Srbija i Grna Gora

3. septembar 2004.


Milosevicu nametnuti branioci u Hagu

Slobodan Milosevic u HaguSudsko vece Haskog tribunala imenovalo je britanske advokate Stivena Keja i Dzilijan Higins za branioce bivseg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Milosevica.
Kej i Higinsova do sada su bili "prijatelji suda" (amici curiae) koji su delovali u korist Milosevica, optuzenog za genocid u BiH i zlocine protiv covecnosti u Hrvatskoj i na Kosovu.
Imenovanje Keja i Higinsove do sutra bi zvanicno trebalo da potvrdi sekretarijat Haskog tribunala koji je nadlezan za postavljanje branilaca.
Predsedavajuci sudija Patrik Robinson saopstio je da je vece odbilo predlog "prijatelja suda" da se Milosevicu da rok od sedam dana da sam imenuje svog branioca.
"Optuzeni je jasno stavio do znanja da to nece uciniti, iako ga je sudija Kvon ohrabrivao da sam imenuje branioca. On ce, medjutim, imati otvorenu mogucnost da od sudskog veca u svakom trenutku zatrazi da imenuje svog branioca", naglasio je sudija Robinson.
Ranije su sudije saopstile odluku da Milosevicu postave branioca protiv njegove volje posto su dvojica kardiologa utvrdila da on vise nije u zdravstvenom stanju da se brani sam.
Bivsi predsednik Srbije i SRJ najavio je da ce se na odluku zaliti apelacionom vecu suda, nazivajuci je skandaloznom, ilegalnom i protivnom svim medjunarodnim konvencijama koje garantuju pravo optuzenom da se brani sam.
"I pokojni sudija Mej je ovde govorio da se to moje pravo ne sme dovoditi u pitanje", podsetio je Milosevic, pozivajuci se na britanskog sudiju Ricarda Meja koji je predsedavao sudjenjem do februara ove godine, a zatim se razboleo i u julu preminuo.
U raspravi o nacinu na koji ce imenovani branilac raditi, tuzilac Dzefri Najs trazio je da advokatu bude omoguceno da radi nezavisno od Milosevica, ukljucujuci i ovlascenje da sam sastavlja listu svedoka.
"Prijatelj suda" Kej naglasio je, s druge strane, da se ne sme zaboraviti da je odbrana Miloseviceva, a ne imenovanog branioca, i da bi najbolje bilo da oni saradjuju.
Sudsko vece najavilo je da ce uskoro doneti podrobniju odluku o ulozi i ovlascenjima postavljenog branioca.
Milosevic je u utorak i sredu otvorio svoju odbranu pred Haskim tribunalom cetvorocasovnom uvodnom recju, a prve svedoke odbrane sudije bi, kako je planirano, trebalo da saslusaju u utorak, 7. septembra.


Smene u Ministarstvu unutrasnjih poslova Srbije

Velika cistka u policiji

Jocic DraganI sesta velika smena rukovodilaca u srpskoj policiji ima politicki karakter, jer nova vlast sklanja pukovnike i generale, kojima su DOS i Zoran DJindjic ukazali poverenje.

Prosle nedelje u Beogradu je prvo smenjen general Goran Radosavljevic Guri, nacelnik Zandarmerije, a potom je preko dnevnih listova pusten glas da slicna sudbina ceka i generala Milorada Simica, prvog coveka beogradske policije. Popularnog Gurija je na celu srpske specijalizovane jedinice za ocuvanje javnog reda i mira zamenio armijski pukovnik Borivoje Tesic, koji je postao policijski general-major. A za naslednika nacelnika GSUP Beograd mediji su najavili Milana Orasanina, penzionisanog policajca, supruga Mire Orasanin, zamenika sefa kabineta ministra policije Dragana Jocica. Iako je ova glasina demantovana, ipak, javnost je uverena da se cistka u MUP-u Srbije, posle dolaska Demokratske stranke Srbije na vlast, nastavlja.
Za prvih sest meseci vladavine DSS, odnosno njen ministar policije Dragan Jocic je, smenio 18 nacelnika sekretarijata i 15 nacelnika uprava policije.
Zato ministra Jocica vec bije glas da lako smenjuje nacelnike policije. Dragan Jocic je to objasnio recima:
- Prvo sto sam kao ministar policije sa saradnicima uradio bila je depolitizacija i kadrovska obnova rukovodeceg sastava. Shodno nacelima da policijom treba da rukovode iskljucivo profesionalci kod rasporedjivanja prednost smo dali diplomiranim oficirima Policijska akademije prve i druge generacije. Kadrovska reorganizacija nije vrsena po stranackoj pripadnosti.
Prvo je smenjen nacelnik Resora javne bezbednosti general Sreten Lukic, cije mesto je zauzeo Miroslav Milosevic, a onda i Nenad Milic, pomocnik bivseg ministra Dusana Mihajlovica.

