NOVINE - Toronto

KULTURA - ZANIMLJIVOSTI

16. jul 2004.

Ko ce naslediti Armanija

Preplanulog tena i sportske gradje za jednog 40-godisnjaka, "kralj mode" DJordjo Armani je proslavio sedamdeseti rodjendan uz samo jednu brigu: svoje nasledstvo.
"U sedamdeset godina, sebi poklanjam to sto mogu da razmisljam i idem napred samostalno i ne treba mi niko da me drzi za ruku", priznao je Armani, cije se godine vide jedino po snezno beloj kosi.
Prosle nedelje u Milanu, posle revije na kojoj je prikazana najnovija muska kolekcija, medju komplimentima dzetsetera, u bekstejdzu "Armani teatra", koji je osmislio "prijatelj", renomirani japanski arhitekta Tadao Ando, ispovest nekoga ko zaposljava 5.000 ljudi sirom sveta i godisnje pravi 1,3 milijardi evra zvucala je i kao "sifrovana poruka".
"Armani teatar" - mesto koje se pridruzuje lancu prodavnica u Sangaju, raskosnoj vili na Pantelariji - ostrvu "italijanskih poznatih licnosti" izmedju Sicilije i Tunisa - novoj liniji namestaja "Armani kaza" (Armani Casa), mocnoj jahti "Mari" kojom je sebe kreator nedavno castio...
U pocetku, prica kuce Armani bila je prica o paru: prica o DJordju, na mestu krojaca i njegovog "saucesnika" Serdja Galeotija (Sergio Galeotti), na mestu direktora.
Medjutim, 1985. godine, deset godina posle osnivanja "Giorgio Armani spa", Serdjo umire i stilista ostaje sam na celu modne kuce i od tada, neki kazu, "vlada celicnom rukom".
Armani, neosporivo ima oko za sliku i poseduje sposobnost komunikacije, ali povlaci i ponekad iznenadjujuce uspesne poslovne poteze.
Po bogatstvu, kreator je, sa procenjenih 2,2 milijardi dolara, na 247. mestu liste americkog casopisa "Forbs". Bogatstvo donekle relativno, posto je odredjivanje vrednosti jedne takve grupe, ciji je Armani jedini akcionar, subjektivno.
Danas, "kralj mode" se oseca usamljeno na svom prestolu.
"Uzasno zali" sto nema dece, poverio se jednom prilikom Armani, ali je brze-bolje dodao da u stvari to mozda i nije tako. "Ja se suvise brinem... koliko bih brinuo da znam da su (deca) negde napolju, da ne mogu da ih kontrolisem!".
DJordjo Armani, ipakm ima jedno dete, svoju firmu - Giorgio Armani spa. U sedamdesetoj godini, najveca briga mu je njena buducnost.
"Sta ce se desiti ako jednog dana odlucim zauvek da dignem sidro?", pita se Armani, preneo je italijanski list "Il sole 24 Ore".
Kako kaze, zeleo bi prethodno da nadje pravo resenje. "Stalno odlaganje konacne odluke o tome sta ce biti posle nije korektno prema samom preduzecu".
Izvrsni direktor "DJordja Armanija" dao je sebi najvise tri, cetiri godine da resi ko ce ga naslediti.
Verovatno resenje najveceg Armanijevog problema jeste neki finansijski ili industrijski partner koji bi osigurao opstanak i nezavisnost marke "Armani".
Procena na berzi je, kako kaze kreator, za njegovog zivota "nezamisliva". "To bi znacilo izgubili nezavisnost, prodati se...", kaze Armani.
Udruzivanje sa nekom modnom markom je za sada iskljuceno - "Odmah bi se pojavila ljubomora", objasnjava veliki modni kreator.

