KULTURA - ZANIMLJIVOSTI

17. septembar 2004.


Slikar Peter Stojanovic pronasao grob Mileve Maric - Ajnstajn

Mileva Maric stvorila Ajstajna

Mileva Maric i Albert Ajnstajn sa cerkom "Mileva Ajstajn je heroina nauke".
"Mileva Ajstajn je matematicki genije".
Ovu su samo neki od naslova tekstova koji su ovog meseca objavljeni u SAD i Evropi povodom premijere dokumentarnog filma "Ajstajnova zena". Autor Zeradin Hilton je uznemirio svetsku javnost filmovanom pricom o pozadini teorije relativiteta, koju je pre 100 godina postavio Alebrat Ajstajn, jer tvrdi da je najvise zasluge za to imala njegova zena Mileva Maric Ajstajn.
Slicnu tezu izneo je u austrijskim i svajcarskim medijima proslog meseca i ciriski slikar Peter Stojanovic, koji priprema veliku izlozbu sa 400 dokumenata i 70 fotosa iz privatnog i naucnog zivota Mileve Maric Ajstajn. Medjutim, za razliku od amerikog dokumentariste ovaj slikar srpskog porekla nasao se na udaru kritike:
- Cinjenica da je jedna Srpkinja, Mileva Maric stvorila Ajstajna ne dopada se mnogim naucnicima, a posebno ne jevrejskoj zajednici u Evropi, koja smatra da je Alberta Ajstajn autenticni jevrejski genije. Ja sam tokom priprema izlozbe o Milevi Ajstajn cak doziveo i napad od kustosa Arhiva Alberta Ajstajna iz Jerusalima, koji mi je porucio: " U naredne dve godine arhiv Mileve Ajstajn ce za vas da bude zatvoren. Vi gospodine Stojanovicu ne smete da sirirte propagandu da je zena stvorila Alberta Ajstajna, jer time vredjate Jevreje!"
Petar Stojanovic je mlad covek. Rodjen je u Austriji, mada su njegovi roditelji poreklom iz Paracina. U mladosti je poceo da izucava dela Mileve Maric -Ajnstajn, sto je bio i najveci razlog da se pre pet godina preseli u Svajcarsku i pocne sa istrazivackim radom samo sa zeljom da se pronadje i javnost upozna gde tacno pociva Srpkinja koja je zaduzila svet naukom, a na neki nacin ostala u senci muza Alberta.
Ovaj svajcarski slikar iz Sent Galena, osnivac je Drustva Nikola Tesla u kome neguje secanja na naseg velikog naucnika, ali i na Milevu Maric i Mihaila Pupina, pronasao je posle 31 godine ovog leta u Cirihu grob Mileve Maric-Ajnstajn i potom organizovao prvi parastos posle njene smrti 4. juna 1948. godine.
Mileva i Ajnstajn- Ja sam za grob Mileve Maric saznao sasvim slucajno od katolickog fratra u Cirihu, koji mi je rekao da je Hanc Ajstjan, Milevin i Albertov sin jos 1973. prestao da placa grobno mesto svoje bake. Od tada je grob zarastao u travu i potpuno nestao sa lica zemlje. Cak ni Milevin sin, sa kojim sam razgovarao nije znao gde je njen grob. A rekao mi je da grob njegovog oca Alberta Ajstajna uopste ne postoji. Dva meseca sam uz pomoc upravnika groblja Northajm tragao za parcelom broj 9357 na kojoj je 6. juna 1948. godine sahranjena Mileva Maric. A onda sam u 29. avgusta, posle 56 godina organizovao pomen Milevi Maric, koji su drzali na ciriskom groblju srpski, ruski i grcki svestenici - rekao nam je Peter Stojanovic, koji je dosao u Beograd da bi u SANU pripremio izlozbu o Milevi Maric Ajstajn.
Na parastosu je bilo oko 50 ljudi, predstavnici grada Ciriha, kao i predstavnici SCG i postovaoci Milene Maric, cije fotose ekskluzivno objavljujemo. Citavo istrazivanje i pripremu izlozbe mladi Peter Stojanovic sam finansira.
- Nasao sam mnoga dokumenta o Milevi Maric iz kojih se vidi da je bila matematicki genije i da je svojim naucnim saznanjima pomogla Albertu Ajstajnu da stvori svoju cuvenu teoriju relativiteta. Ajstajn je, medjutim bio los covek, preljubnik i pocetkom 1919. godine Mileva i Albert su se razveli u Gradskom sudu u Cirihu. Imam taj spis, u kome pise da se Ajstajn samo brinuo za novac i za Nobelovu nagradu, a ne za porodicu. Sva ta dokumenta cu izloziti uskoro u Beogradu, a moze se dogoditi da ta postavka ode u Bern na svetsku izlozbu, koja se pravi povodom proslave 100 godina Alberta Ajstajna i od njegove postavke teorije relativiteta - kaze Peter Stojanovic.
Naime, organizatori te proslave iz Berna i kustos drzavnog arhiva Svajcarske frau Ema Smit ponudila je Peteru Stojanovicu da na toj izlozi uredi jednu sobu za lik i delo Mileve Maric.
- Izlozba o Milevi Maric u Beogradu treba da bude otvorena krajem septembra, a izlozba o Albertu Ajstajnu u Bernu bice odrzana u maju 2005. godine. Bice to u oba slucaja sjajna prilika da svetu, mimo protivljenja jevrejske zajednice iz Evrope i Izraela, pokazemo kako je jedna Srpkinja stvorila najveceg svetskog genija Alberta Ajstajna - rekao nam je na rastanku mladi slikar Peter Stojanovic, koji do kraja godine namerava i da objavi knjigu pod naslovom "Mileva Maric stvorila Alberta Ajstajna".