 

PRIVEZAK STRANACKE VLASTI

Ubrzo su potom smenjeni Mile Novakovic, nacelnik Uprave kriminalisticke policije MUP Srbije i Boro Banjac, nacelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP Srbije. Novakovic je postavljen za nacelnika jednog od odeljenja Uprave pogranicne policije, a Banjac je ostao nerasporedjen.
A nakon paljenja dzamija u Beogradu smenjen je tadasnji nacelnik beogradske policije Milan Obradovic, koj je rasporedjen na novu duznost, postao je savetnik nacelnika policije u Kursumliji.
Bili su to sve ljudi koji su vodili specijalnu policijsku grupu "Poskok" i specijalnu policijsku operaciju "Sablja" protiv srpskih mafijasa i srpskog podzemlja. Zajedno sa njima smenjen je i Srbislav Randjelovic, prvi Generalni inspektor MUP-a Srbije, koji je smatran za velikog profesionalca i vrlo korektnog policajca.
- Prosto je neprihvatljivo da nijedan od nacelnika uprava MUP-a nije ostao na tom mestu nakon dolaska nove vlade. DS ce narednih dana analizirati da li smena Radosavljevica ima politicku pozadinu, kao i to da li Kostunica tim smenama zaista pravi partijsku drzavu - kaze Dragan Sutanovac, visoki funkcioner DS-a i bivsi predsednik Odbora za bezbednost Skupstine Srbije. U vrhu srpske policije od zamenika i pomocnika nekadasnjeg ministra Dusana Mihajlovica, ostao je samo profesor Predrag Ilic, nacelnik Uprave za obrazovanje i skolstvo u MUP Srbije.
- Bila je to sesta po redu politicka cistka u srpskoj policiji, sto je dokaz da policija nije depolitizovana i da je i dalje privezak drzavne, odnosno stranacke vlasti. Kad je Kostunica dosao na vlast one je odlucio da smeni ljude koje su postavili DOS, DS i bivsi premijer Zoran DJindjic - smatra policijski analiticar Dragan Radic iz Beograda.
Policija SCGPrva velika cistka u Srbiji dogodila se 1948. godine, kada su iz policije izbaceni simpatizeri Staljina i SSSR-a. Mnogi od srpskih policajaca tada su zavrsili na Golom otoku i u drugim zatvorima za staljiniste. Druga velika cistka bila je pocetkom sezdesetih godina kada su ratni kadrovi zamenjivani sa skolovanim kadrovima, stipendistima prava, ekonomije, diplomatije i drugih drustvenih nauka. Treca cistka, u kojoj je stradalo preko 2.000 srpskih policajaca, bila je posle Brionskog plenuma, kada su Srbi okrivljeni za zaveru protiv Tita.
- Cetvrta smena policijskih kadrova u Srbiji obavljena je pocetkom devedesetih. Dolaskom na vlast Slobodan Milosevic je ugasio federalnu policiju, penzionisao na stotine policajaca u SSUP-u Jugoslavije i RSUP-u Srbije. Milosevicevi ljudi, oliceni u Radmilu Bogdanovicu, Zoranu Sokolovicu i Vlajku Stojkovicu, ministrima cvrste ruke. Peta smena, doduse, dogodila se posle pada Slobodana Milosevica, kada je ministar Dusan Mihajlovic, umesto Stojiljkovicevih ljudi imenovao ljude DOS-a, odnosno Demokratske stranke. Sada DSS rusi policiju tih ljudi - smatra Dragan Radic iz Beograda.

