Broj
1001, 29. april 2005
MEĐUNARODNA KOMISIJA ZA BALKAN I SVILANOVIĆ ODLUČILI
Dve gorke
pilule za Srbiju
Srbija u narednih 18 meseci treba da proguta dve gorke pilule - da
izgubi Crnu Goru i Kosovo. "Izbor koji Srbi imaju je da ih izgubi na
način koji će ih približiti Evropskoj uniji (EU), ili da se vrate
nacionalizmu", rekao je Ištvan Đarmati.
Pozitivna ocena Evropske komisije u studiji o izvodljivosti
pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, zapravo je "šargarepa"
za Beograd uoči pregovora o statusu Kosova, piše TOL.
Bivši mađarski diplomata Ištvan Đarmati je jedan od istaknutih
poznavalaca prilika na Balkanu okupljenih u Međunarodnoj komisiji za
Balkan, a njeni članovi su i Karl Bilt, Brus Džekson, kao i nekoliko
bivših predsednika, premijera i ministara balkanskih zemalja poput
Gorana Svilanovića i Kire Gligorova.
|
Međunarodna komisija za Balkan
Međunarodnu komisiju za Balkan su osnovali Fondacija Robert Boš,
američki Džerman Maršal fond, Fondacija Kralja Boduena i Fondacija
Čarls Stjuart Mot sa ciljem da se u regionu postigne "dugoročni mir
na putu ka demokratiji, prosperitetu i dobrobiti".
Na čelu Komisije, koja treba da ponudi viziju zemalja jugoistočne
Evrope integrisanih u EU, je bivši italijanski premijer Đulijano
Amato.
Komisija ima 17 članova, a čine je ugledni političari iz regiona i
dobri poznavaoci prilika na Balkanu, kao što su Karl Bilt, bivši
švedski premijer, Kiro Gligorov, bivši makedonski predsednik, Mirče
Džoana, bivši rumunski ministar inostranih poslova, Zlatko
Lagumdžija, bivši premijer BiH, Goran Svilanović, bivši ministar
spoljnih poslova SCG, Janez Potočnik iz Slovenije i drugi. |
Izveštaj te komisije, u kome se od Evropske unije traži da ubrza proces
pridruživanja zemalja zapadnog Balkana, izazvao je oštre kritike u
Srbiji zbog zauzimanja za nezavisnost Kosova.
Đarmati je rekao da će od samog početka procesa definisanja njegovog
statusa, Kosovo postati nezavisno od Srbije i Crne Gore. "To je po našem
mišljenju ključno. Mislimo da bi to bilo prihvatljivo za Albance. Oni
žele status i ako ga dobiju, neko vreme će biti srećni", kazao je on.
Đarmati je dodao da, posle nekoliko godina, građani Kosova neće biti
zadovoljni ukoliko se ekonomske prilike ne poprave, ali da više neće
imati "izgovor" da je za to odgovorna međunarodna administracija UN.
TOL,
ne precizirajući izvor, navodi da je saznao da će Srbija pred razgovore
o Kosovu postaviti preduslov da se isključi mogućnost promene granica i
da će insistirati da Kosovo bude demilitarizovano.
Đarmati je to, međutim, odlučno odbacio. "Koji to adut Srbija ima? Oni
će morati da prihvate ono što se dogodi", kazao je bivši mađarski
diplomata.
Đarmati je osudio i tvrdnje da bi nezavisnost Kosova u Srbiji mogla
dovesti radikale na vlast.
"Čuli
smo takve stvari mnogo puta od (bivših predsednika SSSR-a i Rusije)
Gorbačova i Jeljcina. Ako radikali dođu na vlast, to je izbor Srba, ali
nije dobro da time ucenjuju međunarodnu zajednicu. Vlada radikala bila
bi jednako loša za Srbiju i za nas", kazao je on.
Međunarodna komisija za Balkan je, podseća TOL, u izveštaju priznala da
multietničko Kosovo ne postoji, "izuzev u birokratskim ocenama
međunarodne zajednice".
Đarmati, međutim, ne smatra da je takva situacija prepreka za
nezavisnost Kosova. "Kosovski Srbi ne bi bili prva manjina u istoriji
koja mora da nauči da živi sa većinom, ili obratno", rekao je on.