Supruga velikog genija Alberta Ajstajna rodjena je 19. decembra 1875. godine u Novom Sadu. Premda je bila dete bogatih roditelja, pohadjala je kraljevsku gimnaziju u Sapcu, a maturirala u Zagrebu. Posto zene u to vreme nisu mogle da studiraju u Srbiji, Mileva pocinje sa studijama ETH univerzitetu u Cirihu gde upisuje medicinu i odmah zatim prelazi da studira tehnicke nauke, smer matematika i fizika, i tako ulazi medju prve cetiri zene sveta na ETH koje se bave izucavanjem tehnickih nauka.
Tu upoznaje i buduceg muza Alberta Ajnstajna sa kojim je dobila prvo cerku Lizu i tek se posle vencala 1902. godine. Kasnije su imali jos dva sina: Eudarda, koji je bolovao od sizofrenije i umro deset godine posle majcine smrti u Domu "Bergholc"u Cirihu.
Drugi sin Hans Albert, ziveo je u Americi, radio je kao profesor na univerzitetu i umro je 2001. godine, ali nije ulozio mnogo truda da se vise sazna o grobu majke Mileve.
Kada je umirala Mileva Maric je zelele da bude sahranjene po obicajima grcke pravoslavne crkve. Ali, kako u Cirihu tada nije bilo Grka sahranu je obavio ruski svestenik. Zato su na parastosu posle 56 godina bili nas svestenik Simeon Prodanovic, ruski Oleg Batov i grcki Papadomes Ignatos.
M. L.

 

INTERVJU - Goran Paskaljevic i Laza Ristovski na internacionalnom festivalu filma u Torontu

SAN ZIMSKE NOCI

Goran PaskaljevicNesto strasno se dogodilo? Rat. Nesto strasno se dogadja? Posledice. Politika kao jedini vid zabave. Rezim koji stvara autisticnu naciju. Preziveli govore, u to strasno vreme nerodjenima, da se nesto strasno dogodilo na prostorima gde su, na zalost ili na srecu, rodjeni. Da li se prica ponavlja ili je toliko duboko u nasoj krvi ono tragicno sto ume da nas, pokatkad i nasmeje, cesto inspirise, a jos cesce biva pretoceno u film: domaci, srpski, nas... ili je, pak, nas pogled na prozivljeno tragican?
Publika ovogodisnjeg filmskog festivala u Torontu, izgleda da nije zatecena srpskim filmom "San zimske noci' Gorana Paskaljevica.
Prica je posleratna, sto se i podrazumeva. Lazar (Lazar Ristovski) se vraca iz zatvora posle deset godina kazne zbog ubistva najboljeg prijatelja, "ispunjen" uspomenama iz rata u kome je prethodno ucestvovao. U kuci svoje pokojne majke nailazi na autisticnu devojcicu Jovanu (Jovana Matic) i njenu majku Jasnu ( Jasna Zalica). Pokusava da povrati dugove od bivsih prijatelja i da nastavi "zivot"...
Autentican kasting autisticne devojcice postavlja pitanje - Da li je tok price ostvaren ili je ona osudjena na autisticnu naraciju?
Metafora je jasna, cak prejasna - ovo prica o autisticnoj ljudskoj prirodi. "Prosecan" gledalac dakako veruje da su ti ljudi Srbi. Ostaje vera u one koje nije lako u to ubediti.
Gosti festivala bili su reditelj Goran Paskaljevic i glumac Lazar Ristovski, takodje i u svojstvu producenata. Medju ostalim ucesnicima u filmu, igrala je Jasna Zalica, a rad na scenariju pored Paskaljevica bio je poveren Filipu Davidu.

