Nezavisne Novine

SVET

19. novembar 2004.

Americki marinci ubijaju ranjene Iracane u Faludzi

Nekoliko americkih televizija prikazalo je snimak americkog marinca kako puca na nenaoruzanog ranjenika u dzamiji u Faludzi, a americka vojska je saopstila da je pokrenula istragu o tome, javile su agencije.
Televizija Si-Bi-Es njuz (CBS News) emitovala je snimak na kome se vidi marinac kako se nadvija nad iznemoglom siluetom, usmerivsi oruzje ka toj osobi, uz komentar jednog od vojnika da je ranjenik sada mrtav.
Snimak ubistva ranjenika, koje se dogodilo u subotu, nacinio je dopisnik televizije En-Bi-Si (NBC) Kevin Sajts koji je rekao da su marinci prethodno verovatno ubili jos tri zarobljenika u dzamiji.
Sajt je rekao da su iracki pobunjenici u Faludzi koristili tu dzamiju za napade na americke snage. Americka vojska je napala pobunjenike i usla u dzamiju i u tim borbama je poginulo 10 i ranjeno pet pobunjenika.
Pobunjenici su ranjene saborce ostavlili u dzamiji u nameri da ih kasnije prenesu u pozadinu. Nije navedeno zasto do toga nije doslo.
Druga grupa marinaca je u subotu usla u dzamiju na osnovu izvestaja da su je pobunjenici ponovo zauzeli.
Na snimcima televizijske ekipe koja se kretala sa americkim snagama, vidi se pet ranjenika u dzamiji, a nekoliko njih deluje kao da je na samrti, rekao je Sajts.
On je dodao da je jedan marinac primeto da jedan od zarobljenika jos dise. Na snimku koji je dostavljen televiziji Rojters, cuje se marinac kako kaze: "On se, j...., pretvara da je mrtav. Ovaj se pretvara da je mrtav".
"Marinac zatim podize pusku i puca u glavu tom coveku. Slika je suvise eksplicitna da bismo je emitovali", rekao je Sajts.
NBC je sinoc emitovao snimak sa zamagljenim likom marinca, kao i zvuk pucnjave, ali ne i sliku tog cina. NBC je, medjutim, medijima dostavio kompletan snimak.
Americka vojska je danas saopstila da je osumnjiceni marinac povucen sa bojista sve do zakljucenja istrage. Vojska je otvorila istragu o nezakonitoj upotrebi sile pri ubijanju neprijateljskog borca u Faludzi tokom borbenih operacija u subotu.
Cilj istrage je da se utvrdi da li je marinac delovao u samoodbrani, da li je prekrsio vojne zakone ili prekrsio zakone i obicaje ratovanja.

Specijalni savetnik za nacionalnu bezbednost Kondoliza Rajs postala drzavni sekretar SAD.

Ko je Kondoliza Rajs

Drama oko ostavke Kolina Pauela, drzavnog sekretara SAD nije dugo trajala. Kovertiranu ostavku je predao americkom predsedniku a Dzordz Bus Mladji je objavio ime Paulovog naslednika, takodje, licnost tamne puti, sladunjavog izgleda, Kondoliza Rajs.
Kao sto se lako nagadjalo da je Kolin Pauel ostavku podneo zbog neslaganja sa predsednikom SAD oko vasingtonske politike u Iraku, tako se lako pogodilo da ce specijalni savetnik za nacionalnu bezbednost Kondoliza Rajs pobediti Dzona Denforda, ambasadora Amerike u OUN, u trci za novog drzavnog sekretara. Jer, njoj Dzordz Bus najvise veruje, a i ona ga je najmanje izneveravala.
Kolin Paule kao opozicionar, nije u predsednickoj kampanji nastupao protiv predsednika Busa, pa se pretpostavlja da su se njih dvojica dogovorili da drzavni sekretar napusti Belu kucu posle glasanja. Tako se i dogodilo. A to znaci da je Bus i pre kovertiranja ostavke, imao kovertirano ime novog americkog premijera.

