SVET

13. april 2004.


Deca, zene i bebe zrtve sukoba u Iraku

Ubijeno dete, FaludzaMedju poginulima i povredjenima u Faludzi, irackom gradu u kome je proteklih dana u borbama americkih snaga i sunitskih gerilaca ubijeno nekoliko stotina ljudi, ima i dece, zena i staraca, cak i beba, javio je Rojters.
Ranjena deca mogu se videti i u improvizovanoj poljskoj bolnici u Faludzi, umotana u zavoje i krvava.
U borbama je do sada ubijeno nekoliko stotina ljudi, a pokusaji da se dogovori prekid vatre i zaustavi krvoprolice, do sada su bili neuspesni.
Bolnicko osoblje u Faludzi ne moze da postigne da se pobrine za sve mrtve i ranjene, a ispred naprecac podignute poljske bolnice, lesevi leze na ulici, umotani u bele carsave. Medju mrtvima ima sasvim male dece, zena i starih, cak i jedna tek rodjena beba.
Americka vojska tvrdi da su njene operacije precizne i da njene mete nisu civili, zene ni deca.
"Ovde smo u maloj bolnici i ne mozemo da se pobrinemo za sve zrtve", rekao je jedan doktor. "Sada je vazno da pokusamo da izvedemo ranjene" iz grada, kazao je on.
Zapaljen konvoj u IrakuVojska SAD juce je jednostrano proglasila prekid vatre u Faludzi kako bi dozvolila da u grad stigne medicinska oprema, osoblje, lekovi i hrana i da bi pokusala da zapocne pregovore o primirju. Borbe, medjutim, nisu prestale.
Amerikanci su zatim danas ponudili bilateralni prekid vatre, ali su se sukobi opet nastavili. Marinci kazu da oni samo uzvracaju paljbom kada su napadnuti i da ne pucaju na zene i decu, ali ranjeni civili i dalje pune malobrojne bolnicke postelje.
Novinarima je tesko da dodju do Faludze, koju su pocetkom nedelje opkolile americke trupe, kako bi suzbile tamosnju pobunu.
Prema proceni pet nevladinih organizacija objavljenoj juce, u gradu je ubijeno 470 ljudi. Od 1.200 povredjenih, 243 su zene, a oko 200 - deca, saopstile su nevladine organizacije.

 

Od 1. aprila poginulo 70 vojnika koalicije i 700 Iracana

Koalicione snage izgubile su u Iraku 70 vojnika od 1. aprila, dok su njihovi protivnici izgubili 700 ljudi, izjavio je juce sef vojnih operacija koalicionih snaga general Marj Kermit, a javljaju agencije.
"Koalicione snage izgubile su od 1. aprila oko 70 ljudi. Broj zrtava na neprijateljskoj strani je oko 10 puta veci", rekao je Kimit na konferenciji za novinare u Bagdadu.
"Kada je rec o civilnim zrtvama, nema pozudane brojke. Zatrazicemo od Ministarstva zdravlja, kada se uspostavi iracka kontrola u Faludzi, da nam daju tacne a ne brojke koje su filtrirane kroz lokalne propagandne masine", rekao je on.
Agencija Asosijejted pres, na osnovu pojedinacnih saopstenja vojske, javlja da su 62 americka vojnika i najmanje dvojica vojnika koalicije ubijena od 4. aprila.
Oko 880 Iracana je ubijeno, javlja AP pozivajuci se na izvestaje irackih bolnica, saopstenja americke vojske i iracke policije.

 

Podaci o zrtvama od pocetka rata u Iraku

Objavljujemo broj zrtava od pocetka britanko-americke vojne intervencije protiv Iraka. U zagradi su podaci o zrtvama od 1. maja 2003. godine, kada je americki predsednik Dzordz Bus objavio zvanican prekid vecih vojnih operacija u Iraku.
Podaci o ubijenim Iracanima su nezvanicne procene.