NOVINE: Film je prikazan u selekciji "Masters" i obe projekcije su rasprodate. Kako na to gledate i kako je film prihvacen?
PASKALjEVIC: Ovo je moj treci dolazak u Toronto i cetvrti film. Prvi put sam dosao pre devet godina sa "Tudjom Amerikom", a poslednji pamtim po 11.septembru kada je trebalo da bude prikazan film "Kako je Hari postao drvo" u selekciji "Gala", ali zbog poznate situacije u Njujorku, to se nije dogodilo. Ove godine sam u "Mastersu", kao i ranije sa filmom "Bure baruta", a to su po prirodi posecene projekcije, tako da je interesovanje publike veliko upravo zato, a isto tako vezano za moj minuli rad.
RISTOVSKI: Seleckija "Masters" je Goranov ocigledan uspeh, a i moj jer pored glavne uloge ja sam i koproducent filma. Na nase veliko zadovoljstvo film je prikazan na jednom od najvecih i najposecenijih svetskih festivala. Publika cini ovaj festival tako znacajnim. Dovoljno je videti redove na ulicama, cekanje na kartu vise; gotovo sve projekcije su rasprodate i pune, tako da je Toronto International Film Festival zasigurno jedan od najvecih, ako ne i najveci, filmski festival u svetu.
Ovde postoji jedna kultura gledanja filmova. Cuo sam da ljudi ovde uzimaju odmor od posla na nedelju dana kako bi gledali sve filmove. Dakle, to je stvarno festival u slavu filma. Nas film je ovde, rekao bih, shvacen vrlo dobro i publika je odusevljena sto se vidi iz razgovora nakon projekcija. To je veliki uspeh srpskog filma, a posebno ako pogledate koliko je nasih ljudi u publici i iz bivse Jugoslavije. Oni su zainteresovani da vide sta rade drugi pod znacima navoda ili bez znakova navoda. Polako se brisu neke granice i mrznje koje su u medjuvremenu nastale. Polako ovaj prostor pocinje da biva ponovo kompaktan makar na nivou kulture.