"Oni
Srbi koji odluče da ostanu moraće da imaju zaštićen nacionalni, verski i
kulturni identitet, i da imaju autonomiju, uključujući srpsku policiju i
specijalno sudstvo pod međunarodnom upravom koju će voditi EU", kazao je
Đarmati.
Nezavisnost Kosova u četiri faze
"U prvoj fazi, došlo bi do de fakto odvajanja Kosova od Srbije. To je
faza koja je sadržana u Rezoluciji 1244 SB UN, kojom je Kosovo
pretvoreno u protektorat Ujedinjenih nacija.
Druga
faza, nezavisnost bez punog suvereniteta, znači da je Kosovo i dalje
protektorat UN i nezavisno, uz kontrolu međunarodne zajednice kada su u
pitanju ljudska prava i zaštita manjina".
Sledeća faza, navodi se izveštaju predstavljenom u Džerman Maršal fondu,
nazvana je "vođeni suverenitet", kada otpočinju pregovori o članstvu
Kosova u EU. U četvrtoj i konačnoj fazi, Kosovo je članica EU, sa
podeljenim suverenitetom u okviru ove evropske integracije, navodi se u
studiji.
O
sudbini državne zajednice SCG treba da odluče građani Srbije i Crne Gore
do sredine 2006. godine, piše u izveštaju. U njemu se ističe da politiku
blokiranja federacije od strane Crne Gore ne treba tolerisati i da
građani obe republike treba do jeseni 2006. da odluče o zajedničkoj
državi.
"Referendum koji će se održati idućeg proleća treba, prema mišljenju
komisije, da utvrdi opredeljenje svake od republika, bilo za
funkcionalnu federaciju ili funkcionalno razdvajanje. Politiku
blokiranja normalnog funkcionisanja federacije koju vodi crnogorska
vlada, kako bi izazvala njenu dezintegraciju, ne treba tolerisati.
Građani Srbije i Crne Gore su ti koji treba da odluče o budućnosti
postojeće državne zajednice".
U
izveštaju se zaključuje da je sadašnji status kvo na Balkanu prevaziđen.
U njemu se Komisija zalaže za ulazak zemalja Balkana u EU. Zaključak
Međunarodne komisije za Balkan je da bi "novi dogovor" balkanskih
zemalja i EU bio "od suštinskog značaja za međunarodnu bezbednost i
predstavljao regionalni okvir za dostizanje tog cilja".
Izveštaj preporučuje samit EU-zemlje Zapadnog Balkana u jesen 2006.
godine, što bi bila polazna tačka za ulazak svake zemlje u proces
pridruživanja EU.
Rezultat studije o SCG, Kosovu, BiH, Hrvatskoj, Makedoniji i Albaniji
ističe da je "članstvo u EU jedini način da se zemlje zapadnog Balkana
ne vrate u crnu rupu Evrope 21. veka". Sa druge strane, kako se u
izveštaju ističe, proces unifikacije Evrope neće biti kompletan bez
članstva zemalja zapadnog Balkana u EU.
Međunarodna komisija za Balkan, na kraju, traži od SAD da igraju
aktivniju ulogu u regionu, a koordinacija napora SAD i EU je, kako se
navodi, "od suštinskog značaja za obezbeđenje mira i stabilnosti u
regionu Balkana".
MILO ĐUKANOVIĆ ZA ŠPIGL
Nezavisnost
bez obzira na sve!
Predsednik
vlade Crne Gore Milo Đukanović najavio je danas spremnost Podgorice da
nezavisnost proglasi ne samo uprkos protivljenju Beograda, već i
protivljenju međunarodne zajednice.
U
intervjuu za današnje onlajn-izdanje magazina "Špigl" (Der Spiegel),
Đukanović je rekao da "nema pravo da se pod bilo kojim uslovima odrekne
ideje o nezavisnoti Crne Gore".
"Mi
više nismo voljni da se bavimo problemima Beograda. Milošević je od nas
hteo da načini zaostalu provinciju. Sadašnja vlada bori se sa rastućim
nacionalizmom i drugim problemima zbog kojih je premijer Zoran Đinđić
izgubio život 2003. Njegov naslednik nikako da izađe iz defanzive",
rekao je Đukanović.
