zbog protivLjenja da se ta partija prikLjuci DEPOS-u. Do sada je samo jednom samostalno ucestvovala na izborima - na republickim izborima 1993. godine, kada je osvojila 218 hiLjada glasova. DS je nastupala u koaliciji DEPOS, u tehnickoj koaliciji sa koalicijom Zajedno, u DOS-u, a bojkotovala je savezne izbore 1992. godine i republicke 1997. godine.
Demokratska stranka najvise glasova u samostalnom nastupu osvojila je 1993. godine - oko pola miliona. Demokrate su sami izasli i na prve izbore 1990. godine i uzeli 374 hiLjade glasova, a na ostalim izborima odlucivali su se za bojkot, kombinaciju samostalnog nastupa i koalicije sa reformistima, u vreme podele Srbije na vise izbornih jedinica, odnosno kasnije za nastup u koalicijama - Zajedno i DOS.
Socijalisticka partija Srbije najvise glasova je osvojila na prvim izborima 1990. godine - 2,3 miliona, a najmanje u decembru 2000. godine - 515 hiLjada.

Na ostalim izborima SPS je osvajao izmedju 1,4 i 1,67 miliona glasova. Socijalisti su nastupali samostalno, ili u koaliciji sa JUL-om (1996, 1997 i 2000) i Novom demokratijom (1996 i 1997).
Srpski pokret obnove nastupao je u koalicijama DEPOS i Zajedno. Samostalno je dobio 800 hiljada glasova na prvim izborima i na izborima 1997. godine, koje je vecina opozicionih stranaka bojkotovala. Na saveznim izborima 2000. godine SPO je dobio oko 250 hiljada glasova, a tri meseca kasnije postao je vanparlamnetarna stranka, posto je na republickim izborima osvojio samo 144 hiljade glasova.
Politicka organizacija za demokratske promene "Nova Srbija", sto je pun naziv stranke Velimira Ilica, nije samostalno izlazila na izbore, ali je Ilic u novembru, na predsednickim izborima dobio 229 hiljada glasova.
Demokratska alternativa ucestvovala je 1997. godine na republickim izborima u koaliciji sa Seljackom strankom Srbije i Penzionerskom strankom Srbije i osvojila oko 60 hiljada glasova. Lider DA Nebojsa Covic te godine je na predsednickim izborima dobio 93 hiljade glasova.
Clanica koalicije "Za narodno jedinstvo", Stranka srpskog jedinstva, osvojila je 200 hiljada glasova u decembru 2000. godine, u koaliciji sa Partijom srpskog progresa, Ujedinjenom penzionerskom strankom i Srpskom seljackom strankom. Borislav Pelevic je 2002. godine dva puta ucestvovao na predsednickim izborima sa rezultatom od 139, odnosno 104 hiljade glasova. Marijan Risticevic na predsednickim izborima u novembru ove godine dobio je 72 hiljade glasova.
Demohriscanska stranka Srbije, Socijaldemokratija i Liberali Srbije prvi put nastupaju samostalno na izborima, kao i vecina clanica koalicije "Zajedno za toleranciju".
Izuzetak je Savez vojvodjanskih Madjara, stranka koja je nastala nakon rascepa u Demokratskoj zajednici vojvodjanskih Madjara (DZVM).
DZVM, a potom odvojeno SVM i DZVM, su ucestvovali samostalno na vecini izbora do 2000. godine, a rezultati su bili od 50 do 140 hiljada glasova.
Socijalisticka narodna stranka i Narodni blok nisu ucestvovali na izborima, ali su se lideri tih partija oprobali na predsednickim izborima u septembru 2002. godine. Nebojsa Pavkovic osvojio je 75, a Branislav Ivkovic 42 hiljade glasova.

 

