NOVINE - Toronto

SVET

12. novembar 2004.

Umro Jaser Arafat

Jaser Arafat je umro u cetvrtak u 3:30 ujutro u 75 godini u Parizu, a njegovo telo bice prebaceno u Kairo, gde ce danas biti odrzana komemoracija.
Arafat ce biti sahranjen u subotu, u Ramali, pored svog staba u kome je bio izolovan gotovo tri godine.
Oprostaju od Jasera Arafata u Kairu prisustvovace brojni visoki zvanicnici iz sveta medju kojima su i sefovi diplomatija Nemacke, Danske, Francuske, Irana, Irske, Litvanije, Holandije, Portugala, Spanije, Velike Britanije, Svajcarske, Turske kao i ministar inostranih poslova Holandije, cija zemlja trenutno predsedava EU. SCG ce predstavljati zamenik minstra spoljnih poslova Predrag Boskovic, receno je u ministarstvu spoljnih poslova.
Kako su prenele agencije, u Kairo ce doputovati i predsednici i premijeri veceg broja azijskih i africkih zemalja.
Palestinski lider bice sahranjen u kamenom a ne drvenom kovcegu, kako bi mogao biti prebacen u Jerusalim i konacno pokopan u dzamiji Al Aksa.
Izrael sada ne dozvoljava da se Arafat sahrani u Jerusalimu, ali palestinski politicari smatraju da je Ramala samo privremeno mesto za grob Jasera Arafata i da ce, kad Palestinci dobiju svoju drzavu, telo njihovog lidera biti prebaceno na Brdo hrama u Jerusalimu, gde se nalazi dzamija Al Aksa.

Biografija Jasera Arafata

Palestinski lider Jaser Arafat rodjen je pod imenom Abdul-Rahman Abdel-Rauf Arafat al Kudva al Huseini, ali o datumu i mestu njegovog rodjenja postoje razliciti podaci.
Sam Arafat tvrdio je da je rodjen 1. avgusta 1929. godine u Jerusalimu, dok neki drugi izvori navode da je u njegovom rodnom listu upisan 24. avgust 1929. a kao mesto rodjenja Kairo.
Skolovao se u Saudijskoj Arabiji i Kairu. Diplomirao je gradjevinu na kairskom Univerzitetu 1956. i stekao zvanje gradjevinskog inzenjera.
Za vreme skolovanja prikljucio se organizaciji Muslimanska braca, a obavljao je i duznost predsednika Saveza palestinskih studenata.
Vojni rok je sluzio u egipatskoj vojsci 1956. za vreme rata oko Sueca. Nakon toga preselio se u Kuvajt, gde je radio kao inzenjer i izdavao casopis "Nasa Palestina", kao prirucnik za oslobodilacku borbu.
U avgustu 1956. ucestvovao je na studentskom kongresu u Pragu gde je obezbedio mesto za Palestinu. Tada se prvi put pojavio sa palestinskom maramom koja otada postaje njegov zastitni znak.
Jedan je od osnivaca ilegalne organizacije Al Fatah (1964), koju su neke arapske zemlje (Egipat, Sirija i Jordan) u pocetku ignorisale i osnovale vlastitu organizaciju Palestinsku oslobodilacku organizaciju (PLO). Al Fatah ce kasnije postati jezgro PLO-a.
Nakon sto su 1967. godine u arapsko-izraelskom ratu Arapi izgubili obalu Gaze, Golansku visoravan i Zapadnu obalu, arapske zemlje se sve vise okrecu Arafatu. Tako je 1968. godine on izabran za predsednika PLO-a kojem se prikljucuje hiljade pristalica.
Ranih 80-ih Arafatov uticaj medju Palestincima je privremeno oslabljen frakcijskim borbama unutar pokreta, ali je uspeo da povrati uticaj i moc. Istovremeno se sve vise angazuje u diplomatskim naporima za ostvarenje svog cilja - stvaranja palestinske drzave.
Izraelski napad na Liban u junu 1982. kada je opkoljen Bejrut i Arafatovo sediste, zavrsen je dogovorom da 10.000 pripadnika PLO-a napuste Liban na brodovima pod zastavom UN. Sediste PLO je premesteno u Tunis, u kojem je Arafat u egzilu proveo narednih dvanaest godina.
Godine 1988. PLO je proglasio nezavisnost Palestinske teritorije, a naredne godine PLO je izabrao Arafata za predsednika fakticki nepostojece palestinske drzave.
Cetiri godine kasnije (1993) Arafat je sa izrealskim premijerom Jicakom Rabinom potpisao mirovni sporazum u Oslu, prema kojem su Palestinci dobili pravo na samoupravu na podrucju Zapadne obale i Gaze (koje treba da se ostvari u roku od pet godina) i priznali drzavu Izrael.
Zbog ucesca u mirovnim pregovorima Arafat je, zajedno s Rabinom i izraelskim ministrom spoljnih poslova Simonom Peresom, 1994. dobio Nobelovu nagradu za mir.
Za predsednika Palestinske uprave izabran je 1996. godine.
Nakon sto je jedan izraelski ekstremista ubio premijera Rabina 1996. izraelsko-palestinski sukobi su obnovljeni. Arafat je potpisao jos nekoliko mirovnih sporazuma (1997. Hebronski; 1998. Njye River Memorandum, pod pokroviteljstvom americkog predsednika Bila Klintona; 1999. sa izraelskim premijerom Ehudom Barakom pod pokroviteljstvom americkog drzavnog sekretara Medlin Olbrajt), ali nijedan nije zaziveo.
Od decembra 2001. izraelske snage su drzale Arafata prakticno zatocenog u njegovom sedistu u Ramali, na Zapadnoj obali, uz povremene pretnje da ce ga ubiti ili proterati.
Zbog pogorsanog zdravstvenog stanja, 29. oktobra 2004. mu je dozvoljeno da napusti opkoljeno sediste u Ramali. Otisao je u jordansku prestonicu Aman, a odatle francuskim vojnim avionom prebacen na lecenje u Pariz.
Arafatov ratni pseudonim je Abu Amar.
U braku sa suprugom Suhom ima kcerku Zahvu. One zive u Parizu.