Na
opasku da bi patuljasta samostalna država Crna Gora možda bila upućena
na milostinju Zapada, Đukanović je obrazložio da je "jedan renomirani
institut u Londonu procenio da je kreditna sposobnost Crne Gore čak veća
od one koju imaju Turska ili Srbija".
"Nećemo
imati nikakvih problema da u prvom stadijumu nezavisnosti dobijemo
kredite za obnovu infrastrukture. Prihod od turizma porastao je prošle
godine za 18,5 odsto, postoje ogromne rezerve u prerađivačkoj industriji,
na primer u proizvodnji zdrave hrane. Naši građani uskoro će imati isti
standard kao nama susedne zemlje", naveo je predsednik crnogorske vlade.
Za
optužbe da je učestvovao u švercu cigareta, Đukanović je ocenio da "nemaju
ni promil pravne osnove" i nazvao ih pokušajem da se "kompromituje on
kao predvodnik borbe za nezavisnost Crne Gore".
"Sve
odluke vezane za tranzit cigareta (kroz Crnu Goru) nije donosila nijedna
pojedinačna osoba, već vlada. Tim optužbama neće moći da se zaustavi
nezavisnot Crne Gore. Ni u Italiji niti bilo gde drugo ne može da se
odlučuje o mom imunitetu", rekao je Đukanović.
DPS: Netačna interpretacija intervjua
Portparol crnogorske vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS)
Predrag Sekulić izjavio je da je netačna interpretacija intervjua
premijera Crne Gore Mila Đukanovića nemačkom nedeljniku "Špigl", da će
zvanična Podgorica "proglasiti nezavisnost uprkos protivljenu Beograda i
međunarodne zajednice".
Sekulić je tokom skupštinske rasprave rekao da DPS, na čijem je čelu
premijer Đukanović, "neće uraditi ništa mimo volje građana", naglasivši
da je Crna Gora "partner, a ne protivnik međunarodne zajednice".
Sekulić je tu ocenu nazvao "špekulacijom" i "pogrešnom interpretacijom
agencija" i uputio poslanike i javnost na autorizovani Đukanovićev
intervju, koji je objavljen na vladinom sajtu.
Agencija Beta prenela je ocenu iz lista "Špigl" prema kojoj je Đukanović
u intervjuu najavio "spremnost Podgorice da nezavisnost proglasi ne samo
uprkos protivljenju Beograda, već i protivljenju međunarodne zajednice".
"Špigl"
je ispred intervjua izvukao ocenu da će se crnogorsko rukovodstvo
odvojiti od Srbije i pored protivljenja Beograda ili Evropske unije (EU).
U samom intervjuu, međutim, Đukanović nije izneo takav stav.
Vlada Crne Gore objavila je na svom sajtu autorizovani prevod
Đukanovićevog intervjua "Špiglu".
Intervju objavljen na vladinom sajtu ne sadrži spornu ocenu, koja je
izazvala oštre reakcije crnogorske opozicije.
SRBIJA
POPLAVE
Otvoreni žiro računi za pomoć poplavljenom području
Vlada
Srbije saopštila je da su otvoreni dinarski i devizni žiro računi za
prikupljanje novčane pomoći banatskim opštinama koje su ugrožene
poplavama.
Dinarska sredstava mogu biti uplaćena na račun 840-1326714-09 sa pozivom
na broj 97 04-581 i naznakom "pomoć poplavljenim područjima", piše u
saopštenju.
Navodi se da je otvoreno i nekoliko deviznih žiro računa Izvršnog veća
Vojvodine za uplate donacija u pojedinim valutama, a zainteresovani
sredstva treba da uplate sa naznakom "donacija za poplavljena područja
srednjebanatskog okruga".
Za
uplate u evrima otvoren je račun broj 54116-978-001 kod "Deutsće Bank"
Frankfurt, a za uplate u dolarima račun 54116-840-001 kod "Deutsće Bank
Trust Co. Americas" Nenj York.
Zainteresovani pomoć ugroženom području mogu uplatiti u švajcarskim
francima na račun 54116-756-001 kod "UBS AG" Zurić, kanadskim dolarima
na račun 54116-124-001 "Bank of
Montreal",
Toronto i australijskim dolarima na račun 544116-036-001 "National
Australia Bank Limited", Melbourne.