Pozarevac

Odlozeno sudjenje Marku Milosevicu

Sudjenje Marku Milosevicu, sinu bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica, koje je trebalo da se odrzi juce u Opstinskom sudu u Pozarevcu, odlozeno je zbog nedolaska svedoka i jednog od branilaca optuzenih.
Predsednica krivicnog veca tog suda Marija Marinkovic je kazala da na sudjenje nije dosao osteceni bivsi clan "Otpora" Zoran Milovanovic i clanovi njegove porodice koji su dostavili lekarske dokaze da su na bolovanju.
Milovanovic je dostavio dokaze da je, kao poslanicki kandidat Nove Srbije, na predizbornoj turneji po Srbiji i da nije u mogucnosti da se pojavi na sudu.
Advokat optuzenih Dragoslav Ognjanovic je obavestio sud da je sinoc doputovao iz Haga i da je bolestan.
Opstinski javni tuzila Miroslav Vojinovic je protiv Marka Milosevica i radnika njegovog preduzeca "Madona" podigao optuznicu zbog maltretiranja pripadnika pozarevackog "Otpora" Zorana Milovanovica 7. marta 2000. godine.
Optuznica tereti i radnike preduzeca "Madona" Milana i Sasu Lazica, Milana Bajica, Bojana Tadica i Zorana Ivanovica zvanog Roleks.
Kako se navodi u optuznici, oni su 7. marta 2000. godine oteli Milovanovica, tukli ga i maltretirali, a zatim ga odveli u diskoteku "Madona" gde mu je Milosevic pretio da ce ga iseci na komade ukLjucenom motornom testerom.
Milosevic je tada od Milovanovica trazio da otkrije ko su clanovi "Otpora" u Pozarevcu i ko ih finansira.
Novo rociste zakazano je za 5. maj 2004. godine.

 

Vladan Batic

Demokratske stranke ce morati u koaliciju

Predsednik Demohriscanske stranke Srbije (DHSS) Vladan Batic ocenio je u ProkupLju da ce demokratske stranke posle parlamentarnih izbora morati da se udruze kako bi formirale vladu bez radikala i socijalista.
Ocenjujuci da ce radikali i socijalisti dobiti dosta glasova zbog lose politike i nesloge u DOS-u, Batic je naveo da ce sve demokratske stranke morati da se ujedine i naprave koaliciju za formiranje vlade.
U okviru predizborne kampanje, Batic je ponovio da se DHSS zalaze za samostalnu Srbiju navodeci da u njoj sada sva kLjucna mesta zauzimaju Crnogorci, a da srpska mladez i pamet ide u inostranstvo jer nema posao.
Komentarisuci izjavu predsednika drzavne zajednice Svetozara Marovica da Crna Gora moze sama, Batic je izjavio da i Srbija vise nema vremena i strpLjenja.
"Neka se on slika sa kim god hoce, neka putuje gde hoce i neka se izvinjava kome hoce, ali o svom trosku i svojih sa Cetinja, a ne vise na teret Srbije", rekao je Batic navodeci da Srbija vise nema snage da finansira drzavnu zajednicu sa oko 950 miliona evra godisnje.

 

Stanko Lazendic

Otpor ulazi u parlament

Kandidat za poslanika Otpora Stanko Lazendic izjavio je u Novom sadu da bi Vojvodina bila "u centru politickih odluka" kada bi ta stranka usla u Skupstinu Srbije nakon parlamentarnih izbora.
"Skupstinu Srbije cemo definitivno priblizavati Novom Sadu i Vojvodini barem u onom delu u kojem ce Vojvodina, u svom izvornom smislu, biti svoja na svome", rekao je Lazendic novinarima tokom akcije te stranke nazvane "Otporna cajanka".
"Mi Vojvodinu vidimo kao mesto gde kumstvo nece biti najprofitabilnija privredna grana i u kome ukus pravde nece nositi gorcinu prepakovanog secera", istakao je Lazendic.
Kandidat Otpora Bozo Prelevic ponovio je da ce stranka, ako udje u parlament, zahtevati da se u prvih sest meseci, osim novog Ustava, usvoji i 30 sistemskih zakona koji su preduslov da Srbija postane uredjena drzava.
"Mi stojimo, problemi se ne menjaju, politicari se ne menjaju i vreme je da se na to stavi tacka kako bismo stvorili bazicnu instituciju u ovoj zemLji, a to je Skupstina Srbije", rekao je Prelevic.
Otporov kandidat za poslanika Milos Gagic pozvao je sve one koji su os 1996. godine krenuli u borbu protiv sistema i one koji su razocarani DOS-ovom vlascu da glasaju za Otpor, ocenjujuci da ce time glasati i za sebe.
Otpor je danas u Novom sadu, kod spomenika Jovanu Jovanovicu Zmaju, umesto zavrsne konvencije organizovao druzenje sa gradjanima uz topao caj, pod nazivom "Otporna cajanka". Pored spomenika je postavLjen video bim sa kojeg se emituju predizborni spotovi i filmovi o Otporu, dok se sa razglasa pusta rok muzika.