Arafat - od simbola palestinske borbe do izolacije

Jaser Arafat, koji je decenijama na medjunarodnoj sceni predstavljao otelotvorenje palestinske borbe za nezavisnost, poslednjih nekoliko godina proveo je izolovan i zatvoren u nekoliko plesnivih soba u svom razrusenom sedistu.
Sa grupom Palestinaca u egzilu, Arafat je prvu revolucionarnu celiju formirao tokom hladnog rata 1958. godine, kada je Dvajt Ajzenhauer bio u Beloj kuci, Nikita Hruscov u Kremlju, a kubanski lider Fidel Kastro jos bio gerilac.
Arafata su Izrael i SAD nazvali teroristom dok je Osama bin Laden jos bio decak. Palestinski lider je postao jos jedna ikona tog doba nacionalnih oslobodjenja, sa belo-crnom arpaskom maramom i uniformom maslinaste boje kao zastitnim znakom.
Nakon odbacivanja "svih oblika terorizma" i rata za unistenje Izraela, Arafat je dosegao zenit 1993. godine kada je sklopljen privremeni mirovni sporazum koji mu je omogucio da se vrati iz egzila i da osvoji Nobelovu nagradu za mir zajedno sa izraelskim liderima.
Ali, osmesi i sunce na snimcima rukovanja kojim je potvrdjen sporazum na travnjaku Bele kuce, bili su daleko od bednog sedista Mukata u kome je kopneo poslednjih godina.
Palestinski ministar Nabil Sat je rekao da je Arafatova bolest, koju lekari nisu do kraja objasnili, bila "vrsta lancane reakcije" kojoj sigurno nije odmogla mala, zagusljiva soba u kojoj je ziveo.
Nakon neuspeha mirovnih pregovora 2000. godine, Izrael je optuzio Arafata da podstice nasilje, a SAD pocele da ga smatraju preprekom za mir.
Izraleske vlasti su primorale Arafata da vise od dve i po godine zivi u Mukati, koju on nije zeleo da napusti u strahu da nece moci da se vrati.
Zgrada u kojoj je ziveo nekada je pod britanskom, izraelskom i jordanskom vlascu bila zatvor, a to je prakticno ponovo postala i za bivseg gerilca sa prepoznatljivom cekinjastom bradom.
Taj kompleks zgrada je ostecen tokom borbi 2002. godine, kada su izraelski tenkovi njegov veci deo pretvorili u gomilu rusevina.
Oko dela u kome je ziveo Arafat napravljene su barikade od dzakova peska, a palestinski lider je retko izlazio iz soba bez prozora, verovatno u strahu da bi Izrael mogao da posalje snajperiste kako bi ostvario svoju pretnju da ce ga ubiti.
Arafat je, dok je njegova zena Suha izabrala da zivi sa njihovom 10-ogodisnjom cerkom u Parizu, spavao u krevetu u jednom mracnom uglu sve do trenutka kada je 29. oktobra hitno prebacen na lecenje u francusku prestonicu.
U arhivi palestinskog lidera nalaze se brojne njegove fotografije sa svetskim liderima sa kojima je voleo da se slika. Ponekad, poslednjih godina, on bi se hvalio njima pred manje vaznim posetiocima koji bi svratili da ga vide.
Arafat ce biti sahranjen u subotu u Mukati, nakon komemoracije u Kairu.

