KANADA

Premijer Harper naimenovao pet senatora

Traži se odšteta za zaglavljivanje pedale za gas

Mrmoti najavili produžetak zime

Bankar živeo život beskućnika

Energetski napici za snagu na porođaju

Bez telefona za volanom

Nema kompromisa sa Amerikancima

Obama neće doći na Olimpijadu

U Vankuveru, ipak, i flaširana voda

Kanadsku zastavu nosiće Klara Hjuz

Nagrade Gremi za četvoricu Kanađana

Nominacije za umetničke direktore

Premijer Harper naimenovao pet senatora

Premijer Stiven Harper naimenovao je pet novih senatora. To su bivši ministar Bob Ransiman i biznismen i aktivista za osobe sa posebnim ptrebama Vim Kokhar, iz Ontarija, aktivista za prava žrtava kriminala Pjer-Iges Bosvenu, iz Kvebeka, nekadašnja provincijska generalna revizorka Elizabet Maršal, iz Njufaundlenda i Labradora, i parlamentarni poslanik Rouz-Mej Porije, iz Nju Brunsvika. Sada Konzervativna stranka ima većinu u Senatu, sa dva člana više od liberala. Dva člana Senata su iz redova Progresivno-konzervativne stranke, a tri ne pripadaju ni jednoj političkoj opciji. Ovakav sastav ne daje konzervativcima apsolutnu većinu, ali im omogućava veću kontrolu nad novim komitetima. Ovo je treće imenovanje novih senatora za nešto više od godinu dana. Lider opozicionih liberala Majkl Ignatief zamera Harperu da ovim izborom ide protiv svog obećanja o reformisanju ili ukidanju Senata. Najvažnija promena trebalo bi da bude glasanje, a ne naimenovanje pri izboru senatora. No, premijer Harper naglašava da će upravo ovakav sastav omogućiti konzervativnoj vladi da se uspešnije založi za reforme koje će dovesti do demokratskijeg, odgovornijeg i efikasnijeg Senata. On takođe veruje da će biti otvoren put ka usvajanju strožih odredbi krivičnog zakona, kao način za borbu protiv kriminala, jer su novi senatori zagovornici bezbednosti građana i pravde za žrtve kriminala.

Traži se odšteta za zaglavljivanje pedale za gas

Premijer Posle vesti da je ustanovljen problem sa potencija-lnim zaglavljivanjem papučice za gas u Tojotinim automobilima, što je navelo kompaniju da insistira na proveri oko četiri miliona automobila na severnoameričkom kontinentu i u Evropi, u kanadskom ogranku firme saopštili su da je pronađeno rešenje i da će odmah početi da uklanjaju problem. U pitanju je osam modela ovog proizvođača, inače poznatog po pouzdanosti i kvalitetu, a problem je takve prirode da povećava potencijalnu opasno-st da dođe do udesa. Iz zasad neutvrđenog razloga, posle otpuštanja papučice, feder je ne vraća nazad u početnu poziciju, već ona ostaje zalepljena za podlogu, odnosno automobil ostaje pod gasom, što može dovesti do veoma rizičnih situacija. Tojota je vlasnicima automobila preporučila da, ukoliko primete da je došlo do problema, odmah obema nogama pritisnu kočnicu i prebace menjač u ler. Ukoliko to ne funkcioniše, onda treba ugasiti motor, ali se skreće pažnja da se ključ ne vadi da se volan ne bi blokirao. Kod automobila koji se pale na dugme, potrebno je držati ga pritisnutog tri sekunde. Ovaj problem doveo je do najveće krize u istoriji kompanije Tojota, jer se pominje čak i povlačenje do osam miliona vozila širom sveta. To je više od broja ukupno prodatih automobila i kamiona tokom prošle godine. Tojota će besplatno popravljati papučice za gas, ali i podnu oblogu, jer zbog materijala, upotrebe i raznih uslova može doći do prijanjanja i smetnji pri normalnom funkcionisanju pedale za gas. Kompanija nije saopštila kada će ponovo početi prodaja modela korola, RAV4, matriks, avalon, kamri, hajlender, tundra i sekvoja, kod kojih je ustanovljen problem. Najnovije saopštenje je da su problemi ustanovljeni i na hibridu prijus, tako da je oko 270 hiljada ovih automobila takođe stavljeno na listu povučenih modela. Žitelj Ontarija Stiven Hamilton ovih dana je, u ime brojnih vlasnika Tojotinih automobila, podneo tužbu u kojoj tvrdi da je proizvođač bio svestan ili morao znati još 2001. godine za problem sa sistemom papučica i njenim sastavnim delovima. On traži obeštećenje za sve gubitke i povrede do kojih je došlo zbog kupovine i pri upotrebi Tojotinih automobila. Hamilton je svoj automobil kupio pre svega nekoliko nedelja, a kaže da sada ne može čak ni da ga proda.