 

MLADJAN DINKIC

Srbija ce biti ekonomski jaka pravna drzava

Ukoliko G17 plus dodje na vlast Srbija ce postati ekonomski jaka pravna drzava, rekao je danas potpredsednik G17 plus Mladjan Dinkic.
Kako prenosi ta stranka, Dinkic je obisao Kikindu, Coku i Backu Topolu.
On je obecao da ce novac od poreza na ekstraprofit, vracen kompaniji brace Karic, biti vracen u republicki budzet.
"G17 plus je jedina stranka koja je javno zatrazila da se 2,4 milijarde dinara vrate u budzet, dok ostali cute", rekao je Dinkic i kazao da se njegova stranka nikoga ne plasi.
Prema njegovim recima, nije cudno sto se Srpska radikalna stranka zalaze za vracanje novca naplacenog od poreza na ekstraprofit, s obzirom da je i zameniku predsednika te stranke Tomislavu Nikolicu vracen porez na ekstraprofit za stan koji je dobio dok je bio u Vladi Srbije.
Dinkic je naveo da su na poslanickoj listi G17 plus podjednako zastupljene sve nacionalne manjine, kao i da se ta stranka zalagala za izborni zakon koji bi doneo pozitivnu diskriminaciju za manjine u Srbiji.

 

Nebojsa Pavkovic

zene ce glasati za mene

Nosilac liste Narodne socijalisticke stranke i Narodnog bloka (SNS - NB) Nebojsa Pavkovic izrazio je ocekivanje da ce veliki broj zena glasati za tu listu.
"Ocekujem da veliki broj zena glasa za mene i nasu koaliciju, jer su one mudrije i odanije, a znaju i da ocene prave vrednosti", izjavio je Pavkovic na predizbornoj tribini u sapcu, i dodao da su zene na toj listi zastupLjene sa preko 35 odsto.
Pavkovic je rekao da su predstojeci parlamentarni izbori "presudan momenat za Srbiju kojoj treba red, rad, disciplina i cvrsta ruka".
Predsednik SNS Branislav Ivkovic rekao je da gradjani "moraju da paze, jer je na pomolu velika prevara".
Nebojsa Pavkovic, koji je i bivsi nacelnik Generalstaba Vojske Srbije i Crne Gore, optuzen je pred Haskim tribunalom zbog ratnih zlocina na Kosovu 1999. godine.

 

SPS odrzao miting u Nisu

Predsednik Glavnog odbora Socijalisticke partije Srbije (SPS) Ivica Dacic rekao je da glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte nakon vanrednih parlamentarnih izbora "nece imati sa kim da razgovara" u Srbiji.
"Pozivam Karlu del Ponte da sto pre dodje u Srbiju jer samo jos ona nije dala podrsku DOS-u na izborima. Nakon 28. decembra nece imati gde da dodje niti sa kim da razgovara", rekao je Dacic na mitingu SPS-a u Nisu.
On je pred vise od hiLjadu Ljudi na centralnom niskom trgu kazao da "uoci ovih izbora predsednistvom DOS-a predsedava (Havijer) Solana koji je pre nekoliko dana bio u Beogradu" da podrzi DOS.
Dacic je rekao da je DOS ponizio Srbiju jer je kreator teze da su Srbi genocidni narod.
Generalni sekretar SPS-a Zoran Andjelkovic je rekao da ce ta partija "vratiti Srbe na Kosovo". "Mi cemo sprovesti Rezoluciju 1244 a to znaci da ce Srbija biti u Pristini kao sto ce i Pristina biti u Srbiji", rekao je Andjelkovic.
"Branicemo sve patriote, nece nam trebati liste crnih ovaca da bismo zastitili patriote. Mi necemo isporuciti nikoga Hagu ma na kojoj se listi nalazio", rekao je Andjelkovic.
Miting socijalista protekao je bez incidenata, a poceo je zvucima truba i predizbornim pesmama te partije iz kampanja tokom devedesetih.