Arafatova zena u borbi za nasledje

Palestinci su suprugu svog vodje Jasera Arafata, Suhu, dugo smatrali razmazenom damom iz otmenih krugova, koja je izabrala zivot u Parizu umesto da bude na strani svog muza u njegovom opkoljenom sedistu na Zapadnoj Obali.
Sada se Suha Arafat, koja muza nije videla nekoliko godina, sve dok se proslog meseca nije tesko razboleo, pojavila kao vazan ucesnik borbe za nasledje palestinskog lidera.
Jednom kratkom telefonskom izjavom za arapsku satelitsku televiziju Al Dzazira, Suha je u ponedeljak izazvala pravu politicku buru i razotkrila prikrivenu borbu za vlast koja traje od kako se palestinski predsednik u oktobru razboleo, navodi AP.
Optuzivsi palestinskog premijera Ahmeda Koreija i drugog coveka Palestinske oslobodilacke organizacije (PLO) Mahmuda Abasa da njenog supruga pokusavaju zivog da sahrane, Suha Arafat je naterala dvojicu palestinskih zvanicnika da na kratko odgode svoje putovanje u Pariz.
Suha Arafat, hriscanka koja se preobratila u islam, zavrsila je izjavu recima "Alah je velik", koja se u islamu cesto koristi kao bojni poklik.
Arafatov saradnik, Tajeb Abdel Rahim sazvao je hitno konferenciju za novinare kako bi izrazio nezadovoljstvo palestinskog rukovodstva zbog njene izjava.
"Ono sto je poteklo od gospodje Arafat ne predstavlja nas narod", rekao je Rahim, optuzivsi suprugu Jasera Arafata da "zeli da unisti odluku palestinskog rukovodstva i da bude jedina koja odlucuje".
Istovremeno, palestinski zvanicnici, izraelski mediji i pojedini analiticari optuzili su Suhu Arafat za atmosferu tajnovitosti koja lebdi oko pitanja zdravlja njenog muza, navodeci da je ona svojim cutanjem stvorila prazninu koju su ispunile poluistine i glasine.
Palestinci sa Zapadne obale nadenuli su Suhi Arafat sarkasticno ime madam Susu, decije ime koje treba da pokaze njenu tvrdoglavu zelju da kontrolise sve informacije koje su dolazile iz Pariza, gde se Jaser Arafat nalazio u bolnici.
Od kako je 75-godisnji Arafat pre desetak dana prebacen u vojnu bolnicu u okolini Pariza, njegova zena je u velikoj meri kontrolisala pristup palestinskom lideru.
Palestinske vlasti tvrde da je Suha Arafat poslednjih dana sklopila savez sa palestinskim politicarima koji su protiv sadasnjeg palestinskog rukovodstva.
Suha Arafat je, kako ocenjuju pojedini analiticari, nasla zajednicki jezik sa palestinskim sefom diplomatije Farukom Kadumijem, zagovornikom cvrstog kursa i protivnikom mirovnih sporazuma iz 1993. godine, koji su doveli do stvaranja palestinske samouprave.
Cini se da tvrda struja u PLO nastoji da preuzme kontrolu u toj, jos uvek najuticajnijoj palestinskoj organizaciji.
Pojedini analiticari ocenili su i da se Suha Arafat, koja je od svog supruga dobila veoma izdasnu mesecnu apanazu i koja je u Francuskoj pod istragom zbog navodnog ilegalnog transfera 11,4 miliona dolara na svoj racun, gura na palestinsku politicku scenu, ali nemaju objasnjenje zasto ona to cini.
"Cini se da je rec o nekakvom sukobu oko novca i imovine, jer Suha nema nikakav politicki polozaj unutar palestinskog sistema", ocenio je palestinski novinar Hani Masri.
Rodjena u Nablusu u hriscanskoj porodici, Suha je radila kao Arafatova sekretarica dok je on boravio u izgnanstvu u Tunisu. Ona je 1991. godine presla u islam i sa 28 godina se udala za palestinskog lidera, koji je tada imao 62 godine.
Pristalice teorija zavere u to vreme su tvrdile da je udaju smislila Suhina majka, cuvena palestinska novinarka Ramonda Tavil, kao nacin da stekne kontrolu nad Arafatom.
Medju Palestincima nepopularna od samog pocetka, Suha Arafat je izazvala jos vece negodovanje kada je 1994. godine, po dolasku u konzervativni, muslimanima naseljen pojas Gaze, odbila da u skladu sa islamskim obicajima pokrije svoju dugu plavu kosu.
Bes palestinaca izazivala je i njena skupocena odeca iz pariskih butika i luksuzni BMNj kojim je paradirala siromasnim ulicama Gaze.
Suha Arafat nije uspela da stekne ni naklonost palestinskog rukovodstva, koje je dovodila u nepriliku izjavama suprotnim zvanicnoj politici. Tako je jednom prilikom izrazila simpatiju za jednu militantnu palestinsku grupu, upravo kada su palestinske vlasti pokusavale da tu grupu neutralizuju.
Nakon sto je Arafat 2002. godine osudio "sve teroristicke akte koji za cilj imaju civile", Suha je za jedan londonski list na arapskom jeziku rekla da za nju, kada bi imala sina, "ne bi bilo vece casti nego da ga zrtvuje za palestinsku stvar".
Kada je, medjutim, 2000. godine doslo do erupcije nasilja na Bliskom Istoku, Suha je sa svojom mladjom cerkom, Zahvom, pobegla za Pariz. Od tada, Jasera Arafata je u njegovom opkoljenom sedistu na Zapadnoj Obali posetila tek proslog meseca, kada se razboleo.

Koliko je Arafatovo bogatstvo?

Za cetiri decenije koliko je bio na celu Palestinske oslobodilacke organizacije (PLO), Jaser Arafat je upravljao finansijskom imperijom koja ukljucuje investicije u avioprevoznike, plantaze banana i haj-tek kompanije, kao i novac sakriven na bankarskim racunima sirom sveta.
Bivsi ministar finansija PLO, Dzavid al Gusein, smatra da je to bogatstvo 1996. godine, kada je on otisao sa funkcije, vredelo tri do pet milijardi dolara, navodi AP.
Medjutim, niko ne moze tacno da kaze koliko to bogatstvo danas. Jedni ga procenjuju na samo nekoliko miliona dolara, a Palestinci, dok se 75-godisnji Arafat bori za zivot, strahuju da ce i to sto je ostalo nestati ili zavrsiti u dzepovima Arafatovih prijatelja.
Tacno utvrdjivanje iznosa bice tesko zato sto je Arafat dugo odbijao da se novac uredno knjizi, ukljucujuci arapska placanja PLO u 1970-im i 1980-im godinama i zapadnu pomoc posle privremenog mirovnog sporazuma sa Izraelom iz 1990-ih godina.
Arafat je ziveo skromno, ali mu je bilo potrebno mnogo da zadrzi lojalnost - bankarske racune je otvarao na imena njemu vernih ljudi, kako da bi kupio njihovu podrsku, tako i da bi zastitio imovinu u slucaju zaplene, rekao je al Gusein.
Samo je Arafat imao celu sliku finansija i za sada nije jasno da li je ostavio testament ili neki izvestaj o novcu.
Arafatov finansijski savetnik, Mohamed Rasid, je za televiziju Al-Arabija demantovao da je njegov sef bio bogat i naglasio da Arafat nigde u svetu nema privatno vlasnistvo.
Magazin "Forbs" stavio je Arafata na sesto mesto liste najbogatijih "kraljeva i despota" u 2003. godini sa procenjenim bogatstvom od najmanje 300 miliona dolara.
Bivsi sef izraelske obavestajne sluzbe, Salom Harari, procenjuje da je Arafat mozda sklonio do 700 miliona dolara za hitne slucajeve, recimo za slucaj progonstva.
Arafatov novac se u poslednje vreme sve cesce vezuje za dva imena - za njegovu zenu Suhu i Rasida.
U poslednjih deset godina Rasid je rukovao stotinama miliona dolara koji pripadaju PLO. Ipak, taj novac je kasnije, posto je uspostavljen sistem javne kontrole, investiran, smatra sadasnji ministar finansija Salam Fajed.
Suha Arafat, Arafatova supruga i majka njihove kcerke, zivi u Parizu i mesecno, prema jednom zvanicniku iz Arafatove kancelarije, dobija 100.000 dolara iz palestinske blagajne.
Ove godine Suha se nasla na meti francuskih vlasti zbog sumnje za pranje novca u visini 11,4 miliona dolara.
Al Gusein, koji je bio predsednik Palestinskog nacionalnog fonda, ministarstva finansija PLO, kaze da je novac iz arapskog sveta poceo da pritice 1979. godine. Tokom 10 godina PLO je dobijala oko 200 miliona dolara godisnje od cega 85 miliona od Saudijske Arabije.
U tom periodu Al Gusein je svakog meseca urucivao Arafatu cek na 10,25 miliona dolara iz budzeta PLO, navodno za borce PLO i porodice ubijenih. Arafat nije polagao racun o tome.
Novac iz arapskog sveta je presusio u 1990-im, u vreme iracke invazije na Kuvajt, ali je Sadam Hudein dao Arafatu, i to licno, 150 miliona dolara u tri transe, tvrdi al Gusein koji je zbog neslaganja sa vodjom PLO otisao sa funkcije.
I dok mnogi smatraju da je najveci deo imovine PLO propao u raznim finansijskim mahinacijama, ima i onih koji misle da je suma jos uvek znatna. Tako ekonomista sa Zapadne obale procenjuje da PLO ima 2,5 do cetiri milijarde dolara u imovini ili kesu.
Zvanicni podaci pokazuju da je medjunarodna zajednica, podrzavajuci napore za postizanje mira sa Izraelom, donirala PLO izmedju 1994. i 2003. sa vise od 6,5 milijardi dolara.
Medjunarodni monetarni fond (MMF) je prosle godine izvestio da 900 miliona dolara prihoda za prvih sest godina palestinske samouprave nikada nije stiglo u blagajnu, vec je zavrsilo na racunu u Tel Avivu koji kontrolise Arafat.
Predstavnik MMF za palestinsku teritoriju, Karim Nasasibi, izjavio je da je za vreme Fajeda, ciji rad medjunarodna zajednica veoma ceni, tih 900 miliona dolara vraceno u drzavnu kasu.
Poslednje tri godine Fajed krese Arafatovu potrosnju - budzet "predsednikove sluzbe" smanjen je na 43 miliona dolara u ovoj godini sa 100 miliona u 2002. godini.