 

JEDNOPARTIJSKA DRZAVA

Lider DA Nebojsa Covic, smenu celnika policije okarakterisao kao pokusaj premijera Srbije Vojislav Kostunice da stvori jednopartijsku drzavu.
Sem Vladimira Bozovica, kog je u MUP Srbije na mesto generalnog inspektora delegirao SPO, sve ostale kadrove doveo je DSS. Novi nacelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije je potpukovnik Mladen Spasic, covek je od poverenja ministra finansija i potpredsednika G17 plus Mladjana Dinkica.
Ministar Mladjan Dinkic i potpukovnik Spasic prijatelji su dvadesetak godina, jos od studentskih dana na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Takodje su osnovali i muzicku grupu Cirevi, u kojoj je Spasic svirao gitaru.
Mladen Spasic radio je Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminaliteta SUP Beograd, da bi posle oktobarskih promena 2000. godine presao u Upravu kriminalisticke policije MUP da radi na istim poslovima. Po osnivanju UBPOK 2001. godine postaje major i prelazi na mesto sefa jednog odeljenja UBPOK. Proslavio se radeci na slucajevima po nalogu Dinkica, vezanim za price da je bivsi predsednik Srbije Slobodan Milosevic svoj novac smestio u banke koje se nalaze na Kipru.
Nacelnik Uprave kriminalisticke policije pukovnik Milutin Mitrovic, inspektor GSUP poznat je javnosti po nadimku Gera. Pukovnik Mitrovic je do sada bio pomocnik nacelnika Sekretarijata unutrasnjih poslova Beograd general-majora Milana Obradovica, koji je smenjen. Novi Mitrovicev zamenik u Upravi kriminalisticke policije je pukovnik Miodrag Gutic, koji je u poslednje tri godine radio u toj upravi. Gutic je pre toga bio nacelnik Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata SUP Beograd.
U Biro za informisanje javnosti umesto pukovnika Vladana Colica, koji je smenjen i potom preziveo infakrt, dosla je Ljiljana Trisovic, novinarka TV Politike, koja nema nadleznost portparola policije, kakvu je imao smenjeni pukovnik.
Banjac i Guri nece biti smenjeni - govorio je pocetkom maja ministar policije Dragan Jocic.
U medjuvremenu, ne samo da su nacelnici UBPOK i Zandarmerije smenjeni, vec je cistka iz Kabineta ministra prosirena na GSUP Beograda i na sekretarijate u unutrasnjosti Srbije. U gradskoj policiji nam je potvrdjeno da je Jadranko Petkovic, nacelnik Uprave kriminalisticke policije (UKP), ponudio ostavku nakon sto su smenjeni njegovi neposredni saradnici Zoran Savic, njegov zamenik i Aleksandar Scekic, nacelnik Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala. Ranije je smenjena Vesna Simic, nacelnik odeljenja za maloletnicku delinkvenciju, kojoj je Petkovic bio nadredjen.
Nju je na rukovodecem mestu Sestog odeljenja zamenio Aleksandar Mitrovic, koji je dosao iz OUP Zemun. Nedavno je postavljen i nacelnik Odeljenja za suzbijanje krijumcarenja droge, Dragan Rakic, koji je u Cetvrto odeljenje dosao iz Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK). Rakic je samo jedno vece obavesten da vise nije u UBPOK i da sledeceg dana s resenjem ode u SUP Beograd i preuzme rukovodjenje Cetvrtim odeljenjem. Branko Stanic postavljen je za zamenika nacelnika UKP beogradske policije.

 