Ubijeni pripadnici okupacionih snaga:


Oruzani sukobi:
SAD 467 (358)
Velika Britanija 20 (12)
Druge zemlje 38 (38)

Zrtve koje nisu poginule u oruzanim sukobima - zrtve nesreca, samoubistava, slucajeva kada koalicione snage greskom ubiju sopstvenog pripadnika i zrtve drugih incidenata koji nemaju veze sa oruzanim sukobima:

SAD 194 (165)
Velika Britanija 38 (13)
Druge zemlje 6 (6)
Ubijeni Iracani:
Vojnici - izmedju 4.895 i 6.370 Civili izmedju 8.865 i 10.715

Broj poginulih irackih vojnika predstavlja nezvanicnu procenu, posto zvanicni podaci ne postoje.
Brojka poginulih civila objavljena je na internet sajtu www.iraqbodycount.net, a rec je o podacima mirovnih aktivista, objavljenim u najmanje dva medija.

 

Americka vojska potrosila najmanje 120 tona granata sa osiromasenim uranijumom

Sestorica americkih vojnika, koji su oboleli po povratku iz Iraka, izjavili su da vojska nije obracala paznju kada su se zalili na trovanje uranijumom iz americkog naoruzanja koje je korisceno u vojnim akcijama.
Oni su, takodje, rekli da im je bio odbijen zahtev za testiranje na radioaktivne supstance.
"Svi smo bili zdravi kada smo krenuli od kuce. Sada imam glavobolje, osecam zamor, vrtoglavicu, imam krv u urinu, neobjasnjiv osip", rekao je narednik Dzeri Oheda, 28, koji je bio stacioniran juzno od Bagdada, zajedno sa ostalim pripadnicima americke Nacionalne garde.
Kako je rekao, neki od siptoma koje oseca su nedostatak vazduha, migrene i mucnina.
Narednik Herbert Rid rekao je da se oko deset vojnika obratilo vojsci za lecenje prosle jeseni, ali da su odbijeni.
Trojica medju njima su insistirali i analize su im uradjene su u decembru, rekao je Rid koji ocekuje svoje rezultate. Kod petorice vojnika, koji su privatno uradili analize, nedavno su pronadjeni tragovi osiromasenog uranijuma u krvi.
U Vasingtonu, portparol americke vojske Sintija Smit rekla je da ce vojska testirati svakog vojnika koji sumnja da je bio izlozen osiromasenom uranijumu.
Prema recima vojnika, svi su predali vojsci uzorke urina na analizu, a rezultati se ocekuju za oko tri nedelje.
Konferenciji za novinare, koju su vojnici odrzali u kuci Dzerija Ohede, prisustvovao je i senator Carls Sumer. On je tom prilikom obecao da ce se zaloziti da zrtve dobiju produzenu zdravstvenu zastitu.
Od pocetka rata u Iraku, americka vojska je potrosila najmanje 120 tona granata sa osiromasenim uranijumom.


SAD bile upozorene na teroristicki napad 2001.

