5. novembar 2004.

Dzordz Bus - Dugi mandat predsednika SAD

Busov "period nade"

Americki predsednik Dzordz Bus je u prvom obracanju posle izbora drugi mandat u Beloj kuci nazvao "periodom nade".
U pobednickom govoru, samo 21 sat posle zatvaranja biralista i nekoliko sati posto je njegov protivkandidat senator Dzon Keri priznao izborni poraz, Bus je istakao ciljeve na cijem ce ostvarivanju, kako je rekao, odmah poceti da radi.
Bus je rekao da ce nastaviti borbu protiv terorizma i da ce se zaloziti za uspostavljanje stabilnih demokratija u Iraku i Avganistanu.
"Uz nase saveznike, vodicemo rat protiv terorizma svim raspolozivim sredstvima, kako bi nasa deca mogla da zive u miru", porucio je Bus.
Predsednik je, takodje, ponovio da ce se americki vojnici angazovani u Iraku vratiti kucama kada njihova misija bude okoncana.
"Glasaci su izasli na izbore u rekordnom broju i obezbedili istorijsku pobedu", rekao je Bus u svom prvom govoru pred pristalicama i clanovima svog izbornog staba.
Americki predsednik je, takodje, rekao da ce pojednostaviti poreski zakon, sto ce omoguciti mladjim ljudima da kupuju akcije na berzi, kao i da ce nastojati da sacuva "prave vrednosti - porodicu i veru".
"Za postizanje tih ciljeva bice potrebna siroka podrska Amerikanaca", rekao je Bus zatrazivsi i podrsku onih koji su glasali za njegovog rivala Dzona Kerija .
"Uradicu sve sto je moguce da zasluzim vase poverenje", porucio je americki predsednik pristalicama Demokrata.
"Ponosan sam sto vodim jednu ovako izuzetnu zemlju", rekao je Bus, uz suprugu, kcerke i potpredsednika Dika Cejnija koji se vidno ganut obratio pristalicama.

PREDSEDNICKI IZBORI U SAD - REAGOVANjA

Evropa podeljena, Azija zadovoljna...

