|
Broj 1150, 25. april 2008.
| Slovenija između Južnog toka i Nabuka |
| |
Ruski gasni gigant Gasprom želi da postigne dogovor sa Slovenijom o izgradnji
gasovoda Južni tok preko njene teritorije, a istovremeno Evropska unija (EU)
smatra da je Slovenija, kao članica EU, dužna da uradi sve za realizaciju
konkurentskog gasovoda Nabuko.
 Kako
nezvanično saznaje ljubljanski "Dnevnik", prvi čovek Gasproma Aleksej Miler
tokom nedavnog boravka u Ljubljani i razgovora sa slovenačkim državnim vrhom
dao je do znanja da bi Rusija želela da sporazum o izgradnji Južnog toka
bude potpisan još pre jesenjih izbora u Sloveniji.
Nakon tog susreta, slovenačka vlada je saopštila da su sagovornici "ocenili
mogućnosti za saradnju u oblasti snabdevanja zemnim gasom i definisanju
novih tranzitnih puteva, i konstatovali da postoje dobri temelji za jačanje
veza slovenačkih i ruskih privrednih subjekata".
Obećanje o učešću u projektu gasovoda, koji treba da ide od kaspijskog
basena do Italije, već su dale Bugarska, Srbija, Mađarska i Grčka.
Danas bi u Bukureštu hrvatski Jadranski naftovod, srpska Transnafta i
rumunski Compet i oil Treminala trebalo da potpišu sporazum o zajedničkom
preduzeću za pripremu projekta Južni tok.
Za realizaciju slovenačkog dela bi, piše još "Dnevnik", Gasprom i od
slovenačke vlade izabrano preduzeće, najverovatnije Petrol, formirali
zajedničku firmu sa sedištem u Švajcarskoj, gde takvu firmu već imaju
Gasprom i drugi inicijator projekta, italijanski Eni.
EU je, međutim, sa usvajanjem trećeg energetskog paketa zabranila većinsko
vlasništvo energetske infrastrukture u članicama EU od strane trećih zemalja,
dakle i Rusije, što stavlja pod znak pitanja procenat vlasništva u
eventualnoj mešovitoj slovenačko-ruskoj firmi.
Iako bi izgradnja gasovoda Južni tok donela Sloveniji značajnu korist, iz
izvora bliskih slovenačkoj vladi čuju se primedbe da bi potpisivanje
sporazuma sa Gaspromom bilo loše prihvaćeno u Briselu.
EU, naime, smatra da bi Slovenija kao predsedavajuća morala da uradi sve za
što skoriju realizaciju konkurentskog projekta Nabuko koji bi išao od
Kaspijskog mora preko Turske do zapadne Evrope.
Kao jedan od argumenata protiv Južnog toka uzima se i činjenica da bi
Slovenija povećala zavisnost od ruskog gasa, iako se u svojoj energetskoj
strategiji založila za traženje dodatnog izvora koji bi tu zavisnost smanjio.
Kako se saznaje u Ljubljani, u čitavoj priči se ponovo pojavljuju i
Amerikanci, sa kojima je, navodno, slovenački ministar spoljnih poslova
Dimitrij Rupel razgovarao i o Južnom toku.
Šef slovenačke diplomatije je prošlog vikenda demantovao pisanje lista "Indirekt"
da mu je savetnik američke vlade za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli u
zamenu za slovenačko odustajanje od Južnog toka obećao jedan od položaja u
sastavu Evropske komisije.
Ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da sa Amerikancima o Južnom toku uopšte
nije bilo reči, kao i da "detaljnija rasprava o gasovodima i naftovodima tek
počinje". |
| |
| |
|
| |
| Na prodaju 20 ostrva na Kornatima |
| |
Oglas o prodaji polovine ostrva Piskere u srcu Nacionalnog parka Kornati za
15,8 miliona dolara ili 73 miliona kuna izazvao je pravu senzaciju na
hrvatskom tržištu nekretnina.
Reč je o površini od čak 586.000 kvadratnih metara sa dve omanje kuće, a
preko puta ACI-jeve luke na susednom ostrvu Panituli, piše "Slobodna
Dalmacija".
 Ostrvo
Piskera (desno) samo je jedno od preko 20 ostrva, ostrvskih poseda i kuća
unutar i izvan Nacionalnog parka Kornati koja se nude na prodaju. Ukupna
vrednost nekretnina koje se nude na prodaju na Kornatima procenjuje se na
oko 130 miliona kuna, navodi list.
Na prodaju se nude velike parcele pa su i konačni iznosi visoki, iako se
cene za kvadratni metar zemljišta na kojem nije dozvoljena gradnja kreću
između pet i 20 evra.
Između ostalog, na prodaju se nudi kompleks od četiri parcele od 130.000
kvadrata na ostrvu Kornatu za 1,56 miliona evra, te prodaja zemljišta na
istom ostrvu za 2,1 milion evra.
U Sitskoj grupi kornatskih ostrva nudi se za 320.000 evra "pola ostrva
pogodnog za uzgoj masline i takozvani robinzonski turizam".
Najviše nekretnina ponuđenih na prodaju nalazi se na ostrvu Žutu, najvećem
kornatskom ostrvu izvan granica Nacionalnog parka.
O prodaji zemljišta na ostrvima privatni vlasnici ne žele da govore za
štampu.
Država Hrvatska ima prednost pri otkupu zemljišta, ali vlasnici parcela
trvde da država, za sada, nije pokazala interes da ih otkupi, piše "Slobodna
Dalmacija". |
| |
| |
|
| |
| BiH neće priznati Kosovo |
| |
Bosna i Hercegovina neće priznati nezavisnost Kosova, izjavila je zamenica
ministra spoljnih poslova BiH Ana Trišić-Babić u intervjuu za e-Novine.
"BiH je članica UN, poštuje suverenitet i teritorijalni integritet svake
zemlje i za nas je još uvek na snazi Rezolucija 1244", rekla je Trišić -Babić
u intervju objavljenom na portalu www.e-novine.com.
Povodom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s EU koji bi BiH trebalo
da potpiše 26. maja Trišić-Babić je rekla da "ulazi u novo razdoblje" i da
se time "definitvno" završava faza Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Ističući da je regionalna saradnja za Sarajevo dobrodošla, Trišić-Babić je
izrazila nadu da bi kroz Regionalni savet za saradnju sa središtem u
Sarajevu, zemlje u regionu, dok ne implementiraju SSP i ne postanu
punopravne članice EU, mogle da postanu "mali Brisel".
Trišić-Babić je povodom neimenovanja ambasadora BiH u Beogradu navela da je
to u nadležnosti Predsedništva BiH, i da je kabinet predsedavajućeg
Predsedništva Harisa Silajdžića nedavno saopštio da "zadugo nema nameru da
imenuju ambasadora u Beogradu".
BiH već nekoliko meseci nema ambasadora u Srbiji jer Beograd nije dao
agreman za imenovanje Boriše Arnauta kojeg je predložio Silajdžić.
"Mi ćemo morati pod hitno imenovati ambasadora, iz razloga što dok god tamo
nemamo ambasadora, neka pitanja se ne mogu rešavati", ocenila je zamenica
ministra spoljnih poslova BiH u intervjuu za "E-Novine". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