Mrmoti najavili produžetak zime

Ni Vajarton Vili, ni Šabenkedi Sem nisu obradovali one kojima je dosta zime, snega i hladnog vremena. Drugog dana februara, na Dan mrmota, i ontarijski i novoskošanski mrmot videli su svoju senku, čime su najavili da će zima trajati još šest nedelja. Po verovanju, naime, ako mrmot tog dana vidi svoju senku, onda se vraća u svoju jazbinu gde ostaje još šest nedelja, a ukoliko nema senke, to je znak da će proleće poraniti. Ne postoji nikakvo naučno objašnjenje zašto je uzet baš ovaj datum, ali se pretpostavlja da je presudilo to što se on nalazi na sredini između početka zime i proleća. Za svaki slučaj, treba reći da se mrmoti nisu baš proslavili svojim prognozama i da im dosadašnja statistika nikako ne ide u prilog. Verovatnoća da su ove godine pogodili ista je kao i da smo, ne čekajući njihovo predviđanje, bacanjem novčića pokušali da prognoziramo koliko će još zima potrajati. Slično verovanje postoji u različitim kulturama. Tako je, primera radi, kod Srba vreme na Sretenje, 15. februara, pokazatelj ranog ili kasnog početka proleća. Jedina razlika je da je 'prognozer' medved, a ne mrmot.

Bankar živeo život beskućnika

Potpredsednik TD banke iz Frederiktona Brajan Džons, 40, proveo je nedavno nedelju dana živeći kao beskućnik. Umesto da svoj radni dan provodi deleći finansijske sa-vete svojim klijentima za buduća ulaganja, on je dane provodio brinući se samo o sledećem obroku. Prosio je i skupljao flaše, od dobijenog novca plaćao je kafu i kupovao potrebne sitnice, a obroke je dobijao u narodnoj kuhinji. Deo onoga što mu se dešavalo snimljeno je kao dokumentarac koji bi, po njegovim rečima, trebalo da doprinese izmeni stava prema beskućnicima, koji su uskraćeni za mnogo toga. Reditelj filma je Dag Saderlend, nagrađivani stvaralac iz Frederiktona. Džons objašnjava da živeti na ulici ni slučajno nije bilo glamurozno, ali je preživeo i stekao jasniju sliku o besku-ćnicima. Kaže da je najveća razlika između nas i njih to što smo mi stalno okruženi ljudima spremnim da nam pomognu kada nam je teško , počevši od ro-ditelja pa nadalje, dok ljudi koji žive na ulici nemaju nikoga da im se nađe u takvim situacijama. Obećava da će mu jedan od zadataka na kojima će ubuduće raditi biti upravo pružanje ruke beskućnicima, tim pre što je shvatio da je preživeti na ulici jedna od najtežih stvari.