Njujork, i kule.Bela kuca je objavila dokument, koji je americkom predsedniku Dzordzu Busu poslat uoci septembarskih teroristickih napada u SAD 2001, u kojem se navodi da je postojala opasnost od takvih napada.
Kako se navodi u dokumentu koji je Bela kuca juce objavila, a prenosi agencija AP, postojali su obavestajni podaci o planovima teroristicke organizacije Osame Bin Ladena Al-Kaide da izvrsi teroristicki napad u SAD.
"Izvestaji stranih vlada i podaci iz medija ukazuju da Bin Laden od 1997. zeli da izvede teroristicki napad u Sjedinjenim Drzavama", navodi se u dokumentu koji je uoci napada upucen Busu.
Posto je bivsi predsednik SAD Bil Klinton naredio raketne napade na Bin Ladenovu bazu u Avganistanu 1998, Bin Laden je, pise se u dokumentu, "porucio svojim sledbenicima da zeli da uzvrati udarac Vasingtonu".
U tekstu se ne navodi cija je ovo informacija, ali su zvanicnici Bele kuce, pre nego sto su objavili ovaj izvestaj, precrtali naziv drzave o kojoj je rec.
"Pokusaji da se izvrsi napad iz Kanade, negde pocetkom 2000, mozda je bio prvi ozbiljan pokusaj Bin Ladena da izvrsi teroristicki napad u SAD", navodi se u dokumentu.
Jedan od osudjenih ucesnika u zaveri, Ahmed Resam, rekao je americkom Federalnom istraznom birou (FBI) da je on sam planirao napad u isto vreme, na medjunarodnom aerodromu u Los Andjelesu, ali da ga je tada Bin Ladenov porucnik Abu Zubajdah "ohrabrio i pomogao mu pri toj operaciji", navodi se dalje.
Pripadnici Al-Kaide, medju kojima ima americkih drzavljana, ili su ziveli su ili vise puta putovali u SAD. "Organizacija ocigledno ima strukturu podrske (u SAD) koja bi mogla da pomogne napadacima", upozorava se u dokumentu.
Navodi se, takodje, da postoje informacije i pripremama jos vecih napada, medju kojim je i upozorenje da Bin Laden namerava da otme avion kako bi trazio od americkih vlasti pustanje talaca, ali se dodaje da te informacije nisu potvrdjene.
Od 1998, FBI je pratio "sumnjive aktivnosti u zemlji koje su u vezi sa pripremama za takvu otmicu ili neki drugi tip napada". U dokumetu se navode i zgrade u Njujorku koje bi mozda bile meta napada terorista.
U dokumentu pise da americka Centralna obavestajna sluzba (CIA) i FBI vode istragu o telefonskom pozivu koji je primila Ambasada SAD u Ujedinjenim Arapskim Emiratima u maju 2001, kada su americke vlasti upozorene da "grupa Bin Ladenovih pristalica planira napade u SAD".