Ministra spoljnih poslova Hrvatske, Miomira ZuZula optuzuju za korupciju

Nova afera trese vladu

Jos se nije stisala buka oko izjave predsednika Stjepana Mesica kako "Hrvatska nije ratovala sa Crnom Gorom", a krenula je nova afera koja ministra spoljnih poslova Miomira Zuzula optuzuje za korupciju.
Popularni internet portal Indedz.hr objavio je da je sef hrvatske diplomatije preko firme MTS, koja je u vlasnistvu njegove supruge Tatjane Zuzul, primio mito od 500.000 kuna (oko 66.500 evra).
Indedz je objavio da je Zuzulova supruga u januaru prodala 50 odsto udela u MTS za 500.000 kuna firmi "Karin Univerzal" u vlasnistvu Ivana Karina, ali da je Karin odustao od kupovine i da novcana transakcija nikada nije izvrsena.
U aprilu, "Karin Univerzal" na nadmetanju kupuje kompaniju "Imotstroj" u stecaju, za 6,3 miliona kuna, a pet mjeseci kasnije hrvatska vlada je na "Imotstroju" otpisala 6,2 miliona kuna duga kako bi se namirila dugovanja radnicima za zaostale place.
Samo dan posle, vecina dnevnih listova u Hrvatskoj je objavila da je Zuzul ipak primio novac od "Karin Univerzala" i da je direktno utjecao na odluku vlade kojom je otpisan dug od 6,2 miliona kuna.
Zuzul je odmah demantovao navode medija, tvrdeci da ni on ni Tatjana nikada nisu primili novac od Karina. Ali, mediji su ubrzo dosli do bankarskih dokumenata iz kojih se vidi da je "Karin Univerzal" od aprila do septembra, u pet navrata, uplatio ukupno 143.000 kuna (20. 000 eura) na racun firme MTS.
Posljednja uplata, od 50.000 kuna, uplacena 7. septembra, pet dana posto je vlada otpisala dug "Imostroju." Ujedno se pokazalo da je ministar Zuzul u rodbinskim odnosima sa Ivanom Karinom, sto je ministar i priznao.
Zuzul je, kad je vec biuo uhvacen u lazi, priznao kako je novcanih transakcija doduse bilo, ali da su to bile transakcije izmedju dve firme kojima je isti covek, Ivan Karin, suvlasnik.
Pokusao je da negira tvrdnje da je vlada na njegovu intervenciju izasla u susret "Karin Univerzalu" ali je njegove pokusaje razbio novi podatak.
Naime, na Hrvatskoj televiziji objavljena je izjava vlasnika drugog preduzeca, "Lag d.d." Mislava Jurcica, koji je rekao da je i "Lag d.d." od vlade trazio otpis dugova "Inostroja" kako bi mogao da kupi tu firmu u stecaju, ali da vlada na to nije pristajala.
Posto je afera dobila razmjere katastrofe, opozicija je u parlamentu zatrazili Zuzulovu ostavku. Upravo Zuzul treba da bude vodeci covek na pregovorima za clanstvo Hrvatske u EU, koji bi sluzbeno trebali da pocnu sledece godine, a takva mrlja na njegovoj savjesti, kazu opozicija, bice ozbiljna steta za drzavu.
Premijer Ivo Sanader je u pocetku cvrsto stao iza svojeg kolege, tvrdeci kako nema namjeru da smjenjiuje sposobnog i kvalitetnog coveka. Ali, kada su u javnost doprli sasvim konkretni dokazi, ublazio je stav i izjavio da ce "cekati razvoj dogadjaja, proveriti informacije i onda donijeti odluku".
Ova afera je, ipak, kap koja preliva casu posle gafova, propusta, i ozbiljnih steta koje je Zuzul do sada naneo Sanaderovom kabinetu.
Zuzulovo se ime veze uz nedopustiv potez, s pocetka njegovog mandata kada je, nezadovoljan izvestajem novinara agencije Hina, izvrsio pritisak na direktora agencije pokusavajuci da izmeni sadrzaj izvjestaja, sto je burno odjeknulo u novinarskim krugovima.
Posle toga u javnost je procurila informacija da je Zuzul vise od tri godine utajivao porez drzavi ciji je visoki funkcioner, a koji je bio duzan da placa za najam vile u elitnom dijelu Zagreba.
Usledio je vrlo ozbiljan politicki gaf prilikom posete Izraelu, kada je, nudeci rjesenje palestinsko-izraelskog sukoba, izjavio kako palestinski vodja Jaser Arafat nije adekvatan sugovornik Izraelcima, osramotivsi vrlo ozbiljno hrvatsku diplomatiju.
Niz je upotpunjen posto su novinari ovog leta otkrili da je Zuzul bio direktno upleten u nelegalno dodeljivanje izgradnje prve dionice buduceg autoputa Split - Dubrovnik americkoj firmi "Behtel" bez medjunarodnog konkursa.
Sandra Caric
Zagreb