Energetski napici za snagu na porođaju

Opšte prihvaćen i dugo primenjivan princip da žena tokom porođaja ne sme ništa da jede, niti da pije, stavljen je na veliku probu. Dr Džoan Trenmer, vanredni profesor na Fakultetu za negu bolesnika pri Univerzitetu Kvins, sa svojim kolegama sprovela je kod preko tri hiljade žena proveru ovog pravila. Zna se da se ono praktikuje iz predostrožnosti od potencijalnog gušenja hranom ili tečnošću koju želudac može vratiti. Posebno se smatra da je, zbog anestezije, opasno unošenje hrane ili tečnosti pre porođaja carskim rezom. Utvrđena praksa bila je da je ženama na porođaju dozvoljeno davati samo komadiće leda, kako bi utolile žeđ. No, to je u pojedi-nim slučajevima bilo toliko izraženo da su porodilji morali da daju i do pet čaša leda. Dr Trenmer insistira da nema nikakvog opravdanja da se žena dodatno iscrpljuje bez vode i hrane, naročito kada porođaj izuzetno dugo traje. Ona preporučuje da porodilja tada uzme nešto sa visokim sadržajem glukoze, poput sokova ili sportskih napitaka, jer joj je potrebna dodatna energija koju vodom ili ledom ne može da dobije. Dodatni argument, koji ide u prilog revolucionarnom predlogu dr Trenmer i njenih kolega, je da je u poslednjih šest decenija medicina uveliko napredovala, što se vidi i u sve češćoj primeni epiduralne, umesto totalne anestezije u akušerstvu. Dr Trenmer je izrazila želju da se bavi istraživanjem najpogodnijih namirnica i napitaka koje bi na porođaju mogli biti ponuđeni porodiljama.

Bez telefona za volanom

U Ontariju i Britanskoj Kolumbiji počela je primena zakona o zabrani korišćenja sprava koje angažuju ruke vozača, čak i na semaforu, dok se čeka na zeleno svetlo. To automatski znači da će svako ko koristi mobilni telefon, laptop ili DVD plejer, morati da računa na kaznu od 155, odnosno 167 dolara, u zavi-snosti od provincije. GPS može i dalje da se koristi, ali sa-mo ako je pričvršćen na komandnu tablu. Ukoliko vozač prigovori zbog kazne koju mu odredi saobraćajna policija, sudija može preinačiti kaznu, smanjiti je do 60 dolara, ili je povećati do 500 dolara. Jedini izuzetak je pozivanje broja za hitne intervencije. Istraživanja su pokazala da je četiri puta veća mogućnost da udes izazove vozač koji koristi telefon dok vozi, mada pojedini eksperti naglaša-vaju da je potencijalno opasno svako korišćenje telefona, ne samo zbog angažovanja ruku, već zbog odvlačenja pažnje vozača. Prvi dani primene novog zakona pokazuju da su građani spremno dočekali novinu, svesni da je ona uvedena svima na dobrobit.

Nema kompromisa sa Amerikancima

Veruje se da će federalna vlada uskoro postići kompromis sa Amerikancima, kojim bi kanadski izvoznici bili zaštićeni od američkih protekcionističkih mera u okviru inicijative Kupuj američko. Mediji su najavljivali da je sporazum već na vidiku, ali je objavljen demanti, u kome se tvrdi da pregovori idu u dobrom pravcu, ali se ne precizira kada bi mogli biti okončani. Kada se zna da su kanadske firme samo u poslednjih godinu dana izgubile na milione dolara u potencijalnim trgovinskim transakcijama, onda je jasno da bi se određeni problemi, nastali u odnosima dve zemlje zbog američke inicijative Kupuj američko, mogli rešiti. Inicijativom se u SAD pri državnim i opštinskim javnim i građevinskim radovima, koji se finansiraju iz poreskih sredstava, daje prioritet gvožđu, čeliku i drugim materijalima proizvedenim u SAD. U fond za stimulaciju zakonom je odvojeno 787 milijardi dolara. Kanada se od početka zalagala da bude izuzeta iz odredbi ovoe inicijative. Pregovori su počeli još jesenas, a očekuje se da svaka strana učini ustupak. Kanadske provincijske i opštinske vlade obavezale bi se da, pri ugovaranju poslova, ne diskriminišu američke firme.