Ruski oligarsi plase Svetsku banku

LUKOIL u BeograduRusijom dominira mali broj poslovnih grupa koje su manje efikasne od drugih privatnih vlasnika ali su prigrabile veliki deo priliva investicija, zakljucuje se u najnovijem izvestaju Svetske banke.
Studija, izvedena na detaljno ispitanom uzorku od preko 1.300 kompanija, zakljucuje da 23 najvece poslovne grupe u Rusiji kontrolisu preko trecine industrije u zemlji i najmanje jednu sestinu broja zaposlenih.
Izvestaj ce najverovatnije ponovo podstaci raspravu o politicki uticajnim poslovnim "oligarsima" koji su svoje ogromno bogatstvo stekli tokom procesa privatizacije devedesetih godina, navodi moskovski dopisnik Fajnensel Tajmsa.
"Rusija mora da uradi ono sto su Amerikanci izveli pre 100 godina uvodjenjem strogih propisa protiv trustova i monopola da bi se stvorila postena konkurencija," kaze glavni ekonomista moskovskog ureda Svetske banke Kristof Ril.
Mali broj uticajnih ruskih biznismena prigrabio je neproporcionalno velike investicije i u nekim slucajevima oni su ostali mocni lobisti.
Nasuprot opstem uverenju, u izvestaju Svetske banke se zakljucuje da ukupno posmatrano ti poslovni ljudi nisu postali efikasniji menadzeri pa je visa produktivnost u kompanijama koje kontrolisu strani investitori i drugi privatni vlasnici. Samo kompanije u drzavnom vlasnistvu losije posluju.
Arhitekta kontroverzne privatizacije "zajmovima za akcije" tokom devedesetih, Andrej Cubajs, brani oligarhe.
"Kada ljudi kazu da su oligarsi opljackali zemlju i korumpirali politicki i pravosudni sistem, u tome ima mnogo istine", kaze on ali dodaje:
"Ne smemo zaboraviti da su ti isti oligarsi bili glavni pokretac privrednog rasta u poslednjih nekoliko godina, da su reorganizovali velike delove ruske industrije i izgradili efikasne rukovodece sisteme, da su placali poreze i poceli da pune drzavne kofere. Oligarsi nisu savrseni, ali su mnogo efikasniji vlasnici od drzave."
Oligarsi su se poslednjih meseci ponovo nasli na udaru ruskih vlasti koje nastoje da podstaknu konkurenciju i obuzdaju superprofite.
Studija Svetske banke pokazuje da po vrednosti prodaja, prema podacima iz 2001, dominira petrolejska kompanija Lukoil, a za njom sledi Milhaus, holding kompanija pod kontrolom Romana Abramovica, milijardera i vlasnika londonskog fudbalskog kluba Celzi. Iza njih su petrolejska grupa Surgutnjeftegaz i Interros.
Svetska banka u ovoj studiji zakljucuje da je Rusija znatno napredovala ka trzisnoj privredi, sa obimnom izmenom privredne strukture, rastucim sektorom usluga i migracijama prema regionima gde se otvaraju nova radna mesta.
Rusija je, medjutim, ostala "dezorganizovana" privreda sa neefikasnom raspodelom resursa, a tokom perioda obnovljenog rasta u poslednjih pet godina reorganizacija je usporena jer mnoge lokalne vlasti subvencijama stite radna mesta na sektoru "netrzisnih usluga".
Strucnjaci Svetske banke upozoravaju Rusiju na opasnost od preterane zavisnosti od nafte i gasa (koji sa 20 odsto ucestvuju u bruto domacom proizvodu) i pozivaju da se ukinu energetske povlastice kompanijama, povecaju investicije u saobracaj i obrazovanje da bi se podstakle migracije, kao i da se preduzme reforma zdravstva da bi se zaustavilo opadanje prosecnog zivotnog veka.
Ekonomista Ril takodje upozorava na vaznost obezbedjenje prava vlasnistva da bi se stimulisali investicije i rast.
On istovremeno kritikuje sudsku istragu prethodnih privatizacija koja bi mogla da podstakne novu neizvesnost i dodaje da drzava "ne moze da nastavi da vodi gerilski rat sa kompanijama".

 