Donacije u danskim krunama mogu biti uplaćene na račun broj
54116-208-001 kod "Nordea Bank Denmark", Copenhagen, u norveškim krunama
na račun 54116-578-011 kod "DND Nor Bank ASA", Oslo i švedskim krunama
na račun 54116-752-001 "Svengka Handelsbanken AB", Stockholm.
Britanske funte mogu biti uplaćene na račun broj 54116-826-001 kod "HSBC
Bank PLC",
London.
Nema obolelih od zaraznih bolesti, stanje nesigurno
U
poplavljenim područjima Srednjebanatskog okruga za sada nema obolelih od
zaraznih bolesti, ali je trenutno stanje "nesigurno", saopštio je Štab
civilne zaštite tog okruga.
U saopštenju
se navodi da je na teritoriji sela Jaša Tomić do sada uklonjena
četvrtina leševa uginulih domaćih životinja, a da problem predstavljaju
prelivene septičke jame, đubre i leševi koji plutaju vodom.
Štab je
saopštio i da je u selu Međa srušeno pet kuća, a evakuisano 400 ljudi,
dok je u Jaša Tomiću srušeno oko 200 domova, a evakuisano oko 750
meštana.
Dodaje se da
su u poplavljenim područjima opština Sečanj i Žitište obezbeđene
prostorije za smeštaj humanitarne pomoći, sredstava za neometano
funkcionisanje kafilerija, prostorije za skladištenje kvarljivih
namirnica i benzinska pumpa za potrebe Štaba civilne zaštite.
Kriznim
štabovima, pored hrane dušeka i vode za piće, trenutno najviše nedostaju
mobilne cisterne za vodu i cisterne za fekalije, kao i patronažna vozila.
Tamiš je u
blagom porastu, ali stručnjaci prognoziraju da to neće ugroziti sela,
već će samo usporiti oticanje vode iz poplavljenih područja.
Poplavne vode u Rumuniji se ne povlače, moguće nove kiše
Poplavne vode u zapadnim područjima Rumunije još se nisu povukle, a
najavljuju se nove kiše u tom regionu, ali i na severu i u Transilvaniji.
Meteorolozi upozoravaju na opasnost od mogućih poplava u dolini Dunava,
jer ta reka već iz Srbije nadolazi sa visokim vodostajem, a oko Đerdapa
je već bilo poplavljeno oko 700 hektara.
Premijer Kalin Popesku Taričanu, koji je posetio poplavljena područja,
rekao je da će do subote biti popravljena prva pukotina na brani na
Tamišu, a do kraja naredne nedelje i druga pukotina.
Za
poslednjih deset dana, u zapadnim područjima Rumunije poplavljeno je 175
naselja i 40.000 hektara obradive zemlje, evakuisano je 7.000 ljudi.
Samo
u županiji Timiš poplavljeno je oko 70 naselja, 1.300 kuća, od kojih je
oko 400 uništeno, a 3.300 ljudi je evakuisano.
Iz
Sekreterijata za krizne situacije saopšteno je da će posle povlačenja
vode biti potrebno više od godinu dana da se obnovi uništeni objekti u
pogođenim područjima.
Vlada ulaže 60 miliona evra prvenstvno za infrastrukturu u poplavljenoj
zoni. Ta sredstva deo su zajma od 261 miliona evra koji je Evropska
investiciona banka dodelila u sklopu programa prevencije poplava u
Rumuniji.
KRIMINAL - Dobrivoje Radovanović:
Joca Amsterdam
ima informacije ubistvima
Direktor beogradskog Instituta za kriminološka istraživanja Dobrivoje
Radovanović izjavio je da izručenje Sretena Jocića, zvanog Joca
Amsterdam, moglo da dovede do rešenja niza ubistava u Srbiji, a
verovatno i nekih počinjenih u Crnoj Gori.
"To
je moguće pod uslovom da Jocić ukaže na materijalne dokaze, jer on
verovatno ima informacije o dobrom delu nerazrešenih ubistava", rekao je
Radovanović za istraživački projekat agencije Beta "Kriminal Net".
Radovanović je ocenio da će "biti problem" ako Jocić odluči da se "brani
ćutanjem ili skrivanjem informacija", i dodao da bi u tom slučaju Jociću
mogao da bude obećan status svedoka saradnika.