 

Obama neće doći na Olimpijadu

Američki predsednik Barak Obama ipak neće doći u Vankuver, na svečanost otvaranja Zimskih olimpijskih igara, već će delegaciju SAD predvoditi potpredsednik Džo Bajden, saopštila je Bela kuća. Pored Bajdena, u delegaciji će biti još i američki ambasador u Kanadi Dejvid Džekobson, kao i jedan broj nosilaca zlatnih medalja sa prethodnih takmičenja. Što se, pak tiče cereminije zatvaranja Olimpijade, sekretar za nacionalnu bezbednost Dženet Napolitano će biti na čelu, a tu će se naći još i Džekobson, Boni Bler, petostruka olimpijska pobednica u brzom klizanju i Kristi Jamaguči, olimpijska pobednica u umetničkom klizanju 1992. godine. Ambasador Džekobson , koji će biti i na otvaranju Paralimpijskih igara, naglašava da mu izuzetno mnogo znači to što će biti na Igrama, ne samo kao podrška američkom timu, već i zbog toga što će prisustvovati tako značajnom događaju za domaćine Kanađane. On veruje da će ove Igre potvrditi bliskost dveju zemalja, a njemu lično poslužiti i kao prilika za proširivanje saznanja o zimskim sportovima.

U Vankuveru, ipak, i flaširana voda

Iako su članovi Saveta grada Vankuveru izglasali da iz grada izbace flaširanu vodu i da insistiraju na korišćenju vode iz gradskog vodovoda, od toga se odustalo zbog održavanja Olimpijskih i Paraolimpijskih igara. Gradska većnica Andrea Rajmer kaže da odluka neće moći da se primenjuje čak ni u gradskim zdanjima, zato što će tokom vodeće sportske manifestacije ključevi grada biti predati Organizacionom komitetu. Računa se da će tokom Igara biti ispijeno na milione flašica vode. Samo Koka Kola, jedan od glavnih sponzora, planira da proda više od sedam miliona svojih proizvoda. Zvani-čnici ove kompanije odbacuju optužbe da ne brinu dovoljno o životnoj sredini, tvrdnjom da im nije namera da flaširana voda bude konkurencija vodi iz gradskog vodovoda.

Kanadsku zastavu nosiće Klara Hjuz

Višestruka reprezentativka u brzom klizanju i biciklizmu, Klara Hjuz, nosiće kanadsku zastavu na svečanosti otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru, 12. februara. Ona je jedna od samo četvoro sportista u svetu koji su uspeli da osvoje medalje i na letnjim i na zimskim Olimpijskim igrama. U njenom posedu nalazi se pet medalja sa tri Olimpijade, a u Vankuveru će se po peti puti nastupiti u ovom rangu takmičenja. Pored uspešne sportske karijere, Hjuz se bavi i humanitarnim radom u organizaciji Pravo na igru, kojoj je posle osvajanja zlatne medalje na Igrama u Torinu, donirala svih 10 hiljada dolara svoje ušteđevine i time inspirisala brojne druge donatore. Po mnogo čemu je Klara Hjuz, 37, posebna. Rođena u Vinipegu, imala je sve predispozicije da postane problematična, jer je u svojim ranim tinejdžerskim godinama već eksperimentisala sa alkoholom i drogama na ludim provodima. To je počelo da se menja kada je, posle jedne emisije o legendarnom reprezentativcu i osvajaču dve zlatne i jedne bronzane medalje u Sarajevu, Gaetanu Bušeru, sport postao njena preokupacija. Tada je poželela da i sama jednog dana bude kao on i počela je da trenira. Po sopstvenom priznanju, sportu između ostalog može da zahvali i što joj je dao vrednosni sistem koji nije imala u svojoj razorenoj porodici. Želja za uspehom pomogla joj je i da u školi drastično popravi svoj uspeh i da, od učenika sa velikih brojem izostanaka i slabih ocena, postane odlikaš. Hjuz ističe da je za svoju transformaciju izuzetno zahvalna svojim trenerima, koji su u pravom trenutku ulazili u njen život i doprinosili njenoj transformaciji i uspehu. Takođe, naglašava da joj je najvažniji i najinspirativniji učitelj njen suprug, Piter Guzman, sa kojim se upoznala 1996. godine. Pored toga što je njena najveća ljubav i prijatelj, on je uputio u mnoge stvari i pomogao joj da se oformi kao čovek. Među priznanjima kojima je ovenčana, nalaze se i nagrada Međunarodne olimpijske zajednice, dvostruki je laureat nacionalne nagrade Sportski duh, nosilac ordena Reda Kanade i Reda Manitobe i počasni doktor pravnih nauka na Univerzitetu Manitoba. Ostaje nada da će Hjuz prekinuti neslavnu tradiciju prethodnih nosilaca državne zastave koji su na Olimpijadama ostvarivali slabe rezultate.

