Novine broj 1057 - Svet - Novine Toronto


Naslovne vesti \| Srbija i Crna Gora \| Kanada \| Svet \| Sport \| Kultura \| Srpska zajednica \| Novine INFO \| Prva

SVET

Broj 1057, 16. juni 2006.

BIH

Odlučeno da se formira Komisija za žrtve u Sarajevo

Savet ministara Bosne i Hercegovine (BiH) je juče doneo odluku o formiranju Komisije za ispitivanje istine o stradanju Srba, Hrvata, Bošnjaka, Jevreja i ostalih u Sarajevu od 1992. do 1995. godine.

Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice BiH dobilo je imena kandidata entitetskih, kantonalnih i gradskih vlasti za članove ove komisije.

Imenovanje Komisije bilo je uslov deblokade rada Parlamenta BiH koji od 24. maja bojkotuju poslanici iz Republike Srpske.

Srpski poslanici su u dva navrata napustili sednicu Predstavničkog doma Parlamenta BiH, jer je Savet ministara BiH kasnio sa imenovanjem članova Komisije.

BIH
Uvedena prinudna uprava u Investicijsku banku Federacije BiH

Agencija za bankarstvo Federacije BiH juče je uvela privremenu upravu u Investicijsku banku Federacije BiH. Kako je saopšteno iz Agencije za bankarstvo, za privremenog upravnika imenovan je Miralem Babajić, ovlašćeni predstavnik Agencije. Razlog za uvođenje privremene uprave je "poremećaj u radu organa banke", a prinudna uprava će, kako je saopšteno, "biti okončana nakon otklanjanja slabosti i neusklađenosti rada banke sa zakonom, te nakon konstituisanja zakonom propisanih organa upravljanja i rukovođenja".

FRANCUSKA
ETA pozvala francusku vladu da se uključi u pregovore

Oružana baskijska organizacija ETA, koja je u martu proglasila jednostrani prekid vatre, uputila je direktan poziv francuskoj vladi da počne razgovore o rešenju problema u Baskiji. ETA, i njeno političko krilo Batasuna, poslednjih meseci redovno pozivaju francusku vladu da se uključi u pregovore, i ističu da do konačnog rešenja baskijskog problema ne može da dođe bez učešća Pariza. Ovo je, međutim, prvi put da se ETA obraća na zvaničan način, putem saopštenja na francuskom i baskijskom jeziku koje je podeljeno medijima francuskog dela Baskije. ETA je ranije uglavnom komunicirala sa medijima u španskom delu Baskije, posebno listom "Gara". U saopštenju, ETA potvrđuje da je "primirje, proglašeno 24. marta, i dalje na snazi", i ističe svoje angažovanje za dovršenje procesa prekida sukoba u Baskiji. ETA tim sopštenjem prvenstveno želi da pokaže francuskoj vladi da je spremna da počne pregovarački proces. "Jedini mogući način koji bi omogućio rešavanje konflikta (...) su pregovori", piše u dokumentu. "Tražimo od francuske vlade da napusti put represije", dodaje ETA i ističe da Pariz ne može da se zadovolji ulogom "posmatrača" i da će "pre ili kasnije morati da aktivno učestvuje u rešavanju" sukoba. Francuska vlada danas po podne nije zvanično reagovala na saopštenje koje joj je uputila ETA. ETA je uputila i apel francuskom javnom mnjenju, u kome ocenjuje da je sukob u Baskiji tabu tema u Francuskoj. Pariz je do sada smatrao da su sukobi u Baskiji isključivo problem Španije. Jedna od ključnih tema mirovnog procesa - sudbina 680 baskijskih zatvorenika od kojih je 150 u zatvorima Francuske - kad tad će se ticati francuskih vlasti. Francuska ministarka odbrane Mišel Alio-Mari (Mićele Alliot-Marie), čija je izborna baza u francuskom delu Baskije, izjavila je krajem marta da "će o svim temama moći da bude reči" čim bude postojala "prava želja za primirjem i istinska potraga za rešenjima".