"Što
se tiče implikacija izručenja Jocića na suđenja pred Specijalnim sudom,
moguće je da će biti posledica na ta suđenja ako Jocić bude hteo da
sarađuje, i ako on ima infomacije vezane za te predmete", rekao je
Radovanović.
Radovanović je, međutim, naveo da "je grupa koja je optužena pred
Specijalnim sudom za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića u osnovi
organizacije tog ubistva i da u tom slučaju neće biti nekih naročitih
poremećaja".
"Moram,
međutim, makar hipotetski da naglasim da je moguće da iza ubistva
Đinđića stoje i neki drugi organizatori, i onda bi u tom slučaju svaka
informacija koju bi Jocić o tome izneo bila dragocena i omogućila bi da
on dobije status zaštićenog svedoka", rekao je Radovanović.
Holandski sud doneo je 15. aprila rešenje o izručenju Jocića Srbiji i
Crnoj Gori.
Jocić je u medijima pominjan kao jedan od glavnih narko-bosova na
Balkanu. Prema tim navodima, zbog raznih zločina traži ga osam
različitih evropskih država, među kojima i Srbija i Crna Gora.
Prema Interpolovoj poternici, Jocić je rođen 1962. godine u Smederevskoj
Palanci. Odrastao je u Velikoj Krsni. Osumnjičen je za tri ubistva
policajaca u Evropi, ubistva u Nemačkoj, Holandiji i Srbiji i
razbojništva u Austriji.
U
Srbiji je tražen zbog ubistva Gorana Marjanovića 1995. godine u Beogradu.
Tada je stradala i Marjanovićeva devojka Jelena Đorđević.
Dvojica ubica su osuđena pre pet godina na po 20 godina zatvora, dok je
Jocić pobegao u Kolumbiju, ali je od tada često menjao zemlju boravka.
Jocić je uhapšen u centru Sofije u leto 2002. godine, a nešto kasnije
deportovan u Holandiju na dosluženje zatvorske kazne zbog ubistava.
PODGORICA - BRANKO LUKOVAC
Referendum
početkom 2006.
Koordinator Pokreta za nezavisnu Crnu Goru Branko Lukovac izjavio je
danas da će referendum o crnogorskoj nezavisnosti sigurno biti održan u
prvom kvartalu naredne godine.
"Crna Gora je više puta u istoriji činila ustupke na štetu svoje
državnosti, ali ovoga puta to neće proći. Nećemo dozvoliti da Crna Gora
bude 'moneta za potkusiravanje' Srbiji u zamenu za nezavisno Kosovo",
rekao je Lukovac.
Lukovac je na konferenciji za novinare rekao da Crna Gora neće pristati
na referendumske uslove koji ne važe u drugim zemljama Evropske unije.
Prema njegovim rečima, za Crnu Goru je važno učlanjanje u Evropsku niju,
ali je "podjednako važno, ako ne i važnije, puno obnavaljanje državnosti".
Funkcioner pokreta Rade Bojović odbacio je kao "običnu besmislicu"
pojedine ocene da bi raspisivanje referenduma moglo da izazove
nestabilnosti u Crnoj Gori i regionu.
"Referendum je demokratsko, a ne bezbedonosno pitanje i davno je prošlo
vreme Miloševića, kada se moglo govoriti o eventualnim sukobima u
slučaju nezavisnosti Crne Gore", rekao je Bojović.
Član
pokreta i potpredsednik Skupštine Crne Gore Dragan Kujović ocenio je da
crnogorska vlast nema pravo da odustane od raspisivanja referenduma ili
da pristane na njegovo odlaganje, bez obzira na evenualne pritiske ili
uslove međunarodne zajednice.
Kujović je rekao da je uveren da će se sa opozicijom, koja za sada
uporno odbija razgovore o referendumskim uslovima, postići konsenzus,
kako bi se na jesen mogao saopštiti datum i način održavanja referenduma.
"Crnogorska
vlast je obavezna da raspiše referendum po demokrtskim uslovima čak iako
se sa opozicijom ne postigne dogovor", istakao je Kujović.
STRAZBUR - Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis
Održavaću
teritorijalni integritet SCG na razočaranje nekih na Kosovu
Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis izjavio je u Strazburu da
očuvanje državne zajednice Srbija i Crna Gora zavisi od volje građana, a
da će on, kao generalni sekretar, nastaviti da održava teritorijalni
integritet SCG na razočaranje nekih na Kosovu.