LEPA CRNKINjA

Kondoliza Rajs, koju od milja zovu Kondi, potice iz crnacke porodice srednje klase. Njen otac Dzon Vesli bio je prezbiterijanski svestenik u Birmingemu, Alabama, a majka uciteljica. Kao roditeljima najvazniji cilj im je bio da svojoj deci osiguraju maksimalno obrazovanje. Tako su ih, umesto na izlet u Diznilend, radije vodili u obilazak starih americkih univerziteta. Kondoliza je vec sa tri godine pocela da uci klavir, sa sest francuski i balet, a sa nepunih sedam postala je clan lokalnog kluba ljubitelja knjige.
Mada je rasna segregacija u americkim skolama ukinuta one godine kada je Kondoliza rodjena (1954), u Alabami se rasizam jos godinama osecao. Kondoliza se seca da je 1963. u pozaru koji su podmetnuli pripadnici ozloglasenog Kju Kluks Klana poginula njena najbolja prijateljica. Ipak, ona tvrdi da je taj atentat nije uplasio: "To sto sam crnkinja za mene je oduvek znacilo da moram duplo vise da radim od drugih ukoliko zelim da postignem isto koliko i oni." Jednom profesoru na fakultetu, koji je tokom predavanja napravio neumesnu opasku o niskom koeficijentu inteligencije crnaca, ona je odlucno odgovorila: "Ja govorim francuski, sviram Baha i bolje od vas poznajem kulturu belaca. Rasa s tim nema nikakve veze." Politikom je pocela da se bavi kad je shvatila da nikada nece steci svetsku slavu kao pijanista.
Danas njen radni dan u Beloj kuci pocinje u sedam ujutro. Njeni prijatelji tvrde da skoro da i nema privatni zivot. Kad zavrsi sve razgovore s predsednikom, najvise voli da se zatvori u stan s pogledom na reku Potomak na desetom spratu najeksluzivnijeg stambenog kompleksa u Vasingtonu "Votergejt" i gleda video snimke utakmica americkog fudbala. U sali kaze: "Ako se ne budem kandidovala za potpredsednika, zelim da postanem predsednik americke profesionalne fudbalske lige. O ovom sportu znam sve. Postala sam pravi strucnjak. Uostalom, da nisam toliko gledala fudbalske utakmice, napisala bih mnogo vise knjiga."
Ona upravo dovrsava novi dokument pod naslovom "Strategija nacionalne bezbednosti" o ulozi SAD u svetu posle teroristickih napada od 11. septembra. U svetskim politickim krugovima, medjutim, vlada uverenje da je u tom novom svetu upravo Kondoliza Rajs. Njena kancelarija savetnika za pitanja nacionalne bezbednosti je samo nekoliko koraka od cuvene Ovalne sobe, u koju je ona slobodno ulazila jos 1988, kao strucnjak za sovjetska pitanja u administraciji predsednika Busa starijeg.

KRALjICA BELE KUCE

Kako pise njen biograf Marko del Markiko, sada se slobodno moze reci da je Kondi neprikosnovena kraljica Ovalne sobe. Na sastancima Saveta za nacionalnu bezbednost, koji se odrzavaju triput nedeljno, Kondi uvek sedi levo od predsednika Busa. Malo, ili uopste ne govori i prepusta Kolinu Pauelu i Donaldu Ramsfeldu da burno rasprave medjusobne nesuglasice. Rajsova intervenise tek na kraju sastanka, ali i tada samo nesto prosapuce predsedniku na uvo. Uostalom, zasto da ne, ona je najuticajniji savetnik jednog americkog predsednika jos od vremena Henrija Kisindzera.
U Vasingtonu se ovih dana cesto moze cuti: "Kondi je jastreb koji samo osluskuje."
U slobodno vreme najradije odlazi u kupovinu koja se redovno pretvara u pravi maraton po radnjama i neretko zavrsava ostrom svadjom s nekom nesrecnom prodavacicom koja je nije prepoznala i usudila se da je ignorise. U takvim situacijama Kondi nema dlake na jeziku. Jednoj prodavacici u cuvenoj juvelirnici "Tifani" ona je ostro odbrusila: "Da se nesto razumemo, draga. Da vi mozete sebi da kupite ove mindjuse, sigurno ne biste ovde radili."
Na slican nacin ona je i Borisu Jeljcinu pokazala gde mu je mesto kad je 1988. banuo u Belu kucu i zahtevao da ga primi Dzordz Bus stariji. Rajs mu je na odlicnom ruskom hladnokrvno odgovorila: "On ima zakazan sastanak sa savetnikom Brentom Skoukroftom i trenutno moze samo njega da primi."