Uzbuna u Sloveniji zbog smrti prostitutke

Smrt 21-godisnje Ukrajinke Olene Popik, koja je umrla od side u mostarskoj bolnici, izazvala je panicnu guzvu u jednoj drugoj zdravstvenoj ustanovi, u Sloveniji.
Neobicno veliki broj muskaraca prijavio se pocetkom ove sedmice na test kontrolu u Infektoloskoj klinici u Ljubljani, odmah posto su dnevnik Slovenske novice, a zatim centralni dnevnici Delo i Dnevnik objavili da je umrla devojka godinu dana nudila svoje usluge i u Sloveniji.
Popik, je pre odlaska u Crnu Goru, a odatle u Bosnu i Hercegovinu, boravila godinu dana u Sloveniji odakle je, prema podacima policije, otisla u martu prosle godine.
U Mostaru je otkriveno da je bila zarazena virusom HIV, hepatitisom C i tuberkolozom od koje je zvanicno podlegla.
Ukrajinka je u Sloveniji svoj posao pocela u nocnom lokalu u banjskom odmaralistu Dobrna, a posle cetiri meseca se preselila u lokal Roleks u Podovi kod Maribora.
Dnevno je, navodno, imala i do osam klijenta, sto potvrdjuje i neopisiva guzva prijavljenih na testiranje na ljubljanskoj infektologiji.
Slucaj Popikove i poklonika uzitaka, koje je nudila u lokalima na slabom glasu, izazvala je veliki interes slovenacke javnosti i medija.
Prostitucija je u Sloveniji prakticno legalizovana i policija vise nema podataka o kretanju zena koje nude seksualne usluge. One, takodje, same brinu o svom zdravlju i zastiti od zaraznih bolesti.
Mediji navode da policija nema ni podataka, koliko je stranih drzavljanki, koje se preko Slovenije krecu ka zapadnoj Evropi, prisiljeno na prostituciju. One su u Sloveniji najcesce prijavljene kao plesacice ili pomocno osoblje.
U Ljubljani deluje Centar za borbu protiv trgovine ljudima, Kljuc, koji je od 2001. godine kada je osnovan, pruzio pomoc za 42 zrtve trgovine ljudima.
Centar pruza zrtvama i besplatnu psiho-socijalnu i pravnu pomoc, nudi bezbedan prostor za boravak, pomazu u povratku u domovinu, a u koliko zele pomaze im da se povezu sa policijom.
Za Olenu Popik, koja je radila u nocnom lokalu u Dobrni, vlasnik lokala Joze Cank u medijima tvrdi da je u vreme kada je dosla iz Ukrajine bila zdrava, sto pravda lekarskim pregledom.
U Cankovom lokalu danas zivi i radi desetak devojaka vecinom iz Ukrajine. Policija je ovog "ugostitelja" vec nekoliko puta ispitivala zbog krivicnih dela povezanih sa prostitucijom i svodnistvom.
Njegovo ime je punilo stampu i pre nekoliko meseci kada su u Cankovom lokalu poginuli 35-godisnja Ukrajinka Svetlana Krijenko i gost iz Rogaske Slatine, koji se zaljubio u plavokosu lepoticu. Kada je spoznao da je ne moze zadrzati samo za sebe, jedno vece za stolom za kojim su sedeli, aktivirao je bombu.
Slucaj Olene Popik aktivirao je drugu bombu, koja pored navale na ljubljansku infektologiju, pokrece niz pitanja o efikasnosti u specavanji ilegalnih i kontroli legalnih migracija.
Aleksandar Mlac
Ljubljana