Evropski lideri pozvali su predsednika Dzordza Busa da tokom drugog mandata blisko saradjuje sa saveznicima Sjedinjenih Americkih Drzava na pitanjima kakva su terorizam i zastita zivotne sredine.
Busovi kriticari u Evropi izrazili su, medjutim, zabrinutost da ce ponovni izbor ohrabriti Busa da nastavi sa konzervativnom politikom agresivnije nego ikada.
Mnogi evropski dnevnici su, kako prenosi Asosijeted pres, trijumf americkog predsednika docekali razocaranjem.
"Ups, opet su to uradili", na engleskom jeziku (Oops, they did it again), naslov je u nemackom levicarskom dnevniku "Tagescajtung".
Britanski liberalni tabloid "Dejli miror" postavio je pitanje "Kako je moguce da je 59.054.087 ljudi toliko glupo?". Naslov u "Dejli mejlu" glasi "Mars moralne vecine", nad slikom Dzordza Busa sa porodicom.
U Spaniji, konzervativni list "Mundo", koji se protivio ratu u Iraku, objavio je karikaturu na kojoj vodja islamske mreze Al Kaida Osama bin Laden pobednicki drzi Busovu ruku.
"Uticaj 11. septembra, strah od terorizma i zelja za jakim vodjstvom preovladali su nad zeljom za promenom, posto vecina Amerikanaca zeli jednostavna resenja za slozene probleme", pise "Mundo" u komentaru.
"Na zalost, sve ukazuje da ce sokolovi koji okruzuju Busa videti izborne rezultate kao cvrstu podrsku i opravdanje za doktrinu preventivnog rata i njenu manifestaciju u invaziji na Irak", dodaje spanski list.
Politicari su pozitivnije reagovali. Mnogi su vec uputili cestitke nakon sto je demokratski kandidat Dzon Keri priznao poraz, a poruke nastavljaju da stizu.
Danski premijer Anders Fog Rasmusen porucio je Busu da je potreban "zajednicki napor da odnosima SAD i Evrope damo novu energiju".
Nemacki predsednik Horst Keler je u telegramu naveo da ce njegova zemlja biti "prijatelj i partner" SAD. "Pred vama su dalji veliki zadaci u naredne cetiri godine. Oni nisu samo vazni za vasu zemlju, nego imaju i globalnu dimenziju", dodao je Keler.
Turski premijer Redzep Tajip Erdogan je u poruci Busu ocenio da ce "rezultat izbora pomoci covecanstvu i miru".
Cestitke su uputili i estonski premijer Juhan Parts, koji je obecao da ce Estonija nastaviti da podrzava americki rat protiv terorizma i koaliciju koju predvode SAD u Iraku, gde Estonija ima 45 vojnika.
Na kontinentu gde je protivljenje Busovoj intervencionistickoj politici i posebno ratu u Iraku bilo izuzetno jako vecina reakcija nije bila u tako diplomatskom tonu.
Svajcarski nedeljnik "Fakts" je na naslovnoj stranici nazvao Busov reizbor "Evropskim kosmarom". "Vreme je da shvatimo da Dzordz Bus nije bio cetvorogodisnji eksces, vec da on predstavlja novu Ameriku", pise magazin.
"Hteli su njega? Njega su i dobili" naslov je u svajcarskom dnevniku "Maten" koji dodaje da "Ovaj put, ako im nebo padne na glavu, nece imati koga da krive nego sebe same".
Sef britanske diplomatije Dzek Stro izjavio je da i oni koji se ne slazu sa Busom ipak moraju priznati da je on izbor Amerikanaca.
"U interesu svih je, ukljucujuci i kontinentalnu Evropu, da radimo zajedno sa SAD", rekao je Stro.
"Mislim da sada zapravo imamo priliku da ujedinimo demokratski svet i radimo na pitanjima i problemima, posebno na Bliskom istoku, u kojima smo poslednjih godina ostvarili frustrirajuce mali napredak", kazao je britanski ministar.
Nemacki "Frankfurter algemajne cajtung" takodje je pozvao na saradnju SAD i Evrope, ukazavsi da ce Evropi biti potrebna "politicka, finansijska i vojna pomoc da ugasi pozare na Bliskom istoku".
U Aziji, mnogi saveznici SAD pozdravili su Busov reizbor kao jos jednu pobedu u globalnom ratu protiv terorizma i izrazili nadu da ce za njegovog drugog mandata prestati tenzije vezane za nuklearno naoruzanje na Korejskom poluostrvu.
"To je pobeda u borbi protiv terorizma", slozio se sa azijskim liderima australijski premijer Dzon Hauard, odani saveznik SAD i Busov prisni prijatelj.
Japanski premijer DJuniciro Koizumi rekao je da se nada da ce Busova pobeda doprineti tesnjim vezama Tokija i Vasingtona, dok su zvanicnici Pakistana, koji je takodje saveznik SAD, izrazili ocekivanje da ce muslimani, posebno Palestinci i stanovnici Kasmira, tokom Busovog drugog mandata ziveti bolje nego do sada.
Juzna Koreja je najavila da ce nastaviti "blisku saradnju" sa Busom radi resenja spora oko nuklearnog naoruzanja Severne Koreje.
Kineski premijer Hu DJintao rekao je da se Peking raduje unapredjenju "konstruktivnog odnosa saradnje" sa Vasingtonom.
Indonezija, najmnogoljudnija muslimanska zemlja sveta, takodje je najavila blisku saradnju sa Busom. "Kao zemlje koje su bile zrtve terorizma, SAD i Indonezija su bolno svesne opasnosti koje to zlo nosi", navodi zvanicna Dzakarta.