Šta
god se u budućnosti desi sa Kosovom i odnosima Srbije i Crne Gore, to će
pre svega zavisiti od naroda SCG, rekao je Dejvis na konferenciji za
novinare u okviru prolećnog zasedanja Parlamentarne skupštine SE.
Svi
žale zbog razvoda. Nije na meni da budem bračni savetnik ili da
ohrabrujem razvod. To zavisi od građana. U međuvremenu, ja ću nastaviti
da održavam teritorijalni integritet SCG, kao što sam to činio sa
Gruzijom, Moldavijom i Rusijom, rekao je Dejvis.
Generalni sekretar SE je izrazio zadovoljstvo jučerašnjim razgovorom sa
predsednikom SCG Svetozarom Marovićem.
Sa
predsednikom SCG imao sam dobar i pozitivan razgovor. Složili smo se da
je potrebno uzajano poverenje i razumevanje na svih na Balkanu, kao i da
je potrebno voditi miran i prijateljski dijalog, rekao je Dejvis i dodao
da će on, kao generalni sekretar SE, na razočaranje nekih na Kosovu, i
dalje održavati teritorijalni integritet svih zemalja članica SE,
uključujući i SCG.
Generalni sekretar SE najavio je da će za dve nedelje učestvovati na
donatorskoj konferenciji o Kosovu, zajedno sa UNESCO-m, kako bi se
obnovile porušene srpske svetinje na Kosovu.
Svi
u Evropi su bili potreseni štetom pričinjenom crkvama i verskim
objektima na Kosovu. Porušene spomenike potrebno je obnoviti ne samo jer
je to srpsko nasleđe, već zato što je to i naše, evropsko, nasleđe,
rekao je Dejvis.
On
je dodao da je nezadovoljan odlukom Srpske pravoslavne crkve da se
povuče iz dogovora o obnovi crkava.
Posle te odluke ostao mi je novac koji nisam mogao da upotrebim. Čujem
da su se stvari promenile i sada će, napokon, nešto biti učinjeno, rekao
je Dejvis.
Dejvis je naglasio da se ne slaže sa mišljenjem britanskog premijera
Tonija Blera da je Balkan na pragu Evrope.
Ne
slažem se sa tom izjavom. Balkan je deo Evrope. Sve zemlje Balkana su
članice SE, rekao je Dejvis.
BUGARSKA
Bugarski sud
oslobodio pukovnika Brankovića
Bugarski sud oslobodio je juče uhapšenog pukovnika Vojske Srbije i Crne
Gore Čedomira Brankovića, sa obrazloženjem da ima diplomatski imunitet.
Branković je uhapšen u Sofiji u utorak uveče na osnovu međunarodne
poternice Interpola raspisane na zahtev Hrvatske. Županijski sud u Sisku
pokrenuo je protiv njega istragu zbog sumnje da je 1991. godine
učestvovao u ratnim zločinima na području Novske.
Gradski sud u Sofiji u obrazloženju odluke navodi da je Branković bio
član zvanične delegacije i da je njegovo ime bilo na spisku koji je
Bugarska prethodno odobrila. Budući da ima diplomatski imuniteta u
skladu sa Bečkom konvencijom, vlasti ne mogu dalje da ga zadržavaju u
pritvoru.
Predsednik suda je još naveo da je zbog međunarodne poternice za
Brankovićem, Bugarska imala mogućnost da ga proglasi za "personu non
grata". Kako to nije učinila, vlasti su obavezne da poštuju njegov
imunitet i stoga sud smatra da je hapšenje Brankovića nezakonito.
Prema Betinom izvoru, predstavnici zvaničnog Beograda u direktnom
kontektu sa visokim zvaničnicima hrvatskog pravosuđa tražili su da
Zagreb ne insistira na ekstradiciji Brankovića iz Bugarske.
Za
uzvrat je obećano da će se pukovnik Vojske SCG koji je pod istragom zbog
navodnih zločina u Hrvatskoj 1991. godine, pojaviti na suđenju u
Hrvatskoj ako bude optužen.
Upitan da li će ostati u Bugarskoj do narednog zasedanja suda, pukovnik
Branković je kratko rekao: "Bugarska je divna zemlja".