Narodna stranka

Netacno da je novac od tranzita isao u budzet

Potredsednik Narodne stranke (NS) Predrag Popovic osporio je danas tvrdnje da je novac od tranzita cigareta kroz Crnu Goru zavrsio u republickom budzetu.
"Najobicnija je laz da su sve pare dobijene od tog posla zavrsile u budzetu. Upravo je obrnuto. Ni cent tih para tamo nije zavrsio", navodi se u Popovicevom saopstenju.
Popovic je bio clan skupstinske komisije za ispitivanje navoda zagrebackog dnevnika "Nacional" o navodnoj umesanosti crnogorskih vlasti u medjunarodni sverc cigareta.
Crnogorski premijer Milo djukanovic izjavio je ranije da je "svaki cent" od tranzita cigareta kroz Crnu Goru "zavrsio u drzavnoj kasi" i osporio postojanje privatnih tajnih racuna.
Popovic ocenjuje da je "nacin na koji je novac od tranzita duvana navodno deponovan u trezor, skandal prvog stepena".
"Ne postoji elementarno ispravna dokumentacija o tome. Jedino se moze desifrovati potpis sluzbenika u trezoru. Druga imena, koja su potpisana na obicnom papiru bez pecata i obaveznog zavodjenja, nisu se mogla identifikovati, niti ovlascena lica ministarstva finansija znaju o kome se radi", navodi Popovic.
Popovic navodi da je prilikom brisanja "fantomskih" firmi "Jube" i "Kolineks" u Privrednom sudu u Podgorici "dokazano da su pare od sverca isle na sve strane, sem u budzet Crne Gore".
"Kako je taj novac stican i koliko je tog novca otislo u privatne dzepove, ostaje da se utvrdi kada sa vlasti odu djukanovic i njegovi", navodi potpredsednik NS-a.
Popovic istice da poslovanje "fantomskih " firmi niko nije mogao da proveri, jer se, po njegovim recima, radi o "klasicnom kriminalu".
On podseca da je skupstinskoj komisiji bio dostupan "samo deo materijala" vezanih za tranzit cigareta i optuzuje djukanovica i "njegov rezim" da su opstruirali rad parlamentarne komisije.

 

Dogovoreni metodi ekonomske saradnje

Predstavnci Crne Gore i Libije precizirali su principe i metode privredne saradnje koji bi trebalo da rezultiraju potpisivanjem protokola o ekonomskoj saradnji, prenela je Televizija Crne Gore.
Crnogorski ministar finansija Miroslav Ivanisevic izjavio je da su crnogorski i libijski privrednici dogovorili formiranje zajednickog preduzeca koje ce pratiti i kontrolisati realizaciju dogovorenih projekata i dodao, da "ce se odnosi dve drzave graditi na partnerstvu".
On je ocenio da predstoji jedan mukotrpan rad u svakoj od pojedinacnih oblasti u kome ce se uspostaviti znacajnija ekonomska saradnju dve drzave.
Predstavnici Libije saopstili su da je ta drzava veoma otvorena za privrednu saradnju sa evropskim drzavama i najavili intenziviranje saradnje sa Crnom Gorom.
Predstavnici Crne Gore i Libije posebno su razgovarali o saradnji u oblasti brodogradnje i ribolova.
Direktor Atlas Mond banke Dusko Knezevic izjavio je, da je Libija zainteresovana za direktna ulaganja u Crnu Goru i dodao da je spremna da preko investicione libijsko-arapske banke direktno ulozi novac u neke projekte u Crnoj Gori.
Delegaciju Crne Gore predvodi predsednik Filip Vujanovic koji je imao niz protokolarnih aktivnosti. Vujanovic je polozio venac na spomen-obelezje velike bitke kod El Hani i na spomenik zrtvama bombardovanja Libije 1986. godine.
U delegaciji Crne Gore pored Vujanovica i Ivanisevica nalazi se i nekoliko crnogorskih privrednika. Crnogorska delegacija posetu Libiji zavrsava danas.

 

Vujanovic Gadafiju poklonio Titovu uniformu

Crnogorski mediji objavLjuju na prvim stranicama i u udarnim emisijama izvestaje o srdacnom doceku koji je libijski vodja Muamer Gadafi priredio predsedniku Crne Gore Filipu Vujanovicu.
Navedeno je da je Vujanovic na aerodromu u Tripoliju docekan uz najvise drzavne i vojne pocasti i da je ceremoniji doceka prisustvovala libijska vlada u punom sastavu.
Vodja Libije je za Radio-televiziju Crne Gore izjavio da ce posetiti zemLje Balkana. Gadafi je podsetio na prijateLjstvo njegove zemLje i bivse Jugoslavije, cijeg je predsednika Josipa Broza Tita posebno cenio.
Vujanovic je sa Gadafijem razgovarao o saradnju u raznim oblastima privrede. Vujanovic je izjavio da ga je Gadafi primio u porodicnom satoru, a to je pocast koja se ukazuje samo drzavnicima prema kojima se zeli pokazati najveci stepen srdacnosti.