RUSIJA - SAD

Busova administracija ce promeniti politiku

Bivsi predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbacov ocenio je danas u Moskvi da ce u politici ponovo izabranog predsednika SAD Dzordza Busa doci do promena.
Gorbacov je u intervjuu Interfaksu kazao da je cinjenica da u svetu postoji "ogromno antiamericko raspolozenje", tako da ce, kako je ocenio, Vasington to imati u vidu.
Gorbacov je izrazio uverenje da je Busova administracija krajem njegovog mandata to shvatila, ali da nije bila spremna na korekcije zbog posledica na predizbornu kampanju.
On je kazao da se "tesko moze ocekivati" da bi Vasington potpuno odbacio zelju da "dominira svugde i u svemu".
"Nacionalni interesi ce im ubuduce biti najvazniji. A ja imam utisak da Busova administracija ne razume u potpunosti kakve su se promene dogodile i dalje se desavaju u svetu", kazao je Gorbacov, koji je nedavno posetio SAD.
SAD ce, dodao je on, biti prinudjene da resavaju medjunarodne probleme zajedno sa drugima. "Jedostrana dejstva SAD i pokusaji da sve rese samo sa svoje tacke gledista, ne uzimajuci u obzir nista i nikoga, pretrpeli su poraz", ocenio je Gorbacov.
U osvrtu na uticaj SAD na prostor nekadasnjeg Sovjetskog Saveza, on je kazao da Sjedinjene Drzave treba da se oslobode straha od hladnog rata, i straha od preporoda ruske imperije.
"Putin ne daje povod za to, tim pre sto Rusija postaje sve samostalnija, samouverenija u medjunarodnim poslovima", dodao je Gorbacov.

Preskot Bus saradjivao sa nacistima

Zrtve nacizma tuze Busa

Grupa prinudnih radnika iz vremena nacizma i clanovi porodica poginulih zrtava predala je sudu u Njujorku tuzbu protiv predsednika Dzordza Busa.
Kako je saopstio zastupnik grupe, nemacki advokat Peter Volc, tuzitelji zahtevaju od Busa odstetu od 400 miliona dolara uz obrazlozenje da mu se imetak zasniva na bogatstvu koji je njegov deda, Preskot Bus stekao sklapajuci poslove sa nemackim firmama u vreme nacizma.
Tuzitelji su okupljeni u Medjunarodnoj projekt grupi za zajednicke Ausvic tuzbe (IPAS). Prema njihovom vidjenju, kako prenose nemacki mediji, deo bogatstva Busovih zasniva se na poslovima koje je deda Bus pravio tokom rata.
Tuzitelji smatraju da je deda sadasnjeg predsednika, kao suvlasnik jedne firme u metalskoj industriji, profitirao i od robovskog rada zatocenih u koncentracionom logoru Ausvic.
IPAS je vec jednom pre tri godine tuzio americku administraciju trazeci odstetu od 40 milijardi dolara za zrtve iz Ausvica.
Tuzitelji, koje je takodje zastupao Volc, smatrali su da su SAD 1944. godine mogle da sprece smrt najmanje 400.000 madjarskih Jevreja u Ausvicu da su bombardovale pristupne puteve i mostove na putu ka Ausvicu.
Medjutim, sud u Vasingtonu proglasio se nenadleznim u ovom slucaju i ukazao na "drzavni suverenitet u donosenju vojnih odluka."
Prema sadasnjim navodima IPAS-a tuzba protiv Busa poverena je predsedniku suda u Njujorku, Edvardu Kormanu. Rec je o istom sudiji koji je krajem devedesetih godina imao da odluci o tuzbi pritiv svajcarskih banaka koje su decenijama uzivale prednosti imovine koje su joj poverili u vreme nacizma ubijeni Jevreji.
Taj slucaj je zavrsen je stvaranjem fonda za zrtve koje su prezivele holokaust, a kojim rukovodi upravo sudija Korman.
Prema tuzbi IPAS-a, Preskot Bus je bio i delimicni vlasnik firme Silesian Steel Company, koja je posredno profitirala od robovskog rada u Ausvicu. Jedan od podnosilaca tuzbe, Kurt Julijus Goldstajn iz Berlina je kao zatocenik u Ausvicu u obliznjem Jahovicu kopao rudu za firmu koja je pripadala i Busu.
Deda predsednika Busa je poslove u Nemackoj zadrzao i nakon ulaska SAD u rat protiv nacista, sve dok mu imovinu, kao "vlasnistvo neprijatelja", nije oduzela americka vlada.
Prema navodima tuzitelja, kako imovina nije likvidirana, Preskot Bus je svoj deo dobio natrag 1951. godine i zatim ga uz dobit prodao. A upravo ta dobit, smatraju prinudni radnici, stvorena je zahvaljujuci njihovim ropskim radom.
Preskot Bus, je kaze advokat Volc, bio samo "mala figura u spletu odnosa medjunarodne finansijske elite i politicke elite SAD." Slicne tuzbe mogle bi, smatra on, da se podnesu i protiv naslednika klana Kenedi gde je Dzozef Kenedi poslovao sa jednom od vodecih firmi iz nacistickog vremena, IG Farben.
Bliske veze sa firmama u nacistickoj Nemackoj imali su i Ford, ITT, Dzeneral Motors ili Dzeneral Ilektriks .
Tuzba prinudnih radnika je postala moguca jer su americki arhivi pre dve godine skinuli zabranu koriscenja mnogih dokumenata, pa i onih koji potvrdjuju ucesce Preskota Busa u poslovima sa zlatom i sirovinama, kao i berzanskim poslovima, koji su tokom tridesetih godina olaksali izgradnju nacisticke ratne masinerije.
Snezana Bogavac
Berlin