NOVINE: Da li je samo Jovana autisticna u filmu?
PASKALjEVIC: Jovana je jedina prava autisticna osoba u filmu. Laza ulazi u svoj autizam i ne moze da izadje iz proslosti koja ga proganja, sto ga je trajno obelezilo. Isto tako mislim da je, nazalost, veliki deo naseg naroda metaforicno u autizmu. Mi brzo zaboravljamo sta je bilo juce i ne izvlacimo iz toga poruke. Meni je neshvatljivo da posle pada Milosevicevog rezima koji nam je doneo dosta zla, ljudi i dalje glasaju za ultra nacionaliste i da Srbija postaje njihov talas. Dakle, radi se o nekoj vrsti autizma. Srbija zivi sama za sebe i nije otvorena prema svetu. S jedne strane krivica za to je sam rat i odbijanje i kaznjavanje Srbije.
Ne mozete da ocekujete od ljudi koji ne putuju i koji ne srecu druge ljude, kojima drugi ljudi ne dolaze u njihovu sredinu, da budu otvoreni prema svetu. Upravo tako sam poceo da razmisljam na temu autizma i trudio sam se da napravim jednu licnu dramu sa politikom u pozadini.
Laza Ristovski i protagonisti filmaRISTOVSKI: Hteli smo da pokazemo koliko je nase drustvo autisticno. Nazalost, to jeste velika istina i to je istina koja je egzistirala poslednjih desetak petnaesteak godina u Srbiji. Film je opomena, isto koliko i moguca sansa za neka buduca vremena. Pritom, film nije didaktican jer je rec o umetnickom delu, koje ima za zadatak da iznese emociju.
Kroz emociju koja provejava u ovom filmu, prepoznaje se autisticnost, tj. drustvo koje je suvise zatvoreno u sebe, igrom slucaja ili losom politikom koja se dogadjala poslednjih godina za vreme Milosevica, a mozda i pre i posle toga, tako da film jeste jedna opomena svima nama da ne mislimo da smo centar sveta nego da se otvorimo prema svetu.
NOVINE: Da li takvo shvatanje dolazi iz vaseg lika?
RISTOVSKI: Ja igram malog coveka, koji je ucestvovao u ratovima, odakle nosi grizu savesti, ali o tome otvoreno govori. Mislim da narod koji otvoreno govori o svojim gresima ima sansu da napreduje, a krivicu pojedinih ljudi ne treba shvatati kao krivicu celog naroda.
NOVINE: Koliko je bilo tesko raditi sa Jovanom, buduci da je zaista autisticna devojcica? I ima li tu uopste glume?
PASKALjEVIC: Bilo je veoma tesko raditi sa Jovanom. Morao sam da ulozim mnogo ljubavi i energije. Druzio sam se sa njom i njenim roditeljima sest meseci pre snimanja. Ona je potpuno nesvesna onoga sto je uradila, a ja sam se trudio da je navodim na konkretno ponasanje kako bih odrzao kontinuitet price. S druge strane, spontano sam reagovao, poput nje, tako da su neke scene nastajale pred kamerom, a da nismo ni znali kakav ce biti konacan ishod.
Filmski festival u TorontuRISTOVSKI: U pocetku mi je bilo tesko da se naviknem na njeno ponasanje i njene reakcije. Interesantno je da su nasa autenticna imena istovremeno i imena likova filma, a sve zbog toga kako bi Jovani bilo lakse da shvati, jer u suprotnom ne razume sta se dogadja. Sve do mog prvog iskrenog osmeha na neku njenu "glupost" nisam bio siguran da smo ostvarili dobar kontakt.
NOVINE: Postoji li deo, osecaj ili situacija u filmu koju inostrana publika (non serbian people) ne moze da shvati?
PASKLjEVIC: Nadam se da je ovo vrlo jednostavan film i da ce ga svi shvatiti. Uvek postoje neke nijanse koje nedostaju inostranom gledaocu. Publika je reagovala upravo tako sto je postavlja pitanja o svemu nejasnom: o ratu iz koga je Lazar dosao i sl. Svaki rat je tragican i svaki rat je zlocin, tako da to i nije toliko vazno. Ja sam Srbin i umetnik, i moja je duznost da kriticno govorim o svom narodu, a ne da stalno upirem prst u druge i da govorim da su oni jos gori. Mozda je ovo film koji prvi govori o tome da postoje zlocini koje su Srbi pravili u ratu. Ako ja to priznam u jednom filmu, to mi daje vece pravo da onda kritikujem druge.
Biljana Radovic

 

38 BITEF

U narednih 13 dana BITEF ce domacoj pozorisnoj publici predstaviti 15 predstava iz 12 zemalja, od kojih su 4 domace produkcije. Pred pocetak festivala umetnicki direktor i selektor, Jovan Cirilov, najavio je povratak velikih predstava koje su obelezile ovogodisnju evropsku scenu a za Radio B92 objasnjava podnaslov ovogodisnjeg BITEFa: "Nove pozorisne tendencije i druge strasti" .
"Ovogodisnji Bitef kao i svi dosadasnji, svih 38, ima podnaslov 'Nove pozorisne tendencije' ali ovog puta je dodato 'i druge strasti'. To nije bas tako lako objasniti zbog toga sto sam ja taj podnaslov stavio bas po principu iracionalnosti, tj. da je za svaku novu tendenciju, svaku pozorisnu predstavu, svaku umetnost, potreban jedan visak strasti.
To nije samo prikazivanje jednog odredjenog dela nego je stavljanje u jedan kontekst, bilo politicki, bilo psiholoski, bilo poetski i to je ono sto ima i u nauci princip neodredjenosti ili postoji isto tako u poststrukturalizmu, da se sustina ne moze pronaci, ne treba traziti sustinu nego treba traziti kontekst.
E, to je kontekst. Kao i svi dosadasnji Bitefi, nema jednoga stila zato sto je umetnost ne samo pozorisna, jako razudjena, jako raznolika. U stvari u traganju za novim tendencijama nailazimo u razlicitim sredinama, na razne predstave. Imamo krajnje realisticke predstave koje bi mogle biti nova tendencija, to je recimo britanska, 'Komsije', koji su majsotri jednog novog realizma, do krajnje ekstremnih koji su obicno stvaraju u Italiji.
Imamo i Saru Kejn u cak tri predstave od kojih je jedna poljska, to su 'Ocisceni'. Prvi put, i to je malo i zacudjujuce, imamo Saru Kejn koja vise nije ni medju zivima jer je izvrsila samoubistvo, koja dolazi iz Albanije. Odlicna glumica Ema Andrea ce uvesti Saru u Beograd.
Eto sta smo docekali iz sredine koja do sada nije bila razvijena u pozorisnom pogledu, da su pre nas prikazali Saru Kejn koja je bila usla u modu jos pre pet godina" kaze o osnovnim karakteristikama ovogodisnjeg BITEFa Jova Cirilov.