VOJNA LINIJA

Povod za smene u GSUP Beograda bilo je nezadovoljstvo ministra policije radom Interventne brigade policije u Beogradu, koja se bavi poslovima pracenja i odrzavanje javnog reda i mira u prestonici.
- Policijska brigada Sekretarijata u Beogradu je posle uocenih propusta u njenom radu prilikom obezbedjivanja javnih skupova u martovskim dogadjajima ubrzano popunjena novim policajcima i ubrzano opremljena - rekao nam je Dragan Jocic. A to znaci da je i tu ovoj jedinici bilo kadrovskih smena.
A resenjem Ministarstva unutrasnjih poslova u Sremu je postavljen novi nacelnik Sekretarijata unutrasnjih poslova, jer je umesto nacelnika potpukovnika Darka Zupunjskog na njegovo mesto dosao Goran Milanovic iz Odeljenja saobracajne policije. Potom je potpukovnik Goran Milanovic, nacelnik SUP Sremska Mitrovica najavio personalne promene u sremskoj policiji. Smenjeni su i nacelnici u Nisu, Novom Pazaru i jos desetak srpskih gradova.
Nacelnika Zandarmerije nije smenio ministar vec njegov pomocnik general Miroslav Milosevic i to samo zato da bi mu se osvetio zbog toga sto mu nije pomogao kada je bio na "belom hlebu" kod Milana Obradovica, sefa beogradske policije - tvrdi jedan beogradski policajac.
Po verziji koju nude policajci, Milosevic je prosle godine trazio od Gurija i njegovog zamenika da ga prime u Zandarmeriju, ali oni su odbili i da ga prime na razgovor. Miroslav Milosevic i to nije oprostio, pa je smenio celnike Zandarmerije. Po drugoj verziji, Guri je smenjen jer je imao sve podatke o albanskom napadu na Srbe 17. marta, ali MUP Srbije mu nije verovao i sada smenom treba da se ucutka. Uz to su mediji isli na diskreditaciju Gorana Radosavljevica, da je navodno proneverio milione dinara, iako se zna da je on cenjen kao vrhunski profesionalac i posten covek.
Smena nacelnika Zandarmerije je obavljena u vreme kada je mnistar policije najavio stvaranje posebne Uprave za terorizam i nove specijalne jedinice za antiterorizam u MUP Srbije. Za tu funkciju doveden je covek iz Vojske SCG, pukovnik Borivoje Tesic, koji je pre 6 meseci dosao iz Gardijske jedinice u Zandarmeriju.
Neki Beogradjani, medjutim smatraju da je dovodjenje vojnih oficira u policiju dokaz da DSS i Vojislav Kostunica koriste svoje prijatelje iz armije da im kadrovski ojacaju policiju.
U samom MUP-u Srbije se pak smatra da su novi prioriteti u radu srpske policije: borba protiv terorizma, svih oblika organizovanog kriminala i korupcije, i da su za to potrebni novi ljudi.
M.L.


Sedam kandidata za gradonacelnika Beograda

Kojadinovic DraganKandidat G17 Plus Branka Bosnjak sedmi je kandidat za gradonacelnika Beograda, ciju kandidaturu je do sada prihvatila Gradska izborna komisija (GIK).
GIK je prihvatila kandidaturu Bosnjakove a kandidatom za gradonacelnika proglasila je i Zorana Drakulica iz Demokratske stranke Srbije. Njima dvoma GIK je ranije vratila kandidature na dopunu, a potvrdila ih je nakon sto su dostavili nedostajuce potpise.
Ranije su potvrdjene i kandidature Aleksandra Vucica (SRS), Nenada Bogdanovica (DS), Slobodana Vuksanovica (NDS), Jasmine Mitrovic Maric (PSS) i Nebojse Covica (DA-SDP).
GIK je kandidatu Srpskog pokreta obnove (SPO) Draganu Kojadinovicu kandidaturu vratila na dopunu, jer mu nedostaje 10.430 ispravnih potpisa, koje ce moci da preda u roku od 48 sati.
Zarko Obradovic iz SPS-a takodje treba da dostavi GIK-u jos 6.266 vazecih potpisa, koliko mu nedostaje da bi ispunio uslove za kandidaturu.
Za kandidaturu je potrebna podrska tri odsto od ukupnog broja biraca upisanih u biracki spisak, sto je u Beogradu 43.262 potpisa.
GIK je do sada proglasila 11 lista kandidata - G17 plus - Miroljub Labus, Demokratska stranka - Boris Tadic, Socijalisticka partija Srbije, Srpska radikalna stranka - Tomislav Nikolic, Dragic Radovanovic, nezavisni kandidat grupe gradjana Beograd, Demokratska stranka Srbije - Vojislav Kostunica, Narodna demokratska stranka - dr Slobodan Vuksanovic, Nova Srbija - Velimir Ilic, Grupa gradjana "Gavrilo Princip", Srpski pokret obnove - Vuk Draskovic i Grupa gradjana "Dunavski venac" Dr Dragan Mladenovic.