NAJMOCNIJA NA SVETU

Uticaj i moc u velikoj meri je stekla zahvaljujuci sposobnosti da stvori siroku mrezu bliskih prijatelja. Tako ona svakodnevno odlazi u setnju po parku s americkom prvom damom Lorom Bus, bas kao sto je to cinila i pre deset godina s Barbarom Bus. Bliska je prijateljica i sa Almom Pauel, koja je takodje iz Alabame. Dik Cejni je Kondolizu upoznao kada je bio sekretar za odbranu u administraciji predsednika Busa starijeg i od tada je imao samo jednu ambiciju - da mu ona bude neposredni saradnik.
Nema nikakve sumnje da joj predsednik Bus slepo veruje. Zapadnim krilom Bele kuce svakoga dana po nekoliko puta odzvanja njegov povik: "Dovedite mi Kondi!" Ti "trenuci sa Kondi", kako ih nazivaju u Vasingtonu, u poslednje vreme su postali toliko ucestali da mnogi veruju da ce se ona na izborima 2004. kandidovati kao Busov potpredsednik. Veruje se da bi zahvaljujuci njoj republikanci osvojili daleko vise od dosadasnjih mizernih 10 odsto glasova crnacke populacije.
Kondi je Dzordza Busa upoznala jos dok je bio guverner Teksasa. Za vreme izborne kampanje upravo ona mu je davala casove iz spoljne politike i neumoljivo je ispravljala sve njegove lapsuse.
Kondoliza Rajs je danas najmocnija zena na svetu, tvrdi njen biograf Marko del Markiko.
Posle ostavke i smene petorice bliskih saradnika Dzordza Busa ocekuje, kako se u Vasingtonu nagadja, jos jedan udarac. Drzavni sekretar za odbranu Dejvid Ramsfeld ce najverovatnije uskoro podneti ostavku. Jer, i on kao i Kolin Paule zeli da izbegne balazamu koju ce da izazove otvaranje dosijea Sadama Huseina, koji ce da pokaze da Irak nije imao oruzje za masovno unistenje. I da je svet obmanut kada je Amerika odlucila da napadne Irak.
Posao Kondolize Rajs ce biti da taj rat protiv Iraka u ime Amerike nastavi.
M.L.

Rumunski bogatasi teski 13 milijardi dolara

Medju 50 najbogatijih ljudi u istocnoj Evropi nalaze se Milan Panic sa jednom milijardom dolara, Bogoljub Karic sa 850 miliona dolara i Miroslav Miskovic sa 600 miliona dolara.
Rumunski ekonomski i finansijski nedeljnik "Kapital" objavio je imena 300 najbogatijih ljudi u zemlji, medju kojima su samo oni koji poseduju imovinu od najmanje 5 miliona dolara.
Zajednicka imovina 300 rumunskih bogatasa je oko 13 milijardi dolara, sto predstavlja skoro cetvrtinu drzavnog bruto proizvoda.
Najbogatiji Rumun je Josif Konstantin Dragan (87), koji ima kapital od oko 850 miliona dolara i bavi se distribucijom naftnih proizvoda, izdavastvom i transportom. Zivi u Bukurestu i u Milanu. Prema navodima casopisa, on sada ozbiljno razmatra da razvije svoje poslovanje u Srbiji.
Drugo mesto zauzima poznati rumunski teniser Jon Cirijak, (65), sa kapitalom od oko 750 miliona dolara iz poslovanja u sportu, bankarstvu, osiguranju i trgovini.
Medju najbogatije ove godine nije uslo 55 preduzetnika iz proslogodisnje liste. Njihova mesta su zauzeli novi uspesni biznismeni, teski izmedju 60 i 20 miliona dolara, medju kojima je dosta mladih ljudi.
Najbogatijih sedam ljudi starih izmedju 27 i 33 godine imaju zajedno 113 miliona dolara.
Uspeh mnogih preduzetnika je postignut kroz postovanje pravila da se ceo profit reinvestira, sto donosi i nova radna mesta.
U kompanijama preduzetnika ukljucenih medju 300 najbogatijih, zaposleno je oko 700.000 ljudi, sto je 20 odsto vise nego prosle godine.
Uoceno je da se rumunski poslovni ljudi u poslednje vreme, uz trgovinu, okrecu prvenstveno ka nekretninama i trzistu kapitala.
Medju najbogatijima su i vlasnici velikih medijskih kuca koje objedinjuju televiziju, radiostanice i novine. Imovina prvih pet vlasnika medija je izmedju 700 i 40 miliona dolara.
Nekoliko fudbalera se, takodje, nalaze medju najbogatijim Rumunima sa 35 do 6 miliona dolara.
Kapital objavljuje i 50 imena najbogatijih ljudi istocne Evrope. Na toj listi prvo mesto zauzima Rus Roman Abramovic sa 11,5 milijardi dolara.
Medju 50 najbogatijih ljudi u istocnoj Evropi, iz Srbije su navedeni Milan Panic sa jednom milijardom dolara, Bogoljub Karic sa 850 miliona dolara i Miroslav Miskovic sa 600 miliona dolara.