Ikein osnivac najbogatiji na svetu

IKEA, TorontoSvoj jedini luksuz, mali vinograd u Provansi, opisuje kao "veoma skup hobi". Vozi 11 godina star Volvo, luta Internetom trazeci jevtinije aviokarte i uvek putuje ekonomskom klasom.
Mudro, reklo bi se za coveka prosecnog imovnog stanja. Medjutim, iza se krije, sudeci prema nalazima finansijskih stucnjaka u njegovoj domovini, Svedskoj, najbogatiji covek na planeti.
Ingvar Kamprad, osnivac kompanije "Ikea" koja proizvodi namestaj i potrepstine za opremanje stanova, pretekao je "Majkrosoftovog" milijardera Bila Gejtsa i postao najbogatiji covek na svetu sa licnim bogatstvom procenjenim na 58 milijardi dolara.
Ta cifra, iako su je u "Ikei" odmah osporili, ukazuje na veliki uspeh preduzetnika koji je uveo police na sklapanje u vise nego uspesan biznis na sektoru namestaja i obogatio se boreci se u medjuvremenu sa alkoholizmom i losim publicitetom zbog druzenja sa nacisticki orijentisanom partijom u mladosti.
Finansijski analiticar koga je angazovao jedan svedski poslovni magazin tvrdi da je u prethodnoj proceni, u kojoj je racunato da Kamprad ima 13 milijardi dolara, osnivac "Ikee" potcenjen posto je taj magnat, iako vise ne ucestvuje u svakodnevnom vodjenju firme, jos pravi vlasnik kompanije.
"Ikea" je danas podeljena na filijale kojima upravlja dobrotvorna fondacija sa sedistem u Holandiji, potseca "Indipendent".
Kamprad, dakle, zasluzuje prvo, umesto tek 13. mesta na poslednjoj objavljenoj listi najbogatijih ljudi magazina "Forbs". Nove procene ga svrstavaju isped Gejtsa, koji prema "Forbsu" ima 40-tak milijardi dolara, i americkog investitora Vorena Bafeta.
Analiticar i novinar Bo Petersen koji je istrazivao po Kampradovom bogatstvu priznaje da je veoma tesko utvrditi pravu vrednost kompanije i imovinu vlasnika zato sto je "Ikea" privatna firma. Petersen se u istrazivanju rukovodio podacima iz holandskih arhiva koji su njemu i njegovom timu omogucili da proceni profit i vrednost "Ikee".
U "Ikei" nisu odusevljeni novom procenom Kampradovog bogatstva i kazu da je on 1982. firmu stavio pod kontrolu Fondacije "Sticing INGHA" koja podrzava razlicite institucije sa sektora arhitekture i dizajna. To po njima znaci da Kampradovo licno bogatstvo nema veze sa "Ikeom".
Prema portparolu firme Mariani Barner, procena svedskog magazina je potpuno pogresna - "Proceniti vrednost kompanije, ukljucujuci sve prodavnice, i reci da je sve to Ingvarovo je potpuno pogresno. Ingvar Kamprad ne poseduje 'Ikeu'".
U "Ikei" medjutim ne nude alternativnu procenu Kampradovog bogatstva niti zele da kazu kuda ide profit od godisnjih prodaja. Prosle godine vrednost prodaja "Ikeinih" proizvoda je dostigla 12,2 milijardi dolara a prodaje rastu po prosecno 15 odsto godisnje.
Ali, gde god da je istina o Kampradovom bogatstvu, niko mu ne osporava da je genije za biznis. Vec sa 20 godina posao svoje kompanije, cije ime krije njegove incijale i prva slova imena farme njegovih roditelja i sela na jugu Svedske u kome je ziveo, prosirio je na namestaj a prvu prodavnicu otvorio je 1953. Sada "Ikea" ima 174 skladista u 36 zemalja.
Preduzetnik, ciji je prvi "Ikea" slogan bio "Nije za bogate nego za pametne," sada zivi u Lozani i ne samo sto je svoje nekretnine u inostranstvu ogranicio na vinograd u Francuskoj, nego i na pijacu ide posle podne, kada trgovci spuste cene voca i povrca.
"Da sam poceo da pribavljam luksuzne stvari to bi podstaklo druge da me slede. Vazno je da vodja sluzi kao primer," rekao je Kamprad u jednom od retkih intervjua.
Ma koliko bilo, Kampradovo bogatstvo ne smeta Svedjanima i Petersen kaze: "Izgleda da je malo ekscentrican ali je heroj. Konacno, on nosi boje Svedske svetom".

 

Stanje elementarne nepogode

Poplave ugrozile zapadni deo RS

Zbog poplava koje su pogodile opstine u zapadnom delu Republike Srpske (RS) Vlada RS je zakazala vanrednu sednicu kojoj ce prisustvovati i predstavnici vojske i policije.
Kisa koja neprestano pada vec sesti dan povecala je vodostaje reka u zapadnom delu RS, a od poplava su najvise ugrozeni Banjaluka Laktasi, Celinac, Srbac, Sipovo, Prijedor, Mrkonjic Grad i Jezero.
U opstini Laktasi juce je proglaseno stanje elementarne nepogode, dok je opstina Celenac zbog poplava uvela vanredno stanje.
U Banjaluci osim povecanja vodostaja Vrbasa i Vrbanje opasnost predstavljaju i podvodne vode. Nacelnik civilne zastite u Banjaluci Zeljko Katic rekao je novinarima da od hidroakumulacionog jezera u Boccu prema Bnajaluci ima dosta ugrozenih naselja, navodeci da je vodsotaj reka Vrbas i Vrbanja znacajno porastao.
Kisa u zapadnom delu RS pada i dalje, a iz Hidrometeroslog zavoda RS prestanak padavina najavljuju tek u cetvrtak.
Zbog izlivanja reke Bosne obustavljen je saobracaj na regionalnom putu Doboj-Modrica, a poplavljeno i je naselje Milosevac.
Iz korita se izlila i reka Ukrina i poplavila neka od naselja na podrucju Dervente. U porastu je i vodostaj reke Sane, a poplavljena su i neka od naselja u prijedorskoj opstini.
Hidrometeoroloski zavod RS je upozorio da zbog kise vodostaji reka rastu i do deset centimetara na sat.