 

Gradjani imaju pravo ucesca na izborima

Gradjani Kosova sa pravom glasa imaju pravo da ucestvuju na izborima koje 28. decembra organizuje vlast u Srbiji, saopstila je Misija UN na Kosovu (UNMIK).
"Uobicajena je i medjunarodno priznata praksa da biraci sa pravom glasa ucestvuju na izborima bez obzira na to da li ili ne borave u oblasti kojom administrira vlast koja organizuje izbore", naveo je u UNMIK u saopstenju dostavLjenom agenciji.
Reagujuci na danasnju deklaraciju Skupstine Kosova kojom se zahteva zabrana organizovanja izbora za srpski parlament u pokrajini, UNMIK navodi da "stanovnici Kosova sa pravom glasa imaju pravo da ucestvuju na parlamentarnim izborima u Srbiji zakazanim za 28. decembar".
"UNMIK ne organizuje glasanje za izbore za predstavnicka tela van teritorije kojom upravLja, ali svaka akcija da se spreci glasanje predstavLja uskracivanje osnovnog demokratskog prava", navodi se u saopstenju.
U saopstenju UNMIK podvlaci da "nece tolerisati uskracivanje bilo cijeg demokratskog prava".

 

KOSOVO - VATIKAN

Molba Papi da utice na priznavanje nezavisnosti

Predsednik Kosova Ibrahim Rugova izjavio je u Pristini da je tokom boravka u Vatikanu zamolio Papu Jovana Pavla Drugog da upotrebi svoj uticaj da bi nezavisnost Kosova formalno bila priznata.
Rugova je rekao da se zahvalio poglavaru Rimokatolicke crkve na beatifikaciji Majke Tereze i da je Papu tokom 20-minutnog susreta upoznao sa postingucima na Kosovu u protekle cetiri i po godine.
Kosovski predsednik je preneo da je papa pozitivno ocenio ono sto je na Kosovu postignuto, dodajuci da je od Jovana Pavla Drugog "zatrazio da upotrebi uticaj za formalno priznanje nezavisnosti Kosova".

 

FRANCUSKA I SCG

Tadic zavrsio posetu Parizu

Ministri odbrane SCG i Francuske Boris Tadic i Misel-Alio Mari juce su u Parizu zajednicki ocenili da postoje dobre osnove za unapredjenje saradnje dva ministarstva i dve vojske.
Francuska ministarka je novinarima nakon sastanka rekla da ce njena zemLja biti uz SCG u njenim naporima da modernizuje oruzane snage i izgradi savremen i na evropskim standardima zasnovan sistem odbrane i zastite, kao i da ce podrzati SCG u naporima za ulazak u Partnerstvo za mir.
Takodje se obracajuci novinarima nakon razgovora sa Alio-Mari, Tadic je posetu ocenio veoma uspesnom i znacajnom za buducu saradnju ministarstava i vojski dve zemLje.
Unapredjenje saradnje obuhvatalo bi oblasti obrazovanja oficira iz SCG na francuskim vojnim skolama, saradnje eksperata za rekonstrukciju i modernizaciju vojske SCG, saradnje obavestajnih sluzbi u borbi protiv organizovanog kriminala i medjunarodnog terorizma, kao i oblast vojnih industrija i naoruzanja.
Razgovorom sa ministarkom odbrane, Tadic i nacelnik Generalstaba Vojske SCG Branko Krga zavrsili su jednodnevnu posetu Francuskoj.
Tadic je agenciji rekao da su on i Krga razgovarali najpre sa zvanicnicima francuskog ministarstva spoLjnih poslova i da su se teme ticale bezbednosne saradnje u regionu.
U razgovoru sa nacelnikom Zdruzenog generalstaba Vojske Francuske general pukovnikom Anrijeom Bentezaom bilo je reci o bilateralnoj vojnoj saradnji, razmeni iskustava i mogucnostima za skolovanje oficira VSCG u Francuskoj.
"To su bili razgovori koji su pojedinacno specifikovali pojedine forme saradnje u buducnosti i ta intencija je potvrdjena sa francuskom ministarkom odbrane", naveo je Tadic.
"Sa njom je dogovoreno da razvijamo stratesko partnerstvo i da razvoj tih odnosa bude politicki koordinisan", rekao je Tadic, dodavsi ocenio da je veoma zadovoLjan nacinom na koji je delegacija VSCG primLjena u Parizu.
"Utvrdicemo skolovanje pripadnika nase vojske na elitnim francuskim vojnim akademijama ali cemo nastaviti saradnju u mnogim drugim oblastima i taj deo saradnje ce dogovarati eksperti, pocevsi vec od februara sledece godine", najavio je Tadic.
On je kazao da je pozvao ministarku odbrane Francuske da poseti Beograd.
Ministar odbrane SCG Boris Tadic i nacelnik Generalstaba VSCG Branko Krga juce su u Parizu polozili venac na spomenik kraLja Petra I Oslobodioca i Aleksandra I Karadjordjevica, kao i na spomen obelezje francuskog marasala Fransa D'Eperea.

 

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pisite nam |

Copyright © 1996-2003 "NOVINE"