Na listi najbogatijih 50, dominiraju Rusi. Njih petnaest poseduju imovinu izmedju 11,5 i 1,1 milijardu dolara, a uz njih je jos 13 sa imovinom izmedju 550 miliona i milijardu dolara.
Drugi najbogatiji u regionu su Ukrajinac Renat Ahmetov sa 3,5 milijardi dolara i Poljak Jan Kulcik sa 3,3 milijarde.
Jelkica Petrov
Bukurest

BRITANIJA - FRANCUSKA

Sirak i Bler presli preko razlika o ratu u Iraku

Britanski premijer Toni Bler i francuski predsednik Zak Sirak slozili su se o neophodnosti obnove bliskoistocnog mirovnog procesa i o mnogim drugim svetskim pitanjima, gurnuvsi u stranu razlike u vezi sa ratom u Iraku, javljaju agencije.
Dva lidera su na zajednickoj konferenciji za stampu priznali postojanje razliku u pogledima na iracki rat, ali su naglasili da ih to nece zaustaviti u naporima na ublazavanju siromastva u Africi, smanjenju globalnog zagrevanja i resavanju drugih krupnih pitanja, prenosi Asosijeted pres.
Rojters podseca da su ta pitanja istaknuta kao prioriteti Londona, kada se iduce godine Britanija bude nasla na celu grupe najrazvijenijih drzava G8.
Sirak je juce stigao u dvodnevnu posetu Britaniji, u sklopu obelezavanja sto-godisnjice potpisivaja Antante, "srdacnog sporazuma" kojim su dve zemlje okoncale vekove kolonijalnog rivalstva.
Francuski predsednik je, nazvavsi rat u Iraku "jednim i jedinim" pitanjem u kojem se dve zemlje ostro razilaze, na konferenciji za stampu rekao: "Ko je u pravu a ko nije, pokazace istorija".
"U Avganistanu, na Balkanu, po pitanju Afrike, po pitanju promena klime, blisko saradjujemo", rekao je Sirak i dodao da je saradnja bliska i na polju evropske odbrane, prenosi Asosijeted pres.
On je dodao da zapanjen nekim komentarima u francuskoj stampi koji sugerisu zategnutost u odnosima dveju zemalja. "To ne odrazava ni moje uverenje, a svakako ne uverenje britanske vlade, niti nase iskustvo u francusko-britanskoj saradnji", naglasio je Sirak.
Francuski predsednik je, medjutim, kako javlja AFP, ponovio da se, kada se govori o bezbednosti i sirenju terorizma, situacija u svetu nije popravila intervencijom u Iraku i padom Sadama Huseina.
"Ako posmatrate evoluciju sveta, u pogledu bezbednosti i u pogledu sirenja terorizma, ne samo na Bliskom istoku vec na celoj planeti. ne mozete pouzdano reci da se situacija poboljsala", istakao je Sirak.
Premijer Bler je, na istoj konferenciji za stampu, rekao da su London i Pariz spremni da ucine sve sto je moguce da bi oziveli i ojacali mirovni proces na Bliskom istoku, navodi AFP.
"Razgovarali smo o mirovnom procesu, za koji verujemo da su palestinski izbori od znacaja", precizirao je Bler.
"Moram da kazem da, sto se tice Iraka, mislim da su razlike kada je poceo taj konflikt dobro poznate, ali cemo sada raditi zajedno u skladu sa Rezolucijom 1546 UN. Mi zelimo da vidimo stabilan i demokratski Irak i ucinicemo sto mozemo da do toga i dodje", rekao je Bler.
Prema njegovim recima, Britanija i Francuska zele "stabilan i demokratski Irak", prenosi AFP.
Sto se tice Evrope, izmedju Londona i Pariza postoji "veoma, veoma visok nivo saglasnosti", istakao je Bler.

HRVATSKASTAMPA - "Vjesnik"