Mitropolit Nikolaj

Crkva ne stiti ratne zlocince

Mitropolit dabrobosanski Nikolaj izjavio je da Srpska pravoslavna crkva (SPC), njeni episkopi i svestenici ne stite, ne podrzavaju i ne pomazu skrivanje osumnjicenih za ratne zlocine.
Navodeci da se u izjavama nekih medjunarodnih zvanicnika u BiH, a narocito u izjavama predstavnika Sfora, kao i u nekim medijima, i dalje spekulise o tome da SPC podrzava i stiti osumnjicene za ratne zlocine, on ih je pozvao da prestanu sa takvim i slicnim optuzbama, "jer nicim ne mogu amnestirati zlocin koji je nad Crkvom izvrsen".
Mitropolit Nikolaj zahvalio je svima koji su dosli na Pale, ili na bilo koji nacin osudili ranjavanje svestenika Jeremije Starovlaha i njegovog sina Aleksandra u akciji Sfora na Palama 1. aprila, kao i osoblju i lekarima u Tuzli koji lece ranjene.
Episkopski savet SPC u BiH ranije je doneo odluku o povlacenju Srpske pravoslavne crkve iz clanstva u Medjureligijskom vecu Bosne i Hercegovine.
"Stav svih episkopa je da smo do sada aktivno ucestvovali u radu Medjureligijskog veca BiH. Dobronamerno smo ucestvovali u svakoj osudi nedela, gde god da se dogadjalo, zajedno s ostalim clanovima Medjureligijskog veca. Od istog, do nas, nije doslo ni najobicnije zanimanje za zlocin koji je nad nama izvrsen", navodi se u saopstenju Mitropolije dabrobosanske.
Medjureligijsko vece BiH je telo koje je osnovano 1998. godine, a u kojem cetiri glavne konfesije u BiH (islamska, rimokatolicka, pravoslavna, jevrejska) saradjuju i pokusavaju da uspostave spone izmedju vrhova verskih zajednica.