On
nije želeo da odgovori da li će tužiti Bugarsku zbog nezakonitog
hapšenja.
Pre
sudske odluke, Branković je rekao da se ne oseća krivim za zločine za
koje ga sumnjiče vlasti u Hrvatskoj. On je dodao da je jedinica kojom je
komandovao bila premeštena na drugu lokaciju dva dana pre događaja koji
se pominju u poternici.
Prema poternici, Branković je kao komandant bataljona 265. motorizovane
brigade JNA 17. avgusta 1991. naredio napad na 21 hrvatsko selo u
opštini Novska. U selima Borovac, Račič, Rođanik i Asenovac katoličke
crkve su minirane i uništene, a u minobacačkom napadu poginulo je 13
civila.
PODGORICA
U Crnoj Gori
oko dva odsto nepismenih građana
U
osam opština u Crnoj Gori, u kojima živi više od polovine ukupnog
stanovništva te republike, nepismeno je manje od dva odsto stanovnika,
pokazuju rezultati popisa iz 2003. godine koje je predstavio zavod za
statistiku "Monstat".
Direktor "Monstata" Ilija Stanišić je na današnjoj konferenciji za
novinare u Podgorici kazao da se Crna Gora po broju nepismenih
približava razvijenim evropskim zemljama u kojima je broj nepismenih
ispod jedan odsto.
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2003. godine, u Crnoj Gori živi
2,35 odsto nepismenih.
Najviše nepismenih stanovnika imaju Plav sa 5,7, Ulcinj sa 5,5 i
Pljevlja sa 4,1 odsto. Broj nepismenih u Crnoj Goru u poslednjih 50
godina smanjen je za 92,2 odsto, dok je u odnosu na 1991. godinu broj
pismenih porastao za preko 60 odsto.
Prema podacima Monstata nepismenost je veća kod žena, koje čine 82 odsto
ukupnog nepismenog stanovništva u Crnoj Gori.
Najveći broj nepismenih, oko 80 odsto, stariji je od 50 godina dok je
najveći "napredak" ostvaren kod stanovništva sa višim i visokim
obrzavanjem.
Procenat onih koji su završili više i visoke škole u odnosu na 1953.
godinu veći je 39 puta, dok je broj onih koji su završili srednju školu
veći više od 14 puta.
Procenat građana sa srednjom školom u ukupnom stanovništu iznosi više od
48 odsto, dok 12,6 odsto građana ima više i visoko obrazovanje.
CRNA GORA-ANKETA
Prioritetni
problem društva životni standard
Prioritetni problem društva u Crnoj Gori je životni standard, dok su
politička pitanja ključna prepreka za brži ekonomski razvoj Crne Gore,
pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je provela
beogradska agencija Marten bord internešnel (Marten Board
International).
Više
od 54 odsto građana je nizak životni standard označilo kao ključni
problem društva, za 25 odsto je nezaposlenost, dok 6,8 odsto anketiranih
smatra da je glavni problem društva korupcija i kriminal.
Politički "nesporazumi" su, po mišljenju građana, glavna prepreka bržem
ekonomskom razvoju Crne Gore, a slede korumpiranost na svim nivoima
vlasti i nepostojanje propisa koji bi podstakli strane investicije i
razvoj domaće privrede.
Većina građana nema poverenje u institucije vlasti, dok anketirani
najviše veruju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, zdravstvu i Univezitetu Crne
Gore.
Više
od 40 odsto anketiranih negativno se odnosi prema problemu korupcije i
mita, dok je veliki broj onih koji nemaju određeno mišljenje o ovom
pitanju.
Građani su označili sudstvo kao najkorumpiraniju instituciju (12 odsto),
slede Vlada Crne Gore sa 11,4 odsto, zdravstvo i lokalne vlasti.
Više
od 70 odsto građana je za priključenje Crne Gore Evropskoj uniji, dok je
većina protiv učlanjenja u NATO savezu.
Od
političkih partija i dalje je najpopularnija Demokratska partija
socijalista crnogorskog premijera Mila Đukanovića, dok preko 37 odsto
gradajana na izborima ne bi ukazalo poverenje nijednoj političkoj
partiji u Crnoj Gori.
Istraživanje je sprovedeno u prvoj nedelji aprila na uzorku od 800
građana u 17 od 21 gradova u Crnoj Gori.