Spor Makedonije i Grcke oko imena traje od 1991

SAD priznale ime MakedonijI

SAD su formalno priznale Makedoniju pod njenim ustavnim imenom "Republika Makedonija", sto je odmah izazvalo reagovanje Grcke, koja od 1991. osporava Skoplju pravo na to ime.
Na vest o priznanju SAD, Ministarstvo spoljnih poslova Grcke odmah je zatrazilo od americkog ambasadora u toj zemlji objasnjenje, a sef grcke diplomatije Petros Molivijatis je zbog toga otkazao posetu Briselu.
Skoplje je Ustavom od novembra 1991, nakon raspada bivse SFRJ, ime zemlje oznacilo kao "Republika Makedonija", ali se mesec dana kasnije njenom zahtevu kod UN za priznanje nezavisnosti suprotstavila Grcka.
Grcka, koja severni deo svoje zemlje naziva "Makedonija" navela je da Skoplje ne moze da bude priznato pod imenom "Makedonija" jer to ime u sebi "sadrzi teritorijalne pretenzije".
Dve godine kasnije, aprila 1993, Makedonija je primljena u UN, a septembra iste godine i u Savet Evrope, ali pod imenom "Bivsa jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM)". Makedonija i Grcka su 1995. godine, uz posredovanje SAD, normalizovale odnose, ali je spor oko imena ostao otvoren. U medjuvremenu, Makedonija je sebe nazivala ustavnim imenom, dok se u UN i drugim medjunarodnim insitucijama koristilo "BJRM".
Rusija je bila jedna od prvih zemalja koje su priznale Makedoniju pod njenim ustavnom imenom. Pocetkom aprila 1996. zvanicno su se priznale tadasnja SRJ i Republika Makedonija.
Krajem oktobra ove godine, nemacki parlament je usvojio rezoluciju kojom se trazi da vlada u Berlinu ubuduce umesto naziva BJRM koristi ime Republika Makedonija u obracanjima unutar Evropske unije.
Holandski premijer i predsedavajuci EU Jan Peter Balkenende izjavio je da nije pristalica priznavanja Makedonije pod tim imenom.
"Za sada je stav EU da je zvanicno ime te zemlje 'Bivsa Jugoslovenska Republika Makedonija' i mislim da u ovom trenutku mozemo da koristimo taj naziv", kazao je Balkenende novinarima u Briselu, a prenosi AFP.
Balkenende je dodao da se EU jos nije bavila "implikacijama" odluke Vasingtona da prizna Makedoniju pod tim imenom, ali da ce razmotriti posledice takve odluke.
SAD su obavestile Grcku da je Vasington priznao "Bivsu Jugoslovensku Republiku Makedoniju" pod imenom Makedonija, zbog cega je Grcka ulozila protest ambasadoru SAD u Atini.
Izvori makedonske vlade u Skoplju prethodno su agenciji Beta potvrdili da su SAD priznale Makedoniji njeno ustavno ime Republika Makedonija.
Spor Grcke i Makedonije oko prava na ime traje od raspada bivse Jugoslavije. Zbog protivljenja Grcke, Makedonija u UN i drugim medjunarodnim organizacijama zvanicno koristi ime "Bivsa Jugoslovenska Republika Makedonija".

 

Arafat, ziv ili mrtav?