Ljiljana Petrovic - Batler & Mostar sevdah Reunion

Otkud Mujo kuje konja po mesecu

Balkanci okupljeni u Van Gogovoj sali haskog kongresnog centra bili su na teskim mukama proteklog vikenda tokom nastupa Ljiljane Petrovic-Batler (Buttler) na elitnom Nortsi dzez (North Sea Jazz) festivalu.
Kako severnjacima, nenaviknutim na zapaljivu mesavinu sevdaha, romskih pesama i balkanskog folka, odgovoriti na neizbezno pitanje "a o cemu ona peva?" i objasniti otkud Mujo kuje konja po mesecu, zasto ga mati kune, ko su Nislije-merkalije, da li stvarno ne mogu bez rakije. I, na kraju ali ne manje vazno, zbog cega je sve to neodoljivo.
Verovatno najrazmazenijoj, ali i za nove zvuke najotvorenijoj publici na svetu, muzicko nasledje juznih Slovena uslo je pod kozu, medjutim, i bez udubljivanja u stihove, kroz kafanski snazan i lirski blag glas Liljane Petrovic i razigrane ritmove pratece grupe Mostar Sevdah Reunion.
Nekoliko stotina poklonika svetske muzike (njorld music) prepustilo se balkanskom dertu, toplo pozdravljajuci svaku pesmu o ljubavnim jadima, nesrecnom zivotu i ciganskim karavanima, ali je tek sto su publika i muzicari poceli zajedno da disu nastup je morao da bude okoncan u skladu sa nemilosrdnim programom najveceg dzez festivala u Evropi.
Ponuda je, u skladu sa svetskim ugledom Nortsija, i ove godine bila zamamna, prepuna globalnih zvezda, ali i cenjenih autora poznatih uzem krugu znalaca.
Uzivajuci u luksuzu da potpuno zanemari sopstvene klasike iz sedamdesetih godina, Karlos Santana je pred hiljadama obozavalaca u Statenholu odsvirao set hitova s kraja devedesetih, poput "Marija" i "Smooth", koji su obnovili njegovu svetsku slavu. Izuzetak je, ipak, ucinio odsviravsi pesmu "You got to cange your evil njays" koju je posvetio predsedniku SAD Dzordzu Busu.
Prelepa Alisa Kiz (Alicia Keys), sa tek nesto vise od 20 godina trenutno najvrelija americka zvezda nove generacije, zavela je publiku svojim dzeziranim soulom, maestralno prebirajuci po crnom koncertnom klaviru, uz pratnju sjajnih muzicara.
Samo sat vremena kasnije, Alisa je, kao dobra ucenica ili unuka, stajala u cosku iste scene, zadivljeno posmatrajuci, zajedno sa jos 5.000 srecnika, freneticni sou "kuma soula" Dzejmsa Brauna .
Dok je njegov petnaestoclani bend nemilosrdno "mleo", 71-godisnji Braun je neumorno igrao, pevao i povremeno svirao klavijature, usput koketirajuci sa pevacicama koje su ga pratile. Vrhunac jednoipocasovnog koncerta je naravno bila legendarna "Sedz machine" na kraju koje je Braun na rukama izneo plavokosu balerinu sa scene, dok je publika jedva ostala na nogama.
Vreli "mocvarni bluz" (Snjamp blues) s americkog juga na Severno more preneo je mocnim fenderom i usnom harmonikom Toni Dzo Vajt, autor pesama kojima izmedju ostalih nije odoleo ni "kralj rokenrola" Elvis Prisli. Sanjivim baritonom, Vajt je pripovedao i o "Kisnoj noci u Dzordziji" (Rainy Night in Georgia) u jednoj od najizvodjenijih balada u muzickoj istoriji koju je licno napisao.
Poklonicima "klasicnog" dzeza u glavu se vrtelo od svirke legendarnog veterana Dejva Brubeka, Herbija Henkoka , Peta Metinija, brace Majkla i Rendija Breker koji su redovni gosti Norstija.
I ove godine, festival je za tri dana posetilo vise od 70.000 gledalaca, a finansijski dometi Nortsi dzeza ravni su njegovom umetnickom nivou - ostvaren je ukupni promet od 10 miliona evra. Nije zbog toga cudno sto gradske vlasti i stanovnici Haga ne mogu da se pomire sa cinjenicom da ce sledeci festival biti i poslednji koji ce biti odrzan u holandskoj prestonici.
Radosa Milutinovic
Hag

Metafore dr Zorana DJindjica

Reforme su kao maraton, a maraton se nikada ne trci iz sve snage tokom prvih 10 kilometara, izjavio je pokojni premijer Srbije Zoran DJindjic u martu 2002. godine za "Vecernje novosti".
Taj citat, samo je jedan od 300 najzanimljivijih DJindjicevih citata sakupljenih u knjizi "Metafore dr Zorana DJindjica", koja je predstavljena u cetvrak u beogradskom Domu omladine.
Knjigu "Metafore dr Zorana DJindjica" objavio je "Evropski pokret prijateljstva", a priredili su je Mirjana Rasic, Sladjana Maksimovic i Bojan Ljubenovic.
Knjiga je podeljena u tri poglavlja - "O sebi", "O reformama" i "O politicarima", a sadrzi i dvadesetak upecatljivih fotografija pokojnog premijera.
Svojim secanjima na Zorana DJindjica, knjigu su obogatili akademik Ljubomir Tadic, dramski pisac Dusan Kovacevic, novinar Bojana Lekic i nemacki filozof i mentor Zorana DJindjica tokom njegovih studija u Nemackoj Albreht Velmer .

BEOGRAD

Dan evropske bastine

Srbija ce ove godine, po treci put, ucestvovati u obelezavanju Dana evropske bastine, svecanosti koju proslavlja 48 zemalja Evrope i u koju se ukljucuje oko 20 miliona posetilaca.
Koordinator i pokrovitelj ucesca je Ministarstvo kulture Srbije iz kojeg je saopsteno da ce tema ovogodisnjih Dana evropske bastine biti "Voda - smisao trajanja".
Cilj ovogodisnje manifestacije bice afirmisanje materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasledja koje je na bilo koji nacin prozeto motivom vode, kao i apelovanje na ljude da prestanu da se neodgovorno odnose prema vodi.
Dani evropske bastine bice obelezeni u vise od 50 gradova Srbije, u periodu od 11. septembra, kada je planirana svecanost Nacionalnog otvaranja u Kikindi, pa do kraja meseca, s raznovrsnim pratecim programom.
Usled velikog interesovanja i ukljucenja novih ucesnika u ovu akciju, Ministarstvo kulture Srbije organizovalo je dvodnevni seminar u Golupcu (17. i 18. juna) edukacije lokalnih koordinatora s ciljem da usaglasi kriterijume i da smernice povodom pripreme obelezavanja Dana evropske bastine.
U Srbiji je ove godine i po prvi put organizovan konkurs "Medjunarodno fotografsko iskustvo u oblasti kulturnog nasledja" i to pod nazivom "Nasledje kroz moj objektiv".
Dvoje najuspesnijih ucesnika - Angelina Vasiljevic (15) iz Kraljeva i Dusan Vuksanovic (22) iz Novog Sada predstavljace u septembru Srbiju i Crnu Goru na medjunarodnoj izlozbi u Barseloni, kao i u ostalim zemljama Evrope.
Slogan Dana evropske bastine na nacionalnom nivou je "Nasledje i mladi".