IRAK - AL KAIDA
SAD tvrde da znaju ko je novi vođa Al Kaide u Iraku

Američke snage u Iraku su saopštile da imaju podatke o identitetu novog lidera Al Kaide u Iraku Abua Hamze al-Muhadžira i da očekuju da će on nastaviti nasilnu taktiku svog prethodnika Abua Musaba al-Zarkavija. Ogranak Al Kaide u Iraku u ponedeljak je imenovao Muhadžira za svog novog vođu, nakon pogibije Zarkavija prošle nedelje u američkom vazdušnom napadu. "Mislimo da je Abu Ajub al-Masri u stvari, verovatno, Abu Hamza al-Muhadžir. Reč je verovatno o istoj osobi", rekao je portparol američkih snaga u Iraku, general-major Vilijam Koldvel (Njilliam Caldnjell) na konferenciji za novinare. Masri, koji je rođen u Egiptu, vodio je obuku u Avganistanu, formirao je prvu ćeliju Al Kaide u Bagdadu početkom 2003. godine i bio je Zarkavijev pomoćnik, saopštile su američke snage i dodale da su mu na tragu već godinama. "Naša prva procena jeste da će (Masri) verovatno nastaviti sa istim taktikama i tehnikama kao Zarkavi", rekao je Koldvel i dodao da nema podataka koji bi ukazivali na suprotno, pošto se Masri već tri ili četiri godine nalazi u Iraku.

BRITANIJA
Tržište municije bez kontrole podstiče konflikte

Nekontrolisano tržište municije podstiče konflikte kao i kršenje ljudskih prava u svetu, uključujući Irak i Avganistan, saopštila je britanska nevladina organizacija "Oksfam" (Odžfam). "Svake godine, zbog nedostatka kontrole nekoliko miliona sanduka municije završava u ratnim zonama i dolazi do ruku osoba odgovornih za kršenje ljudskih prava", navodi se u najnovijem izveštaju "Municija - gorivo za konflikte". "Oksfam" je naveo da je trgovina municijom preplavila zemlje u konfliktu kao što su Somalija, Sijera Leone i Liberiju u poslednjih pet godina. Britanska organizacija navodi da 76 zemalja proizvodi municiju u svetu i godišnje se proizvodi do 33 milijardi sanduka, ali neke zemlje ne daju nikakva obaveštenja o svom izvozu, a to su Kina, Egipat, Iran, Brazil, Bugarska, Rumunija i Izrael. "Ne postoje pozudane informacije o upotrebi proizvedene municije", naveo je "Oksfam". Izveštaj je objavljen dve nedelje pre konferencije UN o trgovini lakim oružjem, koja je predviđena 26. juna u Njujorku.

VAŠINGTON
Tužba zbog podataka o saradnji telefonskih kompanija sa NSA

Savezna vlada SAD podnela je tužbu protiv javnog tužioca i drugih zvaničnika Nju Džerzija kako bi pokušala da ih spreči da traže podatke o tome da li su telefonske kompanije davale informacije o korisnicima Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji (NSA) bez sudskog naloga. Tužba je poslednji u nizu koraka koji su savezne vlasti preduzele kako bi zaustavile zakonsku proceduru koja bi trebalo da otkrije da li je nekoliko telefonskih kompanija davalo podatke o korisnicima NSA bez naloga sudije, kako to zakon zahteva. Javni tužilac Nju Džerzija Zulima Farber i još neki zvaničnici poslali su zahteve za pet telefonskih kompanija 17. maja tražeći dokumenta na osnovu kojih bi se videlo da li su podaci o korisnicima išli NSA. Zahtevi su upućeni nekoliko dana pošto je časopis "Ju ES Ej Riport" (USA Report) pisao da je bezbednosna agencija tražila podatke o telefonskim razgovorima za više miliona Amerikanaca posle napada 11. septembra. Farberova je zahteve uputila zbog sumnje da je prekršen zakon o zaštiti potrošača, ako se utvrdi da su podaci o korisnicima davani bez njihovog znanja, rekao je njen potrparol Dejvid Vald (David Njald). Savezna vlada tvrdi da će, ukoliko sudije odobre objavljivanje dokumenata telefonski kompanija, biti otkrivena osetljiva pitanja od nacionalne bezbednosti.