Francuski bolnici izvori veceras su rekli da su palestinskom lideru Jaseru Arafatu otkazale funkcije mozga, ali je to negirao njegov licni lekar koji se nalazi s njim u bolnici u Francuskoj.
Arafatov lekar, Jordanac Asraf al Kudri rekao je da palestinski lider nije klinicki mrtav, ali da se njegovo stanje pogorsava.
On je naveo da Arafatu nisu otkazale funkcije mozga, niti da je imao srcani udar, a srce prestalo da kuca.
"On je i dalje ziv. On nije klinicki mrtav. Funkcije mozga nisu otkazale, ali se njegovo stanje pogorsava. Mi ne znamo sta je s njim, posto nije ustanovljena dijagnoza", rekao je on.
Francuski bolnicki izvori su danas rekli da su Arafatu otkazale funkcije mozga, da je zapao u duboku komu i da ga u zivotu odrzavaju masine na koje je prikljucen.
Predstavnik bolnice Persi u kojoj se leci Arafat, lekar Kristijan Estripo negirao je ranije na konferenciji za novinare navode da je palestinski lider preminuo.
"Njegovo klinicko stanje je postalo slozeno", rekao je Estripo i dodao da je saopstenje o zdrvstvenom stanju Arafata izdato "uz postovanje diskrecije" koju je zatrazila zena palestinskog lidera.
U medjuvremenu, premijer Luksemburga Zan-Klod Junker povukao je raniju svoju izjavu da je Arafat preminuo.
Portparol delegacije Luksemburga u Briselu, rekao je da je Junker izjavu povukao posto je razgovarao sa francuskim predsednikom Zakom Sirakom koji je ranije posetio Arafata.

 

BANjALUKA

UNHCR pozvao izbeglice u RS da se ponovo registruju

Predstavnik banjalucke Kancelarije Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) Danijela Popovic pozvala je sva izbegla i raseljena lica u Republici Srpskoj (RS) da se ponovo registruju kako ne bi rizikovali da izgube status izbeglica.
"U predvidjenom roku sva raseljena lica i izbeglice u RS moraju se obratiti sluzbama za registraciju koje je odredilo Ministarstvo za izbeglice i raseljena lica ili ce rizikovati da izgube svoj status", navela je Popovic na konferenciji za novinare.
Reregistracija izbeglih i raseljenih lica u RS pocela je 1. novembra i trajace do kraja meseca. Popis i registraciju izbeglog i raseljenog stanovnistva organizovalo je i sprovodi Ministarstvo za izbegla i raseljena lica u Vladi RS.
Popoviceva je podsetila i izbeglice iz Hrvatske u RS da do 31.decembra ove godine mogu podneti zahtev za stambeno zbrinjavanje u Hrvatskoj.

Republika Srpska

Policija usredsredjena na hapsenje Karadzica

Ministar policije Republike Srpske (RS) Darko Matijasevic izjavio je da RS u narednih nekoliko sedmica mora da ispuni svoje obaveze prema Haskom tribunalu i istakao da je policija usredsredjena na hapsenje Radovana Karadzica i Ratka Mladica do kraja godine.
"Karadzic i Mladic su dva lica s javne optuznice Haskog tribunala i, pored drugih, osobe su prema kojima moramo primeniti odredjene mere", rekao je Matijasevic u intervjuu za banjalucke "Nezavisne novine".
Navodeci da je policija RS i ranije sprovodila akcije usmerene na hapsenje haskih optuzenika, on je najavio da ce MUP RS u saradnji sa ostalim bezbednosnim agencijama i policijama zemalja u okruzenju "pripremiti maksimalno kvalitetan ambijent koji ce dati konkretne rezultate".
"Onaj ko je cinio zlocin mora da odgovara pred sudom. Intenzivno cemo raditi na prikupljanju podataka za zlocine pocinjene nad svim narodima, i Srbima, Hrvatima i Bosnjacima", naglasio je Matijasevic.
Upitan da li se plasi reakcija javnosti, ako postane prvi ministar policije RS koji je uhapsio najtrazenija lica sa haske liste, on je odgovorio da se ne plasi nicega, jer je "dobio mandat za svoj posao, da uhapsi Karadzica i Mladica".
"Narod mi je dao mandat, kao i narodni poslanici koji su izglasali Zakon o sardanji sa Haskim tribunalom. Definitivno i iskljucivo radim u interesu naroda", istakao je Matijasevic.
Upitan dali ce se osecati krivim ukoliko BiH 23. decembra ne polozi test pred Savetom Evrope zbog nesaradnje sa sudom u Hagu, on je kazao da ce se "sigurno osecati krivim ako se to desi", ali je naveo da je ubedjen da ce "rezultata biti i da ce BiH i RS proci test".