PALESTINA

Prenos vlasti na Arafatove naslednike

Palestinsko rukovodstvo juce je prenelo vlast Jasera Arafata na tri kljucne licnosti koje ce preuzeti najvaznije nadleznosti koje je on imao.
Prema palestinskom zakonu, Afafata je kao vrsioca duznosti predsednika Palestinske uprave zamenio predsednik parlamenta Rauhi Fatuh, koji ce raspisati izbore u roku od 60 dana. Ali, podjednako vazan ce biti reformski nastrojeni bivsi sef palestinske vlade Mahmud Abas, koji je nasledio Arafata na mestu predsednika Palestinske oslobodilacke organizacije (PLO).
Ocekuje se da ce sadasnji premijer Ahmed Korei, jos jedan umereni politicar, dobiti veca ovlascenja nad organima bezbednosti od onih koje je imao pod Arafatom. Arafat, koji je juce umro, je bio autokratski vodja koji nikada nije jasno naznacio ko ce ga zameniti.
Palestinski zvanicnici i politicki analiticari se nadaju da ce partnerstvo izmedju Abasa, Fatuha i Koreija stvoriti providniji politicki model koji ce moci da pokrene reforme u esalonu vlasti.
Izrael je istakao da postoji mogucnost za obnovu mirovnih pregovora, koji su prekinuti pocetkom palestinskog ustanka, ako novo rukovodstvo zaustavi napade na Izraelce.
Medjutim, mnogi strahuju da ce Arafatov odlazak pokrenuti novo razdoblje haosa u kome ce se razlicite palestinske frakcije boriti za vlast i da pocinje period nove nesigurnosti na Bliskom istoku.
Palestinski vodj je iza sebe ostavio prazninu ciji ce teret pasti na novo palestinsko rukovodstvo, a ta praznina ce se odraziti i na izraelsko - palestinski mirovni proces, ocenjuju arapski analiticari.
"Ko god nasledi Arafata, on nece moci da pruzi palestinskom narodu ono sto mu je pruzio Arafat, bez obzira sto je umro na pragu Jerusalima, a da nije uspeo da taj prag predje," kaze palestinski pisac Dzihad al Hazen.
"Uvek se moze nadomestiti praznina koju iza sebe ostavi neki vodja, ali nije lako popuniti prazninu koju je iza sebe ostavilo Arafatovo liderstvo i njegov talenat predvodnika," kaze analiticar Mohamed el-Kuli.
"Nijedan od palestinskih vodja koji ce naslediti Arafata nece moci da se odrekne onoga cega Arafat nikako nije zeleo da se odrekne", dodao je on, aludirajuci na pravo palestinskih izbeglica da se vrate na teritorije sa kojih su proterani nakon osnivanja drzave Izrael, za sta se Arafat odlucno borio.
Analiticari smatraju da su pogresne tvrdnje Izraela i SAD da ce Mahmud Abas pristati na ono sto Arafat nikako nije pristajao. Tu mogucnost odbacuju i Egipat i druge arapske zemlje. Vlada uverenje da nema odstupanja od glavnog zahteva Palestinaca, odnosno od stvaranje palestinske drzave.

IZRAEL

Saron odlucan da sprovede plan i nakon Arafatove smrti

Izraelski premijer Arijel Saron izjavio je, nakon smrti palestinskog predsednika Jasera Arafata, da je odlucan da sprovede svoj plan povlacenja Izraelaca sa okupiranih teritorija pojasa Gaze.
Arafatova smrt pokrenula je rasprave o Saronovom planu jednostranog povlacenja, posto je povod za taj plan bila premijerova tvrdnja da Izrael nema sagovornika na palestinskoj strani sa kojim bi pregovarao.
Plan Arijela Sarona predvidja jednostrano bezuslovno povlacenje izraelske vojske i naseljenika iz pojasa Gaze i sa Zapadne obale, ali tako da Izrael zadrzi odredjene delove teritorije na kojoj Palestinci zele da osnuju svoju drzavu.
Palestinci su odbacili taj plan i sam Arafat je zestoko kritikovao Sarona, optuzivsi ga za "kradju teritorije".
Izraelski premijer je, medjutim, dobio podrsku predsednika SAD Dzordza Busa za sprovodjenje plana.
Plan je izazvao podele u samom Izraelu, posto je sa tesnom vecinom dobio podrsku u parlamentu, zahvaljujuci glasovima opozicionih levicarskih poslanika, dok su pojedini clanovi Saronove konzervativne koalicije zapretili da ce zbog toga napustiti vladu, jer plan smatraju "izdajnickim" i "ustupkom teroristima".

MAKEDONIJA - SAD

Poglavar MPC Stefan zahvalio Busu za priznavanje Makedonije
Poglavar Makedonske pravoslavne crkve arhiepiskop Stefan zahvalio se americkom predsedniku Dzordzu Busu, zbog odluke da SAD prizna Makedoniju pod njenim ustavnim imenom.
"Prizvanjem ustavnog imena nase drzave ispravljena je jedna velika nepravda, a time je priznato i ime nase svete crkve Makedonska pravoslavna crkva, eparhija nase crkve u vasoj drzavi registrovana je sa njenim pravim imenom MPC. Vas i vas narod gospodine predsednice nek bog daruje izobiljem radosti", napisao je poglavar Stefan u telegramu Busu.
U manastiru Kaliste kod Struge poceo je veliki crkveni narodni sabor na kome ce se raspravljati i o sporu sa SPC. Poglavar Stefan juce je izjavio da je najbolje da se ti pregovori ostave za bolja vremena, odnosno, kako je rekao, kada se uzburkane strasti stisaju.
MPC ne priznaje ni jedna pomesna pravoslavna crkva u svetu.

SLOVENIJA-EU

Slovenija mozda u prvoj trojci predsedavajucih Savetom EU

Slovenija je na konsultacijama sa Holandijom koja predsedava Evropskom unijom, prihvatila predlog da u okviru buduceg, timskog predsedavanja Savetom EU, bude uvrstena u prvu trojku, sa Nemackom i Portugalom.
Slovenija bi, sa Nemackom i Portugalom, predsedavanje preuzela polovinom 2008.godine.
"Na osnovu uputstva ministra spoljnih poslova Ive Vajgla rekao sam predsedavajucem EU da predlog prihvatamo. U skladu sa odlukom kolegijuma predsednika parlamenta zvanican i konacan stav o tome ce usvojiti parlament krajem iduce sedmice", rekao je stalni predstavnik Slovenije pri EU Ciril Stokelj.
Kolegijum je u vezi sa predlogom doneo pozitivnu odluku, ali je za konacnu verifikaciju potrebna i formalna odluka parlamenta.