Sanaderova poseta SCG iznad standarda

Prva poseta hrvatskog premijera Beogradu predstavlja "iskorak", jer je potpisivanjem sporazuma o zastiti manjina dobila sadrzaj koji nadrasta standardne medjudrzavne posete, pise "Vjesnik".
"Sanaderova poseta nije privukla znacajniju paznju javnosti u Srbiji i Crnoj Gori. Sanader je docekan kao glasnik dobrih vesti, jer je shvacen kao neko ko u Hrvatskoj vuce istovremeno energicne i pozitivne poteze prema Evropi, ali i prema Srbiji i Crnoj Gori", ocenjuje zagrebacki list.
"Vjesnik" navodi da "izjava predsednika SCG Svetozara Marovica da je Hrvatska uzor SCG-u u suradnji s Hagom nije veliki kompliment, jer se Beograd, osim svojevremene isporuke (Slobodana) Milosevica, nije pretrgao u takvoj saradnji, pazeci da slucajno u svom podrucju ne nabasa na (Radovana) Karadzica i (generala Ratka) Mladica".
U komentaru se takodje navodi da ne treba ocekivati da ce dve zemlje biti spremne da "preko noci posledice rata ostave iza sebe", jer, kako se ukazuje, nacelnu spremnost vrhova dveju zemalja ne treba brkati s raspolozenjem u tim zemljama.
"U Hrvatskoj je vecina javnosti bila protiv Sanaderove posete, cime njegov cin dobija na znacaju. U Srbiji i Crnoj Gori, na Hrvatsku se i dalje gleda kao na rusitelja idealizirane jugoslavenske federacije, a golema vecina hrvatske javnosti u Srbiji i Crnoj Gori vidi jedino agresora koji je htio raskomadati Hrvatsku", ocenjuje "Vjesnik".
U komentaru se dodaje da SCG "tek mora proci katarzu, jer i u vrhu tamosnje vlasti ima ljudi koji jos nisu za sobom ostavili ostavstinu rata".
"Razumniji deo srpskog vrha ponudio je nesto sto vodi potpunoj normalizaciji odnosa u buducnosti", konstatuje "Vjesnik" i dodaje kako ce vec ove nedelje ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajic "dopremiti tri i po tone" zemljisnih knjiga koje su za vreme rata odnesene iz katastra u Dvoru na Uni, a ocekuje se i vracanje blaga iz franjevackog samostana u Vukovaru.
Hrvatska je, s druge strane, spremna da u Lepoglavu danas odvede Ljajica da bi se prekinuo strajk gladju 26 srpskih zatvorenika koji zele da nastave izdrzavanje kazni u srpskim zatvorima.
"Vjesnik" posebno napominje da su Sanaderovom posetom zadovoljni Milorad Pupovac i hrvatski Srbi, da je istorijskom ocenjuju i srpski Hrvati, jer ce, kako se tvrdi, pridoneti poboljsanju njihovog polozaja.
"Sanaderova poseta je iskorak, jer vecina hrvatske i srpske javnosti jos ne odobrava prebrzo politicko priblizavanje", tvrdi na kraju komentara Vjesnik, dodajuci da normalizaciju odnosa ubrzavaju i olaksavaju pritisci EU-a i SAD-a za obnovu saradnje u regiji.
"Hrvatska mora da ojaca saradnju na Istoku da bi ubrzala put na Zapad, dok Srbija i Crna Gora mora saradjivati na Zapadu da bi, ako uopste to zeli, dobila priliku izvuci se s Istoka", zakljucuje "Vjesnik".

MAKEDONIJA

Skupstina konstatovala ostavku Kostova i njegovog kabineta

Skupstina Makedonije je, bez rasprave i glasanja, u skladu sa pravilnikom, konstatovala ostavku premijera Harija Kostova, a time i ostavku njegovog kabineta.
Kostov je, kako je rekao predsednik skupstine Ljupco Jordanovski, iskoristio njegovo zakonsko pravo da pred parlamentom ne obrazlaze razloge ostavke.
Kostov je u ponedeljak rekao da se povlaci sa duznosti premijera zato sto ministre iz koalicione Demokratske unije za integraciju (DUI) jedino interesuje zaposljavanje Albanaca u drzavnim institucijama. On ih je optuzio i za nepotizam i korupciju.
Prozvani iz stranke Alija Ahmetija odbacili su optuzbe premijera.
U vladajucem Socijaldemokratskom savezu (SDSM) poceli su pregovori oko naslednika nestranackog premijera Kostova.
Novi premijer najverojatnije ce biti clan SDSM, a prema nezvanicnim informacijama na tu funkciju pretenduje potpredsednik stranke i ministar odbrane Vlado Buckovski.
Makedonski mediji javljaju da velike sanse ima i vicepremijer i potpredsednica SDSM-a Radmila Secerinska, koja je u vladi zaduzena za evrointegracije.
I ministar finansija Nikola Popovski, treci potpredsednik SDSM-a, ulazi u trku za premijera.
U toj stranci, koja nakon izbora Crvenkovskog za predsednika drzave, jos nije izabrala novog lidera, sada vlada dilema da li treba razdvojiti funkcije premijera i predsednika stranke ili novi predsednik stranke, koji ce biti izabran na kongresu 25. novembra, treba da bude i novi premijer Makedonije.
Ko ce biti novi premijer Makedonije znace se najkasnije za mesec dana, kada on treba da bude izabran u skupstini Makedonije.
Opozicione stranke pokusavaju da iskoriste politicku krizu unutar vladajuce koalicije i vec najavljuju da je najbolje da uporedo sa lokalnim izborima krajem februara budu odrzani i vanredni parlamentarni izbori.