AVGANISTAN
Uskoro izručenje zarobljenika iz Gvantanama
Sjedinjene Američke Države će uskoro izručiti svih 96 Avganistanaca iz baze Gvantanama, uključujući i nekoliko bivših talibanskih zvaničnika, rekao je jedan zvaničnik vlade Avganistana.
"Svi zatvorenici iz Avganistana biće izručeni po grupama", izjavio je zvaničnik iz ministarstva unutrašnjih poslova Avganistana Abdul Džabar Sabit na konferenciji za novinare. Neki zatvorenici će biti odmah prebačeni u Avganistan, a drugi kasnije, pojasnio je Sabit, koji je nedavno i posetio Gvantanamo, zatvorski kamp SAD na Kubi. Izručenje avganistanskih zatvorenika deo je dogovora koji su prošle godine postigli predsednici SAD i Avganistana Džordž Buš i Hamid Karzai. Prema tom dogovoru, svima koji su bili u Gvantanamu sudiće se pred avganistanskim sudovima, rekao je Sabit. On je dodao da će se među izručenima naći i pojedini ministri iz talibanske vlade koja je svrgnuta 2001. godine, ali nije rekao njihova imena. "Oni koji su nevini biće pušteni, dok će oni koji su krivi biti kažnjeni", rekao je Sabit. Portparol Pentagona poručnik Džefri Gordon odbio je da kaže da li će ti zatvorenici biti uskoro izručeni, uz obrazloženje da zbog bezbednosnih razloga ne želi da daje informacije o premeštanju zatvorenika dok se to premeštanje ne završi. On je dodao i da će oko 120 zatvorenika, od ukupno 460 koliko ih ima u Gvantanamu, biti izručeno drugim državama. Gordon je kazao i da se u Avganistanu gradi maksimalno obezbeđeni zatvor u koji će biti prebačeni zatvorenici iz Gvantanama, i da će to zdanje biti zavrseno do decembra. Američka vojska je 2002. godine otvorila zatvorski kamp u bazi Gvantanamo za militantne islamiste koji su osumnjičeni za terorizam, uglavnom za članove Al Kaide koji su zarobljeni u Avganistanu. Zatvor je često bio na udaru kritike više zemalja i grupa za zaštitu ljudskih prava. Prošle sedmice u Gvantanamu su se obesila tri zatvorenika. Mnogi zatvorenici su se žalili da su izloženi psihičkoj i fizičkoj torturi. Takođe, protiv zatvorenih u Gvantanamu nisu pokrenuti sudski procesi, i niko od njih ne zna koliko dugo će biti u zatvoru.

MARINAC PREKRŠIO VOJNE ZAKONE
Istraga o marincu zbog pesme o ubistvu Iračana
Komanda američkih marinaca pokrenula je preliminarnu istragu o tome da li je marinac koji je pevao opscenu pesmu o ubistvu Iračana prekršio vojne zakone, saopšteno je iz Komande.
"Zgrabio sam njenu malu sestru i stavio je ispred mene. Kada su meci počeli da lete, krv je prsnula između njenih očiju, a onda sam se smejao kao manijak", tekst je pesme koju je pevao kaplar Džošua Belajl na četvorominutnom snimku, na kome se u pozadini čuje skandiranje i smeh. Zvaničnici Komande marinaca rekli su da će primarni cilj njihove preliminarne istrage o spornom snimku biti da li je Belajl prekršio vojne zakone, a drugi cilj biće, kako su rekli, "održavanje reda i discipline". Komanda je pesmu okarakterisala kao "očigledno nedoličnu". Kako je navedeno, preliminarna istraga trajaće nekoliko dana, a posle toga će biti odlučeno da li će protiv Belajla biti pokrenuta formalnija istraga koja bi mogl da dovede do disciplinskih mera. Belajl, koji se iz Iraka vratio u martu i sada je stacioniran u Severnoj Karolini, izjavio je lokalnim novinama da je pesma "trebalo da bude smešna", a da je tekst bio inspirisan satiričnim filmom iz 2004. godine "Tim Amerika: Svetska policija". "To je samo pesma koju sam izmislio i to nije ništa više od nečega što je trebalo da bude smešno. Izvinjavam se ako je to bilo kome u muslimanskoj zajednici povredilo osećanja. Pesma je napisana zbog dobrog humora i nije uperena protiv nijedne pratije, bilo strane ili domaće", rekao je on. Za postojanje tog video snimka saznalo se u vreme kada je počela istraga o ulozi marinaca u ubistvu 24 iračka civila u mestu Hadita u Iraku u novembra. Video snimak na kome se vidi kao Belajl peva spornu pesmu bio je prvo postavljen na sajt www.yuotube.com , ali je sa tog sajta skinut. Sada se može pogledati na sajtu www.cair-net.org.