Knjiga dokumenata Radovana Karadzica

Milosrdje i apeli

Medjunarodni odbor za istinu o Radovanu Karadzicu predstavio je juce u Beogradu cetvrti tom odabranih politickih dela bivseg predsednika Republike Srpske pod nazivom "Milosrdje i apeli".
"Posle znacajnih ratnih pisama, koje smo objavili u drugom i trecem tomu odabranih politickih dela Radovana Karadzica, u cetvrtom tomu objavili smo njegove akte milosrdja i javne apele i saopstenja", rekao je na promociji jedan od autora knjige Kosta Cavoski.
Prema njegovim recima, dokumenta im je bivsi lider bosanskih Srba predao oktobra 2001. godine, a objavljena su na srpskom i engleskom jeziku.
U objavljenim aktima milosrdja, kako tvrdi Cavoski, dva zasluzuju posebnu paznju - prvi se tice zatocenih vojnika i civila na pocetku gradjanskog rata, a drugi svedoci o velikoj moci predvidjanja Radovana Karadzica.
"Nasuprot iskonstuisanim optuzbama da srpska strana drzi u zatvorima i logorima veci broj civila muslimanske i hrvatske nacionalnosti i da ih zlostavlja, ne samo akti milosrdja Karadzica, vec i izvestaj Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta potvrdjuju da je upravo srpska strana prednjacila u oslobadjanju zatocenika", kazao je Cavoski.
On je dodao i da je Radovan Karadzic od pocetka rata "uporno i ucestalo" upozoravao strane mocnike i Srbima nenaklonjene zapadne medije da muslimanske vlasti "vrebaju priliku da iskonstuisu nekakvu pogibiju, za koju bi optuzili srpsku stranu", sto se dogodilo na pijaci Merkale.
Prema recima istoricara Slavenka Terzica, knjiga je objavljena s ciljem da dokumentuje i "ispravi pogresnu sliku" o dogadjajima u BiH, koju su stvorili strani mediji.
Predstavnici Medjunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadzicu, koji broji 50-tak clanova, medju kojima najvise knjizevnika, najavili su za sledecu godinu knjigu intervjua i clanaka, kojima ce biti "zaokruzena prica o istini o Radovanu Karadzicu".



ORKESTAR BOBANA MARKOVICA

Na turneji po Americi i Kanadi

Furiozni i precizni trubacki orkestar Bobana Markovica je nakon uspesne turneje po SAD, septembra 2002. (12 koncerata za 10 dana), bio zasut ponudama sa one strane okeana. No, kako je trebalo obici celu Evropu, Amerika je dosla na red tek ove godine.
Od srede 15. septembra Boban, Marko i momci su opet preko bare - turneja sa 19 koncerata obuhvata Mineapolis, Medison, Monterej Jaz Fest (dele scenu sa Bobi MekFerinom i Dzek DiZonetom), San Francisko, Cicago, NenjYork, Boston, Filadelfiju, Detroit... Nece biti zaobidjena ni Kanada, na kraju tronedeljne turneje. Naravno, prof. Markovic ce odrzati i nekoliko predavanja i radionica za brojne zainteresovane.
Da sve bude veselije, orkestar slavi nekoliko jubileja bas na turneji: 100. koncert u 2004., Markov 250. koncert sa orkestrom, dok Boban slavi 20 godina orkestra.
Posle uspeha u Evropi, u Americi za Orkestar ima samo jedno merilo - biti bolji nego prosli put.


| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright 1996-2004 "NOVINE"