HRVATSKA

Trinaest godina od ulaska JNA u Vukovar

Na jucerasnji dan pre 13 godina jedinice bivse Jugoslovenske narodne armije (JNA) usle su u hrvatski grad Vukovar cime su okoncane tromesecne borbe u kojima je poginulo vise hiljada ljudi i razrusen gotovo citav grad.
Ratni sukobi poceli su 13. avgusta 1991, a JNA zauzima grad 18. novembra 1991. Vukovar je bila prva urbana sredina iz koje su borbom potisnute hrvatske snage.
Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je, kako se procenjuje, poginulo izmedju 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. U sukobima je razruseno 90 odsto grada.
U opsadi Vukovara ucestvovalo je oko 30.000 vojnika JNA i veliki broj pripadnika teritorijane odbrane i paravojnika, dok su hrvatske snage, prema procenama, najpre brojale 1.800 ljudi, ali su vremenom bitno narasle.
Sa hrvatske strane komandant odbrane Vukovara bio je Mile Dedakovic Jastreb a komandant kriznog staba Tomislav Mercep.
Komandant snaga JNA na pocetku vojnih operacija u Vukovaru bio je Bajo Bojat, a zamenio ga je pukovnik Mile Mrksic, komandant Operativne grupe "Jug". General Andrija Biorcevic bio je komandant jedinica Novosadskog korpusa JNA na vukovarskom ratistu.
Ukazom Predsednistva SFRJ, na svecanosti 7. decembra 1991. godine u kasarni "Marsal Tito" u Beogradu dodeljeno je 260 odlikovanja i priznanja vojnicima i staresinama koji su ucestvovali u "operaciji Vukovar". Dodeljeno je 75 ordenja i 75 medalja za hrabrost. U vise cinove je unapredjeno 40 vojnika i staresina, izvrsena su i 34 vanredna unapredjenja.
Civilna vlast u Vukovaru je uspostavljena pocetkom decembra 1991. godine. Doneta je odluka da Vukovar bude administrativni centar Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.
Predsednik vlade Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema bio je Goran Hadzic, a Slavko Dokmanovic bio je predsednik Skupstine opstine Vukovar i clan vlade Srpske oblasti SBS.
U organizaciji Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta u Budimpesti su se 8. avgusta 1992. godine sastali predsednici vlada SRJ i Hrvatske Milan Panic i Mate Granic. Potpisan je Sporazum o razmeni ratnih zarobljenika. Na osnovu tog sporazuma i na osnovu sporazuma od 28. i 29. jula, potpisanih izmedju predstavnika SRJ i Hrvatske, vlada SRJ je 14. avgusta donela odluku o repatrijaciji zatvorenih lica iz Hrvatske, ucesnika oruzanih sukoba.
Istog dana, u prisustvu predstavnika UNPROFOR-a, ova odluka je i realizovana kod mesta Jelenovo (nekadasnji Sarvas).
Istocna Slavonija bila je pod upravom Prelazne administracije UN (UNTAES) do 15. januara 1998. kada je ova oblast vracena pod hrvatsku upravu.
Za zlocine pocinjene tokom ratnih sukoba u Vukovaru Haski tribunal optuzio je nekadasnjeg gradonacelnika tog grada Slavka Dokmanovica, trojicu bivsih oficira JNA - Mileta Mrksica, Veselina Sljivancanina i Miroslava Radica i bivseg predsednika vlade te oblasti Gorana Hadzica.
Dokmanovic je uhapsen u junu 1997. i prebacen u pritvorsku jedinicu UN u Hagu, gde je u junu 1998. izvrsio samoubistvo, nakon cega je slucaj zatvoren bez izricanja presude.
Trojica bivsih oficira JNA koji su optuzeni 7. novembra 1995. za likvidaciju oko 260 lica nesrpske nacionalnosti na poljoprivrednom dobru Ovcara kod Vukovara 20. novembra 1991. izrucena su Tribunalu u Hagu. Milan Mrksic dobrovoljno se predao srpskim vlastima 15. maja 2002. a Miroslav Radic 21. aprila 2003. dok je Veselin Sljivancanih izrucen nakon hapsenja 12. juna prosle godine.
Treceoptuzeni bivsi oficir Goran Hadzic nalazi se u begstvu od kada je 16. jula ove godine otpecacena optuznica protiv njega.