PALE - SFOR

Istraga SFOR-a o teskim povredama svestenika

Pop Starovlah u bolniciNacelnik Kancelarije za odnose s javnoscu Glavnog staba Sfora, potpukovnik Dzulijan Bauer potvrdio je da Sfor sprovodi internu istragu o nedavnoj akciji medjunarodnih snaga na Palama tokom koje su tesko povredjeni pravoslavni svestenik Jeremija Starovlah i njegov sin Aleksandar.
Bauer je u intervjuu za banjalucki magazin "Patriot" rekao da Sfor "duboko zali" zbog povreda nanetih Starovlasima, ali je kao neosnovane odbacio tvrdnje da su povredjene osobe bile pretucene.
"Indikacije su da su njihove povrede iskljucivo rezultat eksplozije. Lekar iz Sfora je pregledao pacijente prosle subote i nije pronasao nikakve dokaze da su bili pretuceni. Nismo dobili nijedan izvestaj iz Univerzitetske bolnice (u Tuzli) koji bi podrzao ovu neodgovornu tvrdnju da su oni pretuceni", naveo je on.
U Sforovoj akciji potrage za Radovanom Karadzicem 1. aprila na Palama tesko su povredjeni svestenik Jeremija Starovlah i njegov sin. Predstavnici Srpske pravoslavne crkve saopstili su da su povrede Starovlasima nanete od udaraca tupim predmetima, odnosno, da su oni pretuceni.
Govoreci o akciji na Palama, Bauer je kazao da je prilikom planiranja te operacije "bilo potrebno uzeti u obzir verovatnocu da ce Radovana Karadzica stititi kriminalci koji su spremni da koriste silu", tako da je zakljuceno da je "uz koriscenje eksploziva prilikom nasilnog upada postoji najveca sansa za uspeh akcije, kao i smanjenje mogucnosti da rezultat budu povredjene osobe".
Bauer je demantovao spekulacije da je tokom akcije na Palama doslo do sukoba izmedju vojnika Sfora.
Upitan da li je nizom neuspelih akcija na hvatanju Karadzica, koje su pokrenute na osnovu dojava, umanjen kredibilitet Sfora kao ozbiljne vojne organizacije, Bauer je odgovorio odrecno, dodajuci da je Sfor "tokom tih akcija dosao do odredjenih informacija, tako da se omca oko Karadzica steze".
"Uzimajuci to u obzir, akcija je bila uspesna", naglasio je on.
Bauer je kritikovao vlasti Republike Srpske (RS), navodeci da su akcije usmerene na privodjenje osoba optuzenih za ratne zlocine potrebne "samo zbog toga sto vlasti RS nisu uspele u periodu od devet godina da urade nista kako bi podrzale medjunarodno pravo i svoju obavezu definisanu Dejtonskim sporazumom da uhapse Karadzica".
"Radovan Karadzic drzi sve gradjane ove zemlje kao taoce. Da on zaista brine o buducnosti srpskog naroda u BiH, predao bi se", dodao je potpukovnik Bauer.


Optuznice protiv Bosnjaka

Sef Sekretarijata za odnose sa Medjunarodnim krivicnim sudom u Hagu Vlade Republike Srpske Dejan Miletic izjavio je da nema zvanicne informacije o navodno podignutim haskim optuznicama protiv trojice bivsih visokih bosnjackih vojnih i civilnih zvanicnika.
"Ono sto znamo jeste da su po krivicnim predmetima koje smo mi u 2002. godini dostavili Haskom tuzilastvu vodjene istrage. O njihovom toku i da li su okoncane nemamo zvanicna saznanja", izjavio je Miletic za "Dnevni avaz".
Sekretarijat je u novembru 2002. godine Hagu dostavio dve krivicne prijave protiv ratnog komandanta Armije Republike BiH penzionisanog generala Rasima Delica.
"Prvu je podiglo Okruzno tuzilastvo Doboj za granatiranje ovog grada i zlocine koje su pocinili mudzahedini, a drugu Okruzno tuzilastvo Banja Luka za zlocine u Mrkonjic-Gradu pocinjene prilikom pada tog grada", objasnio je Miletic.
U drugom predmetu, koji je u septembru 2002. poslat u Hag, za ratni zlocin protiv ratnih zarobljenika, za ubijanje i ranjavanje u Sarajevu, terete se clan ratnog Predsednistva Republike BiH Ejup Ganic i jos sest osoba. Ovu krivicnu prijavu podnelo je Okruzno tuzilastvo srpsko Sarajevo.
"Kada je rec o Sakibu Mahmuljinu, ratnom komandantu Treceg korpusa, za njega nismo slali krivicnu prijavu, vec se Hasko tuzilastvo 2002. godine nama obratilo za pomoc i trazilo da im pomognemo u istrazi oko ratnog zlocina koji su pocinili mudzahedini", rekao je Miletic.