Rasprava povodom tuzbe BiH protiv SCG za genocid

Medjunarodni sud pravde u Hagu zakazao je za 27. februar 2006. usmenu raspravu povodom tuzbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za genocid i agresiju, izjavio je pravni zastupnik BiH Sakib Softic.
"Trajanje i raspored sudjenja bice utvrdjeni u toku iduce godine na sastanku koji ce predsednik Suda odrzati sa zastupnicima strana u sporu", rekao je Softic za danasnji "Dnevni avaz".
"Nas predlog je da sudjenje traje cetiri sedmice, jer smatramo da je to dovoljno vremena obema stranama da iznesu nove cinjenice, dok zastupnici SCG traze 10 sedmica", dodao je pravni zastupnik BiH u tom sporu.
On je istakao da ce optuznica protiv SCG biti dopunjena novim detaljima koji su otkriveni od januara 1999. godine.
"U postupku protiv Slobodana Milosevica u Hagu mnogo toga je iskrslo. Novi detalj je i da je bivsi general Vojske RS Radislav Krstic osudjen za genocid, izvestaj Komisije za Srebrenicu ce sadrzati detalje u vezi s izvrsenjem zlocina, a tu su i mnogi drugi dokazi koji pokazuju umesanost SCG", dodao je Softic.

HRVATSKA

Zestoka reagovanja na Mesicevu izjavu

Izjava predsednika Stjepana Mesica o tome da "Hrvatska nije ratovala sa Crnom Gorom" izazvala je burne reakcije u hrvatskoj javnosti i pokrenula lavinu negativnih i zestokih kritika na njegov racun.
Crnogorski ministar spoljnih poslova Miodrag Vlahovic sreo se prosle subote sa Mesicem, posle cega je hrvatski predsednik novinarima rekao da "Hrvatska nikada nije ratovala sa Crnom Gorom" i da dve zemlje "treba jos sire da otvore granice i saradjuju."
Ta protokolarna izjava zestoko je razljutila dobar deo hrvatske javnosti. Prva reakcija dela medija bila da je Mesic svojom "nespretnom izjavom" naneo stetu sam sebi uoci januarskih predsednickih izbora.
Prva je glasno reagovala potpredsednica vlade, Jadranka Kosor, koju je kao kandidata na izborima istaknuo vladajuci HDZ. Ona je rekla da odlucno odbacuje Mesicevu izjavu, dodajuci da je "Hrvatska bila zrtva velikosrpske agresije u kojoj su sudjelovale srpske i crnogorske snage."
"Pitam predsednika Mesica ko je razarao Dubrovnik, ko je pljackao Konavle i ko je zarobljavao i mucio hrvatske branitelje u logorima kakav je bio Morinj. Kad bi sve bilo tako kako kaze predsednik Mesic, zasto su se onda neki crnogorski politicari izvinjavali Hrvatskoj. I oni su priznali ono sto predsjednik Hrvatske negira," kaze ona.
Protestima su se brzo pridruzila brojna udruzenja ratnih veterana i postradalih u ratu, koji su od Mesica zatrazili da se javno izvini zbog svojih reci, jer, kako kazu, upravo su crnogorske vojne snage nanele najvise stete na podrucju Dubrovnika i Konavala.
"Jos ce ispasti kako rata u Hrvatskoj uopste nije bilo, kako smo napali i unistavali sami sebe, i kako zapravo mi moramo Crnoj Gori da platimo ratnu odstetu," pisu povodom Mesiceve izjave predstavnici Udruzenja branitelja invalida i udovica Domovinskog rata.
Razlicita nevladina udruzenja, udruzneja ratnih vojnih invalida, istaknuti pojedinaci, politicari i lidera stranaka, gotovo u glas javno kazu da je izjava predsednika "neumesna i neukusna," a mnogi Mesica optuzuju da je izjavom "ponistio sve zrtve Domovinskog rata."
Mesic je pokusao da vrati loptu Jadranki Kosor, svojoj najzescoj suparnici na predstojecim izborima, zakljuckom da Kosor "na njegovoj izjavi i na osecajima branitelja skuplja jeftine politicke poene." On kaze da su njegove reci izvadjene iz konteksta i pogresno protumacene.
Mesic je pokusao da objasni kako je izjava data "u kontekstu evropske saradnje." Da je govorio o tome da - ako su u udruzenoj Evropi Francuska i Nemacka mogle da otvore granice i da saradjuju, onda to mogu i Hrvatska i Crna Gora.
Predsednik je podsetio da je licno 1991. godine sudelovao u razbijanju blokade Dubrovnika, a pokusao je da uzvratiti na optuzbe tvrdnjom da ga "patriotizmu sada uce ratni zlocinci i profiteri."
Tema nije mogla da bude zaobidjena ni na danasnjem parlamentarnom zasedanju, na kojem je zastupnik Hrvatske stranke prava i jedan od predsednickih kandidata, Slaven Letica, postavio pitanje premijeru Ivi Sanaderu da li ce izjava predsjednika naneti stetu nastojanjima Hrvatske da pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu ostvari pravo na placanje ratne stete od Srbije i Crne Gore.
Premijer je rekao da Mesiceva izjava "nije tacna, ali da nece ugroziti spoljnopoliticki polozaj drzave," dodajuci da Hrvatska, uprkos svemu, zeli normalizaciju odnosa sa Crnom Gorom i Srbijom, ali na nacelima medjusobnog priznavanja i proevropske inicijative.
Sandra Caric
Zagreb