HRVATSKASTAMPA

Politicka odluka o povlacenju tuzbe protiv SCG

Da li ce Hrvatska povuci tuzbu za genocid protiv Srbije i Crne Gore stvar je politicke odluke, a pravnici ce se tome prilagoditi, pise zagrebacki "Vjesnik".
To su listu izjavili Ivan Simonovic i Ivo Josipovic, pravni zastupnici Hrvatske pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu, kome je podneta tuzba protiv SCG.
Simonovic u "Vjesniku" napominje da je za Hrvatsku vrlo vazna jedna odluka proceduralne prirode koju bi Medjunarodni sud pravde mogao da donese ovog meseca, a to je odluka o prigovoru nemerodavnosti, koji je SCG ulozila na tuzbu za genocid u slucaju Bosne i Hercegovine.
Kako list navodi SCG je isti prigovor nemerodavnosti ulozila i na tuzbu za genocid, koju je protiv nje podnela Hrvatska, pa ce, prema tvrdnjama dvojice pravnih zastupnika, odluka Suda u slucaju SCG i BiH biti pokazatelj u kom smeru se stvari krecu.
Prema recima Ivana Simonovica, posle toga bi Hrvatska trebalo da odluci o daljim potezima, a "Vjesnik" dodaje i da se u pravnim krugovima spominje i mogucnost da, ako Hrvatska ne povuce tuzbu protiv Srbije i Crne Gore i nastavi da insistira na postupku pred Medjunarodnim sudom pravde, ta drzava pokrenuti tuzbu protiv Hrvatske.
Hrvatska je, podseca list, tadasnju SRJ tuzila za genocid 1999. godine, tuzba je dopunjena 2001. godine, a iz nje su izbacene teze da je SRJ pocinila genocid nad hrvatskim Srbima, sto je zagovarao americki advokat Dejvid Rivkin, tadasnji zastupnik Hrvatske pred Medjunarodnim sudom pravde.
Neki pravni strucnjaci u Hrvatskoj smatraju da na Medjunarodnom sudu pravde odugovlace s donosenjem odluke o hrvatskoj tuzbi, jer se ceka poboljsavanje odnosa i politicki dogovor Hrvatske i SCG, ocenjuje se u tekstu "Vjesnika".

AMERICKA OKUPACIJA IRAKA PUNA PROPUSTA

Iracko oruzje i dalje bez kontrole

Ceni se da 250.000 tona eksploziva, bez ikakve kontrole, lezi u raznim napustenim vojnim postrojenjima
Za otkrice o nestanku 377 tona eksploziva u Iraku, koji su pobunjenici ukrali iz jednog napustenog skladista juzno od Bagdada, moglo bi da se kaze da i nije nesto narocito jer se ceni da cak 250.000 tona eksploziva, bez ikakve kontrole, lezi u raznim napustenim vojnim postrojenjima.
"Apsurdno je hvatati se za pricu o nestanku 377 tona eksploziva kada se zna da su predratne zalihe Iraka iznosile oko 650.000 tona. Tih 377 tona su samo kap u moru u odnosu na kolicinu oruzja zakopanog u pesak Iraka," kaze analiticar vasingtonskog Centra za strategiju i medjunarodne studije iz Entoni Kordsmen.
Posle invazije na Irak, u martu 2003. godine, vojnici koalicije stavili su pod kontrolu veliki broj skladista u kojima se nalazilo oko 240.000 tona oruzja i municije, dok oko 160.000 tona ceka da bude unisteno. I dalje nije poznata sudbina oko 250.000 tona ratnog materijala raspustene iracke vojske.
Procene vojske SAD, saopstene nakon opsezne akcije provere vise od 10.000 tajnih sklonista oruzja sprovedene u septembru, govore da je tih 250.000 tona eksploziva i oruzja verovatno rasuto po manjim skladistima sirom Iraka.
"Postoje velike kolicine eksploziva o kojima cak i nemamo informacije jer je Irak bio drzava preplavljena oruzjem. Brojka od 377 tona samo je hiljaditi deo kolicine za cije postojanje znamo", kaze predstavnica Pentagona, Lorens Di Rita.
Americka administracija je, navodi AP, kao veliki uspeh isticala da je vojska zaplenila velike kolicine naoruzanja, ali su sve glasnije kritike po kojima su planeri okupacije trebali da predvide veci broj vojnika koji bi, uz pomoc inspektora UN, zauzimali skladista oruzja u vreme dok je glavnina americkih snaga hrlila ka Bagdadu.
Kritike rastu uz sve cesce napade irackih pobunjenika na snage koalicije i privremene iracke vlade, jer se pretpostavlja da su velike kolicine oruzja koje nedostaje pale u ruke ustanika i irackih ekstremistickih grupa.
Ocigledan propust predstavlja podatak da i dalje ne postoji nikakva kontrola nad skladistem oruzja Druge vojne akademije Iraka u gradu Bakubi, severoistocno od Bagdada, u kome se nalaze stotine raketa zemlja-zemlja sa bojevim glavama koje sadrze 26 kilograma visokorazornog eksploziva.
Bivsi inspektor UN za kontrolu naoruzanja, Dejvid Olbrajt, smatra da bi resenje moglo biti nadjeno kada bi SAD dozvolile povratak inspektora u Irak, ali kaze da su slicni predlozi do sada nailazili odbijanje americkih zvanicnika.
Inspektori Medjunarodne agencije za atomsku energiju napustili su Irak 16. marta 2003. godine, samo nekoliko dana pred pocetak invazije americko - britanske koalicije na tu zemlju.
Posle tog datuma, americka administracija je inspektorima agencije dozvolila povratak samo u dva slucaja, oba puta u kontrolu jednog nuklearnog kompleksa u Iraku.
M.M