REPUBLIKA SRPSKA

Vlada RS se izvinila porodicama stradalih u Srebrenici

Vlada Republike Srpske (RS) uputila je izvinjnje porodicama Bosnjaka stradalim u Srebrenici u periodu od 10. do 19. jula 1995. godine, konstatujuci da se u Srebrenici desio "zlocin velikog obima".
U zakljuccima objavljenim na vladinom sajtu navodi se da "Vlada RS saoseca sa bolom srodnika Bosnjaka nastradalih u ofanzivi srpskih snaga na Srebrenicu i izrazava zaljenje zbog tragedije koja se desila na tom podrucju".
Vlada RS je izrazila spremnost da se pred lice pravde izvedu sva lica koja su pocinila ratni zlocin, naglasavajuci da "ni jedan zlocin, bez obzira ko ga je pocinio, ne sme proci nekaznjeno".
Vlada je saopstila zakljucke u vezi sa Izvestajem Komisije za Srebrenicu, nakon sto ih je prethodno pozitivno ocenila Komisija za ljudska prava pri Ustavnom sudu BiH i Kancelarija Visokog predstavnika medjunarodne zajednice u BiH.
U Izvestaju Komisije za Srebrenicu navodi se da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadasnju "zasticenu zonu" u julu 1995. godine ubijeno 7.800 Bosnjaka, kao i da su otkrivene 34 nove masovne grobnice.
Komisija je takodje navela i moguce izvrsioce ratnog zlocina u Srebrenici, ali njihova imena jos nisu dostupna javnosti.

VASINGTON

SAD smanjile nivo pretnje

Americka vlada snizila je stepen rizika od teroristickog napada za vodece finansijske institucije u Njujorku, Nju Dzersiju i Vasingtonu, saopstilo je ministarstvo SAD za unutrasnju bezbednost.
Na petostepenoj skali, nivo je sa "narandzastog" spusten na "zuti", odnosno srednji koji oznacava povecan rizik od teroristickog napada. On je 1. avgusta, u finansijskom sektoru na ove tri lokacije, bio podignut na cetvrti, "narandzasti" nivo, sto je znacilo da je rizik od napada visok.
Zamenik ministra Dzejms Loj demantovao je da je snizavanje nivoa opasnosti nakon tri meseca politicki motivisano.
"Ovde u ministarstvu ne bavimo se politikom. Odgovor je - cista razboritost", rekao je Loj novinarima.
Podizanje nivoa od 1. avgusta bilo je motivisano obavestajnim saznanjima da je teroristicka mreza Al Kaida prikupljala podatke o zgradama Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vasingtonu.

AVGANISTAN

Grupa Avganistanki spremna da zameni troje talaca

Dvadeset Avganistanki ponudilo je da zauzme mesto troje otetih radnika UN, koje je 28. oktobra otela nepoznata grupacija talibanskih pobunjenika.
Avganistanke su ocenile da ta otmnica "nikako nije u avganistanskom duhu".
"Nas 20 avganistanskih zena spremne smo da budemo razmenjene za troje radnika koji su radili za UN, jer su oni bili nasi gosti u Avganistanu", izjavila je Frans presu Dzamila Mudzahid, novinarka i voditeljka na avganistanskoj televiziji.
Grupa zena, medju kojima su novinarke, aktivistkinje za ljudska prava i aktivistkinje u nevladinim organizacijama, ocenjuje da je otmica troje stranaca sasvim u suprotnosti sa avganistanskom gostoljubivoscu.
"To je sramna stvar. Nikada nismo videli nista slicno u istoriji Avganistana", rekla je Dzamila Mudzahid.
Cetiri avganistanska novinara izneli su u ponedeljak slican predlog objavljujuci u novinama imena i svoje brojeve telefona kako bi otmicari mogli da stupe sa njima u kontakt.
Otmicari su zapretili da ce ubiti taoce ukoliko avganistanske vlasti do utorka ne oslobode 26 njihovih zatvorenih saboraca.
Oteti radnici UN su u Avganistanu ucestvovali u organizovanju izbora, odrzanih pocetkom oktobra.

Nigerija

Sud ponistio smrtnu kaznu kamenovanjem trudnici

Nigerijski islamski apelacioni sud ponistio je presudu trudnici, koja je bila osudjena na smrt kamenovanjem, zbog vanbracnih seksualnih odnosa.
Sudija Mohamed Mustafa Umar je rekao da je presuda nizeg suda bila pogresna i oslobodio je optuzbi 29-godisnju Hajaru Ibrahim.
"Hvala Bogu da je sada sve gotovo. Zelim sebi lak porodjaj", rekla je Ibrahimova, koja je u sestom mesecu trudnoce.
Nizi sud je osudio Ibrahimovu na kaznu od 100 udaraca bicem i smrtnu kaznu kamenovanjem, posto je ona priznala da je imala vanbracni seksualni odnos sa Daudom Sanijem.
Sudija apelacionog suda ponistio je presudu obrazlazuci da je nemoguce da za zlocin budu izrecene dve kazne.
"Sud zato oslobadja Hajaru svih optuzbi", rekao je Umar.