Nagrade Gremi za četvoricu Kanađana

Među ovogodišnjim dobitnicima nagrade Gremi, našla su se četvorica Kanađana, kantautor Leonard Koen, rok-legenda Nil Jang, glumac Majkl Dž. Foks i pevač Majkl Buble. Na specijalnoj ceremoniji, održanoj dan ranije, počasna nagrada za životno delo dodeljena je kantautoru Leonardu Koenu, 75, legendi muzičke scene. Istini za volju, ovo priznanje bilo je u senci istog priznanja posthumno dodeljenog Majklu Džeksonu. Jang je nagrađen za najbolje specijalno izdanje svojih numera, Archives, Vol. 1: 1963-1972, kao i počasno za MusiCares lice godine, za svoj izuzetan humanitarni rad. On je veoma aktivan u Fondaciji za cističnu fibrozu, od koje su obolela oba njegova sina, i u Fondaciji za epilepsiju, koju imaju on i njegova ćerka Sara. Za svoj disk Michael Buble Meets Madison Square Garden, Buble je nagrađen kao najbolji pop vokal, dok je omiljeni glumac Majkl Dž. Foks dobio nagradu za najbolji govorni album, Always Looking Up, na kome govori o svojoj dugogodišnjoj borbi protiv Parkinsonove bolesti. Jedan od najvećih gubitnika na dodeli Gremija je kanadska grupa Nikelbek, koja je šesti put nominovana za nagradu, ali je i ovog puta, kao i svakog prethodnog, ostala kratkih rukava. Zvezde večeri bile su Bijonse, koja je dobila Gremije u rekordnih šest kategorija, najmlađa ikada nagrađena kantri pevačica Tejlor Svift, kojoj su pripale četiri nagrade, kao i Lejdi Gaga zbog svojih ekstravagantnih modnih instalacija i fantastična dva dueta sa pop ikonom Eltonom Džonom.

Nominacije za umetničke direktore

Nominacije za najveću filmsku nagradu Oskar donele su svojevrsno priznanje kanadskoj sedmoj umetnosti. U kategoriji umetničkih direktora nominovana su tri filmska stvaraoca iz Kanade, Gordon Sim, za Nine, Anastasija Masaro za The Imaginarium of Dr Parnassus i Patris Vermet za The Young Victoria. Treba reći da su se ova ista tri filma nominovana i u kategoriji kostimografija. Filmski stvaraoci obja-šnjavaju da je ova kategorija posebna jer od njih zahteva da ko-mbinuju talenat za produkcio-ni dizajn, kojim se određuje kako će film izgledati, i scenografiju, kojom se to postiže. Najveća konkurencija kanadskim stvaraocima biće umetnički direktori koji su radili filmove Avatar i Sherlock Holmes.