Belgijanska senatorka se krije nakon pretnje smrcu

Belgijanska senatorka, marokanskog porekla, Mimount Bousakla, koja je nedavno kritikovala radikalni islam, skriva se pod policijskom zastitom, jer je primila pretnju smrcu, preneo je jedan belgijski dnevnik.
Senatorka socijalista dobila je poziv od neidentifikovane osobe koja joj je rekla da ce biti "ritualno zaklana", navodi "Gazet van Antverpen".
Portparol policije Antverpena izjavila je da je policija svesna problema i da je preduzela nuzne mere.
Pretnja smrcu belgijanskoj senatorki dolazi nakon ubistva holandskog reditelja Tea van Goga, koji je razbesneo mnoge muslimane televizijskim dokumentarcem u kojem je kritikovao nasilje nad zenama u muslimanskom drustvu.
Scenario za film je napisao Ajan Hirsi Ali, izbeglica iz Somalije i liberalni poslanik holandskog parlamenta, koji se takodje krije nakon pretnji smrcu.
Ranije ovog meseca, senatorka Bousakla je trazila opoziv predstavnika muslimana u Belgiji jer nije pozvao muslimane da osude ubistvo Van Goga.
Bousakla je takodje kritikovala neke dzamije u zemlji zbog toga sto dozvoljavaju imamima da propovedaju radikalni islam.

HASKI TRIBUNAL

Rizkov, Ivasev i Primakov svedoci odbrane u Hagu

Bivsi sovjetski premijer (1985-1990) Nikolaj Rizkov i bivsi visoki funkcioner ruskog Ministarstva odbrane Leonid Ivasov putuju u Hag, kako bi se pocetkom naredne nedelje pojavili pred Trbunalom kao svedoci odbrane u procesu protiv bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica.
Krajem meseca, na sudu bi trebalo da se pojavi i bivsi ruski premijer, predsednik Privredne komore Rusije, Jevgenij Primakov.
Borislav Milosevic, brat Slobodana Milosevica, izjavio je agenciji da su njih trojica odlucili da se pojave na sudu, nakon sto je Milosevicu odobreno da se brani sam. Oni su prethodno najavili da se nece pojaviti sve dok ne bude ispostovano "njegovo neotudjivo pravo da se brani sam".
"Posto se situacija promenila, oni su odmah prihvatili Milosevicev poziv da se pojave kao svedoci", rekao je Borislav Milosevic.
Ivasov, koji je ucestvovao u resavanju kosovske krize, u vreme bombardovanja SRJ, RIA Novosti je izjavio da je cilj njegovog pojavljivanja na sudu da pruzi "objektivno svedocenje" o procesima koji su se odvijali kako u samoj SRJ, tako i oko nje.
On je objasnio da sa "suprotne strane poznati predstavnici NATO-a, koji sebe ogradjuju i opravdavaju agresiju, 'demonizuju' Milosevica, Srbe i politicko rukovodstvo SRJ".
Rizkov, koji je bio na celu Komiteta Drzavne Dume za pruzanje pomoci SRJ, osnovanog 1999. godine, najavio da ce se vec danas sresti sa Milosevicem u zatvoru.
"Ja sam kao predsednik Komisije vise puta bio u Jugoslaviji, sastajao se sa Milosevicem i veoma dobro znam sta se tada dogadjalo", kazao je Rizkov.
Borislav Milosevic je kazao da ocekuje da ce se pred tribunalom pojaviti jos neki svedoci odbrane iz Rusije.
On je naveo da je rec o "dostojnim ljudima", poslanicima Sergeju Glotovu, Sergeju Baburinu, istoricaru balkanisti Jeleni Guskovoj, a "mozda" i o generalu Jevgeniju Baranjcevu, koji je u Beogradu od 1996. do 2001. godine bio vojni izaslanik Rusije.

RUSIJA

Putin najavio da Rusija razvija novu nuklearnu raketu

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da Rusija razvija novi tip nuklearnih raketnih sistema kako bi se zastitila od buducih bezbednosnih izazova, prenele su agencije.
Na sastanku sa rukovodstvom oruzanih snaga, Putin je kazao da iako medjunarodni terorizam predstavlja jednu od glavnih bezbednosnih pretnji za Rusiju, zemlja mora da odrzava i svoju nuklearnu odbranu.
Znamo da cim zanemarimo komponente odbrane, kao sto su nuklearni i raketni stit, mogu doci nove pretnje, dodao je ruski predsednik.
Putin je kazao da su u toku istrazivanja vezana za nove vrste nuklearnih projektila i da je siguran da ce se u bliskoj buducnsot doci do oruzja kakvo nemaju i nece imati druge nuklearne sile, prenela je agencija Itar-Tas.
Predsednik Rusije nije, medjutim, izneo detalje vezano za oruzje na kome se radi rekavsi samo da ce Rusija nastaviti napore u izgradnji oruzanih snaga i njihove nuklearne komponente.