 

Drzavno tuzilastvo Crne Gore van domasaja medija

Vesna MedenicaVrhovni drzavni tuzilac Vesna Medenica, koja u medijima vazi za jednu od najnedostupnijih osoba, protestovala je zbog pisanja medija, koji su kritikovali njen jednogodisnji ucinak, zamerivsi novinarima da ne traze "prave" informacije u tuzilastvu.
Medenica je u pismu crnogorskom nedeljniku "Monitor", koji je objavio jedan od tekstova u kojima je ona kritikovana, navela da se novinar "vise bavio licnoscu Vrhovnog tuzioca" nego sto je imao zelju da sazna pravu i sadrzajnu informaciju".
Medenica je "osudila takav novinarski pristup".
Nakon sto je preuzela funkciju drzavnog tuzioca, u crnogorksom parlamentu je usvojen novi Zakon o drzavnom tuziocu kojim je Medenica dobila maksimalna ovlascenja, koja obuhvataju i izvesne ingerencije nad policijom.
Vecina novinara saglasili su se da je drzavno tuzilastvo najzatvorenija institucija u Crnoj Gori.
Novinar "Monitora" Petar Komnenic, koga je Medenica prozvala za odustvo zelje da "dobije prave informacije", rekao je da je prethodnih 12 meseci nekoliko stotina puta pokusavao da dobije informaciju iz tuzilastva ali da "nikad nije uspeo da prodje dalje od Medenicine sekretarice ".
Prema recima urednice Dnevnika Televizije Crne Gore Tanje Sukovic, ni taj medij nije postedjen zatvorenih vrata drzavnog tuzilastva.
"Tuzilastvo je jedna od najzatvorenijih institucija. Ja ne zovem Medenicu ali znam da kolege ili ne mogu nikog da dobiju ili tamo nisu spremni da govore. Ukoliko neko ima privatnu relaciju, jedino na taj nacin mozemo iz tuzilastva nesto da dobijemo," rekla je urednica TVCG.
Crnogorska vlast se formalno zalaze za "transparentne" medije. U pripremi je i Predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama, a do vecine vladinih zvanicnika, izuzev policijskih, i nije pretesko doci - ako se nadje broj mobilnog telefona. Medjutim, u drzavnom tuzilastvu ni to ne pomaze.
"Ovo Medenicino reagovanje je indikativno jer potvrdjuje da prati stampu", saglasni su Komnenic i novinarka podgorickog Radija Antena M Duska Pejovic.
"Nemamo nikakvu komunikaciju sa Tuzilastvom jer se nismo nasli u njihovom diferenciranom izboru medija. Mozda se reforme u tizilastvu i sprovode ali kako mozemo to znati. U demokratskim drzavama se makar organizuju konferencije za stampu ali ne i u nasem tuzilastvu", navela je ona.
Vrhovnom drzavnom tuziocu je proletos opozicioni Liberalni savez dostavio knjigu bivseg predsednika Crne Gore Momira Bulatovica "Pravila cutanja" u kojoj on, doduse selektivno, govori o umesanosti visokih crnogorksih zvanicnika u nelegalne poslove. Nedavno je u LS receno da od Medenice nisu dobili nikakav odgovor na zahtev da ispita Bulatoviceve navode.
Ona takodje ne koristi zakonsku mogucnost da ispita medijske informacije, a stranke, ukljucujuci i clanicu vladajuce koalicije Socijaldemokratku partiju, nedavno su joj i zamerile sto se malo vise nije bavila crnogorskom privatizacijom.
Medenica, koja jedina ima zakonsko ovlascenje da daje informacije ili da makar ovlasti nekog od svojih saradnika da to ucine, slabo kontaktira sa medijima. Za 12 meseci od kako je preuzela funkciju, dala je tri ili cetiri intervjua i mozda toliko saopstenja, koja nisu poslata svim redakcijama.
Medijima tako ostaje da jedino nagadjaju sta tuzilastvo radi i da, rizikujuci da pogrese, veruju nezvanicnim izvorima.
Mila Radulovic
Podgorica

 


| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pisite nam |

Copyright 1996-2004 "NOVINE"