Posledice ubistva reditelja Van Goga u Holandiji

Talas napada na dzamije

Talas piromanskih i bombaskih napada na dzamije i islamske skole zapljusnuo je Holandiju posle ubistva filmskog autora Tea Van Goga koga je usmrtio jedan radikalni islamista marokanskog porekla.
Poslednji u nizu napada iza kojih stoje grupe ekstremno desnicarskih nastrojenih Holandjana dogodio se u Ajndhovenu, na jugu zemlje, gde se na meti nasla islamska skola.
Proslog vikenda, napadnute su i dzamije u Roterdamu, Bredi i Hausenu, a proslog petka plamen je na vise mesta zahvatio i muslimansku bogomolju u Utrehtu. Druga roterdamska dzamija osvanula je izlepljena pamfletima uvredljivim za muslimane i fotografijama svinja.
Holandska policija uhapsila je jednog 24-godisnjaka osumjicenog za pokusaj paljenja roterdamske dzamije, kao i trojicu mladica koji su pokusali da zapale dzamiju u Hausenu. Svi islamski objekti sirom zemlje stavljeni su pod policijski nadzor.
Iako u napadima nije bilo zrtava, a ni steta nije velika, holandska javnost navikla na besprekoran gradjanski mir, neupitnu toleranciju i spokojan zivot, znatno je uznemirena.
"Komsiluk je strasno uzrujan. Izgleda da cemo morati da stavimo policajca ispred ulaza u svaku zgradu", izjavio je holandskom radiju gradonacelnik Ajndhovena Aleksander Sakers .
Porast antimuslimanskog raspolozenja u Holandiji nesumnjivo je posledica surovog ubistva Tea Van Goga, dalekog potomka cuvenog slikara, koji je svojim provokativnim dokumentarnim filmovima godinama uspevao da uzbudi i zatalasa duhove na holandskoj kulturnoj i javnoj sceni.
"Potcinjenost", film koji prikazuje zlostavljanje muslimanki u tradicionalnim brakovima u Holandiji, Van Goga je verovatno kostao zivota.
Slike zenskih tela prekrivenih istetoviranim stihovima iz Kurana i ispovesti muslimanskih zena o visegodisnjem maltretiranju kojim ih podvrgavaju muzeve prikazane nedavno na nacionalnoj televiziji navukle su na Van Goga gnev islamskih ekstremista.
Scenaristkinja filma bila je poslanica u holandskom parlamentu Ajan Hirsi Ali, koja, iako i sama muslimanskog porekla, neprekidno zestoko kritikuje i provocira islamske tradicionaliste.
Usledile su otvorene pretnje smrcu, na koje se Van Gog i Hirsi Ali nisu obazirali, odbijajuci zastitu policije.
Proslog utorka, dok se u najboljoj holandskoj tradiciji amsterdamskim ulicama biciklom vozio na posao, na Van Goga je prvo vise puta pucao, a zatim ga i nozem izbo 26-godisnji Marokanac, drzavljanin Holandije.
Ubica nije propustio da razjasni motive zlocina koji je pocinio - na telo vec mrtvog Van Goga nozem je pribio papir sa pretnjom "neprijateljima islama."
Po nekim medijskim izvestajima, ubica je bio povezan za islamskim ekstremistima u Spaniji, odakle je mozda i doslo naredjenje da Van Gog bude ubijen.
Osim zgrazanja javnosti, izrazenog skupom na centralnom trgu u Amsterdamu na kojem je bilo vise od 50.000 gradjana, ubistvo Van Goga izazvalo je i znacajne promene u raspolozenju Holandjana.
U istrazivanjima javnog mnenja, cak 47 odsto ispitanih je izjavilo da oseca manju toleranciju prema muslimanima, dok je, istovremeno, podrska desnicarskim partijama koje se zalazu za zaustavljanje useljavanja iz Turske i Maroka porasla za 12 odsto.
Ironijom sudbine, poslednji film Van Goga, koji tek treba da bude prikazan, posvecen je kontroverznom holandskom politicaru Pimu Fortajnu koji je ostvario meteorski uspon opisujuci islam kao "nazadnu religiju" i protiveci se liberalnoj politici useljavanja.
Fortajn je ubijen 9. maja 2002. godine, samo sest dana uoci parlamentarnih izbora posle kojih je, doduse nakratko, njegova partija bila druga po snazi u parlamentu u Hagu i clanica vladajuce koalicije.
Radosa Milutinovic
Hag

Uhapseni osumnjiceni za ubistvo filmskog autora Van Goga

Specijalna policija u Hagu uspesno je okoncala celodnevnu opsadu jednog stana u imigranstkom delu grada, hapsenjem dve osobe osumnjicene u antiteroristickoj istrazi otvorenoj nakon ubistva filmskog autora Tea van Goga.
Policija je upala u stan, zatim se culo par hitaca, a kasnije je saopsteno da je jednom od uhapsenih povredjeno rame.
Tri holandska policajca povredjena su u eksploziji rucne bombe u prvom pokusaju da uhapse osumnjicene.
Zgrada je zatim evakuisana, a citava cetvrt je bila blokirana tokom celog dana. Bio je zatvoren i vazdusni prostor iznad Haga.
Po nezvanicnim informacijama, cilj akcije je bilo hapsenje jednog Sirijca osumnjicenog za umesanost u Van Gogovo ubistvo i planiranje napada na vladine zgrade.
Posle proslonedeljnog ubistva Van Goga (47), autora filma o potcinjenosti muslimanskih zena u tradicionalnim brakovima, koje je sokiralo Holandiju, usledila je serija napada desnicarskih ekstremista na dzamije i islamske skole u Holandiji, na sta su radikalni muslimani uzvratili pokusajima da zapale dve protestanstke crkve.
Holandski premijer Jan Peter Balkenende osudio je u obracanju naciji svako nasilje i pozvao na uspostavljanje gradjanskog mira i tolerancije.
Od 16 miliona stanovnika Holandije, oko milion ili sest odsto cine muslimani.

NEMACKA

Ajnstajnova godina 2005.

Na inicijativu savezne vlade, kao i vodecih naucnih, kulturnih i privrednih organizacija naredna, 2005. proglasena je u Nemackoj godinom Alberta Ajnstajna .
Sledece godine navrsava se 100 godina od teorije relativiteta i 50 godina od smrti ovog naucnika.
Vladini zvanicnici su, najavljujuci niz naucnih i kulturnih manifestacija posvecenih Ajnstajnu, naveli da je ovo istovremeno nemacki doprinos "Svetskoj godini fizike" kojom je narednu godinu proglasio UNESCO.
Uz navodjenje da je Ajnstajn promenio "nase shvatanje vremena i prostora", kao jedan od ciljeva proglasenja 2005. godinom Alberta Ajnstajna istice se i namera da se "sto vise mladih zainteresuje za naucne teme i istrazivacki rad".
Najveci broj manifestacija bice odrzan u Berlinu i Potsdamu, gradovima u kojima je Ajnstajn najduze ziveo i radio dok iz Nemacke nije emigrirao u SAD.
Predvidjeno je da se naredne godine, izmedju ostalog, organizuje izlozba pod nazivom "Albert Ajnstajn inzenjer univerzuma" i medjunarodni kongres "Fizika od Ajnstajna do danas".
Nemacki teatar u Berlinu izvesce dramu "Fizicar", a Medjunarodni literarni festival takodje ce biti posvecen Ajnstajnu.
U organizovanje Ajnstajnove godine ukljucile su se i odgovarajuce institucije iz Svajcarske, SAD i Izraela.