BIH STAMPA

Vojni sud u Beogradu priprema optuznicu protiv Ganica

Vojno tuzilastvo u Prvostepenom vojnom sudu u Beogradu istrazuje da li postoje elementi za podizanje optuznice protiv bivseg clana Predsednistva BiH Ejupa Ganica, pise sarajevski nedeljnik "Slobodna Bosna" pozivajuci se na izvore u tom sudu.
Predsednik Prvostepenog vojnog suda u Beogradu, general DJordje Novakovic izjavio je da je optuznica protiv Ganica podignuta pocetkom 90-tih godina proslog veka, ali da je proteklih dana povucena radi dopune, pa je slucaj Ganic jos u fazi istrage.
Novakovic je rekao da ce optuznica protiv Ganica biti kompletirana za sedam dana, a u optuznici je naveden i bivsi komandant Armije BiH Sefer Halilovic.
Optuznica koja je podignuta 1994. godine, tereti Ganica za organizovanje zlocina u Dobrovoljackoj ulici u Sarajevu, kada je u noci izmedju 2. i 3. maja 1992. godine poginulo 30 vojnika, 47 ranjeno i 133 zarobljeno.
Povoda za napad na kolonu vojnika, prema misljenju vojnih tuzilaca, nije bilo, a Ganic je kao clan Predsednistva BiH bio direktno odgovoran.
"Slobodna Bosna" pise da je optuznica dokumentovana nizom dokaza, ukljucujuci video snimke i sifrovane poruke.
U Beogradu se vodi polemika oko preuzimanja nadleznosti za taj slucaj, za koji su zainteresovani Specijalno odeljenje tuzilastva za ratne zlocine i vojno tuzilastvo, pise sarajevski nedeljnik.


BIH - SPANIJA

Spanske vlasti traze Sanela Sjekiricu zbog terorizma

Zamenik ministra bezbednosti BiH Dragan Mektic potvrdio je da je Sanel Sjekirica, koga spanske vlasti sumnjice za umesanost u teroristicke aktivnosti, rodjen u Mostaru.
On je potvrdio da je ministarstvo bezbednosti BiH od spanskih vlasti dobilo zahtev da izvrsi operativne provere Sjekirice.
Spanski ministar unutrasnjih poslova Anhel Asebes izjavio je da su trojica osumnjicenih, medju kojima i Sjekirica, pobjegli iz stana u madridskom naselju Leganes, u kojem su ostali osumnjiceni za teroristicke napade u Spaniji izvrsili samoubistvo.


Bler trazi pomoc ili priznaje poraz okupacionih snaga

Britanski premijer Toni Bler u vrlo emotivnom tonu stao je u odbranu, kako je rekao, "istorijske borbe u Iraku", izrazivsi uverenje da ce Britanija i SAD i dalje biti angazovane u toj zemlji, uprkos eskalaciji sukoba.
U prvom javnom istupu od izbijanja pobune u vise irackih gradova, krajem prosle nedelje, Bler je u autorskom clanku u nedeljniku "Obzerver" ocenio da i dalje postoje "neverovatne mogucnosti za napredak" u Iraku.
"Ukljuceni smo u istorijsku borbu u Iraku. U slucaju neuspeha, sto se nece dogoditi, poraz ne bi pretrpela samo 'moc Amerike'. Nada u mogucnost slobode i verske tolerancije u Iraku bi se ugasila", pise Bler uoci odlaska u Vasington naredne nedelje, na razgovore sa predsednikom SAD Dzordzom Busom.
U slucaju neuspeha okupacionih snaga u Iraku, navodi britanski premijer, bila bi to "radost za diktatore, fanatici i teroristi bi trijumfovali".
Bler je, takodje, ukazao da bi povlacenje britanskih snaga za posledicu imalo nove zahteve ekstremista za povlacenje iz Avganistana, a zatim i sa Bliskog istoka u celini.
"Moramo da se borimo u ovoj borbi, borbi u kojoj moramo da pobedimo, i to je ono sto se sada dogadja u Iraku", naveo je Bler u "Obzerveru".

 


| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright 1996-2004 "NOVINE"