Evropa gubi razvojnu trku

EU je u opasnosti da bude izbacena iz ekonomske super lige

EU je u opasnosti da bude izbacena iz ekonomske super lige zbog neuspeha da Americi i Aziji parira u privrednom rastu, produktivnosti, inovacijama i konkurentnosti, kaze se u izvestaju vodjama Unije pred pocetak njihovog samita.
Izvestaj, koji su napisali industrijalci, sindikalisti i ekonomski strucnjaci okupljni oko bivseg holandskog premijera Vima Koka, slika Evropu koja vene nesposobna da modernizuje svoju zastarelu ekonomiju i koja je nespremna za izazove pada nataliteta i poduzenja zivotnog veka svojih gradjana.
Kokov tim, kako navode agencije, trazi da Evropska komisija imenuje i ocrni zemlje clanice koje nisu uspele da se uzdignu do ocekivanja koja su sa velikom pompom i zarom objavljena pre cetri godine u Lisabonu.
EU je u Lisabonu 2000. godine postavila sebi cilj da stigne i perstigne SAD do 2010, i postane "najdinamicnija i najkonkurentnija ekonomija na svetu, zasnovana na znanju i sposobna da odrzava privredni rast uz sve veci broj sve kvalitetnijih radnih mesta, uz povecano drustveno jedinstvo i postovanje zivotne sredine."
Kokov izvestaj jasno kaze da je Evropa danas dalje od cilja nego sto je bila pre cetiri godine, a da se jaz u rastu sa Amerikom i Azijom, posebno Kinom i Indijom, prosirio.
"Vreme istice i nema mesta za zalopojke. Neohodno je bolje ispunjavanje lisabonske strategije da bi se nadoknadilo izgubljeno vreme," kaze se u izvestaju, koji optuzuje evropske vlade da su "duge u retorici a kratke u akciji."
Izvestaj, napisan da bi podstaknuo evropske vodje na svez prilaz, opominje da jeftini rad Kine i Indije vec moze da se nosi sa Evropom u kvalitetu robe i usluga. Dodaje se da SAD prete da ucvrste svoje svetsko vodjstvo u istrazivanju i razvoju.
Do 2050. godine radno stanovnistvo Evrope ce pasti za 18 procenata a broj ljudi starijih od 65 godiona bice za 60 odsto veci. Potencijalni rast privrede EU, kaze izvestaj, ce zbog starenja stanovnistva pasti sa sadasnjih 2 do 2,5 proceneta na 1,25 odsto do 2040, a dohodak po glavi stanovnika bice 20 procenata manji.
Problemi, kazu autori studije, su povecani nedavnim prijemom 10 siromasnjih clanova, padom prosecne godisnje stope privrednog rasta i padom produktivnosti ispod one u SAD. "Evropa sada gubi tlo."
Kokov tim kaze da Evropljani moraju da rade duze, da ljude treba ohrabriti da rade posle godina za penziju, a da kompanije moraju da vise ulazu, posebno u istrazivanja i razvoj.

 

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2004 "NOVINE"